Branislav GULAN

Nova agrarna politika kao lek!

Opredeljenje naroda za podršku poljoprivredi iskazala je Narodna skupština, što od svih institucija nadležnih ministarstava, a pre svega od Vlade, zahteva izuzetan kvalitet u radu, efikasnost i poštovanje iskazanih programa razvoja poljoprivrede i zaštite sela. 

Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi. 

Cela nacija je pozvana od Predsednika države Aleksandra Vučića „da radimo više i bolje“. Poziv je iskazan u pravo vreme i svako može da ima svoju deonicu koju može da kvalitetno savlada i popravi.

Foto: yM. Berček -Najveća fabriak pod ovorenkim neobrim u Srbija, njiva, koaj se obraduje ima povšrinu od 3.257.100 hektara, tasži višepanje ali, mođže mnogo, mnogo, više i da vrati Srbiji!

Na ovom mestu sa iskrenom namerom navodićemo otvorene teme za rešenja, složena pitanja iz agrara uz poziv da iznesete Vaše osvrte i sugestije za uspešniju poljoprivredu u Srbiji i za život sela. Voleli bi da svakodnevno imamo prilog i odgovore – Kako vlada Vlada u poljoprivredi i kako može bolje, novosadski  portal ,,Agroprofit’’.

• DRŽAVA IMA ALATE ZA RUKOVOĐENJE REZULTATIMA PREDSTOJEĆE ŽETVE!?

I pre žetve ili bolje rečeno trgovine pšenicom neke pojedinosti su već poznate. Vozarina od naše granice do Konstance po toni je povećana za 5 eura po toni. U svetu se očekuje obimna žetva i kako trgovci žele, umanjena cena pšenice.  Još se preračunavaju zalihe pšenice u svetu, a Rusija ne krije da od prošlogodišnjeg roda za prodaju ima više od 20 miliona tona. 

Šta će nama podariti pšenična polja od 631.000 ha, od toga u AP Vojvodini 367.000 ha, još nije jasno.  Uz svu neizvesnost potrebno je dodati oko milion tona sigurnog lagera pred samu žetvu.

Država se u poslednjih pet godina nije proslavila učešćem u rukovođenju rezultatima žetve pšenice. Kada je pre tri godine pšenica imala visoku žetvenu cenu, država je zabranila izvoz, a potom smo brašno prodavali po umanjenoj ceni zrna i izgubili smo odavno osvojena tržišta. Posledice su bile dugoročne. Prošle žetve pritisnuti solidnim rodom, novu žetvu dočekujemo, sasvim je izvesno, sa oko milion tona lagera. Državne robne rezerve nisu finansijski, a ni poslovno sposobne za otkup tržišnih viškova, jer još uvek trpe posledice mnogih prevara vezanih za čuvanje žitarica.

Iako je još daleko, da bi pouzdano predviđali rezultate nove žetve, stručnjaci radije pominju da na poljima, gotovo u celoj zemlji nedostaje kiša! Ugrožena je i uljana repica, ječam, raž… a ako ovako ostane sa podignutom prašinom na oranicama sejaće se kukuruz, suncokret, soja…Svaki ratar iako kao nikad ranije u prodaji svojih roba zavisiće od globalnih prilika i ogromnih lagera u dve zemlje. Ipak, razmišlja o tome kome prodati ili gde uskladištiti novi rod. 

Ova pitanja samo sa većom težinom valjalo bi da budu i briga naše Vlade. Rešenja za olakšanu prodaju pšenice postoje, ali ne ubrzano i celog roda. Evo alata: skoro dve decenije imamo zakon o javnim skladištima i garancijskom fondu. Ovo nema nikakve veze sa državnim robnim rezervama na osnovu navedenih propisa moguće je formirati mrežu javnih skladišta i uvesti robne zapise koje su ne tako prihvatile poslovne banke. 

• Javna skladišta nisu „ovlašćena skladišta“ državnih robnih rezervi već su zakonom definisani prostori i odgovornost vlasnika koji preuzima robu na čuvanje. Oslonac ratara je u tome da robu ostavljaju na sigurnom mestu i da dobijaju robni zapis od poslovne banke i novac sa obavezom vraćanja za šest  meseci. Dakle, roba na čuvanju je  garancija da banka u ni jednom slučaju neće biti oštećena;

Izgleda da je mala vajda što ovaj alat postoji kada ga niko ne pominje. Da li je to zbog neznanja ili bojazni – ko to pomene, dobiće obavezu i da sprovede! Nije to daleko od načina špekulisanja državnog aparata što Vlada ne bi trebala da dozvoli. Znamo da je najlakše da država donese zaključak o interventnom otkupu pšenice po ceni za 2 do 5 dinara većoj od trgovačkih i da robne rezerve preko Produktne berze otvore utakmicu  za prijavljivanje 50.000 do 70.000 tona, a moguće je i za manji otkup. Sve ovo je više nego simboličan lager, a izgleda da za veći i nemamo prostora .

• Iako je žetva daleko, za Vladu je kosa iza peta, ako je osećaju, ističe Čedomir Leco, predsednik udruženja ,,Agroprofit’’. 

