• Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predstavlja veliki gubitak za BDP, izjavio j predstavnik za Srbiju i Zapadni Balkan Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Bodin Bulatović na 33. Kopaonik biznis forumu;
• Godine 2052. godine imaćemo samo 5,2 miliona stanovnika! Bićemo prosečno stariji za dve do  tri  godine. Prosečna starost stanovništva biće 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Povećava se broj opština sa manje od 5.000 stanovnika i sa od 5000 do 10. 000 stanovnikač

• Između dva poslednja popisa, 2011. i 2022. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen je za više od pola miliona. Srbija godišnje gubi grad veličine Kikinde, a broj stanovnika smanjen je za više od 660.000 u poslednjih 10 godina, pokazuju statistički podaci;
• Republički zavod za statistiku u Projekciji stanovništva Republike Srbije 2022 – 2052. godine navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika 2052. godine biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022.
• Kojim će veštinama ova ali i buduće srpske vlasti da pribegnu neizvesno je ali ono što je izvesno to je da po podacima Vestminster fondacija Srbija zbog odlazaka ljudi gubi 900 miliona evra godišnje. Svetska banka predviđa da će Srbija do 2050. imati 5,8 miliona stanovnika, što je pad od 25 odsto; 
• Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će Srbija zaustaviti demografski kolaps ili se prilagoditi realnosti u kojoj je domaća radna snaga postala deficitarna roba, posebno u regionima južnije od Beograda. Odgovor koji država pripremi odrediće ekonomsku budućnost zemlje i njen identitet u narednim decenijama, pisala je Slađana Vukašinović. Zbog zbog demografske krize gubitak Srbije 900 miliona evra, objavljenoim u rjubiric Blic – Biznis;
• Godišnje u proseku 11.000 lјudi više ode iz Srbije nego što se vrati u zemlјu.Između dva poslednja popisa Srbiju je napustilo oko 147.000 stanovnika.  Prosečna starost lјudi koji odlaze u inostranstvo je između 30 i 35 godine. Najčešće odlaze u Evropu. Vraćaju se posle određenog perioda. Povratnici u proseku imaju 44 godine;

Piše: Branislav Gulan

Loša demografija ruši Srbiju!

Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predstavlja veliki gubitak za BDP, izjavio je predstavnik za Srbiju i Zapadni Balkan Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Bodin Bulatović na 33. Kopaonik biznis forumu. “Paradoks Srbije je što je prema podacima istraživanja izgubila samo oko četiri ili pet odsto svog ukupnog stanovništva. Ovo je zabluda, mada je, naravno, paradoks, jer je postojao ogroman migracioni trend ka Srbiji iz BiH, Hrvatske i drugih delova bivše Jugoslavije”, kazao je Bulatović na panelu “Brži rast za bolja radna mesta u Srbiji”. On je istakao da su te brojke ipak relativne i ne pokazuju pravu situaciju u kojoj se Srbija nalazi od 1991. godine.

