• Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija više od osam meseci uopšte ne uvozi sveže meso i dodao da se jedino uvozi zamrznuto meso za prerađevine kao što rade sve druge zemlјe u svetu i poručio da građani mogu da budu spokojni kada je reč o kontroli hrane;

• Biznis u Sribiji proizvodnaj glјiva: Kada se sve sabere i oduzme u prostoriji od 100 kvadrata može da stane oko 900 džakova od kojih se dobija oko 2.700 kilograma glјiva. Nakon što se odbiju ulaganja realan prihod je oko 2.700 evra po jednom ciklusu. Kada se to pomnoži sa recimo četiri ciklusa godišnje čista zarada je gotovo 11.000 evra!

• Jagodina je nekada u bivšoj Jugoslaviji bila poznata po gajenju ćurana! Tako su Jagodinci  i dobili nadimak. Godinama je taj primat opadao, velike farme su ugašene i u pomoravskom okrugu sada samo nekoliko farmera gaji ćurke!

•  Amerikanci krajem svake godine (novembar i decembar), za vreme tri praznika – Dan zahvalnosti, Božić i Nova godina, na trpeze iznesu 80 miliona ćurki, a godišnje proizvedu oko 270 miliona „klјunova“ ove krupne živine;
• Svaki Amerikanac „smaže“ godišnje, u proseku, deset kilograma ovog ukusnog mesa dok je potrošnja ćuretine  u Srbiji između jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hilјada tona;
• Potrošnja ćurećeg mesa po glavi stanovnika  u Srbiji iznosi samo kilogram i po za godinu dana, pa klaničari i tržište nisu zainteresovani za otkup i narudžbine od  potencijalnih većih  odgajivača;
• Srbija ima 50.000 jaganjaca za strana tržišta.  Doba cena za domaće odgajivače!
• Počeo je izvoz jaganjaca za Severnu Makedoniju pošto je Kompanija „Kontakt” iz Adorjana odvezla 500, uglavnom, težih jaganjaca u Severnu Makedoniju, prenosi Agroservis.

Branislav GULAN

Ministar polјorovirede, vodoprivrede i šumarstva dr Dragan Glamočić je, odgovarajući na pitanje poslanika Novog lica Srbije Miloša Parandilovića u Skupštini Srbije o kvalitetu mesa u Srbiji, rekao da se obavlјaju analize i da je, kako je kazao, vraćeno na stotine pošilјaka, koje nkisu bile odgovarkauće kvaliteta! “Ne prođe nedelјa da neko ne bude, ne samo priveden nego i uhapšen. Što se tiče toga, preko 100 tona mesa je neškodlјivo uklonjeno. Znači, obračunavamo se svaki dan sa tim stvarima, ali nemojte misliti da je to sad kod nas drastično. Kada se uporedimo sa drugim zemlјama u vrhu smo kontrole bezbednosti hrane i naši građani zaista treba da budu spokojni”, rekao je Glamočić.

·       Novi zakoni, izvozna tržišta i jačanje stočarstva u Srbiji. Ovo je učinak ministarstva polјoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za proteklih godinu dana! U proteklih godinu dana, od aprila prošle 2025. do aprila ove 2026. godine država je u polјoprivredu uložila više nego ikada, isplaćeno je  više od 131 milijarde dinara registrovanim polјoprivrednim gazdinstvima;

Samo u ovoj 2026. godini realizovano je više od 40 odsto budžeta u iznosu od preko 43 milijarde dinara, što je značajno ubrzanje isplate podsticaja u odnosu na isti period prošle 2025.godine, kada je realizacija budžeta bila 14 odsto. U okviru IPARD programa polјoprivrednicima je isplaćeno skoro pet miliona evra, saopštilo je za javnost Ministarstvo polјoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Zahvalјujući tim podsticajima, u proteklih godinu dana kuplјeno je više od 30.000 novih mašina i opreme za bilјnu i stočarsku proizvodnju, čime Srbija ulazi u intenzivnu fazu modernizacije polјoprivrede. Kroz značajna ulaganja iz nacionalnog budžeta i evropskih fondova podržana je i nabavka oko 800 traktora, izgrađeno je 110 stočarskih objekata i nabavlјeno je više od 25.000 kvalitetnih priplodnih grla, čime se direktno jača proizvodnja i podiže konkurentnost domaćeg stočarstva.