Ministar priznao ilegalan uvoz sireva!?

• Dva udruženja polјoprivrednika: Tražimo reakciju carine na tvrdnje ministra o ilegalnom uvozu sireva
• Srbija proizvodi 1,34 milijardi litara kravlјeg mleka. Od njega se proizvodi 60.000 tona, 70 vrsta sireva!
• Kako se navodi, dogovor koji je ministar, kako tvrde, navodno postigao sa njemu bliskim udruženjima predstavlјa “još jednu obmanu javnosti” koja neće doneti ništa dobro proizvođačima mleka niti građanima Srbije, uz ocenu da je jedino pozitivno to što je ministar “konačno priznao ilegalan uvoz sireva”!

Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlјa i Udruženje polјoprivrednika “Šajkača” traže u saopštenju od direktora Uprave carine Dragiše Petrovića da odgovori da li su tačne tvrdnje ministra polјoprivrede o postojanju ilegalnog uvoza sireva, kao i da li je Uprava carine nemoćna da spreči takav uvoz bez kontrole Uprave za veterinu!

• Srbija proizvodi 1,34 milijardi litara kravlјeg mleka. Od njega se proizvodi 60.000 tona, 70 vrsta sireva!
• Jetino se izvozi više od 15.500 tona, a klupo se plaća uvoz više od 12.750 tona sireva;
• Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlјa i Udruženje polјoprivrednika “Šajkača” saopštili su da njihovi predstavnici nisu bili pozvani na sastanak u Vladi Srbije sa ministrom polјoprivrede dr Draganom Glamočićem, niti bilo koje od udruženja koja su učestvovala na protestima od 11. februara;
• U Srbiji se proizvodi 1,34 milijardi litara kravlјeg mleka godišnje. Od njega se proizvodi 60.000 tona, to je 70 vrtsta sireva. Jeftino se izvoze sirevi proizvedeni u Srbiji, godišnje njih oko 15.500,  a skupo plaćaju uvozni, u količini od oko 15.750 tona!
• Kako se navodi, dogovor koji je ministar, kako tvrde, navodno postigao sa njemu bliskim udruženjima predstavlјa “još jednu obmanu javnosti” koja neće doneti ništa dobro proizvođačima mleka niti građanima Srbije, uz ocenu da je jedino pozitivno to što je ministar “konačno priznao ilegalan uvoz sireva”.

U saopštenju se od direktora Uprave carine Dragiše Petrovića traži da odgovori da li su tačne tvrdnje ministra polјoprivrede o postojanju ilegalnog uvoza sireva, kao i da li je Uprava carine nemoćna da spreči takav uvoz bez kontrole Uprave za veterinu.

Udruženja su zatražila i hitnu reakciju nadležnih institucija zbog, kako navode, uznemirenja javnosti izazvanog izjavom ministra, kao i procesuiranje svih učesnika u lancu ilegalnog uvoza.

Postavlјeno je i pitanje da li se, pored sireva, na isti način bez carine i kontrole uvoze i drugi mlečni, mesni i polјoprivredni proizvodi u Srbiju. Farmeri su podsetili ministra Glamočića da je na poslednjem sastanku obećao da će ih u roku od tri nedelјe ponovo pozvati i obavestiti o realizaciji dogovorenog. (B.Gulan)

• Operativni tim protiv šverca sira: Može li država zaustaviti „mlečni crni talas“?

Dok se evropsko tržište polako oporavlja, srpski mlekari i dalje kaskaju za profitom, pritisnuti nelegalnim uvozom i falsifikatima sa palminim uljem. Ministarstvo poljoprivrede najavljuje oštru ofanzivu, ali poljoprivrednici ostaju oprezni – traži se stabilna cena, a ne samo obećanja. Posle tročasovnog „skeniranja“ stanja u Vladi Srbije, gde su za istim stolom sedeli ministar, mlekari, stočari i uvoznici, postignut je dogovor o hitnoj intervenciji na tržištu mleka. Glavna meta države u narednom periodu biće suzbijanje šverca sira i uvođenje reda u prodaju mlečnih prerađevina koje to zapravo nisu.

Formiranje „specijalaca“ za crno tržište!

Ministar poljoprivrede, prof. dr Dragan Glamočić, najavio je osnivanje operativnog tima koji će, pored resornog ministarstva, uključiti i Upravu carina. Cilj je jasan: preseći ilegalne tokove jeftinih evropskih sireva koji guše domaći kachkavalj. „Količine sira na crnom tržištu nisu zanemarljive. Poruka svima koji se bave ilegalnim uvozom je da prestanu sami, pre intervencije države, jer su kazne ozbiljne“, upozorio je Glamočić.

Obmana potrošača: Pica-sir ili biljna mast?

Jedan od najvećih problema na koji su ukazali domaći proizvođači jeste masovna upotreba biljnih masti (poput palminog ulja) u proizvodima koji se prodaju pod imenom „sir“. Veterinarska i poljoprivredna inspekcija kreću u pojačane kontrole, sa posebnim fokusom na:

• Pekare i picerije – gde se često koriste surogati bez jasne deklaracije.
• Ugostiteljske objekte – koji će morati transparentno da prikažu sastav namirnica.
• Oznaku „100 odsto iz Srbije“ – koja bi trebalo da postane garant domaćeg porekla i   kvaliteta.