• “Činjenica je da je Srbija izgubila 963.000 stanovnika od 1991. godine, što je skoro milion ljudi. A ono što je još šokantnije je struktura tih ljudi, jer je skoro 30 odsto inženjera obrazovanih u bivšoj Jugoslaviji napustilo zemlju, što je nešto o čemu zaista treba razmisliti”, istakao je Bulatović. Kako je rekao, ako se retroaktivno uzme izgubljeni potencijalni prihod tih inženjera koji su napustili zemlju i pružaju usluge ili robu u inostranstvu negde u svetu, to je ekvivalentno iznosu od 11,6 do 15,5 milijardi dolara. “To je skoro do 16 odsto BDP-a. To je, čak i u lošoj godini ili čak u nižem trendu, skoro četiri puta više od stranih direktnih investicija. Dakle, ovo je ogroman odliv ljudi, ali ne samo to, već i izgubljeni rast BDP-a kroz talente, znanje koje je trajno ‘autsorsovano’. I sada veliki broj obrazovanih IT inženjera napušta zemlju”, rekao je on;
• Viši ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je istakao da srpska ekonomija može da se razvija brže i dostigne prosečan rast BDP-a i od sedam odsto, a što, kako kaže, nije nezamislivo. On je rekao da je Srbija ranije, u periodu od 25 godina od kasnih šezdesetih godina prošlog veka, imala prosečan rast veći od pet odsto. “To nije nezamislivo za našu privredu, moramo da očekujemo više od privrede Srbije i budemo optimistični”, dodao je Šestović;
• Šef Kancelarije Svetske banke za Srbiji Nikola Pontara je naglasio da zemlje ZB mogu da ostvare viši nivo razvoja, kao i da taj region može da udvostruči ljudski kapital. “Od oko 30 zemalja koje su konvergirale ka visokim prihodima od 1990-ih, polovina njih je to učinila unutar EU. Dakle, imate Urugvaj, Čile, zemlje Zaliva, ali ostatak, većina zemalja koje su upravljale ovom tranzicijom, izbegavajući zamku srednjeg prihoda i prelazeći sa srednjeg na visok prihod, zapravo su to učinile unutar Evropske unije. Zato se zaista nadam i prilično sam čvrsto uveren da je sada otvoren put za Zapadni Balkan da pristupi EU”, rekao je Pontara.

U Srbiji od 2000. godine šteta od klimatskih promena 12 milijardi evra!

• U Srbiji je za poslednjh 25 godina napravljena šteta zbog klimatskihi promena od oko 12 milijardi evra, od čega se 70 odsto odnosi na ekstremne poremećaje u vodama, zbog padavina i suše, rečeno je na panelu Klimatske promene – Zapadni Balkan u uslovima globalnog zagrevanja, održanom večeras u okviru 33. Kopaonik biznis foruma. Klimatske promene u svetu su sve ekstremnije i intenzivnije čak i u regionima u kojima ranije nisu bili izraženi i mnoge od njih su izazvale i klimatske emigracije 250 miliona ljudi;

Profesor Fakulteta za fiziku Vladimir Đurđević ocenio je da su klimatske promene iz ugla investicionih ciklusa važna, a potcenjena tema.  On je upozorio da uticaj klimatskih promena u sektoru finansija postaje sve vidljiviji, ali da će kada to postane očigledno, biti prekasno. “Očekuju nas ozbiljne promene i problemi zbog klimatskih promena”, rekao je Đurđević i podsetio na petogodišnju sušu u Iranu. Kako je naveo, Iran je izložen i ogromnom pritisku na vodne resurse, tako da su se desile ozbiljne migracije unutar zemlje, koje su stvorile nezadovoljstvo u društvu, a slično je bilo u Siriji pre građanskih sukoba. Po njegovim rečima, problemu izazvanom klimatskim promenama doprineli su ljudi čak 110 odsto.  “Vesti nisu optimistične jedno pozitivno je što postoji velika akumulacija znanja kojim bi problem mogao da se predupredi”, naveo je Đurđević.

• Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj ,,Vojvodina šume’’ Marko Marinković rekao je da je zemlja za poslednje tri decenije zgubila 420 miliona hektara šuma, ali da taj trend opada. “Procenat šumovitosti u Srbiji je u pozitivnom trendu. Posle Drugog svetskog rata Srbija je bila oko 17,5 odsto pošumljena, a danas 39 odsto”, rekao je Marinković i naglasio da je to jako dobar procenat šumovitosti. Napomenuo je da ipak postoji i ono što je problem a to je kvalitet tih šuma i to proističe iz posledice odnosa privatnih i državnih šuma. “Nama su državne šume u dobrom stanju jer je organizovano i plansko šumarstvo, a privatne kojih ima milioni hektara nisu”, rekao je on i dodao da je i to potencijal na kome treba raditi. Po njegovom mišljenju, u ,,Vojvodinašumama’’ se sa aspekta razvojnih projekata koriste svi moderni alati i tehnologije i mogu blagovremeno da odgovore na takve posledice. “Kad pričamo o šumskim požarima, oni su u Vojvodini anulirani zahvaljujući savremenim tehnologijama, satelitskim snimcima, avio snimanjima, video-nadzorom u kombinaciji sa senzorima, gde naši čuvari pravovremeno dobijaju informaciju”, naveo je on.

