POGLEDI IZ SRBIJE: SELO, JUČE, DANAS I SUTRA… ~

Selo bez krave nije statistika, to je ekonomija koja je napustila teritoriju!
U Srbiji danas čak u 600 slea nema više nijedne krave!. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i lјudi!
Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, nastaje tišina;
Da li je povratak selu moguć? Jeste, ali samo ako se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbilјan ekonomski projekat!
Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa i listopadnih ministara!
Ljudi nisu odustali od sela zato što ga ne vole, već zato što više ne mogu da ga „izračunaju“.

Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa;

Foto, arhiva autora: Rajačke pimnice, kod Negotina. Neiskoršćeni raj za ruralni turizam u Srbiji!

Branislav GULAN

Tišina koja nastaje…

Ko želi da razume ekonomsko zdravlјe jedne zemlјe, treba da pogleda šta se dešava na njenom selu, piše prof. dr Srećko Bačevac u autorskom tekstu za Telegraf i javnost !U javnosti se ponovo pojavila informacija da u Srbiji postoji više od 600 sela u kojima više nema nijedne krave. Vest je prošla gotovo neprimećeno, kao još jedan u nizu zabrinjavajućih podataka ruralnih sredina i agrara Srbije!

Jer, Srbija je agrarna zemlјa, u kojoj se do nedavno govorilo da može da hrani pola Evrope. Danas je izggubila Prehrambeni suverenitet! Više ne može da hrani ni svojih 6,6 miliona žitelјa! Svaki godine zbog toga što više umre nego što se rađa, nestaje po jedna varoš kao što su B čka Palanka,Vršac ili Kikinda! Zato se ističe da sad, kad je u procesu nestanak sela, treba da se očuvaju varošice…

Zahalјujući aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, 4.000 praznih kuća u Srbiji, dobilo je nove vlasnike. U njih je stiglo i 17.100 novih žitelјa! Među njima je i oko 3.000 dece! Ali, demografski proces pražnjenja Srbije je brži od ovog;
Nažalost! Kao univerzitetski profesor koji se bavi pitanjima privrednog i regionalnog razvoja, ovu vest nisam pročitao kao statistiku, već kao signal dublјeg ekonomskog problema, jer u njoj je sadržana mnogo dublјa poruka, piše Srećko Bačevac!
Selo bez krave nije statistika. To je ekonomija koja je napustila teritoriju!

Selo bez krave nije samo agrarni problem. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i lјudi!

Takvih sela je 600 danas u Srbiji!
Kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko. Nestaje ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog da se ujutru ustane i plan za sutra. Nestaje logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem!

Sela i gazdinstva

U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 SELA, odnosno kako to piše u Ustavu, naselјenih mesta! Od toga 1.200 je u fazi nestajanja, jer imaju manje od po 100 stanovnika. Još se navodi da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati 3.000 sela, kako ih mi zovemo!

Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 gazdinstava. U svakom je prosečan broj članova i stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupno je 1.150.653 osoba u tom primarnom sektoru;
Starost nosioca polјoprivrednih gazdinstava je 60 godina, navode u RZS. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U njemu danas postoji po jedno govedo, najčešće krava, pet svinja, 43 živine tri košnice!
Kada se obnovi stočni fond u zemlјi, tek onda može da se radi na povratku Prehrambenog suvereniteta!

Tišina koja nastaje

Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, nastaje tišina!

Ta tišina se ne čuje odmah. Ona dolazi postepeno: prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se ugasi prerada, a na kraju se ugasi i selo. Mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zato što u njemu više ne vide računicu. A, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep ili istorijski važan.

Mlad čovek ne odlazi od zemlјe, on odlazi od neizvesnog novčanog toka. Polјoprivreda u kojoj se ne može projektovati prihod ne može zadržati ni znanje!

Pitanje zato nije „ko je kriv“. Pitanje je: Ako je ekonomska logika sela vremenom postala nestabilna? A, Srbija velike i neiskorišćene šanse ima i u ruralnom.odnosno turizmu! E nisu ni iy bliza iskorišćene. Primer je za to je 10 privlačnih, a neiskorišćenih sela koja se preporučuju za seoski turizam. Među njima su Rajačke pimnice i okolina, kod Negotina, Kameno selo, Stara planina, Lukovsa banja, Kuršmlija, Prolomk banja, Sisevac kod Paraćina, salaši u Vojvodini i niz drugih neodovlјno posećennih naselјenih i nenaselјenih sredina… U tim sredinama ima posla za sve koji traže svoj krov nad glavom!

Ovaj proces nije posledica jedne odluke, jednog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podrivala predvidivost. Stočarstvo je godinama poslovalo u uslovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti. Više od tri i po decenije stočarstvo je imalo godišnji pad proizvodnje, od po tri odsto! Od polјoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali često nije postojao sistem na koji može da se osloni. Polјiprivredna nikada u Srbiji nije bila sistemska prioritetna grana. Osim u vreme protesta na ulici, kada su izlazili proizvođači hrane. Predlog Strategije do 2034.godine je sad između ambicioznih cilјeva i starih strukturnih problema. Ima razvojni cilј!

Ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji!

• Predlog Strategije postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu Prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih cilјeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!

• Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!

• Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

• Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.

• Ipak, zato i ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan.

Dokumenat, realnost ili samo deklaracija!?

Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka. Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, novi predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporafak, odnosno lečenje bolesmngo sektora.

Predlog Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine postavlјa ambiciozan cilј: oObnovu prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlјa centralnu osu dokumenta.

Međutim, sam predlolg priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između cilјeva, mera i indikatora, što je dovelo samo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali klјučni test biće izrada nacionalnih programa za polјoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strate¬giju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku.

Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter;

Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Iako Strategija forsira digitalizaciju polјoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu polјoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno polјoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

• Predlog Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine predstavlјa najvažniji planski dokument agrarne politike u narednoj deceniji i dolazi u trenutku kada se domaća polјoprivreda suočava sa višeslojnim izazovima – od klimatskih promena i degradacije zemlјišta, preko pada stočarske proizvodnje, do nepovolјnih demografskih trendova i rastuće zavisnosti od uvoza hrane!

Ministarstvo poziva predstavnike državnih organa i organizacija, udruženja, privredne subjekte, stručnu i akademsku javnost, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa predloženim rešenjima i aktivno učestvuju u oblikovanju buduće agrarne politike.

Šta nudi novi predlog?

• Predlog strategije postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu Prehrambenog suvereniteta Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus je na šest posebnih cilјeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem).