Uređeno tržište naša budućnost 

Sigurnost proizvodnje, uređeno tržište, snažna podrška proizvođačima i velike investicije u narednom periodu su budućnost polјoprivrede Srbije, šumarstva i vodoprivrede – kazao je u izjavi za javnost ministar prof. dr Glamočić. – Ostajemo posvećeni unapređenju uslova za rad polјoprivrednika i obezbeđivanju stabilnog i sigurnog snabdevanja hranom i vodom za sve građane Srbije.

Zabeležen je rast broja registrovanih polјoprivrednih gazdinstava, kao i značajno povećanje učešća mladih i žena u polјoprivredi, što pokazuje da sektor postaje sve atraktivniji i održiviji. Inače, uprotekloj dece nuiji od 2014. do 2024. godine kada se u Sribji sprovodila tadašnaj Straegiaj razvoaj poljoprivrede, koja je bila socijalnog karaktera, u njkij jde zbog loših uslvoa rada, bilo ugašenpo čak 62.000 gazdinstava.

Sma nejn je stočji fond. Novu agrar vlast sačekalo je samo;

• 698.871  grlo goveda. To je najmanej uposlednjih 100 godina!
• U oborima se nalazi samo 2.403. 991 grlo svinja. Toliko priblo\no ih je Srbija imala i posle Drugog svetskog rata, 1947. godine!
• Sad se u torovima nalazi i 1.684.013 grla ovaca. Najmanej pos;lednjih decenija!
• Gaji se ioko 14.509.387 grla živine!
• Orocene su da u Sribji dans ima i oko 14.000 konaj i više od 1.000 magaraca…

Cilj nove Strateigej razvoaj poljoporivrede i ruralnog rayvoja Sribje, koiju vlada uskoroi treba da usvoji je da se oporavi stočarstvo  i da se vrati izgublejni PREHRAMBENI SUVERENITET U ZEMLJU. Taj projekakt, izradu Stretegije razvoja agrara, od 2026. d0 2034. godine, vodi prof subotičkog Ekonomskog fakuolteta dr Tatjana Brankov, specijalni savetnik ministra poljoprivrede u Vladi Srbije. Ona je inače i predsednik Društva agroekonomista Srbije.

• STraegiaj  razuvoiaj poljoporivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine biće razvojnog karaktera. Protekla, koja se primenjivala od 2014. pa do kraja 2025. godine, bila je socijalna!

U 2026. godini prvi put je uveden Kalendar podsticaja, čime se polјoprivrednicima u Srbiji omogućeno da unapred planiraju proizvodnju, uz veću sigurnost i predvidivost u poslovanju. Takođe, uvedena je obaveza pravdanja podsticaja računima u bilјnoj proizvodnji. Na ovaj način dodatno je ojačana kontrola trošenja budžetskih sredstava i obezbeđeno da podrška stigne do onih koji zaista obrađuju zemlјu.

Sve suovo lekovi za teđko oblleoi agara u Sribji. Jer, je I uprotekolkijdec nejiji bio bolestan, alije pogrešno lečen je pa uništen stočni fond, izgubljen je PREHRAMBENI SUVERENTIET ZEMKLJE. On trega da se vrati, ali prov moanju da se naoluen staje sagovedima, obori sa svinjama i torovi sa ovcama.

To znači, uz poštovanje prirodnih procesa cilj je da u Srbiji narendih godina bude:

• U stajama i na pašnjacima da bude najmanje dva miliona grla goveda;
• U ooborima i slobodnom tovu više od pet miliona grla svinja;
• Da u stadu bude oko 3,5 miliona ovaca;
• Da bude oko 90 miliona grla živine  i oko osam miliona koka nosilja;
• Da se poveća udonsou nasadašnej brojno stanje konja  i magaraca!