Cena mleka: Između preživljavanja i profita!

Iako su vesti iz Evrope o rastu cena ohrabrujuće, situacija na srpskim farmama je šarena. Prema rečima predstavnika udruženja proizvođača, cene po litru se trenutno kreću u širokom rasponu:

• Centralna Srbija: od 25 do 50 dinara;
• Mačvanski okrug: od 35 do 55 dinara;

Proizvođači ističu da bi povećanje od samo pet dinara po litru značilo povratak na nivo sa kraja prošle godine i donelo preko potrebnu stabilnost. Ključni pomak na sastanku napravili su distributeri, koji su obećali da će prioritet pri kupovini imati domaći proizvodi, dok će se uvozu pribegavati tek nakon što se iscrpe domaće zalihe.

Šta dalje?

Sudbina prelevmana (zaštitnih taksi) na uvoz mleka i dalje je u rukama Brisela, a zvaničan stav Evropske komisije očekuje se do kraja nedelje. Nova runda razgovora zakazana je za mesec dana, kada će na sto biti izneti konkretni podaci o zaplenama švercovane robe i efektima inspekcijskog nadzora. Do tada, srpskim mlekarima ostaje da veruju u najavljenu „nultu toleranciju“ prema sivoj ekonomiji. (Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodop.

• Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje!

Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu 2026. godine, uporedio ekonomiju Srbije i SAD, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika. Kako su preneli mediji, Omar Licandro, član Upravnog odbora Međunarodne ekonomske asocijacije (International Economic Association) zadužen za finansije, na 33. Kopaonik biznis forumu  2026. godine, ili ti takozvanom “srpskom Davosu”, izjavio je da “građani Srbije sa 100 dinara mogu da kupe više nego Amerikanci za jedan dolar”!?

Dodatno, on je rekao i da ovo poređenje “nije baš pravedno” jer su cene u Srbiji znatno niže nego u SAD. Kako za 021.rs i javnost objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Goran Vukmirović, koji predaje u Novom Sadu, ovakvo direktno poređenje valuta je veoma problematično, piše Božidar Milovac, na novosadsko,m sajtu 021.rs. “Pokušaj direktnog poređenja na tom nivou je toliko neprecizan i netačan da će se uvek pronaći primer koji ide u korist jedne ili druge strane. Ako neko pronađe argument da se za 100 dinara može kupiti nešto više nego za jedan dolar u Americi, vrlo verovatno će se pronaći i nešto drugo gde je situacija obrnuta”, naglašava profesor Vukmirović.

Na osnovu podataka sa interneta, delimično se mogu i uporediti cene piše na novosadskom sajtu 021.rs Božidar Milovac. Najveća razlika jeste u takozvanoj diskrecionoj potrošnji, odnosno stvarima koje nisu neophodne za život već predstavljaju užitak poput alkohola, cigareta i obroka u restoranima. 

• Po ovom sajtu, vino u Srbiji u proseku košta oko 700 dinara, dok je američki prosek oko 15 dolara, što je u našoj valuti nešto više od 1.500 dinara. Slična, dvostruko veća razlika, primetna je i u domaćem i uvoznom pivu, kao i u cigaretama i restoranima.  Cene su u Americi mnogo veće i za transport i stanovanje, što je isto sasvim očekivano.  Slične cene proizvoda su primetne u stvarima najčešće vezanim za globalne brendove – te tako obroci u Mekdonaldsu, odeća, obuća, bioskop, mobilne usluge i slični servisi imaju uporedive cene u Srbiji i Americi. Zanimljivo je da postoji i nekoliko servisa i proizvoda koji su jeftiniji u Americi!

Sitne razlike u cenama prisutne su recimo kada se uporede cene banana, koje su za tridesetak dinara jeftinije u Americi nego u Srbiji, kao i za mleko gde je razlika takođe oko 30 dinara. Ali ubedljivo najveća razlika u korist Amerike jeste gorivo – ono je više nego upola jeftinije u Americi. U Srbiji je prosek tada bio 185 dinara po litri, dok je američki prosek 0.89 dolara, odnosno oko 90 dinara u domaćoj valuti!

• I profesor Vukmirović navodi ove primere kao učinkovite te kaže da su gorivo i južno voće najpoznatiji primeri robe i artikala koji su znatno jeftiniji u Americi nego kod nas.
• “Dugo putovanje Srbije u Jevropu”: Ekonomista Jevtović o tome koliko smo daleko od standarda EU’’!
• A, zanimljivo je uporediti i prosečne plate. Prema poslednjim podacima dostupnim za Srbiju, prosečna plata je 124.089 dinara, ali treba uzeti da su ovi podaci za decembar 2025. godine, te da je prosek nešto niži, – a važno je reći i da prosečna plata nije onoliko merodavan podatak koliko medijalna plata, koja je u Srbiji još niža.  Ipak, za svrhe približnog poređenja, uporedićemo zvanične prosečne plate u Srbiji, sa američkom prosečnom platom od 6.228 dolara, prema najskorijim podacima američkog Biroa za statistiku rada.  Prema ovim podacima, recimo, prosečna plata u Srbiji je dovoljna je za 124 obroka u jeftinom restoranu, a američka za 311 obroka! 