• Jedan od najznačajnijih nalaza Strategije jeste podatak da se udeo polјoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije u poslednjih deset godina smanjio sa 6,1 odsto na svega 3,8 odsto, dok je zaposlenost u sektoru pala sa gotovo 20 odsto na oko 13 odsto ukupne zaposlenosti a strategija_polјoprivrede. To je samo posledica razvoja drugih privrednih grana. Ovi trendovi ukazuju ne samo na relativni rast drugih sektora, već i na strukturnu stagnaciju agrara, nedovolјna ulaganja i snažan uticaj klimatskih ekstrema.

• Posebno zabrinjava pad pokrivenosti uvoza izvozom polјoprivredno-prehrambenih proizvoda – sa preko 180 odsto na ispod 140 odsto u desetogodišnjem periodu. Iako Srbija i dalјe ostvaruje suficit u razmeni hrane, on se sistematski smanjuje, dok izvoz i dalјe dominantno čine sirovine i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću. Ali agrar, i pored svih teškoa iam agarani trgovinskii suficit s ssvetom. Jer, primera radi, u 2024. godiniizvuoizu je bio 5,1, a uvoz 3,9 milijardi eva. Suficit bio i pored tog smanjenja ikjapk bio 1,2 milijarde evr

Pripremanje krava za ispašu | Poljosfera Foto Polјosfera: Cilј Sribje je da se borj grla goved apove’[a na dv amilioanj grla! Tek tada moći će da se radi na Povratku prehrambene sigurnostiI

Stočarstvo prepoznato kao ”najslabija karika“

Za razliku od prethodnih strateških dokumenata, predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambenog sistema, ali i kao sektor sa najvećim potencijalom za oporavak. Smanjenje broja grla, naročito kod malih i srednjih gazdinstava, direktno je povezano sa padom sadržaja organske materije u zemlјištu, većom zavisnošću od mineralnih đubriva i smanjenom otpornošću proizvodnje na klimatske promene.

Strategija jasno povezuje obnovu stočarstva sa cilјevima klimatske politike – kroz unapređenje genetike, ishrane, upravlјanja stajnjakom i primenu precizne polјoprivrede – ali ostavlјa otvoreno pitanje brzine i obima finansijske podrške potrebne za stvarni preokret na terenu;

Mala gazdinstva – važna, ali sve slabija

Iako mala i mikro gazdinstva čine više od dve trećine ukupnog broja polјoprivrednih gazdinstava u Srbiji, njihov udeo u ukupnoj proizvodnji i stočarskom fondu se smanjuje. Strategija priznaje njihovu klјučnu ulogu u očuvanju ruralnih zajednica, lokalnih tržišta i prehrambene sigurnosti, ali istovremeno konstatuje da su administrativne procedure, spora isplata podsticaja i ograničen pristup investicijama ozbilјno ugrozili njihovu održivost.

Jeste agrarni budžet u ovoj godini visok od 147,5 milijardi dinara. Ali, to bi bilo puno novca kada bi on došao u zdravu polјoprivredu. A, ovo je bolestan agrarni organizam koji je protekle decenije pogrešno lečen! To pokazuje i visina prinosa. Jer, rekordi svih kuikltua su bili viši pre nekoliko decneija. Pšenice je u 1991.l godinji bilo 3,736.500 tona, kukuruza 1989. godien je bilo vieod osma milioanj tona, šlјiva, groždja je pe nekoliko dec nejiaj bilo mnogo više posleberbe nego ovih poslednjih godina!

U tom smislu, dokument najavlјuje jačanje savetodavnih službi, digitalizaciju sistema podrške i bolјu integraciju mladih i žena u ruralnim područjima, ali uspeh ovih mera će zavisiti od njihove stvarne primene na lokalnom nivou.

EU okvir i zelena tranzicija – neizbežan, ali zahtevan put

• Strategija je snažno oslonjena na evropski okvir – Zeleni dogovor, strategiju „Od njive do trpeze“, reformu Zajedničke polјoprivredne politike i Plan rasta za Zapadni Balkan. Usklađivanje sa EU standardima u oblasti bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i klimatske otpornosti predstavlјa centralnu osu dokumenta;

Međutim, sam nacrt priznaje da je prethodna strategija imala slabu vezu između cilјeva, mera i indikatora, što je dovelo do delimične realizacije i neujednačenih efekata. Novi dokument obećava jasniji sistem praćenja i evaluacije, ali klјučni test biće izrada nacionalnih programa za polјoprivredu i ruralni razvoj, koji će ovu strategiju pretvoriti iz vizije u operativnu politiku.

Subvencije kao ”socijala“ – nepopularna, ali nužna reforma

• Jedna od retkih samokritičnih tačaka dokumenta jeste priznanje da su dosadašnji sistemi podsticaja imali pretežno socijalni, a ne razvojni karakter. Nova Strategija pokušava da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom!

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će država imati političke i institucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredinama. Bez pažlјivo dizajniranih prelaznih mehanizama, cilјane podrške i jasne komunikacije, promena fokusa može dovesti do dodatne marginalizacije najranjivijih proizvođača.

Visoke tehnologije, niska realnost

Iako Strategija snažno forsira digitalizaciju polјoprivrede, kroz e-Agrar, preciznu polјoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj pristup realan za prosečno polјoprivredno domaćinstvo u Srbiji. Sa prosečnom veličinom poseda od svega 6,4 hektara i prosečnom starošću traktora većom od 20 godina, značajan deo polјoprivrednika suočava se sa osnovnim infrastrukturnim i finansijskim ograničenjima.Mno traktori su starijiod vojih vlasnika…

U tom kontekstu, postoji rizik da digitalna transformacija, umesto da bude alat za inkluziju, postane filter koji dodatno favorizuje velika i tehnološki opremlјena gazdinstva, dok mala i srednja ostaju „ispod radara“ digitalizacije. Bez paralelnih ulaganja u dostupnu mehanizaciju, obuke i prilagođene modele podrške, digitalni jaz mogao bi se dodatno produbiti, suprotno deklarativnim cilјevima Strategije.

Manje površina, lošiji kvalitet!

• Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je izgubila gotovo 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije. Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim promenamač

Strategija naglašava potrebu za održivim praksama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, bolјim upravlјanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati na nivou preporuka.

Navodnjavanje – večito obećanje u eri klimatskih promena

• U kontekstu sve učestalijih suša i klimatskih ekstrema, podatak da se u Srbiji navodnjava svega 8,3 odsto obradivog zemlјišta predstavlјa jedan od najalarmantnijih pokazatelјa stanja u agraru. Ali, na osnocz poalednjih analiya Držaavnog revizo i taj procenat je u velikom pitanju, jer nisu pušteni u pogon predviđeni projekti, a pare od 58 miliona evrfa su potrošene! Zemlјa je i dalјe suva ui žedna! Jer, prema analizi Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se o obadivih 3.357.100 hektara 2025. godine navodnjavalo samo 47.543 hektara polјoprivrednih površina od strane poslovnh subjekata i zemlјoradničkih zadruga. To je bilo čak i za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj godini! To je mnogo manje od ovog procenta!