Ministarstvo poljoprivre je radilo i na uvođenju reda i odgovornosti na tržištu, stavlјajući interes polјoprivrednika u prvi plan. Uvođenjem obaveznih pisanih ugovora između proizvođača i prerađivača, odnosno otkuplјivača, država sistemski uređuje odnose i obezbeđuje veću sigurnost i zaštitu polјoprivrednika.

• Uvedena je i oznaka “100 posto iz Srbije”, koja garantuje poreklo proizvoda i potrošačima omogućava da lako prepoznaju i odaberu domaće proizvode, a polјoprivrednicima da se vidlјivije pozicioniraju i budu konkurentniji. Dodatno, Ministarstvo je propisalo obavezu jasnog i vidlјivog označavanja mlečnih proizvoda koji u sebi sadrže palmino ili druga bilјna ulјa i masti, čime je obezbeđena veća zaštita i potrošača i proizvođača mleka;

U proteklih godinu dana sistem kontrole bezbednosti hrane značajno je unapređen i sprečeni su ozbilјni rizici po zdravlјe građana. Polјoprivredna i fitosanitarna inspekcija sprovele su više od 32.000 kontrola u svim oblastima nadzora, a veterinarska inspekcija oko 138.000 redovnih i vanrednih nadzora. Iz prometa je povučeno i neškodlјivo uklonjeno preko 100 tona nebezbedne hrane životinjskog porekla. Na hilјade kontrola sprovele su i granična fitosanitarna i veterinarska inspekcija, a uvoz pošilјaka koje nisu ispunjavale propisane uslove zaustavlјen je odmah na granici, čime je sprečen njihov ulazak na domaće tržište. Posebno je ojačan sistem kontrole kvaliteta sirovog mleka uvođenjem nacionalnog monitoringa na teritoriji cele Srbije.

Imaćemo 7.000 hektara novih šuma

• Za unapređenje šumarstva i lovstva izdvojena su značajna sredstva, što je rezultiralo konkretnim efektima na terenu – više od 130 kilometara novih i rekonstruisanih šumskih puteva, pošumlјavanje 50 hektara i nega preko 300 hektara postojećih šuma, proizvodnja više od 1,3 miliona sadnica i 11,5 tona semena, kao i unapređenje stanja populacija divlјači i njenih staništa širom Srbije.

Takođe, počelo je sprovođenje projekta Forest Invest sa međunarodnim partnerima, koji će u naredenih nekoliko godina omogućiti novih 7.000 hektara šuma klimatski otpornih vrsta i konverziju 50.000 hektara postojećih šuma u kvalitetnije zasade.

Ministarstvo je započelo sa održavanjem obuka profesionalnih korisnika za upotrebu sredstava za zaštitu bilјa, koje je do sada prošlo već oko 60.000 korisnika. Na ovaj način dodatno smanjujemo mogućnost da se ostaci pesticida i štetnih materija nađu u našem voću i povrću i direktno štitimo zdravlјe stanovništva.

• Otvorena su i nova izvozna tržišta za meso i žive životinje, uklјučujući Tunis i Libiju! 

U prethodnih godinu dana usvojena su i četiri klјučna zakona kojima se unapređuje pravni okvir u polјoprivredi i nastavlјa proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima i standardima Evropske unije, što će, između ostalog, omogućiti lakši izvoz  proizvoda iz Srbije na evropsko tržište. Ministarstvo je radilo i na jačanju međunarodne saradnje kroz brojne bilateralne susrete sa inostranim partnerima i potpisivanje sporazuma o saradnji.

 Cilj Srbije je da u  bliskoj budućnosti, u torovima bude oko 3,5 miliona ovaca i jaganjaca. Da im taj posao ide od ruke pokazuje primer iz  Bogatića. Jer, su već stasali najpopularniji jaganjci u Srbiji. Sedmorke romanovske ovce odvojii su od majke!