• Amerikanci mogu popiti duplo više kafa, kupiti tri puta više piletine, skoro 300 kilograma više voća, i njihova plata je dovoljna za pokrivanje skoro duplo više troškova stanovanja – uprkos mnogo većim troškovima stanovanja u Americi.

• A za gorivo, na naših 670 litara koliko prosečna plata pokriva, Amerikanci mogu nasuti skromnih 7.000 litara goriva. 

Šta zapravo znači paritet kupovne moći?

Paritet kupovne moći (PKM) jeste ekonomska metoda kojom se upoređuju životni standardi između država uzimajući u obzir razlike u cenama. Drugim rečima, ova metoda pokušava da odgovori na pitanje koliko robe i usluga ljudi realno mogu da kupe u različitim zemljama, a ne samo koliko novca zarađuju. Zbog toga se često dešava da razlike u životnom standardu između bogatijih i siromašnijih država budu manje kada se posmatraju kroz ovu metodologiju nego kada se upoređuju samo plate ili bruto domaći proizvod po tržišnom kursu, piše autor na sajtu 021.rs.

Po rečima profesora Vukmirovića, poređenje životnog standarda zahteva mnogo pažljiviju metodologiju. “Kada se rade međunarodna poređenja, moraju se koristiti zvanični statistički podaci i isti parametri – na primer ista struktura potrošačke korpe. Ako su korpe različite ili se biraju samo pojedini proizvodi, dobija se iskrivljena slika”, kaže Vukmirović. Međutim, to ne znači da pojedinačne valute imaju veću kupovnu moć u apsolutnom smislu. Činjenica da su neke cene u Srbiji niže nego u SAD ne znači da 100 dinara realno vredi više od jednog dolara, već samo da je nivo cena u Srbiji niži. Ovi podaci o cenama i platama pokazuju da su mnoge stvari u Srbiji zaista jeftinije nego u Americi, ali ne toliko da bi prosečna kupovna moć građana bila veća – naprotiv, prosečni Amerikanci i dalje sa svojim platama mogu da finansiraju znatno više roba i usluga nego čak i “natprosečna” plata u Srbiji, navodi autor. 

• Profesor Vukmirović građanima savetuje da ne veruju ovakvim izjavama, već naglašava da uvek mogu i treba sami da provere cene i plate u svetu. “Najpametnije je da ljudi sami pogledaju cene i plate u drugim zemljama. Danas je to lako proveriti, bilo preko interneta ili preko ljudi koji tamo žive. Kada se uporede plate i troškovi života, jasno je da građani razvijenijih zemalja ipak imaju znatno veću kupovnu moć”, zaključuje Vukmirović.
• Na trpezi svakog Srbina 25 kilograma mesa manje nego u EU!

Stara izreka kaže “snaga na usta ulazi” izgleda da više ne važi bar kada je meso u pitanju. Naime, svaki stanovik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilogram mesa, što je 23 kilograma manje nego što je jeo 1991. godine. Pored mesa opala je i potrošnja hleba u Srbiji. Sad se troši i samo 49 kilograma hleba godišnje  po jednom stanvonik, a tome moće da se doda i potrošnja po 11 koilogama peciva. Dakle, ukupna potrošnja hleba po jednom stanovniku je oko 59 kilograma godišnje. Pre nepunu deceniju prosečna ptorošnja hleba bila je oko 83 kiklogama, a  pre deceniju i po i više od 100 kiklogama po jednom stanovniku godišnje.  

• Kada se pogleda proizvodnja pšenice, Srbiji je za godišnju potrošnju potrebno do 1,1 miliona tona pšenice za ishranu naroda, zatim oko 150.000 tona za robne rezerve u mirnodopsko vreme i oko 150.000 tona za semensku proizvodnju. Ali, i ona se smanjuje jer se umesto kvalitetnog sortnog semena čak 60 odsto seje pšenica ,,tavanka’’. U ovogoduišnjoj žetvi učestov0vaće oko 481.000 traktora i oko 46.000 kombajna, koliko ima mehanizacije prema poslednjem popisu u Srbiji! 

To je zabeleženo i u jesenjoj setvi pšenicoe koja je obavljena na 625.000 hektara. Pooslenja \etva u Srbij, koja je obavljena 2025. godine  nije bila rekordna Ali, je bila veoam dobra sa rodom od oko 3,62 miliona tona. 

• Rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji zabeležena je daleke 1991. godine i to u visini od 3.736.503 tone pšenice!

U Srbiji je zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici uništen stočni fond. U 2025.godini rod kukuruza u Srbiji je bio smao 4,4 milioan tona. I pored tog niskog  roda imali smo viška, jer nema stoke da ga jede. Dovoljno nam je samo 3,5 milioan tona kukruiza za isrhanu stoke u Srbiji. Sadadšnji stočn fodna ima samo 2,4 milioan grla svinahj, koliko ih je bilo i 1947. godine posle Druog svetsko rata u Srbiji. I goveda u Srbijo ima samo 698.871 grlo, atolikoo je  Srbija imala i pore 100 godina! 