U ,,Vojvodijnašumama’’ preventivno su zaustavili požare, iako postoje imamo izrazito rizična područja kao što su Deliblatska i Subotička peščara, naveo je Marinković. “Dakle, to može da se uradi, zato moramo da tražimo rešenja. Kao preduzeće imamo razvojne projekte, trudimo se da sredstva iz evropskih fondova iskoristimo za aspekat zaštite prirode, iako nismo članice Evropske unije”, naveo je on i dodao da sada imaju 11 projekata iz budžeta od oko 12 miliona eura. U Srbiji, kako kaže, postoji prolem što civilni sektor, ali i neki donosioci odluka krčenje šuma mešaju sa gazdinskim tretmanima u šumi.

• “Od 1990. do 2018. godine izgubili smo na globalnom nivou 420 miliona hektara šuma. Iskrčene su. I to ima katastrofalne posledice. Međutim, za taj isti period u Evropi površina pod šumama povećana je za 14 miliona hektara. Evropa ima pozitivan trend”, rekao je on i dodao da kada priča o krčenju šuma, govori o šumama u Brazilu, i Africi. Po njegovim rečima, trendovi se polako spuštaju, sa 16 miliona hektara godišnje, na desetak. Evropa je, kaže, povećala površinu pod šumama, drvnu zapreminu, u prirodi i povećano je njihovo korišćenje, rekao je Marinkvić. “Kao posledica klimatskih promena u šumarstvu imamo jako poremećene režime vode, podzemnih i nadzemnih voda”, rekao je Marinković i upozorio da u Vojvodini odnosno na području Vojvodinašuma nivo podzemnih voda spustio za četiri metra, a da hrastu lužnjaku treba 1,5 do dva metra da može da dođe do nje.
• Po njegovim rečima, sa druge strane postoje suše, temperaturni ekstreme i superćelijske oluje kao i šumski požari koji su velika opasnost. Šteta od šumskih požara je, naglasio je gotovo nepovratna ili je potrebno par desetina godina ili čak i stotine godina da se taj ekosistem vrati na stanje kakvo je bilo. Prema izveštaju evropskog šumarskog instituta, kako je naglasio Marinković, imamo pomeranje vegetacije na sever za 350 metara godišnje. “Moramo da gledamo u budućnost i da se adaptivno ponašamo kako bi upravljali šumskim ekosistemima i kako se prilagodili da bi u budućnosti imali zdrave i vitalne šume”, rekao je on;

Naš ekonomski opstanak zavisi od naše energetske tranzicije

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović izjavio da 11,5 odsto vrednosti domaćeg izvoza u Evropsku uniju čine proizvodi koji podležu CBAM taksama navodeći da EU i region čine više od 70 odsto celokupnog izvoza Srbije. Vesović ocenjuje da naš ekonomski opstanak zavisi od naše energetske tranzicije. “Energetska tranzicija nije samo pitanje konkurentnosti domaće privrede, već i pitanje opstanka i brzine pridruživanja Evropskoj uniji”, rekao je Vesović na panelu “Dekarbonizacija konkurentnosti: Kako CBAM i srodni mehanizmi utiču na budućnost srpske industrije”. Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije od 1. januara su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe, a Srbija je istovremeno uvela naplatu nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni. Time se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija 

• Vesović ističe da Evropska unija na ovaj način želi da ubrza i pritisne prilagođavanje srpske privrede evropskim standardima. “Ono što je važno jeste da CBAM od ove godine postaje naša realnost, iako se od sledeće godine plaća. Ovo je na neki način praćenje onoga što je Evropska unija zadala kao svoju normu”, rekao je Vesović. On ističe da Srbija, iako potpisnica Pariškog sporazuma, kasni u brzini prilagođavanja i ispunjavanja svojih obaveza za ostatkom Evrope. “Neophodno je da se ova tranzicija ubrza, jer će nas to koštati. Koštaće nas, pre svega ekonomski, a koštaće nas i usporavanja evropskih integracija”, ocenio je potpredsednik Privredne komore Srbije.