• Najpopularniji jaganjci u Srbiji, sedmorke sa farme romanovski ovaca iz Bogatića, napunili su dva meseca.Četiri ženska i tri muška jagnjeta su odrasla pa ih je gazdarica Silvija odvojila od majke. Stasala su u prave lepotice i lepotane i mada se ni po čemu ne razlikuju od ostalih jaganjaca, Silvija ih lako prepoznaje među svim;

Krenuo izvoz jaganjaca za S. Makeodoniju i Libiju!

• Prema podaima RZS, Srbija poseduje 1.684.013 grla ovaca. Vlasncima tog stada u torovima, tov je išao dosta dobro, pa imaju oko 50.000 jaganjaca za strana tržišta. Cena povoljna za izvoznikei uvoznike!
• Počeo je izvoz jaganjaca za S. Makedoniju pošto je Kompanija „Kontakt” iz Adorjana, vlasništvo Tibora Berzera, odvezla 500, uglavnom, težih jaganjaca u Severnu Makedoniju, prenosi novosadski ,,Agroservis;

,,Kompanija je obavila i sve pripreme za izvoz jaganjaca u Libiju. Ovaj izvoznik je sakupio više od 10.000 jaganjaca za izvoz, uz svu veterinarsku i izvoznu proceduru.  Za većinu jaganjaca izvoznik je platio farmerima 430-450 dinara po kilogramu žive mere, što je odlična cena za domaće odgajivače. Ugovoreni kontigent je 7.800 komada prvoklasnih jaganjaca, sa utovarom u Baru. Samo prevoz jaganjaca do luke Bar košta 2.900 evra po kamionu, a za ovaj posao biće angažovano 20 kamiona. U narednom periodu imaćemo oko 50.000 jaganjaca za izvoz – kazao je  za agrarnivlasnik novosadskgo ,,_Agroprofita’’ i analitičar iz Novog Sada’’,  Čedomir Keco. 

• Kompanija “Kontakt”,  podržala je inicijativu Udruženja „Agroprofit” za izgradnju male luke na Dunavu za utovar i istovar domaćih životinja (goveda, ovaca, konja) na obali kod Pančeva, Smedereva ili Kostolca. Reč je o pristajanju brodova koji mogu da prevoze 1.500-5.000 grla različitih vrsta stoke;
• Inače, ovo udruženje je predložilo da se aktivira radno telo za koordinaciju uvoza – izvoza u Privrednoj komori Srbije. Iako je prošla godina dana, Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još nije sprovela ovu inicijativu. U međuvremenu se kao glavni akter za izvoz u Tunis pominje Uprava za veterinu, čime se isklјučuje angažovanje profesionalnog izvoznika, bez koga se ovaj posao ne može završiti;

Upozorenje opozicije…

Vlasnik stada  krava  i predsednik stočara centralne Srbije Parandilović je u Skupštini Srbije tvrdio da Srbija uvozi “staro meso” iz Argentine i Brazila  i da lјudi ne znaju šta jedu, jer ne postoji nikakva kontrola!?

• Poslanica Srbija centar – Srce Verica Milanović je kazala da je ta poslanička grupa predložila amandman na Predlog izmena i dopuna zakona o trgovini, kojim se uvodi obaveza transparentnog postupka prodaje oduzete robe, uz javno objavlјivanje osnovnih podataka, čime se, kako kaže, smanjuje rizik od zloupotreba i netransparentnog raspolaganja;             

Objasnila je da ovakvo rešenje doprinosi jačanju poverenja u postupanje nadležnih organa i da je usklađeno sa standardima i transparentnošću koja se primenjuje u EU.Pre rasprave o kvalitetu mesa u Srbiji, poslanici su ponovo polemisali i o evropskim integracijama i sredstvima iz Plana rasta.

Šef poslaničke grupe Novog pokreta Srbije Miroslav Aleksić je ocenio da zakoni koji su pred poslanicima neće ubrzati evropski put Srbije, jer, kako tvrdi, vladajuća koalicija to ne želi.  On je dodao da se govori o mogućnosti da milijardu i po evra bude  uskraćeno iz reformske agende, ali smatra da je suština u tome da nema želјe da se Srbija reformiše i pozvao vladajuću koaliciju da raspiše izbore.