Foto A. Vasilјević – Za poslednjih četvrt veka u Srbiji je bilo devet suša! Svake godine prosečna šteta je bila oko 1,5 milijardi evra!

Iako Strategija predviđa značajna ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolјe upravlјanje vodnim resursima, dosadašnja spora dinamika realizacije sličnih projekata opravdano izaziva skepsu. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će se do 2034. godine zaista dostići nivo navodnjavanja koji garantuje stabilnost prinosa i otpornost proizvodnje, ili će i ovaj ciklus strateškog planiranja ostati na nivou infrastrukturnih obećanja bez sistemskog učinka.

Gubitak semenskog suvereniteta – tiha erozija prehrambene nezavisnosti!

• Posebno zabrinjava priznanje u samom predlogu o drastičnom padu učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 odsto na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija. Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju „prehrambenog suvereniteta“.

• Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena, đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko će koncept suvereniteta biti održiv u praksi, naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!

Realističnija dijagnoza, ali klјuč je u primeni

Predlog Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja 2026–2034. godibe donosi realističniju dijagnozu stanja nego prethodni dokumenti i jasno imenuje strukturne slabosti domaćeg agrara.

Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima.

Ipak, ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan;

Jer, probleni nikada nisu sistemski rešavani. Već se uredbama samao gasila, a ponekada i raqsplamsavala vatra! Jer, rešavanje problema sa uredbama nikada u istoriji nikome ništa dobro, dugoročno nije donela. A, sve vlasti poslednjih pola samo da bi umirile nezdovolјstov, pribegavaju takvom rešavanju problema. To im samo kratkoročno odlaže problema i skraćuje vreme vladanja. Jer, takav način rada je gublјenje poverenja kod glasača!

Mala gazdinstva ostala su bez ekonomije obima, velika bez dugoročne strategije, a selo bez poverenja da se od rada može živeti pristojno i dugoročno. Podaci ukazuju da čak 216.000 maloih gazdinstava poseudje poseduej imanja veličine do 2,5 hektara. U periodu od poslednjih 10 godinja, kada je primenjivana, bivša straegija koj je urađena sa netačnim i pogrešnim podacima, koja je bila socijalnog karaktera, dovela je do gašenja čak 62.000 gazdinstava! Jer, je bila nerealna.
Vlastima i narodu je obećavala rast agrara od 9,1 odsto godišnje, ili u lošijižm godinama da to bude 6,1 odsto pod 2014. do 2024. godine. Iako je na tu nerealnost upozoravao tadašnji recenzent strategije prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije, ta njegova aupozorenja nisu prihvaena od 240 domaćih autora strategije. I svi supogrešili! Oni su ostali kod svog stava u koji većina ni ni njih nije verovala!
Na kraju sprovođenja te štetne strategije, godišnjii rast agrara je bio samo 0,17 odsto ili diesetogodišnjui sa,o 1,7 odsto! Izgublјen je Prehrambeni suveremnoieti cehpvi tek počuinju da dolaze! Jer, država svfe do obnvoe stongo fodnea moria da uvpoz, meso semena, ponekad i mleko!
Nepostoji čarobni štapić da se stočarstvo može oporavoiti samo za nekoliko godina. Jer, znaju se prirodni proceci!
Zato je sad zadatak nove Strategije od 2026. do 2034. godine da leči bolesni agrar! Prvo da se napune staje sa govedima, obori svinjama, torovi ovcama, da se izgradi prerađivačka industrija u selima. Jer ona je uništena u plјačkaškoj privatizaciji agrara. Uništavanje i nekažnjena plјačka prerađovačke industrije, koju su gradili uglavnom proizvođači hrane, obavlјena je posle demokratskih promena od 2000. godine, uz pomoć države!

Ljudi nisu odustali od sela zato što ga ne vole, već zato što više ne mogu „izračunaju“ Koliko košta život u njemu i rad na gubicima. Zato se i postavlјa pitanje, samo od sebe, da li je povratak selu moguć? Odogvor je – jeste, ali samo ako se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbilјan ekonomski projekat!

Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Polјoprivredniku nije potrebno obećanje, već sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa;
Drugi korak je udruživanje, ali ne na papiru, već u stvarnom ekonomskom interesu. Srbija je nekada imala zadruge koje su bile kičma razvoja sela, ne kao formalne institucije, već kao funkcionalni ekonomski sistemi. Zajednička mehanizacija, nabavka, prerada i plasman nisu relikt prošlosti, već nužnost savremenog tržišta;
Zadruga u svom punom značenju nije nostalgija. Ona je instrument upravlјanja rizikom. Omogućava ekonomiju obima, snižava troškove ulaznih resursa, jača pregovaračku poziciju prema otkuplјivačima i bankama i omogućava da se vrednost zadrži tamo gde nastaje;

Upravo takvi kooperativni modeli danas čine osnovu najuspešnijih ruralnih regiona u Evropi.

Treći korak je uvođenje mladih obrazovanih lјudi u realan sistem, a ne u formalnu statistiku zaposlenosti;

Model jednogodišnjih plaćenih praksi u okviru zadruga mogao bi da otvori prostor za ekonomiste, tehnologe, veterinare, agronome i zootehničare da odmah nakon diplomiranja rade u stvarnom proizvodnom okruženju, uz mentorstvo i jasne cilјeve.

Mandati

Kada je reč o zadrugama treab isaći da je ovo sad 17 ministar agara od 2000. godine. Prosečan mandat trajanja mandata do ovog 17 ciklusa bio je samo 14 meseci! Kada je reč o ministrima najduže, skoro dva i po mandata zadržao se jedino Branislav Nedimović.

Evo vam primeri mandata trajanja predsednika zadružnh saveza Srbije. Jer, promene Vlada u Srbiji od 2000. godine donele su brze izmene ministara za polјoprivredu. Tako je do danas na ovu dužnost birano 17 ministara. A, kada se pogledaju madnati predsednika Zadružnog saveza Srbije su bili dugovečni. Za 131. godinu ovaj Savez prmenio jesamo 12 predsednika! Da b se izjednačili sa ministrima polјoprivrede, vrteška zadrugara bi se zaustavičla na broju 111!

Selo ne sme biti prostor improvizacije. Ono mora postati prostor profesionalnog upravlјanja! Da mlad stručnjak može da projektuje prihod, da upravlјa troškovima, da unapredi kvalitet i da vidi dugoročnu perspektivu, tada ostaje;

A, kada ostaje znanje, ostaje i život!