Regionalna direktorka za javne politike u EBRD Milena Popović Martineli kaže da je Evropa put kojim Srbija treba da ide, navodeći da će nam biti lakše ukoliko ubrzamo primenu evropskih standarda. “Evropska unija je najveći donator i investitor ne samo u Srbiji već i u regionu, EU pruža podršku Srbiji i u oblasti dekarbonizacije”, rekla je Popović Martineli. Imajući u vidu da je Evropska unija najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, ona ocenjuje da iz ugla naše zemlje ne postoji alternativa evropskom tržištu.

Stanovništvo sve starije

• Osim što nas je sve manje u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stanovništvo nam je sve starije, pa se očekuje da će 2041. godine svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godinZnatno je smanjen i broj žena u reproduktivnom dobu!

“Godine 2052. godine imaćemo samo 5,2 miliona stanovnika. Bićemo prosečno stariji za dve  do  tri  godine. Prosečna starost stanovništva biće 46,4 godine. Polovina stanovništva živeće u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru. Povećava se broj opština sa manje od 5 000 stanovnika i sa od 5.000 do 10.000 stanovnika, kaže Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.

• Između dva poslednja popisa, 2011. i 2022. godine, broj stanovnika u Srbiji smanjen je za više od pola miliona. Sada već taj broj premašuje 660.000 stanovnika. Svake godine, u proseku izgubimo grad veličine Kikinde. Oko 85 odsto zbpog negativnog prirodnog priraštaja – godišnje više umrlih nego živorođenih, a razliku čine migracije;

FOTO arhiva autora: Osim što nas je sve manje, stanovništvo nam je sve starije, pa se očekuje da će 2041. godine svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina. Znatno je smanjen i broj žena u reproduktivnom dobu.

Koliko je otislo naroda iz Srbije? 

Postavlja se pitanje koliko je lјudi napustilo zemlјu? Prema evidenciji RZS , objavljenoj nakon poslednjeg popisa, godišnje u proseku 11.000 lјudi više ode iz Srbije nego što se vrati u zemlјu. “Između dva poslednja popisa Srbiju je napustilo oko 147.000 stanovnika.  Prosečna starost lјudi koji odlaze u inostranstvo je između 30 i 35 godine. Najčešće odlaze u Evropu. Vraćaju se posle određenog perioda. Povratnici u proseku imaju 44 godine”, objašnjava Bjelobrk.

Stručnjaci kažu da veliki narodi ne moraju da strahuju toliko od doselјavanja drugih naroda kao radne snage. Imamo li mi razloga da strahujemo – ima li pokazatelјa da bi Srbi u narednih 50 ili 100 godina mogli da postanu manjina u sopstvenoj zemlјi ili da čak nestanemo kao narod?

Demograf Vladimir Nikitović kaže da niko ne zna šta će biti za 50 ili 100 godina. “Ako posmatramo prethodnih 100 godina, vidimo da su desile toliko dramatične migracione promene koje niko nije mogao da pretpostavi. Trendovi pokazuju da će se desiti smanjenje broja stanovnika u Srbiji  i udela dominatne etničke grupe, tj. Srba, u populaciji. To je nešto što je tipično i za čitav ovaj region u kome živimo, objašnjava Nikitović”.

Negativan prirodni priraštaj više od 30 godina!

• Gordana Bjelobrk iz Repubčičkog zavoda za statistiku navodi da prema popisu iz 2022. godine u Srbiji živi oko 5.400.000 Srba. “To je oko 81 odsto ukupne populacije. Godine 2011. ih je bilo oko 5.900.000. Kada govorimo o 2022. godini, na drugom mestu su Mađari, zatim Bošnjaci, Romi, a sve ostale nacionalne manjine imaju udeo manji od jednog procenta”;

Trend da godišnje imamo više umrlih nego živorođenih počeo je 90-ih. Više od 30 godina pogođeni smo negativnim prirodnim priraštajem. Po rečima demografa Vladimira Nikitovića početak negativnog prirodnog priraštaja registrovan je već 1989. godne u Vojvodini. “To se nije dogodilo preko noći. To je rezultat toga što već 100 godina nijedna generacija nije dostigla prostu reprodukciju, da imate dvoje dece, koliko god mi mislili da jeste. Mi smo za vreme Drugog svetskog rata imali nagli pad, normalno, a onda smo imali taj kompenzacioni period koji je bio vrlo kratak, kraći nego u mnogim drugim državama i to jeste zapravo bio početak demografske krize na koju su tadašnji demografi upozoravali”, kaže Nikitović.