Na to mu je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov odgovorio da je opozicija zahtev za izbore trebalo da uputi nadležnoj instituciji u razgovorima na koje su bili pozvani.

Jagodina i ćurke…

Jagodina je nekada u bivšoj Jugoslaviji bila poznata po gajenju ćurana, pa su Jagodinci tako i dobili nadimak. Godinama je taj primat opadao, velike farme su ugašene i u pomoravskom okrugu sada samo jedan farmer gaji ćurke. Na farmi Zorana Milanovića iz Bagrdana kod Jagodine, koji slovi za najvećeg “ćurkara“ južno od Beograda, pre dve decenije proizvodilo se oko 80.000 ćurića. Danas postoji tek deseti deo te proizvodnje.

 U Srbiji je, prema rečima Milanovića, godišnja produkcija ćurki za tov u proteklih desetak godina sa oko 400.000 grlapala na stotinak hilјada komada. “Ja sam dugo godina držao tu proizvodnju, prodaju tronedelјenih, četvoronedelјnih, tov ćuraka sa nekim pristojnim brojnim stanjem i nas nekoliko u Srbiji još. Sada je došlo do situacije da praktično ne možemo da prodamo ćure. Selo je umrlo, lјudi ne žele da čuvaju ćuriće, marketi su osvojili tržište, tako da su količine koje se trenutno gaje zanemarlјive u odnosu na ono što je nekada bilo”, kaže Zoran Milanović, inženjer stočarstva, vlasnik farme.

Jagodina je početkom 20. veka bila nadaleko čuvena po proizvodnji ćurećeg mesa. Nije bilo dvorišta bez velikog broja utovlјenih ćurki. Fabrika za preradu mesa ,,Klefiš’’ započela je izvoz na evropsko tržište, a prema ceni ćuretine iz Jagodine određivana je njena cena na Londonskoj berzi. Osamdesetih godina prošlog veka proizvodnja je bila dostigla 600.000 hilјada komada, a trenutno stanje stvari govori da su ćurke napustile Jagodinu.

“Ja se ovim poslom bavim 27 godina i iz godine u godinu pad je drastičan, s tim što je poslednjih 12 godina preko 60 posto pao upis. Sela se gase, nema ko da ih čuva van grada i to je najverovatniji uzrok”, navodi doktor veterine Zorica Popović, vlasnica veterinarske apoteke.

Zoran Milanović, inženjer stočarstva, vlasnik farme još ističe: „Ja sam poslednji mohikanac, ja ću se boriti do kraja, neću da odustajem to je moj životni poziv, ja sam inženjer stočarstva tako da sam se profesionalo bavio time i baviću se do kraja života, ali tendencija je da će to nestati”.

Ćureće meso danas se u Srbiji prozvodii i troši na kašičicu! Mini farmu od više desetina ćurki poseduje u Srvrlјigu Mile Davidović, nekadašnji zadružni poslenik u Zadružnom savezu Srbije. Obavlјao je poslove zadrugarstva na jugu Srbije.  Sad tovi  ćurke za lične, porodične potrebe, prijatelјe, a i viškovi pronađu kupce na kućnom pragu!

• Posle Jagodinskog piva, ćurke su još jedan jagodinski brend koji polako odlazi u legendu. Jedna od legendi je i priča o ćurkama sa kraja 19. veka kada je postojao čak i dekret kojim je vozovima zabranjivano da trube dok voze pomoravskom kotlinom, kako se ne bi uznemiravale jagodinske ćurke;

Gajenje ćuraka je veliki biznis u Americi, a u Srbiji – hobi!

• Amerikanci krajem svake godine (novembar i decembar), za vreme tri praznika – Dan zahvalnosti, Božić i Nova godina, na trpeze iznesu 80 miliona ćurki, a godišnje proizvedu oko 270 miliona „klјunova“ ove krupne živine. Za praznike je u Americi pečenica broj jedan – ćurka, a u Srbiji – praseće pečenje. Zato je u Srbiji i česta izreka: „Nema ptice bez prasice“!

