• FOTO: Rade Bakračević – Štajerske novice
• Šta koči  vina iz Srbije na stranom tržištu?
• Srpska vina poslednjih godina beleže vidan napredak u kvalitetu i sve češće osvajaju priznanja na međunarodnim takmičenjima. Ipak, uprkos tom uzletu, izvoz i dalјe ne prati taj trend, što otvara pitanje – gde zapravo zapinje put srpskog vina ka stranim tržištima?
• Prema podacima PKS naša zemlјa raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu polјoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 polјoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina!
• Enolog Vladan Nikolić kaže da danas imamo oko 6.900 hektara vinskog grožđa, te da je Srbija statistička greška u komparaciji sa svetskom proizvodnjom grožđa i vin
• Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara. Vino iy Srbije konkurentno ke po kvalitetu, proizvodni kapaciteti “škripe”.
• Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara. Vino iz Srbije konkurentno je po kvalitetu, ali proizvodni kapaciteti “škripe”!
• Najčešći odgovor na pitanje, koliko vino  prija čoveku, odgovor je skladan zaključku najvećeg antičkog lečnika i utemeljitelja znanstvene medicine Hipokrata (460. – 377. prije naše ere) koji je još pred oko 2.450 godina tvrdio: Vino čoveku prija u zdravlju i bolesti, ako ga pije kulturno i u pravoj meri, te u skladu sa svojom konstitucijom.!

Branislav GULAN

U 2024. godini prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) proizvodnja vina u svetu bila je na istorijskom minimumu. Podataka za 2025. godinu na sajtu ove organizacije još nema, ali procene su da će proizvodnja, iako se predviđa povećanje u odnosu na prethodnu godinu, biti ispod petogodišnjeg proseka i to za sedam odsto.

Foto A. Vasiljević- POLITIKA: Vinogradarstvo i klimatske promene – izazovi ili nove šanse? U Srbiji se pod vinovom lozom nalazi ukupno 17.437 hektara!

Klimatske promene menjaju vinsku mapu sveta: SEVER postaje novi BORDO?

Prema medijskim izveštajima zemlјe koje su vodeće kada je u pitanju proizvodnja vina smanjuju površine pod vinovom lozom, a kao najčešći razlozi navode se ekstremni klimatski uslovi koji su sve češći, promene navika mlađih generacija, odnosno sve manja potrošnja, kao i visoke cene vina.

Kada je u pitanju domaća vinska industrija, iz Privredne komore Sr navode da se ona nalazi u veoma iskoj proizvodnij fazi. Jer, Srbija je davne 1969. godien imala rekodnu proizvodnju grožđa od 748.530 tona.  Sad se  sve više ulaže u jačanje brenda, kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi se vina bolјe pozicionirala i na domaćem i na inostranom tržištu. Ističu da je razvoj sektora podržan investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

• Ipak, kako kažu, u situaciji kada je potrošnja vina u Srbiji oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalјa, dodatni izazov za vinsku industriju predstavlјa upravo globalni trend pada konzumacije vina koji se poslednjih godina beleži na više tržišta.
• Kako bi se osigurao opstanak vinarske industrije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je neophodan izvoz na kinesko tržište. On je između ostalog izjavio, da je Kina, zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa tom zemlјom, najveća šansa za izvoz srpskog vina, te da spasa za domaće vinarstvo neće biti ako tamo ne budemo izvozili 15 do 30 miliona boca godišnje, što je približno čitavoj godišnjoj proizvodnji u Srbiji. Ali,  tek svako 10. vino ima pečat, kaže enolog dr Darko Jakšić.
• Rekordna proivodnja grožđa u Srbiji bila je 748.530 tona daleke 1969. godine!

Godišnja proizvodnja oko 30 miliona litara!

• Naime, prema podacima PKS-a, prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara na godišnjem nivou. Uz to Srbija kada je u pitanju vino beleži negativan spolјnotrgovinski bilans, jer je uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza. Tako je Srbija tokom 2025. godine izvezla vino u vrednosti od 22,6 milion evra, dok je realizovan uvoz bio u vrednosti od 47,7 miliona evra;
• Posmatrano po zemlјama, tokom 2025. godine je najveća količina vina u Srbiju uvezena je iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, a najveća količina vina izvezena je u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju;

Kada je u pitanju perspektiva domaćeg vinarstva na svetskom tržištu, stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali da je količina ono što pravi problem.