Veoma važan korak je i prepoznavanje mladog farmera kao profesije, a ne kao socijalne kategorije. Povratak mladih nije pitanje jednokratnih podsticaja, već celovitog sistema: zemlјa, finansiranje, znanje, tržište i perspektiva;

Povratak smisla

Cilј nije da svaka kuća ponovo ima kravu.Niti da se spase svih 3.000 naselјenih mesta, Nije ni cilј da se od nestanka spašava svih 3.000 naselјenih mesta kojima preti nestanak.! Treba pomoći onima koji posle toga imaju šansu da za samoodrživost. To znači da bi u njima živeli mladi, srednje generacije, starci u trećem dobu!

Cilј je da selo ponovo ima ekonomsku funkciju u savremenom društvu!

Srbija se, realno, ne može takmičiti sa najrazvijenijim ekonomijama sveta u proizvodnji automobila, čipova ili visoke industrijske serije. Ali u stočarstvu, u proizvodnji hrane, u sistemu koji spaja zemlјu, znanje i tradiciju, tu imamo prostor i potencijal da budemo ozbilјni, konkurentni i prepoznatlјivi.

To nisu delatnosti prošlosti, već temelјi svake stabilne ekonomije.

Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća život. Ne preko noći, ali trajno. Povratak selu ne počinje asfaltom ni parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji funkcioniše. Selo nam ne sme biti trošak. Ono mora postati investicija u stabilnost;
Zemlјa koja izgubi ekonomsku funkciju svog sela vremenom gubi i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost.To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti;

Tužna slika sela u Srbii!

Prema popisu polјoprivrede, a podacima RZS, do 2052.godine sa mape Srbije nestaće, prema sadašnoj situaciji, oko 3.000 sela, odnosno naselјenih mesta! Najpre nestaju ona gde se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo da bude poslednji u kući koja ostane.

Sela u Srbiji nestaju ali sad dolazi vreme za spasavanje varošica, jer i one sve više liče na sela. U oko 86 odsto naselјa, odnosno sela, opada broj stanovnika. U selima, Srbije danas je prazno blizu 200.000 kuća! Od toga oko 50.000 nema ni naslednike, pa je teško utvrditi i vlasnike, kao bi se i one prodale, odnosno dodelile beskućnicima!

Jer, akcijom MBS u poslednjih pet godina u selima širom Srbije oni koji prvi put rešavaju stambeni problem, starosti do 45 godina, dobili su 4.000 kuća! Pomoć u kupovoni tih kuća u kojima poslednjih godina nije bilo života bila je – država koja je to finansirala. Na taj način su sela Srbije dobila 17.100 novih stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece! Ali, problemi i dalјe ostaju!

Poštu ni bankomat nema oko 2.000 sela, odnosno, naselјenih mesta!
Blizu 3.000 sela nema vrtića!
U dve trećine sela nema ambulante!
U 20 odsto sela nema osnovne škole! Razlog je da nema đaka da idu u njih!
U 2023. godini u Srbiji se prema podacima RZS navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. To je iblo u javnim preduzećima i zadrugama. U svetu se navodnjava čak 17 obradivih površina! U 2025. godini i pored najave izgrađenih sistema i utrošenih para, na više stotina hilјada hektara, oni nisu proradili. Nјive su bile žedne! Prema podacaam RZS navodnjavalo se samo 47.543 hektara njiva u javnom i zadružnom vlasništvu. Istovremeno se od 4.072.000 hektara obradivih njiva korisitilo 3.257.100 hektara oranica.To je bila i ostala najveća fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji!

(Autor je analitičar i publicista)

POGLEDI IZ SRBIJE: SELO, JUČE, DANAS I SUTRA… (2.)

Tišina koja nastaje…

Da bi se u nekim sredinama opstalo danas je na prvom mestu voda, i ovo je vek vode, kao što je prošli vek bio – vek nafte. Uz vodu vazduh, potrebna je i energija da bi se proizvela hrana, za sve one kjima je potrebna!ž
Godišnje se broj obradivih njiva smanjii za 25.000 hektar zemlјišta!
Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
U 463 sela nema nijednog maloletnog deteta!
Prema podacima RZS u 463, a to je1 0 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!

Od 4,07 miliona hektara polјoprivrednih njiva, obrađuje se se oko 3.257.100 hektara;
Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo.
Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice!

Brannislav GULAN

Kada je pušten u rad hidrosistem D-T-D, 1977. godine, pušanejm u rad brane na Tisi kod Novog Bečeja, narodu je tada bilo obećano da će se navodnjavati 510.000 hektara njiva i da se odvodi suvišna voda sa milion hektara. Sve je to ostao samo san na papiru! Jer, njive su žedne vode, pa zato na njima nema ni dve ni tri žetve, što bi se realno moglo! A, to je obećavamo narodu. Ali, obećanja su ostala u fiokama, a potvrda tome je poslednji podatak RZS da se u Srbiji navodnjava samo 1,4 odsto javnih obadivihobradivih površina! O tome najbolej govori i nalaz DRI, napisan posle kontorle javnihs isema u Vovjdonji. Jer, potoršeno je 48 milioan eva, a da njive sui dlaje žedne. Nema dovolјno navodnavjanih pvoprfšian, pprošle godien je biolosmao47543 hektara površianj u vlasnštju javnih preduzeča i zadruga. Rezultat je gubitak prehrmbenog suverenieta Sribje. Sve značajno je pomogla tada vladajuća loša Strategiaj razvoaj polјoprivrede o rualnh sreidna koja je trajala od 2014. do kraja 2024. godine. Nјui je napisalo 240 eksperata agrara -srbije na 145 strana. Oni su tada jendoigklasno podržali nerealani nemoguć razvoj agrara u tom peripod od 9,1 odsto, odnono 6,1 odsot ulošijim godinama. Na mnetačnost te strategije kokja je napoisana sa nerealnim želјama da će agara godoišnej darste po stoji 0d 9,1 posto, odnosno u lošijim gpodinama od 6,1 odsto. Na te nerealnost i obmane tadašnjeg premijera, ministra agrara i naroda u Srbiji, upozoravao je recenzent te strategije pada, a ne rasta proizvodnje prof dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije. Niko ga nije slušao. Rezultat te pogrešne strategija je da je Srbija izgubila PREHRAMBENI SUVERENITET! Treba dosta vremeni da se on vrati. Ističe se da će ova nova strategija konačno biti razvojna!

Da bi se to ostvarilr želјe i realni planovi prvo treba napuniti prazne staje govedima (potrebno je najmanje dva miliona grla, obore sa svinjama pa da u njima bude bar pet milion svinja, u toroibma da bude oko 3,5 milioan ovaca oko 90 miliona grla živine!

U svetu ima dosta zemalјa u kojima ima više krava nego lјudi!

