POGLEDI IZ SRBIJE: STOČARSTVO SRBIJE NA PREKRETNICI

Laboratorija za mleko  nova pravila borbe za opstanak sela!

• Nova strategija, laboratorija za mleko i strože kontrole mogu biti početak zaokreta – ali samo ako se najave pretvore u dosledne politike;
• Laboratorija u Batajnici završena je odavno, ali nikada nije stavlјena u punfunkciju. Godinama je simbol neispunjenih obećanja i smenjivanja vlasti, a sada se ponovo otvara pitanje – da li će ovaj put zaista proraditi i doneti suštinske promene u mlekarstvu Srbije.

Branislav GULAN

Posle više od decenije čekanja, Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka trebalo je da počne sa radom od januara 2026. godine, najavio je ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić u jednom od razgovora razgovoru sa proizvođačima mleka iz Mačvanskog okruga. Kakoje tada obećao, kao i mnogi ministri pre njega (on je 17 ministar poljoporivred Srbije od 2000. godine).  Uzorkovanje će se obavlјati u prisustvu proizvođača, a cilј je uvođenje stimulativnog modela otkupa koji će nagrađivati kvalitet, uz jednak tretman za sve. Mleko će se plaćati pokaltietu. Tako su obe’ali svi ministri pre nejga, od njene izgradnje do danas. Od svih minitsara pre njeg ga, od izgradnje, laboratorije to su bila samo obećanja pa eto i – danasi danas!

Laboratorija u Batajnici završena je odavno, ali nikada nije stavlјena u punfunkciju. Godinama je simbol neispunjenih obećanja i smenjivanja vlasti, a sada se ponovo otvara pitanje – da li će ovaj put zaista proraditi i doneti suštinske promene u mlekarstvu Srbije.

NOVA AGRARNA STRATEGIJA DO 2034.

Obnova prehrambenog suvereniteta definisana je kao klјučni cilј nove Desetogodišnje strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Po rečima prof. dr Tatjane Brankov, autorke strategije, dokument donosi niz novina: zelene stipendije za decu sa sela, školske užine od domaćih proizvoda, jaču kontrolu cena hrane i veća ulaganja u ruralni razvoj…

• U Srbiji se koristi 3,25 miliona hektara obradivog zemlјišta, ali je prosečna vrednost proizvodnje po hektaru svega oko 1.200 evra – višestruko manje nego u zemlјama EU. Cilј strategije je da se ta vrednost u narednoj deceniji poveća najmanje pet puta, uz jačanje najslabijih karika agrara: stočarstva, mlekarstva i domaće proizvodnje inputa.

Poseban akcenat stavlјen je na promenu strukture agrarnog budžeta. Danas se čak 88 odsto sredstava izdvaja za direktna plaćanja, dok ruralni razvoj dobija tek nekoliko procenata. Plan je da se taj udeo poveća na 15 odsto u naredne tri godine, a do 2034. na 30 odsto, u skladu sa praksom EU. Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu, iako se nalazi među najvećima do sada, otvara pitanja da li su planirana izdvajanja dovoljna ne samo za očuvanje tekuće proizvodnje već i  za dugoročni razvoj domaće poljoproivrede.

Foto A. Vasiljević – POLITIKA – u Sribji se koristi 3.257.100 hektara oranica. To je navjeća fabriak pod tovorenim nebom, ali nedovoljnoo iskorišćena!

Taj agrarni budžet Srbije iznosi 147,5 miliajrdi dinara, što je za 2,2 milijarde manje nego  prošle godine, kada je poljoprivedi, posle nekoliko promena, bilo opredeljeno 149,7 milijardi dianra. Toje iznosilo 7,5 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Udeo agara u budžetu Srbije proteklih godina bio je oko 7,1 odsot, anajnvokjej rpocnee su da je došlo do raz voiaj drugih delatnosti i da je tosad aoko 3,6 odsto. Dok deo opozicije  ocenjuje da suidzuvajanja nedovoljna i da bi agrarni budžet morao da iznosi najmanje 10 odsto ukupnih prihoda države, ministar finansija Siniša Mali, podsetioje da je 2012. godine budžet poljoprivrede Srbije iznosio svega 40 miliajrdi dinarfa, što po njegovoim moišljenju pokazuje značajan rast ualganja u agrar! Stručna javnost uglavnom pozdavlje činjenciu da je najveći deo sredsava namenjne subvencijama, koej su snaažne za opstanak velikog broja, pe svega, malih proizvođača, ali istovemeno upozoravaju da je razvojni doe budžeta i dalje nedovoljan za ozbiljnije kapitalen projetke I dugiropšno jačanje konkurentnolstipoljoprivfede, što predviđa bjuduća straegiaj razvoija od 2026. do 2034. godine. Ministar poljiprivfede prof dr Draganj Glamočić izjavio je da će za diektne podstoicaje biti izdvojeno oko 116 miliaradi dinara, što čini više od 54 odsto svih subvenckija koje država  isplaćuje. On je istakao da bez jake poljoprivrede nema ni razvijene države, ted a se ulaganja u agrar naavljaju i u narednom periodu. 