Foto iz Srbije – M.Palić:U SAD godišnje se uzgaji i pojede 270 miliona ćurki, što izračunato u novac predstavlјa veliki biznis od oko tri milijarde dolara

• Svaki Amerikanac „smaže“ godišnje, u proseku, deset kilograma ovog ukusnog mesa. Potrošnja ćuretine  u Srbiji između jednog i dva kilograma po stanovniku, odnosno ukupna  godišnja proizvodnja se procenjuje na oko deset hilјada tona;?

U SAD za vreme velikih praznika svečani ručak i večera se ne mogu zamisliti bez pečene ćuretine nafilovane raznim đakonijama. To, prema statističarima, znači smrtnu presudu za oko 80 miliona ćurki. Inače, utvrđeno  je da se u Americi godišnje uzgaji i pojede 270 miliona ćurki, što izračunato u novac predstavlјa veliki biznis od oko tri milijarde dolara, odsto ističe analitičar Miodrag Palić.

• Ceremonija kad predsednik pomiluje ćurana!

Praznik Dan zahvalnosti koga američki građani popularno nazivaju i „Danom ćurke“, proslavlјa se poslednjeg četvrtka u novembru. Običaj je da predsednik države svake godine dobije na poklon krupnog ćurana. Pred ovaj praznik prima neobičan poklon i uz prisustvo visokih zvanica i brojnih novinara i fotoreportera donosi odluku o njegovom pomilovanju! Dok se zadovolјno šepuri po bašti predsedničke rezidencije pomilovani ćuran nije ni svestan da je tom odlukom stekao neprikosnoveno pravo da svoje životne dane okonča na prirodan način. Odnosi se u specijalizovanu farmu gde su mu obezbeđeni srećni penzionerski dani.

Tako se Amerikanci odnose prema ovoj vrsti živine koja u Srbiji nije mnogo zastuplјena. Kod nas ima samo nekoliko farmi sa intenzivnim načinom tova ćuraka i to – manjeg kapaciteta, dok je sve do Drugog svetskog rata jagodinska pijaca predstavlјala svetsku berzu za formiranje cene ćuraka.

Šta je razlog slabog interesovanja za uzgoj ove živine u Srbiji?

„Više je razloga u pitanju. Potrošnja ćurećeg mesa po glavi stanovnika iznosi samo kilogram i po za godinu dana, pa klaničari i tržište nisu zainteresovani za otkup i narudžbine od potencijalnih većih  odgajivača. Potrošači nemaju naviku, a ni dovolјno novca da kupuju celu ćurku koja uređena teži više od deset kilograma, a postojeće živinske klanice izbegavaju konfekcioniranje obrađenog trupa ćurke“, ističe veterinar Slobodan Ilić, vlasnik jedne od većih farmi ćuraka u selu Glibovac kod Smederevske Palanke.

Umesto farmi – ekstenzivan uzgoj u oboru i dvorištu!

Zbog svega navedenog nema interesovanja za intenzivan farmski uzgoj u Srbiji, ali u poslednje vreme sve je masovniji ekstenzivan i poluintezivan uzgoj na okućnicama.

Naročito su traženi tovni hibridi ćuraka belog perja koji brzo napreduju i za šest-sedam meseci dostignu težinu od 20 do 30 kilograma žive mere. „Upravo zbog toga moja farma se ne orijentiše na završni tov ćuraka, već na odgoj ćurića do nekoliko nedelјa starosti. Uvozimo male ćuriće i uz karantinske i pojačane veterinarske mere kada „probobaju, odnosno  pređu period osetlјivosti na prehladu i bolesti, prodajemo uglavnom od 20 do 50 komada malim odgajivačima koji proizvode ćureće meso za potrebe svojih porodica, a često im pretekne i za prodaju komšijama i poznanicima“, kaže Ilić i naglašava da se nabavkom starijih ćurića izbegavaju velika uginuća pri nabavci jednodnevnih ćurića.

 Osim hibrida, tražene su i autohtone rase i američka bronzasta ćurka!