• Treba istaći i da je kukuruz  imao rekordnu proizvodnju od 8.062.020 tona daleke  1986. godine.  Sad su prazni obori u Sribji, nema stoke, pa ni kukuruz ko da troši. Mnogo bi se više zaradilo kada bi hranili stoku pa izvozili meso nego kukuruz kao sirovinu; 

Foto Goran Mulić – Zbog loše agroekonomske politike u Srbiji sad ima samo 698.871 grlo goveda.
Sve to loše u agarau trebada izleči nova Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će se primenjivati od 2026. do 2034. godine!

Dakle,  sve ovo šrto radi naša nauka danas i agroekonomska politika je zaostalo u odnosu na tone proizvodnje iz davno prošlih vremena. Dakle, za boljitak prv se moramo vratiti u dalju prošlost, da bi za postiggli prinose iz tih vremena. Tek posle toga nauka tr4eabda pondui rešenjaq za budućnost i nove klimatske uslove! To pokazuju i podaci o proizvodnji i potrošnji hrane u Srbiji!

• Da je šnicla mesa na tanjirima u Srbiji sve tanja pokazuje i podatak da građanin Srbije pojede 25 kilogama mesa manje nego stanovnik Evropske unije, koji u proseku pojede 67,2 kilograma. Da bi srtigkli potrtošnju u EU,uz visok rast proizvodnnje i BDP u Srbiji, treba nam najmanje pola veka!

,,Glavni razlozi za smanjenu protošnju mesa u Srbiji prema sagovornicima su pad stočarske proizvodnje koja je dovela do povećanja cena kvalitetnog mesa, siromaštvo stanovništva, ali i zdravstveni razlozi jer smo sve starija nacija’’, kaže Čedomir Keco.

Za smanjenu potrošnju mesa ključno siromaštvo stanovništva!

– U Srbiji se 2017. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u proseku po domaćinstvu pojelo 13,9 kilograma goveđeg, 45,4 kilograma svinjskog i 50 kilograma živinskog mesa. Gledano po članu domaćinstva godišnja potrošnja govedine je 4,8 kilograma za razliku od EU gde je prosek 10,9. Živinskog mesa, pre svega piletine, građanin Srbije u proseku godišnje pojede 17,3 kilograma, u EU je taj prosek 24,2. Svinjskog mesa u Srbiji se po stanovniku trošilo 15,7 kilograma, dok je iste godine u EU prosek po članu domaćinstva bio 32,1 – objašnjava Gulan. On ističe da građani Srbije ne jedu samo manje mesa, već i hleba i mleka. Za poslednjih 12 godina potrošnja hleba je smanjena sa nekih 117 na 83 kilograma po stanovniku, što je možda i posledica toga da je sve manje teških fizičkih poslova.  Prema podacima novosadkse ,,Žitounije’’ sad s eu u Sribji godi[nej po jednom stanovniku tro[I 49 kilogamja hleb ai 15 kilograma peciv godi[nje. Direktor ,, Žitounije’’  Zdravko Šajatović, ističe, da je sadašnaj potrošnja hleba i peciva pojendoim sanvoniku od 6,6 miliona žitelja u Srbiji samo 64 kilogramka. To je dobrikjm delom znak siromaštva je i to što se u Srbiji u proseku troši i manje mleka, kod nas je to oko 155 litara po stanovniku, u EU je tri puta više. U Evropi je, po tojh potrošnji, iza Srbije samo Severna Makedonija  – ističe Gulan.

• PROIZVODIMO MANJE OD 500.000 TONA SVIH VRSTA MESA!

– Prema podacima RZS 496.000 tona svih vrsta mesa proizvede se sad godišnje u Srbiji;

– Do 300.000 tona svinjskog mesa se proizvede na godišnjem novou u Srbiji.  Sad je to mnogo manje jer se godišnej mora uvoziti poo 100.000 tona! Godišnja potoršnje svinjskog mesa u Srboji po jednom stanovniku sad je tek oko 15 kilograma! Nedostatak svinjskog mesam doveo je Srbiju u situaciju da se izgubi prehrambeni suverenitet. Njega sad treba qda vrati nova Strategija razvja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026.do 2024. godine!

– 78.000 tona govedine proizvodi Srbija;

– 141.000 tona živinskog mesa proizvodi se u Srbiji. Proizvodnja I potrošnaj živinskog mesa u Srbiji beleže rast. Svaki đitelj Sribje, sad gbodišnje pojede po 18 kilograma piletine, što je višeu proseku po tri kilogama neko pre jedne decenije!

– 31.000 tona svinjskog mesa uvezeno je u Srbiju za devet meseci 2022. godine. U 2023. godini je uvezeno oko 30.000 tona tog mesa ponajviše iz Španije. Do sada se prosečno godišnje uvozilo 35.000 tog mesa treće kategorije. Pored rtoga uvezeno je i 500.000 prasića. U 2025. Godine uvezeno je u Sribjiuoko 100.000 tona svinjskog mesa. Mesa supriv9idno zbog zbog pokoklaj sotlke u Srbniji I uvoza skoro polovine potreba svinjskog mesa! Sve to nemože da popravi sanej u svinjarstva Srbije jer u oborima se sad nalazi samo 110.000  krmača prasilja. Pre jednedecneije bilo ih je za milionj grla više! 