STOČARSTVO U NAJTEŽOJ SITUACIJI U POSLEDNјIH 100 GODINA

Stočarstvo Srbije nalazi se u dubokoj krizi. Broj grla je na istorijskom minimumu – broj svinja vraćen je na nivo iz 1947. godine, a to je samo 2,4 milio na grla! dok je ukupan broj goveda pao na svega 698.871 grlo. To je najmanje za poslednjih 100 godina! g Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na desetogodišnji prosek broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, dok jedino ovčarstvo beleži blagi rast.

• Zbog nedostataka svinsjkgo mjesa, jert se čak polovina potrea sad mora uvoziti izgubljen je prehrambgeni suverenitet Srbije. Njega sad trea da vrati nova Strategiajkoaj će vađiti od 2026. do 2034. Godine. Međutim da bi se vbratio suveenteit prov moraju da se napuen staje sa govedima, obori sa svinjama, torovi sa ovcama…
• U oborima oko pet miliona svinja;
• U torovima ar 3,5 miliona ovaca!
• Potrebno je da stajama i na pašnjacims bude najmanje  dva miliona goveda!

Foto Stajerska.eu:Samo pre jednu i po deceniju u Srbiji je bilo 920.000 goveda….

U Srbiji danas postoji 508.365 polјoprivrednih gazdinstava (a u svakom gazdinstuv je po 2,2 zapsolena lica). Od ukupnog broja gazdinstava, njih se bavi  313.495i stočarstvom. Prosečno gazdinstvo raspolaže sa 6,4 hektara zemlјe i ima tek jednu kravu, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine!  Posebno zabrinjava podatak da u više od 600 sela danas nema nijedne krave, dok je čak 1.200 sela u fazi nestajanja.

STROŽE KONTROLE I NOVA PRAVILA OD 2026.g.

• Od 2026. godine trebalo bi da počne primena novog Zakona o službenim kontrolama, koji predviđa nenajavlјene inspekcijske kontrole u svim fazama proizvodnje hrane – „od njive do trpeze“. Kazne za nepravilnosti kretaće se od 250.000 do tri miliona dinara.

Posebna pažnja biće usmerena na bezbednost hrane iz uvoza, ali i na usklađivanje domaće proizvodnje sa standardima EU, što je neophodno za izvoz, ali i za zaštitu potrošača na domaćem tržištu.

AFLATOKSIN I KVALITET MLEKA

Ministar Glamočić najavio je da će od decembra 2025. godine maksimalno dozvolјena količina aflatoksina u mleku biti smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime će se Srbija konačno uskladiti sa evropskim standardima. Rok za primenu smanjenja, međutim, nedavno je još jednom produžen za godinu dana. Problem aflatoksina prisutan je više od 15 godina, a kompromisna rešenja iz prošlosti često su bila nužna kako bi se očuvao opstanak proizvođača.

U tom kontekstu, nezavisna nacionalna laboratorija za kontrolu mleka predstavlјa klјučnu kariku – bez nje nema pravednog sistema plaćanja po kvalitetu, niti ozbilјnog mlekarstvač

PRIMER DA JE MOGUĆE – PORODIČNA MLEKARA IZ ČURUGA

Da sinhronizacija sa evropskim standardima jeste moguća pokazuje porodična mlekara Radišić iz Čuruga, u kojoj već četiri generacije proizvode sireve. Sa oko 40 muznih krava na robotskoj muži i potpunim zatvorenim procesom proizvodnje, ova farma sve mleko prerađuje u sireve visoke dodate vrednosti.

Mlekara „Farmer“ proizvodi 17 vrsta sireva – mesečno oko tri tone, koje prodaje na domaćem tržištu, dok su planovi za izvoz sledeći korak. Nјihov primer pokazuje da su znanje, ulaganja i prerada klјuč opstanka malih i srednjih proizvođača.

IZAZOVI KOJI OSTAJU

Uprkos najavama reformi, ostaje otvoreno pitanje kako će se mali proizvođači – posebno oni sa manje od pet krava – prilagoditi novim pravilima u tako kratkom roku. Bez sistemske pomoći države, ulaganja i edukacije, postoji realna opasnost da deo njih trajno nestane.

Srbija danas proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka godišnje, ali i dalјe uvozi velike količine mleka i sireva, dok domaći proizvođači često trpe pritiske otkuplјivača. Nova strategija, laboratorija za mleko i strože kontrole mogu biti početak zaokreta – ali samo ako se najave konačno pretvore u stvarne, dosledne politike.

Branislav Gulan