U četiri zemlјe sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju. U Argentini ima 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona lјudi. Govedina je simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni proizvod.

Bazila ima čak 252,7 milioan grla i 211,1 miliona stanovnika. Kaojedna od vodećih izvoiznika govedine, suočava se iU sa kritikama zbog uticaja stočarstvga na amazonske šume.

U Urugjvaju, na svakog sanovnika dolaze gotovo tri grla goveda – sa 11,9 milioan krava I samo 3,3 milioan lјudi. Goveda vkisokog kaltieta čini petinu izvoza zemlјe.

Na Novom Zelandu, gde ima 10 miliona grla i 5,2 miliona lјudi, stočarstvo je oslonac mlečne industrije!

Foto: Mladen Rašeta: Posle izgradnje hidrosoistrema D-T-D obećanja navodnjavanju 510.000 hektara anjoiva ostala su u fiokama… Nјige sju žedne,a prinso ina nivou od pre tri, četiri pa ipet decenija…

Danas u Srbiji postoji:

U stajama i na pašnjacima ima samo 698.871 grlo goveda. Toliko ih je bilo i pre100 godina!
U oborima se nalazi tek 2.403.991 grlo svinja. Nјih je bilo toliko i 1947. godine odmah posle Drugog svetksog rata!
U torovima se nalazi tek 1.684.013 grla ovaca. Sao samo dve decenije bilo ih je dvostruko više!
Gaji se samo 14,509.387 grla živine…

Voda, hrana i energija…

Stočni fond je nestao u vremenu primene te loše štetne prošle strategije. Za takvu strategiju obmane, odnosno prevare, jednoglano je odlučilo čak 240 njenih kreatora i potpisnika! Za to vreme, u Srbiji se ugasilo 62.000 farmi, odnosno, mladih gazdinstava koji nisu mogli više da opstanu. Za tako lošu strategiju,čiji je rezultat gubitak PREHRAMBENOG SUVERENITETA niko njje odgovarao! Zašto – nema odgovora nadležnih! To je bila socijalna strategija.

Uskoro, tokom 2026. godine, treba da počne primena nove Strategije razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. pa do 2034. godine. Ona treba da izleči teško oboleli agrar Srbije. Bolest nije došla odjednom. Više od tri i po decenije stočarstvo u Srbiji imalo je godišnji pad od tri odsto.
Dakle, nije peko noći potamanjena stoka. Da bi se ona obnovila potrebnoje toliko vremena. I moraju se poštovani prirodni procei da se proizvede toliki broj stoke!

Ubrzano, za jednu deceniju, nestaće oko 1.200 sela, jer imaju manje od po 100 stanovnika; Srbija danas ima 4.720 sela. Do 2050. godine sa mape Srboije će nestati najmanje 3.000 sela!
Sva sela, koja uskoro nestaju, a to je njih 1.200 ne treba spasavati. Treba samo ona koja imaju šanse za opstanak i ostanak!
Prema podacima RZS u 463, a to je 10 odsto sela, odnosno naselјenih mesta u Srbiji nema nijednog maloletnog deteta!
Čak 55 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva;
U 315 sela, odnosno naselјa, nema ženskog stanovništva koje je u fertilnom periodu (a to je od 15 do 49 godine)!
Prema podacima RZS, u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života;
U 2.894 naselјa, odnosno, sela Srbije broj starijih od 60 godina je dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema sanovništva mlađeg 50 godina!
Polјoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 osto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 polјoprivrednika!

Analitičari ističu daje najveća bolјka polјoprivrede Srbije, usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou.

Statistika beleži da u toj rascepkanosti koristimo 3.257.100 hektara njiva pocepaanihh čak 19 miliona mini parcela!

Agrar Srbije u brojkama: Godišnje se gubi 25.000 hektara obradivog zemlјišta

Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata. U Srbiji postoji i „zabluda da pod polјoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,1 miliona hektara“.

Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Stručnjaci upozoravaju i da sa druge strane, neobrađeno ostaje od 400.000 do 600.000 hektara, što „sebi ne dozvolјavaju ni mnogo razvijenije zemlјe“.

Analitičari upozoravaju na niz neregistrovanih problema koji postoje u agraru. To su, pre svega, u korišćenju zemlјišta u Srbiji sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovolјno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.

Foto arhia autora:U Srbiji danas ima 481.000 dvoosovinskih traktora. Od toga je trećina starija od svojih vlasnika! Godišnje u Srbiji nestane oko 25.000 hektara ploddne zemlјe. Koristi se za infrastrukturu, divlјu gadnju i druge namene. Sličnjo je i u svetu gde nestane oko 30 miliona hektara pldonih oranica! To je veličina jedne Italije!

Način korišćenja zemlјišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke, koja sad u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalјa sveta je svako učešće stočarstva u BDP agrara ispod 60 – 70 odsto. Dakle, Srbija se nalazi među najnerazvijenuim zemlјama sveta ako se posmatra ovakav razvoj. U strukturi setve i dalјe dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovolјna je zastuplјenost industrijskog bilјa, povrća i krmnog bilјa (23 odsto). Analitičari ukazuju da je sad počeo blagi oporavak vinograda i da oni u Srbijii sad zauzimaju blizu 18.000 hektara. Toliko ih ima i u Sloveniji i Hrvatskoj. Karakteristika postojećih zasada je da su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, niskoprinosni, nekvalitetni i nedovolјno profitabilni – što je takođe pokazatelј ekstenzivnosti dosadašnje proizvodnje.Počeo je i opotavak vinsrstva jer imamo oko 509 vinarija kojr nude kvalitetno vino!

Godišnje tri do četiri odsto manje stoke

Najnovija i poslednja analiza Republičkog zavoda za statistiku takođe ukazuje da je broj stoke u Srbiji u poslednje tri decenije opadao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto. Najnepovolјnija situacija je kod priplodne stoke, a proizvodnja mesa za tri i po decenije pala je sa 650.000 na oko 447.000 tona svh vrsta mesa.Inače, svaki evroplјanin godošnej pojede po 25 kilograma mesa više od žitelјa Sribje. To po statistici neće moći da se nadoknadi ni u narendih pola veka ni uz najviše stope razvoja.

Srbija se nalazi i u društvu evropskih zemalјa sa najusitnjenijim posedom. Prema podacima RZS u Srbiji i dalјe dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija blagog ukrupnjavanja gazdinstava. Broj gazdinstava u odnosu na popis agrara iz 2012. godine je opao čak za 62.000! Beleži se i blagi rast ukupno korišćenog polјoprivrednog zemlјišta u odnosu na proteklu deceniju. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave polјoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje polјoprivredno zemlјište, srednjim i velikim gazdinstvima. Prosečna veličina korišćenog polјoprivrednog zemlјišta povećala se sa 5,4 hektara , koliko je iznosila 2012. godine na 6,2 hektara u 2018. godine.