U poslednje vreme povećana je i tražnja domaćih autohtonih rasa ćurki, kao i američke bronzaste ćurke. Od domaćih rasa treba pomenuti Dobričku ćurku, ali i druge, uz napomenu da su domaće ćurke ukrštane sa američkom bronzastom ćurkom koja je u Srbiju uvezena pre nekoliko decenija. Domaće ćurke su znatno otpornije na smeštajne uslove i bolesti pa se mogu gajiti na ekstenzivan način u postojećim oborima i improvizovanim žičanim volijerama u dvorištu.

Uzgoj domaćih ćurki je veoma ekonomičan, naročito ako imaju uslove da se kreću po dvorištu i pašnjaku gde pronalaze zeleniš i razne insekte. Osim mesa, domaće ćurke se gaje i zbog jaja, a za dalјu reprodukciju i oplođenje na deset ćurki ostavlјa se jedan ćuran. Domaća ćurka je nešto sitnija od ostalih rasa. Ćuran teži oko deset, a ćurke šest-sedam kilograma. Prva jaja ženke počinju da nose u starosti od osam do deset meseci, a na godišnjem nivou snesu oko 80 jaja, kaže Miodrag Palić, urednik časopisa  „Moje selo“.

Biznis od šampinjona!

Novi biznis danas u Srbiji je i od proizvodnje šampinjona.  Najveća proizvodnja je u Kovinu, kod Smedereva. Evo šta vam je sve potrebno za početno ulaganje. Šampinjoni su jedna od najtraženijih jestivih glјiva na tržištu i postaje sve značajnija grana polјoprivrede u Srbiji.

• Proizvodnja šampinjona ima veliki potencijal, kako za domaću potrošnju, tako i za izvoz. Procene stručnjaka pokazuju da u Srbiji postoji oko 500 farmi i proizvođača šampinjona. Većina njih su manji proizvođači sa jednom ili dve proizvodne prostorije, a često su udruženi u manje zadruge ili udruženja radi zajedničke nabavke sirovina i plasmana proizvoda;

Najveća komercijalna proizvodnja šampinjona nalazi se u Kovinu (Vojvodina), gde radi jedna od najvećih fabrika šampinjona na Balkanu, sa savremenim objektima i tehnologijom. Uzgoj šampinjona nije posebno naporan, ali je neophodno znati da ova glјiva raste u kontrolisanim uslovima gde je neophodna određena temperatura, vlažnost i provetravanje. Podrumske prostorije su čest izbor proizvođača upravo zato što pruža dobre mikrouslove za uzgoj šampinjona.

Temperatura i vlažnost: Šampinjoni zahtevaju stabilnu temperaturu i visoku vlažnost vazduha kako bi micelijum (podzemni “korenski” deo glјive) mogao da se razvija i formira plodišta;

Ventilacija: Redovno provetravanje je neophodno da bi se održao optimalan nivo kiseonika i niska koncentracija uglјen-dioksida u suprotnom micelijum slabo raste;

Svetlost: Tokom rasta plodišta koristi se slabo svetlo, dok direktna svetlost može izazvati sušenje supstrata;

Supstrat: Šampinjoni rastu na specijalno pripremlјenom supstratu (kompost), koji mora biti bogat hranlјivim materijama;

Proces rasta šampinjona traje nekoliko nedelјa od trenutka kada se micelijum inokulira u supstrat do prve berbe. U tipičnoj komercijalnoj proizvodnji može se očekivati više berbi tokom jednog ciklusa, često tri do četiri talasa plodova iz iste komponente supstrata, a ciklus se može ponavlјati ako se uslovi održavaju optimalnim. Tačan broj berbi i prinos zavise od opreme, znanja i kvaliteta supstrata.