Nikitović napominje da ni u vreme SFRJ nije postojala prava populaciona politika. “Mi tada čuvenu demofrafsku dividendu, višak radne snage, nismo mudro iskoristili nego smo se njega otarasili, radnici na privremenom radu u inostranstvu. Dok su zemlјe Zapadne Evrope, kod kojih je čak duže trajao taj kompenzacioni period fertiliteta, već tada znajući da su ti trendovi očigledno takvi, krenuli sa postepenim uvozom radne snage”, kaže demograf Vladimir Nikitović. Ni u poslenđih 20 godina, mere za povećanje broja stanovnika, nisu odgovarajuće. “Ove mere u poslednjih 20 godina su isto ,,gašenje požara’’ zato što su fokusirane samo na jedan segment, koji nije nebitan, ali faktori koji utiču, ako govorimo samo o fertilitetu, su složeni i ne možete samo na jedan set faktora uticati i očekivati da ćete imati izvesno neki rezultat. Ti rezultati koje mi vidimo, to je blagi porast trećeg i četvrtog deteta u porodici, ali kod niskog obrazovanih, tako da to nisu neki rezultati koji mogu omogućiti ono što bismo kao društvo želeli”, objašnjava Nikitović.

Kako povećati broj stanovnika

• Države pribegavaju bržim rešenjima – praktično broj stanovnika povećavaju dovođenjem radne snage iz inostranstva, a manje se igra na kartu prirodnog obnavlјanja stanovništva. “To jeste brža varijanta. Vi ako igrate na pobolјšanje prirodnog faktora, treba vam 20-25 godina da ta deca, koja bi se rodila u većem broju, dospeju na tržište rada, što je klјučni faktor. U tom periodu mi imamo manjak, kao i sve ove druge zemlјe”, kaže demograf Vladimir Nikitović.

Nikitović kaže da ako posmatramo šta se događa u Zapadnoj Evropi u poslednjih pola veka, oni sigurno nisu želeli da menjaju na taj način niti im je to bila početna ideja da menjaju strukturu svog stanovništva, ali su bili prinuđeni da uvoze radnu snagu iz drugih kulturoloških krugova, iz nekih udalјenijih predela i da su se čak najpre okrenuli bližim, kao što je Balkan. Država donosi razne podsticajne mere za rađanje dece. Republički zavod za statistiku prati efekte i o tome obaveštava nadležne. Gradovi i opštine bi mogli više da rade na polјu podmlađivanja stanovništva. Moraju samoinicijativno da donose mere, da shvate ozbilјnost situacije na lokalnom nivou i da probaju mladim lјudima da daju neke podsticaje, najpre da ostanu na toj teriotoriji, a onda da se odluče da postanu roditelјi”, smatra Bjelobrk.

Po Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom, na primer, žena iz Nemačke koja u našoj zemlјi rodi dete i ima status stalno nastanjenog stranca dobiće 500.000 dinara za prvo dete kao i žena iz Srbije. Što se tiče i teorije i prakse iz demografije, to mi stalno govorimo donosiocima odluka, ta mera za prvo dete nije nužna ta pomoć, tek od drugog i trećeg. To je izuzetno veliki izdatak, a suštinski ne menja ništa, naglašava demograf Vladimir Nikitović.