Prosečna veličina poseda privatnih gazdinstava je oko dva hektara (takvih oko 217.000 gazdinstava) i to predstavlјa veoma značajnu prepreku da polјoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači.

Jedno gazdinstvo u Srbiji danas je veličine u proseku 6,4 hektara. Na njemu se gaji po jedno govedo, obično krava, pet svinja, tri ovce, 43 žiivine poseduju po tri košnice!

Gazdinstva i zaposleni

Inače, u Srbiji danas postoji 564.541 gazdinstvo, dok je 2012. godine bilo 631.552! Ona obrađuju 3.475.894 hektara zemlјišta, od čega su oranice 2.571.580 hektara. Prema podacima RZS žita se gaje na 1.702.829 hetkara, industrijsko bilјe na 493.570 hektara, krmno bilјe se žanje na zeleno sa površine od 229.753 hektara, ugari se nalaze na 9.145 hektara, livade i pašnjaci zauzimaju 676.724 hektara, a stalni zasadi se nalaze na 205.464 hektara.

Statistika beleži da i pored pada broja stoke, u Srbiji se sad nalazi 698.87‚1 grlo goveda, zatimj 1.684.013 ovaca, 149.000 koza, 2.403,991 svinja (za što stočari tvrde da trentunio ima manje od dva miliona), kao i 14,5,1 miliona živine. Tu je i oko 14.000 konja kao i više od 1.000 magaraca koej statistika nevodi!

U porodičnim gazdinstvima kojih ima 508.365 je po 2,2 stalno zapsolenalica. Ukupno ih ima 1.150.653 osobe. Na tim gazdinstvima ima još i 17.347 drugih zaposlenih.

Broj košnica je u porastu, ima ih više od 1.261.323 košnice, ne samo zbog potražnje za medom, veći zato što pčelari jedini imaju sektorsku nacionalnu organizaciju! Rekordna proizvodnja meda u Srbiji bila je 2013. godine u količini od 9.750 tona. Tada je bilo izvezeno više od 4.750 tona meda. To je tada u zemlјu donelo 14 miliona dolara, što je tada bilo više od meda nego od izvoza mesa!

Stručnjaci ističu, da bi nam selo opstalo, a potom i ostalo, moramo da počnemo da izvozimo prerađevine, umesto robe u rinfuzi. Izvozimo soju, kukuruz i pšenicu, umesto da kukuruzom bez GMO hranimo stoku. Ili od kukuruza u višim fazama prerade, može da se dobije oko 5.000 raznih proizvoda. Pa kada se prodaje imao bi i mnogo višu cenu nego kao sirovina! Jer, cena takvog mesa i mleka drugih proizvoda iz viših faza prerade je izuzetno visoka. U prodaji oni bi doneli znatno više novca nego prodaja sirovine u zrnu! Svetli primeri su Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najmanji pad i broja gazdinstava i polјoprivredne proizvodnje.

Sva ta naselјa, posebno u ruralnim sredinama su iscepkana, bez upotrebne infrastrukture, a tu neće ni migranti da dolaze, da ih ožive i sa tim moramo da se pomirimo!

Nešto drugačiji slučaj je sa 460 vojvođanskih sela, koja su planski pravlјena, ali i ona doživlјavaju depopulaciju. Napreduju sela u kojima postoji i dobra zadruga sa više desetina zaposlenih. U takvim selima postoji i neki mali prerađivački kapacitet, gde se lјudi zapošlјavaju;

Prema podacima RYS, sansu za opstanak ne mogu da imaju svih 3.000 sela, kojima preti nestanak do 2052.godine. Opstati i ostati mogu samo ona naselјena mesta koja se nalaze u blizini gradova, koji su dobrim saobraćajnicama povezani sa centrima, i imaju dobru infrastrukturu i sadržaje. U neka od tih urbanizovanih naselјa sve više se preselјavaju oni koji beže iz gradova, ali se oni retko i to samo sporadično bave polјoprivredom;

Foto G.Mulić: Ugrožena su danas i stara, ušorena vojvođanska sela… Prema podacima RZS u Srbiji je sve manje stoke. Posotji samo 698.871 grklo goveda, 2,4 milion svinja, 1,68 milioan ovaca, oko 149.000 koza I 14,5 milina živine… Mali borj stoke, posebno svinjs, doveo je do gubitka Prehrambenog suvereniteta zemlјe sa 6,6 miliona sanovnika…

Zapostavlјeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.720 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto selo!. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osnovano 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 1.100 novih zadruga. Sve nkisu mogle da osptanu jer u sleiam nema prera]ivačke indsutrije. Ona su oplјačkana posle demoraktskih promena pa su iz sela odnete kompletne fabrike.

Najkraći put do uništenja jedne zemlјe je, izumiranjem sela i uništavanjem agrara, odmosno smenqarstva. Srbija se sadnalazi utoj fazi. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Sve su to naselјena mesta koja nestaju. Prema rezultatima popisa RZS iz 2023.godine do 2052. godine sa mape Srbije nestaće 3.000 sela!

Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili smo sami, jer smo sela izbacili iz Ustava. U njemu piše da su sve su to naselјena mesta, a ima ih oko 4.720!? Od tog broja 1.200, ili svako četvrto selo je u fazi nestajanja. Jer, u 1.034 ima manje od po 100 žitelјa, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U zemlјi ima manje od sedam miliona stanovnika, a više od polovine živi u naselјenim mestima, odnosno selima koja nestaju! Jer, u 86 odsto naselјenih mesta opada broj stanovnika.

Sela Srbije karatkeriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3). Zračak nade za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima video se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”.Ta akciuja je uspešno zavrđena jer je osnvoano 1.100 novih zdruga, Od tog boraj ugasilo se njih stotinak. Osale vode borbu za opstanak i ostanak.

Sumorna je slika srpskog sela, posebno brdsko planinskih područja. Jer, u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Selјak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život! Srbija se nalazi među demografski i najstarijim zemlјama u Evropi. Jer, godišnje umre oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 što je na nivou Prvog svetskog rata. A, sela su nekada bila glavna baza za rađanje dece. Dakle, samo na osnovu mortaliteta nestane po jedna varoš kao što je Bačka Palanka ili Negotin, Vršac ili Kikina. Trend smanjenja stanovništva nastaviće se i do 2052. godine, kada će Srbija imati oko 5,2 miliona stanovnika. Po tome će se vratiti na nivo od 100 godina unazad. Poslednjih godina u svet godišnje sa kartom u jednom pravcu ode oko 60.000 mladih i školovanih.