• Srbija je sad za ishranu  sopstvenog stanovništva zavisna od uvoza svinjskog mesa. Izgubljene je prehrambeni suverenitet! Smanjio se tov!  Sa ovim borjem krmača borj svinjaj se nemože ni povećati!

Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa iz Srbije bio je 1991. godin u  vrednsoti od 762 miliona dolara. Tada je bilo izvezeno i u SAD za američku vojsku svinjsko meso u konzervama. Proizvođač je bila nvoosadsdkqa današnja ,,Neoplanta’’.  Posle toga stigli su ratovi, raspad Jugoslavije, sankcije, svinjska  pa afrička kuga  i smanjio se tov svinja u Srbiji. 

• Srbija je nekada, davne 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Tada su SAD imale oko 800 svinja na 1.000 žitelja. Posle toga je  zabranjen izvoz svinjskog mesa u EU zbog vakcinacije. To traje već nepune  četiri decenije. EU nedozvoljava da njihovi žitelji jedu meso od vakcinisanih svinja!  I ne samo da je zabranjena potrošnja i uvoz ovog mesa u EU, već je  zabranjen i transport ovog mesa preko zemalja EU, izuzev ako nije prerađeno na više od 72 stepena. 
• Iako je 15. decembra 2019. godine u Srbiji ukinuta vakcinacija svinja protiv bolesti klasične svinjske kuge, izvoza mesa u EU još nije dozvoljen. Jer, potrebno je da posle prestanka vakcinacije prođe najmanje sedam godina kako bi nestala i poslenja svinja iz vrmenea vakcinacije. Tek posle toga mođže da se pozove nadležna komisija iz EU, pa do utvrdi takvo stanje I da odbori ponovni izvoz. Sadašnej vlasti I tome ninezunaju skoro ništa, nit se trude da Srbija ponovo krene tim stopama!

Uslov je i da se ne pojavi više svinjska kuga. Međutim, vkacinacije više nema, ali u pojedniim regionima u Srbiji i danas postoji klasična svinjska kuga. Pored toga stigla je i Afrička kuga koja se s vremena na vrme pojavi u pojedinim delovim Srbije.  Dakle, u skorije vreme neće biti izvoza svinjskog mesa u EU. I da nema bolesti i zabrane, izvoza ne bi bilo jer svakog trenutka u EU postoji višak čak od 50 miliona svinja! Meso iz Srbije ne bi bilo konkurentno. Jer, kilogram svinjskog mesa koji se proizvede u Španiji, odakle je Sribja dosta uvozila,  jefitniji je čak  za 40 odsto odo onog koji se proizvodio u Srbkiji. Jer, u Španiji i drugim zemljama stoka se hrani sa GMO proizvodima, a to u Sribji nije dozvoljenpo ni da se proizvudoi niti da se troši, ako se tvdi dag a ima. Ne bi smelpo0da se prodaje ni takvo meo iz uvozuqa, ali ni da se proizvodi u zemlj9i. Pa ni da se troši. Međutim, to je das sv eu Sribji ali.. slučaj đto značajno poskupljuje proizvodnju!

– 76,8 miliona evra platili smo za uvoz svinjetine za devet meseci 2022. godimne. Sad se godišnje za uvoz ovog mesa troši oko 200 milioan dolara;

– U 2025.godini, pema nezvaničlhnimj informacijama, jer tačnih nema od vlasti, za uvoz oko 100.000 tona ovog mesa, potrošenoi je oko milikjar evra!

– Potrošnja svinjskog mesa u Srbiji pala je sa 18 na 15 kilogama godišnje po stanovniku. Istovremeno je poralsa potrošnja živinskog mesa sa 15 na 18 kilograma po stanovniku godišnje;

• Više od 30 kilograma svinjskog mesa po stanovniku pojede se i u Koreji, Vijetnamu i Kini, dok je ubedljivo najveći potrošac živinskog mesa Izreal, gde je godišnja potrošnja 58,6 kilograma, potom slede SAD i Malezija sa 48, odnosno 46 kilograma po stanovniku. Analitičlari kažu da nije samo siromaštvo krivo za pad potrošnje mesa!
• Srboiju je zabrinuo ikonkurs objavljenf krajme novembra 2025. godine koji je bio raspisan u javnsoti da se uvozui u zemkju million vakcinja, protiv klasičen svinjske.Vlasti su  istkasle da se ta vakcina uvoui , alida seneće koristiti. Njen eventualhni uvoz teb ad akotša oko 61 milion evra. Pitanje za vlast je zašto se uvoui ako se neće koristiti.
  A, vek trajanja tih vakcina je samo šest meseci! 
• Kme s eispaklti ulaganje tolikoo noca da bi se vakcine držale na zalihama.
• Ukoliko bi došlo do njihoveuptrebe, to bi Srbiju vratilo  u svim ekonomskim parametrima pola veka unazad!