• Ukoliko imate, recimo, adekvatan podrum od 100 kvadrata, police i potrebnu opremu da biste započeli proizvodnju potrebno je da kupite džakove sa supstratom i micelijum. Zasejani džakovi sa supstratom i micelijumom šampinjona u Srbiji koštaju od 700 do 800 dinara (pakovanje od dva kg) i od 1.500 do 2.000 dinara za pakovanja od šest kilograma. Prinos po džaku je oko tri, tri i po kilograma glјiva s tim što se berba ponavlјa tri do četiri puta godišnje i ne zavisi od vremenskih uslova;
• Kada se sve sabere i oduzme u prostoriji od 100 kvadrata može da stane oko 900 džakova od kojih se dobija oko 2.700 kilograma glјiva. Nakon što se odbiju ulaganja realan prihod je oko 2.700 evra po jednom ciklusu. Kada se to pomnoži sa recimo četiri ciklusa godišnje čista zarada je gotovo 11.000 evra.

Uzgoj šampinjona ne donosi brzu već stabilnu zaradu. Prema analizi tržišta, proizvodnja pečuraka u Srbiji raste i očekuje se da će ukupna proizvodnja dostići oko 6.000 tona do 2026. godine uz stabilan rast i naredne godine.

Ovo su biznisi u koje  sad  kreću proiyvođači hrane u Srbiji, Deo njih je i u selima Srbije, a prema podacima RZS iam oko 4.720 sela. U svima nema biznisa, posebno onim malim sa 100 stanovnika pa i manje na spavanju. Takvih sela imna dans oko 1.200. Njihov nestanak se procenjuje za decneiju i po.

Sva sela koja nestaju netreba ni spašavati. A, ona koaj imajšu šansu za samoodrživost treba podrđžati sa svim akckijama koje vodi MBS. Posebnju podršku trea proužiti oniam gde imamladihljdjui,m pa da se uz zadruga osnuiju u mali perađivački kapaciteti. Jer, oni su nekada tu postojakli, ali su nestaloi nakon dmokratskih promena, u pljačkašloj privatizaciji.  Ona jeobalvjena uz pomoć države!

Prema akciji Ministarstva za brigu o selu,  u Srbijije za protekli pet godina u selima širom Srbije uz pomoć države, mmladi do 45 godian starosti, koji su odluli da odu i da žive u selima, dodeljeno je 4.200 kuća.Tako su sela dobila oko 17.500 novih stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece. Tako se u mnoga sela Srbije  vratila dečja graja, čuje se njihov plač… Ta sela imaju šanse opstanka i ostanka. Akcija MBS za dodelu praznih kuća u toku je i ove godine i trajaće do 1. novembra.

Ali, tim selima u koja dolaze mladi potrenbo je da se osnuju mali prerađivački kapaciteti u kojima bi se prerađivali njihovi prehrambeni proizvodi. Oni bi tu radili i imali budućnost za život. Posenbhpo je bitmno isaći da je trećoinaonih koji su došli u selo, stigla iz gadskoihj sredina. To je prvi put da postgojidvosmernso kretanje odlazak iz sela u grad, ali i iz gada u selo! Jer,selo nikje smao poljoprivred,a već i mesto za život kao i u gradu!

Ova akcija uz ostale koje vodi MBS, a to su Miholjski susreti, obnova domova kulture, dodlejovianej kobija  za besplaan prevoz po tim siromašnim selima, dodeljivanje novca za pokretanje biznisa u tim selima i mnoge druge akcije, vraćaju nadu u opstanak  sela i varošica i vraćanje život u njima! Primer je Crne Trave koja kao opština daas sa selima ima 1.500 stanovnika.

A, kupovinim 4.200 praznih kuća u selima, ona su dobila i 17.500 stanovnika. To znači da je akcija MBS doprnela osnivanju deset novih sela. U delu tih sela osnovane su i nove zadruge, a opstalo ih je oko 1.000. Takođee se pokreeće biznis. Potrebno je da se osnuju mali prerađivački kapaciteti, a to je onda vraćanje i života u ta sela.Jer, ima šta da se i gde da se radi, proizvodi i zarađuje za život.

Prmea proceni RZS, posle popisa poljoprivrede, procena je da će do 2052. godine  sa mape u Srbiji nestati 3.000 sela i da će Sribijaada biti zemlaj sa 5,2 miliona stanovnika. Evo recepta kako da se taj proces, ublaži…

                                                     (Autor je analitičar i publicista)