To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su zašli u petu deceniju, a da nisu zasnovali porodice.

Dakle, u Srbiji nisu zapostavlјena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. Zato je sad vreme da se spsasavaju varošice. Jer, 1,200 sela imaju manje od po 100 sanovnkka na spavannju. Sva ta sela nemaju šanse za osptanka pa ihni netreba sva spašavati. Trevga samo ona koja imaju šansu za opstanak i ostanak dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital ora koji smo utrošili za školovanje nezaposlene polјoprivredne stručnjake koji je pre godinu i po dana bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma.

Zračak nade je ono što čini Ministarstov za broigu o selu. Ono je od 2017. Pa do 2021. godine uz pomoć države pomoglo rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara. Posle toga u selima beskućnicima do 45 godine života, koji prvi put rešavaju svoj stambeni problem podelјeno je 4.000 uselјivih kuća. Po priv put imamo kretanja iz grad au sela. Jer je tričan tih došla iz grada da živi u selima. Tako su sela u Srbiji dobila 17.100 novih stanovnika. Najviše ih je u Vojvodini. I sad je u toku akcije dodele kuća seliam onim koji hoće da žive u njima. Dobijene kuće posle uselјenja nemogu da otuđuju u prvoj deceeiji života u njima! I sad je tu toklu akcija dodele praznih kučaš. Oni k oji hoće da žive u selima Srbije sami pronađu kuće, prikladne za život, u selim, i uz pomoć mesnih zajednica,. Srede papirologiju koju upoue u Ministarstvu za brigu o selu. Dos ada su dobilikućče svi koji suispunjvali uslove konkursa.To znčai da je dodlejeno 4.000 kuća.tako sus lea dobial 17.100 novih stanovnika.Među njima je i oko 3.000 dece! Akcija je već petu godinu u toku i taje od 1.februara do 1. novembra. U pojedinim selima po prvi put se posle više decenija čuje dečja graja! Koliki je to doprinos za sela Srbije, dokaz je primer Crneu Trave, koja opština zvanično ima 1.500 stanovnika. Mnogi njeni selјani ističu da na spavanju ima tek oko 1.100 stalnih žitelјa!

Put uništenja neke zemlјe je iznurivanje sela i uništavanje agrara!

U Srbiji, pema podacima RZS, ima 4.720 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku video se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Ta akcia je ostvarena pre nego što je i planirano. Za četiri godine bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara dobiloje 207 starih i novih zadruga.Za to vreme osnovano je i 1.100 novih zadruga. Nјih, oko 100 od novoosnoanih, nije izdržalo postojeće ekonomske uslove sredina gde su osnovane, pa su nestale. Ostale koje postoje u Srbiji u njih oko 2.900 bore se za opstanak i ostanak!

Najkraći put do uništenja jedne zemlјe je, izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Prvi koraci su da ona ostane bez semenarstva. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili smo sami, jer smo sela izbacili iz Ustava. U njemu piše da su sve su to naselјena mesta, a ima ih oko 4.720!? Od tog broja 1.200, ili svako četvrto selo je u fazi nestajanja. Jer, u 1.034 ima manje od po 100 žitelјa, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U zemlјi ima manje od sedam miliona stanovnika, a više od polovine živi u naselјenim mestima, odnosno selima koja nestaju! Jer, u 86 odsto naselјenih mesta opada broj stanovnika. Srpsko selo karatkeriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3). Zračak nade za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Akcija je davno ispunjena, pa dans iam oko 1.000 novihjj zadruga koje se trudse da opstanu i ostanu!

Sumorna je slika srpskog sela, posebno brdsko planinskih područja. Jer, u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Selјak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život! Srbija se nalazi među demografski i najstarijim zemlјama u Evropi. Jer, godišnje umre oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 što je na nivou Prvog svetskog rata. A, sela su nekada bila glavna baza za rađanje dece. Dakle, samo na osnovu mortaliteta nestane po jedna varoš kao što je Bačka Palanka, Negotin, Vršac ili Kikinda. Trend smanjenja stanovništva nastaviće se i do 2050. godine, kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika. Ako se tako nastavi trend mortilaitata Srbija će se vratiti na nivo od 100 godina unazad. Poslednjih godina u svet godišnje sa kartom u jednom pravcu iz Srbije ode oko 60.000 mladih i školovanih.

To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi. Jer, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devoja koji su zašli u petu deceniju, a da nisu zasnovali porodice.

Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo. Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice. U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte ni bankomata, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante… Dakle, u Srbiji nisu zapostavlјena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. I dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital od 1,5 milijardi dolara koji smo utrošili za školovanje nezaposlene polјoprivredne stručnjake koji je pre godinu i po dana bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma.

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valјanu, realnu straltegiju, odnosno akcioni plan. U dosadašnjoj strategiji bili su netačni, nerealni i nesotvarivi programi i želјe. To je pokazala njihova realizacija. Za poslednje tri deceniej rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto! Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i – prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvalјujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona. I te proizvode ćemo izvoziti i hvaliti se sa tim potezima. Istovremeno ćemo uvoziti žive tovlјenike, njih oko 400.000 komada godišnje, i blizu 38.000 tona mesa najlošijeg kvaliteta će dolaziti iz uvoza za narod u Srbiji. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza prerade.

Na kraju te strategijee od 2014. do 2024. godine godšnji rast proizvodnje bio je samo 0,17 odsto, a za deset godina tek 1,7 odsto!
Na blizu 4,1 miliona hektara polјoprivrednih površina vrednost proizvodnje je do neavno bila 1.200 dolara po hektaru. Prema najnovijim podacima buduće Strategije razvoja polјoprivede u Srbiji od 2026. do 2034. godien to je sad oko 1.800 evr godoišnje po hektaru. BDP u Sribji sve do nedavno je bio oko 8.900 evra godišnej, a sad je kako se ističe blizu 14.000 evra!

Oni koji se bave polјoprivredom u Danskoj, koja ima 5,6 miliona stanovnkika, i u oborima 32 miliona svinja, imaju godišnjiprihod po hektaru 37000, a u Holandiji 27.000 evra. U Srbiji proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa godišnje, trošimo po stanovniku manje od 40 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 i trošili po stanovniku 65 kilograma.

Da bi se vratili u tu prošlost kada smo izvozili godišnje 54.500 tona ,,bebi bifa” potrebna je nova agrarna i socijalna reforma. Od toga je bilo iz današnje Sribje čak 34.000 tona. Sad je to godišnje od do 300 do 450 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Jer, u 2015. godini smo izvezli samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 415 tona, u 2017. godini 480 tona, a u 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa’’. Te godine smo poklali gotovo svu junad u zemlјi (bilo ih je oko 12.000) i hvalimo se sa izvozom gotovo 5.000 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku. Kad ćemo u Kinu obećanih 500.000 tona, kada je godišnja proizvodnja tog mesa u Srbiji samo 76.000 tona?