Da siromaštvo nije glavni razlog za smanjenje potrošnje mesa po stanovniku u Srbiji smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS:

– Agresivne marketinške kampanje koje traju godinama i koje tvrde da je svinjslo meso štetno zbog masnoće, kao i da je štetno jesti meso sa roštilja učinile su svoje pa sve više potrošača jede manje masna jela. Sve se manje jede svinjetina, a više piletina i riba – kaže Papović. Veliki pad u potrošnji mesa rezultat, pre svega, problema u stočarstvu. Jer, ono sad učestvujew u BDP agara samo sa nešto više od 20 odsto. Sve ispod  60 odsto je karakteristika nerazuvijenih zemalja. Inače, kada je reč o broju svinja, Srbij ih sad ima kolikoih je bilo odmah posle Drugog svetskog rata. Srednja razvijene zemlje danas treba da imaju svinja koliko i stanovnika! Primjer je u Danskoj koja ima 5,6 miliona stanvonika, ali u oborima  ima oko 32 milion svinja godišnje! St

• Stočari u Srbiji obrćunpovac jednom godnje. U Danskoj je to običaj 52 puta godišnje. Na početku svake nove radne nedelje njihovi stočari, klaničaroi, vlasnici mesnjica i perađivači mesa imaju svež novac od svog rada i truda. Tu se  nalazi njihova kvačka uspeha i neuspeha rada u takvo proizvodnji u Srbiji. 

– Devedeseetih godina prošlog veka smo trošili po 65 ilograma svih vrsta mesa godišnje po jendom stanovniku,  a sada je to samo 41,8 kilogra. Stočni fond je naročito uništen u vreme sankcija od 1992. do 1996. godine kada je Srbija izgubila kupce u inostranstvu i otada to traje. Broj grla goveda, svinja i ovaca u proseku godišnje opada od 1,5 do dva odsto i to traje tri i po decenije.  Imali smo 1,6 miliona grla goveda 1990. a danas ih ima oko 700.000 – kaže  analitičar Milan Prostran.

BROJKE- izmeču tri  četiri kilogama  junećeg mesa pojede u proseku svaki građanin Srbije;

– 15 kilograma  svinjetine jede se po glavi stanovnika;

– 18 kilograma živinskog mesa pojede svaki u proseku svaki stanovnik;

Analitičari istovremeno objašnjavaju da je i kupovna moć stanovništva istovremeno opadala. Kupovna moć stanovništva je takva da nije mogla da podnese da kupuju kvalitetnije kategorije mesa. Od kvalitetnijeg junećeg i svinjskog mesa išlo se na jeftinije, pre svega, na živinsko, kojeg takođe ima manje, ali je cenovno prihvatljivije za narod. Tu su i potrošačke i psihološke navike, pa ako ljudi ne mogu da kupe belo meso oni kupe batak i karabatak, a ako im je skupo i to pazare krilca. Sve nam je i stanovništvo starije pa i zbog zdravstvenih razloga se potrošnja mesa smanjuje. Suprotno logici da Srbija koja je među 10 najvećih proizvođača kukuruza neka bial u svetu, a  sad uvozi meso, umesto da ga sama proizvodi. U srbiji je prošle 2025. godine godiehn bilo proizvedneo na 950.000 hektara bilo proizvedeno samo oko 4,4  miliona tona kukuruza. Pošto su prazni oboroi za stoku njih, više od 330.000, kukuruz nema ko da je dede. Onse kao I pšenicda povremeno izvizi, kad ase pronadju kupci.  pa se on izovzi.  

U Srbiji je n ekada za ishranu stoke bilo potreno oko 4,5 milona tona kukuruza, a sad pošto nema stoke, dovoljno je oko 3,5 miliona tona ove žitarice, navoldi direktor ,,ŽitaSrbije’’ Sunčica
Savović.

• Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva

Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva, a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima. To su pokazali rezultati analize u kojoj su ispitivani redistributivni efekti inflacije na različite grupe domaćinstava, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). 

U rubrici “Korisno je da znate” na temu efekata inflacije na domaćinstva sa različitom strukturom potrošačke korpe, objavljenoj na sajtu NBS, istaknuto je da je tokom najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva sa nižom potrošnje i da je ona bila veća za ovu grupu domaćinstava od inflacije kod domaćinstava koja su više trošila, javlja Tanjug.

Istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku Konstantin Sorak pojasnio je da su u analizi korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava, koja su podeljena u pet jednakih grupa prema visini potrošnje, tzv. kvintila. “Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najnižom potrošnjom, a peti kvintil 20 odsto domaćinstava s najvišim nivoom potrošnje”, rekao je on i dodao da je analiza rađena za period od 2020. godine zaključno sa prošlom godinom, koji je karakterisala povećana globalna neizvesnost i veći broj šokova koji su pogodili globalnu ekonomiju i prenosili se i na Srbiju. Po njegovim rečima, osnovni razlog za to što je inflacija više pogađala domaćinstva sa manjom potrošnjom jeste struktura izdataka ove grupe domaćinstava. “Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama najviše rasle. To je bila posledica globalnih poremećaja na tržištima energenata i hrane, oporavka tražnje nakon pandemije i eskalacije geopolitičkih tenzija”, naveo je on.