• U Srbiji najmanje rođenih beba u poslednjih 145. godina. Pre dve godine je rođeno vega 60.813 dečaka i devojčica. To je tako skoro svkae godine. Time je, nažalost, ostvaren negativan prirodni priraštaj stanovništva od minus 36.285 nerođene dece. To je rekordno nizak prirodni priraštaj.
• Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku napominje je da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu. Znači, za 600.000 nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovoljan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvoč

U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati građanski rat u SFRJ, ekonomska kriza, sankcije međunarodnezajednice, bombardovanje NATO. Mapa žrtava ratova od 1991. do 2001. godine, koju su uradile nevladine organizacije, pokazala je, na primer, da je na području Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo  2.200 državljana Srbije.Ti  ti ljudski gubici uključuju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, dakle, žitelje Srbije. 

• Na Kosovu je nestalo ili ubijeno 13.549 Srba i drugih stanovnika Srbije;

Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u Srbiji od bolesti ili nepažnje umre oko 100.000 ljudi. Samo pandemija korona virusa se odnela za 2,5 godine oko 60.000 žitelja Srbije u smanjen. Navode se i primeri naglih klimatskih promena, koje nam smanjuju broj građana. U julu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1.300 više umrlih u odnosu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu  je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine.

Uz to postoje i podaci da godišnje u Srbiji hiljadu stanovnika izvrši suicid, pet stotina pogine u saobraćajnim udesima, a stotnu bude ubijeno u porodičnim i kriminalnim sukobima. I dalje je veliki demografski problem je iseljavanje srpskog stanovništva iz države Srbije, koje u kontinuitetu traje poslednjih tri decenije. Država ovom problemu ne pridaje javno veliku važnost, iako on direktno utiče na nestanak srpskog i drugog stanovništva.

Iz Srbije za  dve decenije otišlo million ljudi!

Kako tvrdi Svetska banka iz naše zemlje se u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo odselilo milion ljudi. Među njima najviše je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjaka u elektronici i zdravstvu i studenata. Najviše srpske jeftine radne snage iz otadžbine otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku, Mađarsku (12.000). Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nemačku, Norvešku, Maltu, SAD, Kanadu. Studenti iz Srbije većinom školuju se u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji. Izbeglica sa srpskim pasošom i državljanstvom preselile su se u Ameriku i Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelji Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku, čak i u Albaniju.

Ova seoba našeg stanovništva je van granica otadžbine odvela i 70.000 žena, čime je smanjen kontigent budućih porodilja. Trend seoba u inostranstva se nastavlja, pa danas u proseku godišnje u rasejanje ode oko 36.000 ljudi, od čega 17.000 čine mlade žene – utvrdili su u Republičkom zavodu za statistiku. 

Prazno 700 sela!

Unutrašnje i spoljne migracije srpskih žitelja ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u velike centra – Beograd i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas živi staro stanovništvo, dok su žitelji u najzrelijem dobu na radu u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska,), a mladi u glavnom gradu.

Praksa je, međutim, pokazala da ni veliki gradski centri nisu raj za porodilje, očeve i naslednike. U istraživanju koje je sprovedeno u najvećim srpskim gardovima pokazalo se da mladi, starosti od 25 i višegodina, sve manje misle na porod i na stvaranje porodice. Čak 45 odsto mladih muškataca u Srbiji se ne interesuje za seksualne odnose sa devojkama, već svoje potrebe izvršava samozadovoljavanjem. Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslova života i rada uglavnom odlučuju za jedno dete, što je nedovoljno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovništva.

Centar za mame iz Beograda je pak utvrdio da svaka deseta gradska žena ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji. Na osnovu ovih starih činjenica i novih podataka i analiza Republički zavod za statistiku Srbije smogao snage da javnost suoči sa istinom da loša demografija nastavlja da ruši Srbiju.

• Srbija će za tri naredne decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika manje. Biće nas svega 5,2 miliona. Najviše će se isprazniti istok i jug Srbije, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine – glasi procena RZS!

Prema „srednjem očekivanom scenariju“ RZS najveći gubitak stanovništva do 2052. godine imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto). Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764. Najmanje će se isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto. Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više. Srbija će dakle biti stara država bez podmlatka!

Gde će nestati 1,5 miliona Srba i drugih žitelja u Srbiji ?