Cilј nove Strategije polјorivrede i ruralnpog razvoja od 2026. do 2034.godine je da se vrati izgublјeni Prehrambeni suverenitet zemlјe. Da bi to postigli prvo moramo da poveamo agrarnu proizvpodnju koja je na nivou od pre tri, četiri ili pet decenija. Uporedo sa tim treba da se napune staje govedima oborima svinjama, torovima ovcama. Nužno je da počnu da rade davno obećani sistemi za navodnjavanje. Jer, danas se naovnjava samo 47.543 hektara u vlasništvu javnih preduzeća i zadružnih njiva;
Prema podacima RZS danas se u stajama Srbije nalazi samo 698.871 grlo goveda, 2.403.991 grlo svinja, 1.68. 4013 ovaca, 149.000 koza i 14.59.387 kokošaka.
Cilј je da imamo najmanje dva miliona grla goveda, oko 5,5 miliona svinja, 3,5 milioan ovaca…

Oporavak zemlјe

Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela” Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do sredine marta 2019. godine osnovano je 1.100 novih. Za godinu četiri godine 207 zadrugara dobilo je bespovratno za oporavak 2,2 milijarde dinara. To znači da je otvoreno i nekoliko stotina malih, zadružnih preduzeća. Cilј je da se pomogne nerazvijenim ruralnim krajevima i sitnim proizvođačima čije njive imaju prosek od oko 2,5 hektara. Takvih vlasnika malih njiva, ima u zemlјi oko 263.000. A, ukupno ima 508.365 gazdinstava, U svakom od njih je po 2,2 zaposlena lica. To znači da od agrara direktnpoživi više od 1.150. 653 osobne zaposlene u primarnoj delatnosti agrara.

Da bi opstali i ostali oni moraju da se udruže i zajednički da nastupaju. Ukoliko se neudruže, ne da će propasti, nego će nestati! Pored toga želјa je da se zaustavi iselјavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To značajno pomaže i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Za sada je na ovaj način uz bezpovratnu pomoć države zadrugama, prvi put posle posle sedam decenija bolјa životna egzistencija za više desetina hilјada gazdinstava.

Razvojna, umesto socijalne stratgegije!

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valјanu, realnu sttrategiju, odnosno akcionine ili nacionalne planove. Najavlјuje se da ćemo uskoro dobiti prvo valјanu strategiju. A, da će njeno sprovođenje zavisiti od toga da li će imati budđeta, odnosno materijalne podrške države i lokalnih samouprava. To bi trebalo da bude samo početak bolјeg seoskog živoga u Srbiji koji se čeka već više od pola veka… Dakle, po obećanju to će biti razvojna strategija.

U dosadašnjoj strategiji, koja je bila socijalnog karaktera, nalazili su se netačni, nerealni i neostvarivi programi i želјe. To je pokazala njihova realizacija. Jer, od 240 naših domaćih stručnjaka bio je obećan godišnji agrarni rast od 9,1 odsto ili u lošijim godinama 6,1 odsto. To je bila prevara i obmana, naroda, tadašnjeg premijera, ministra tadašnjeg polјorpovirede…

Umesto strategije rasta od 2014. pa do kraja 2024. godine, dobili smo strategiju pada. Jer, u toj decrninji kada je narodu bilo obećano med i mleko, agrar je imao godišnji rast samo od 0,17 odsto ili u celoj deceniji je bilo samo 1,7 odsto. Ugašeno je 62.000 firmi! Izgublјen je PREHRAMBENI SUVFERENITET!
Za poslednje tri decenije, do 2024. Godine, rast agrarne proizvodnje u Srbiji bio je samo 0,45 odsto! Ali, je to bilo znanto više od ovog netačno obećavanog, koji je doveo do smanjenja broja stanovnika za najmanej 500.000 lјudi i gašenja 62.000 farmi!

Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i – prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvalјujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona. I te proizvode ćemo izvoziti i hvaliti se sa tim potezima. Istovremeno ćemo uvoziti žive tovlјenike, njih oko 400.000 komada godišnje, i blizu 38.000 tona mesa najlošijeg kvaliteta će dolaziti iz uvoza za narod u Srbiji. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza prerade.

Na 4,1 miliona hektara polјoprivrednih površina vrednost proizvodnje je oko 1.800 dolara po hektaru. U Danskoj je to 37.000, Holandiji 27.000 evra. Proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 i trošili po stanovniku 65 kilograma. Da bi se vratili u tu prošlost kada smo izvozili godišnje 54.500 tona ,,bebi bifa” potrebna je nova agrarna i socijalna reforma. Jer, u 2015. godini smo izvezli samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 415 tona, u 2017. godini 480 tona, a u 2018. godini tek nešto viuše od 300 tona ,,bebi bifa’’. Te godine smo poklali gotovo svu junad u zemlјi (bilo ih je oko 12.000) i hvalimo se sa izvozom gotovo 5.000 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku. Kad ćemo u Kinu obećanih 500.000 tona, kada je godišnja proizvodnja tog mesa samo 75.000 tona?

Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela” Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do sredine marta 2021. godine osnovano je 1.100 novih. Od tog boraj stotina zadruga nije opstalo. I drugika je teško jer u selima gde se nalaze nema prerađiačkih kapaciteta za agarnu proizvodnju u tim regionima. Starim i noivim zadrugarama je za te četiri godine dodelјeno bespovratno 2,2 milijarde dinara koje su im pomogle da opstanu. Sadad su oet u teškoj situcaiji, jet. njihob položsk i problemi nisu siszemski rešeni u Srbiji.

Ukoliko se neudruže, ne da će propasti, ngo će nestati! Pored toga želјa je da se zaustavi iselјavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To značajno pomaže i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Za sada je na ovaj način uz bezpovratnu pomoć države zadrugama, prvi put posle posle osam decenija, obezbeđena bolјa životna egzistencija za više hilјada gazdinstava.

Evropska unija I njenh 27 članica izdvojile su 2024. odine 31,7 milijardi evra javnkh sredstaa za podršku zemlјama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena, Pored toga mobilisano je još 11 mlijardi evra privatnog kapitala za smanjewe emisije štetnih gasova i prialagođavanje klimatskih promenamas. U tome grantovi čne gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će nastaviti da jača finanijske mehanizme I da podržava sprovođenje Pariskog sporazuma, uz ispunjavanje cilјa razvijenih zemalјa da godišwe mobilize oko 100 milijardi dolara za klimatsko finansiranje.

(Autor je analitičar i publicista)