• Profesor Arandarenko: Jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji je sve veći, a država tome doprinosi!

Dodao je da su sa druge strane, rasle i cene transporta, ugostiteljstva i rekreacija, koje imaju veći udeo u potrošnji domaćinstava sa višom potrošnjom, što je delovalo u smeru ublažavanja jaza između mere inflacije za one koji troše najmanje i onih sa najvećom potrošnjom. Sorak je naveo da je najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen sredinom 2023. godine i iznosio je oko 2,6 procentna poena, što znači da je za toliko bila veća inflacija za kategorije stanovništva sa nižim nivoom dohotka i potrošnje.

• U analizi se ističe da je od početka 2024. godine inflacija počela da usporava, čemu su, kako se navodi, doprineli zaoštravanje monetarne politike i efekat visoke baze. “Kako se usporavanje u znatnoj meri odnosilo na stabilizaciju cena hrane, međugodišnja inflacija je, relativno posmatrano, brže usporavala kod domaćinstava sa nižom potrošnjom. Takva dinamika kretanja inflacije nastavljena je i tokom najvećeg dela 2025. godine, čemu je u poslednjem tromesečju doprinelo uvođenje uredbe o ograničenju marži, koja se odrazila na pad cena hrane”, rekao je on;

Kao izuzetak je naveo period od maja do avgusta 2025. godine, kada su, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, cene hrane, pre svega voća i povrća, prilično rasle. Poseban deo analize odnosio se na procenu uticaja inflacije na realni rast zarada domaćinstava, pa je uočeno da su 2022. godine skoro sve grupe zabeležile realnu stagnaciju ili pad zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava sa najnižim dohotkom! Tokom 2023. godine ova grupa je zabeležila stagnaciju, a ostale su ostvarile umeren realni rast zarada, dok je 2024. i 2025. godine zabeležena povoljnija dinamika kod domaćinstva sa nižim dohotkom, čemu su doprineli usporavanje inflacije i rast minimalne zarade.”Dodatni uvid pruža indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Nakon blagog pada u 2022. godini i stagnacije tokom 2023, u 2024. godine i tokom osam meseci 2025. godine dolazi do poboljšanja, pri čemu, pokrivenost dostiže približno 95 odsto”, naveo je Sorak. Dodao je da su zaustavljanjem rasta cena hrane i dovođenjem inflacije u ciljani okvir, stvoreni uslovi za jače ispoljavanje dvosmernog uticaja donetih mera države na realan životni standard građana. “Sinhronizovani efekat na poboljšanje životnog standarda, naročito stanovništva s nižim nivoom dohotka, potiče od rasta minimalne zarade i od nižih cena hrane, na koje se odrazila primena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži. To je rezultiralo i punom pokrivenošću prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i gotovo pune pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom”, poručio je on.

Plan „Srbija 2030“: Agraru potrebna jasna strategija za upotrebu veštačke inteleigenciju

• Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je  zaavnost na predstavljanju nacionalne strategije „Srbija 2030“, da bi poljoprivrednicima trebalo ponuditi najpovoljnije kredite, kao i da je agraru neophodna jasna strategija za upotrebu veštačke inteligencije.

„Danas trošimo pet puta više novca nego 2012. godine, a nismo uradili gotovo ništa na navodnjavanju, a svake godine dođete da kukate, rešavajte probleme na politički način, jer nam je suša. Ne toliko mali procenat imamo zemlje koju navodnjavamo da je to sramota. Zato moraju da se ponude najpovoljniji krediti i na tome mora da se insistira svakog dana i da se ukazuje koliko će svaki poljoprivredni proizvođač da ima koristi od toga. Onaj ko hoće, hoće. Onaj ko neće, ne mora“, rekao je Vučić.

• On je naveo da je udeo poljoprivrede u BDP-u nekada bio 10, 11 ili 12 odsto, a da je danas ispod pet odsto.

„Srbija se razvija u nekim drugim smerovima, ali nikad ne sme da zaboravi i da zapostavi poljoprivredu. Srbija mora da razvija hranu i industriju hrane. da obezbedi dovoljno vode i dovoljno hrane. I da ne potcenjujemo to što nam raste IT sektor i što će veštačka inteligencija da ima mnogo veći značaj, moramo da povedemo računa, vas molim, da izađete sa ozbiljnom vizijom kako da se ti problemi rešavaju, ne da se dodvoravamo nekome“, rekao je Vučić

On je dodao da ga ne interesuju svađe oko agrarnih uprava, kako je rekao, na koji način će biti isplaćen novac. „Pare koje dajemo su ogromne. I to nije naša dužnost, već naša dobra volja. Ali napravite sistem po kojem ljudi mogu da znaju šta da planiraju, da naprave računicu isplati mi se, isplatili im se ili ne.. Toliko možemo, ali hoću da znam šta je to što mi radimo“, rekao je Vučić.

                            (Autor je analitičar i publicista)