• Bebe se neće rađati, jer će žitelji Srbije da migriraju sa svojih ognjišta u velike centre svoje države ili u inostratnstvu. U projekciji stanovništva Republike Srbije do 2052. godine navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022. godinu. 

Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i „negativna neto migracija“, odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene – kažu u RZS. Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali rezultati ove kampanje će se pokazati tek za nekoliko godina. A, opet pokazalo se da državne dotacije za rađanje više dece ne dotiču mlade bračne parove, jer oni tek rešavaju pitanje svoje egzistencije. Istovremeno treba u Srbiji uskladiti zaposlenje, borbu za zarade i borbu za roditeljstvo. Za sada trka za novcem vodi ispred trke sa naslednicima. Uz to buduće majke plaši praksa da porodilje lako gube zaspolenje i plate. Koreni ovog problema nacionalne budućnosti srpskog naroda i stanovništva Srbije su i van demografije. A, tiču se politike. Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.

Jug Srbije, rezervoar kvalitetne radne snage!

Potpuno je jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija. Jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal. Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se, pre svega, oslanjaju na fizički rad, ocenjuje Jovanović.

• Negativan natalitet je evropska bolja razvijenih zemalja. Nedovoljno beba za prostu reprodukciju stanovništva rađa se u Nemačkoj, Italiji, Malti, Španiji, ali ove države to rešavaju “uvozom mladih migranata’’ iz Afrike i Azije, koje zapošljava. Migranti obnavljaju i stanovništvo, ali i radničku klasu zemalja EU, što rešava problem niskog nataliteta i problem uposlenosti jeftine radne snage. 
• Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može da ih uposli. Delimičan pomak u Srbiji načinio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji ovde žive i rade i rađaju decu, nove žitelje Srbije;

Stručnjaci kažu da je potreban je dodatni set velikih političkih i ekonomski mera, kao što je na primer, decentralizacija privrede u Srbiji, koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija i da krenemo u pozitivnom smeru. 

• U Srbiji izgleda ne postoji svest da treba više dece da se rađa i da to treba da bude naš nacionalni prioritet, ako ne želimo da budemo zemlja sa narodom u stalnom nestajanju.

Foto lična arhiva autora: U Srbiji se koristi 3.257.100 hektara zemljišta. Imamo 508.365 gazdinstava. Poljoprivredom se bavi ukupno 1.150.653 lica. Prosečan broj zaposlenih na gazdinstvu  je 2,2 lica.Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Svaki 11 nosilaca gazdinstva je mlađi od 40 godina!

Prava, tužna slika sela u Srbiji: Do 2052. nestaće ih 3.000!

• Prema analizi RZS sa mape Srbije do 2052. godine nestaće oko 3000 sela, odnosno kako to piše u Ustavu naseljenih mesta! Sela nestaju ali i dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 196 .000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!
• Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naseljenih mesta!
• Blizu 3.000 sela nema vrtića!
• U dve trećine sela nema ambulante!
• U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
• U 2025. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.543 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U 2024. godini navodnjavalo se tek 48.668 hektara.U svetu se navodnjava, uproseku, čak 17 obradivih površina! Ikli primer u Alganicnji već decenkimjama čak 380.000 hektara!
• Maksimnalne napore da se ublaže ti problemi vodi Ministarstvo za brigu o selimu Srbije. Ono je u vremenu od 2017. do 2022. godine sa 2,2 milijarade dinara bespovratnog novca pomoglo 207 zadruga. Poslednjih pet godina za mlade do 45 godina starosti, koji hoće da idu da žive u selima kupljeno je 4.000 kuća. _Tako su sela dobial oko 17.100 novih stanovnika. U nnjim se ponovo čuje plač dece. Čine si i drugi napori da se poboljša život u selima. Fnansira se popravka domova kulture, kupuju kombijii za besplatan prevoza naro, u Miholjskim susretiam godišnej učestvuje više stotina hiljada ljudi!

U vladi Srbije sad je 17 ministar poljoprivrede od 2000. godine. On je po drugi put u toj fotelji. Pre njega  16 ministara prosečno je u toj fotelji provodilo po 14 meseci! Svaki je sa svojim dolaskom obećavao da će se navodnjavait najmanje 100.000 pa do million hektara. Slična obećanja, po drugi put, stižu i od sadašnjeg ministra! Ali, njive imaju uglavnoim većš decenijama samo obećanja i uve ostaju suve. Najbolja potvrda je šteta od elementarnih nepogoda u poslednje dve i po decenije.

• Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, prilikom puštanja u pogon brane kod Novog Bečeja, tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije, Stane Dolanc, obećao je  narodu tada da će se navodnjavati čak 510.000 hektara njiva i da će se odvoditi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostalo samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve godišnje, što bi se realno moglo! A, to je obećavano narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda o tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto obradivih površina  u vlasnisštvu javnih preduzuešća i zadruga. To je u 2025. godini bila  površina od samo 47.543 hektara!

• Od 2000. godine do kraja 2025. godine u Srbiji je bilo devet  sušnih godina. Štete u agraru su 10,5 milijardi evra. Nikada nije proglašena elementarna nepogoda. Ali, se uvek pad proizuvodnje u agraru  obeležavao sa  dvostrukim brojkama u strategijama razvoja poljoprivrede!
• Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika; 
• Srbija danas ima 4.720 sela, odnosno naseljenjh mesta kako piše u Ustavu.  Do 2052. godine sa mape Srbije će ih nestati najmanje 3.000!

Sva sela, koja uskoro, za jednu deceniju nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak!

• Prema podacima RZS u 463, a to je 10 odsto sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
• Čak 55 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva;
• U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
• Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
• U 2.894 naselja, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
• Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika!
• Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!

Analitičari ističu da je najveća boljka poljoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou, loše i nerealnje dosadašnje stratgije poljorpovirede koje su bile samo obećavajuće i socijalnog karaktera!

• Statistika beleži da u toj rascepkanosti, korišćenih njiva, u velikoj fabrici pod otvorenim nebom od 3.257.100 hektara, imamo čak 19 miliona mini parcela!

Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1,1 miliona, ne samo zbog potražnje za medom, veći zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! 

• Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlju donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!
• Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije od 2.000 do 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade je izuzetno je visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i poljoprivredne proizvodnje! 
• Kapital u agarau se obrće jednom godišnje. Danskoj je to 52 puta godišnje. Na početku svake nvoe radne nedelje stiže vlankicima gazdinstava svež novac!
• U Sribji je smao u poslednjoj deceniji ugašeno 62.000 gazdinstava!
• U Srbiji se sad na tim fabrici pod otvporenim nebom godišnje se proizvede najviše od 21 milion tona razlčitih sirovina i proizvoda za hranu. Njihova ukupna vrednost nije nikada boila veća od šest milijardi evra!
• Razlgo je u tome što nema sistemskih rešenja. Nemqa sistma za navodnjavanje, nema obećane dve pa i  tri žetve godišnje… Jer, prinsoi skoro svih ratarskih kultura bili su mnogo, mnogo, mnogo, veći nego pre tri četiri ili pet decenija nego danas!
• Stručnjaci kažu da bi agrra Srbije uz novu politku i organizaciju sa novim kadrovima mogao svake godine da Srbiji da donese prihod od najmanje 90 milijardi evra, koliki je do sada bio bruto društveni proizvod Srbije! Početkom tog boljitkia nadaju se proizvodšaji hrane kada počne primena nove Straegiej razvoaj poljoprivredei ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine!

Sva ta naselja, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!  Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravljena, ali i ona doživljavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se ljudi zapošljavaju. Šansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2052.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naseljena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu, prerađivačku industriju  i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselja sve više se preseljavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave poljoprivredom.

Vreme za spasavanje varošica!

Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje i varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselja, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, odnosno, naseljenim mestima Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima! Srbija će do 2052. imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.To su procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema “srednjem očekivanom scenariju”. Najveći gubitak stanovništva do 2052. godine, od oko 50 odsto u odnosu na poslednji popis, imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto), dok će se, očekivano, najmanje isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto! 

                                                             (Autor je analitičar i publicista)