• Prema podacima PKS naša zemlјa raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu polјoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 polјoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 510 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina;

• Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara. Vino iy Srbije konkurentno ke po kvalitetu, proizvodni kapaciteti “škripe”!
• Enolog Vladan Nikolić kaže da danas imamo oko 6.900 hektara vinskog grožđa, te da je Srbija statistička greška u komparaciji sa svetskom proizvodnjom grožđa i vina! n„Ako uzmemo samo susede – Bugarsku sa 80.000 hektara, Rumuniju sa 120.000, Severnu Makedoniju sa 30.000, Hrvatsku sa 16.000, jasno je gde se nalazimo“, objašnjava on.Ipak, kada je kvalitet vina u pitanju, pojedina vina iz Srbije po svom kvalitetu mogu da konkurišu najvećim svetskim brendovima!
• „Imamo blizu 510 vinarija, uglavnom kapaciteta do 30.000 litara. Tako male vinarije mogu opstati samo ako su fokusirane na kvalitet, jer samo sa kvalitetom mogu postići cene sa kojima mogu preživeti oštru konkurenciju;

Vina iz Srbije  konkurentna su po kvalitetu, ali proizvodni kapaciteti “škripe”.  Jednostavno, nemaju obim proizvodnje sa kojim bi cenama mogle da konkurišu velikim kompanijama tako da jedini izlaz koji vidi nauka je da imaju izuzetan kvalitet.  Problem je i to što mnoge od njih nemaju svoju sirovinsku bazu, a bez svojih vinograda, teško je imati kvalitet. Stoga su enolozi mišlјenja da je pred vinarima izazovno vreme i da će se susresti sa velikim problemima.

• Suočeni smo sa padom potrošnje vina na svetskom nivou što će se sigurno odraziti i na tržištu Srbije.  Takođe, opšti pad ekonomske moći, pad standarda generalno, prvo se odražava na potrošnju vina. Sve je očigledniji i uticaj globalnog zagrevanja i sve je teže doći do kvalitetnog grožđa i kontinuiteta proizvodnje;

Tražiće se nove investicije u navodnjavanje vinograda. Proizvođači će morati da investiraju u mehanizaciju koja će ih takođe investiciono optereti. Veliki problem je i nedostatak radne snage, čija će cena drastično skočiti. To će opteretiti troškove proizvodnje i konkurencija će biti sve oštrija između 510 vinarija u Srbiji, a dodatni pritisak na domaće proizvođače doći će i iz uvoza, jer se zbog pada potrošnje stvaraju viškovi vina.

U ovakvim uslovima, vinarima se savetuje da prate savremene trendove, da se trude da stalno podižu kvalitet vina, ali i pokušaju da budu prepoznatlјivi po svojoj specifičnosti, podsećajući da su autohtone sorte snaga svake vinarske zemlјe.

• Srbija je, nažalost, jedna od zemalјa sa najmanje priznatih genetičkih autohtonih sorti. Koliko se zna, imamo tri ili najviše četiri takve: prokupac, začinak, bagrina. Prokupac ima sjajnu budućnost, jer se pokazao kao sorta izuzetno otporna na globalno zagrevanje, na sušu. Trend pijenja laganih voćnih crvenih vina takođe ide na ruku, jer baš takva vina prokupac daje!
• Poznavaoci prilika kažu da vinogradarstvo u valјevskom kraju doživlјava preporod – od obnovlјenih zasada do vrhunskog vina!

Kvalitet znatno pobolјšan poslednjih 15-20 godina!

Aleksandar Petrović, profesor sa Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu, takođe kaže da je kvalitet i belih i crvenih vina koje se proizvode u Srbiji poslednjih 15-20 godina značajno pobolјšan, te da na tom polјu apsolutno ne odstupamo od konkurencije. “To su baš vidne razlike, da se to bukvalno u čaši vidi iz godine u godinu. Više nemamo tih dečjih bolesti koje su davno prevaziđene što se ovog posla tiče”, kaže profesor.

• Međutim, problem kod izvoza su, kako navodi, male količine! Grožđe je osnovna sirovina za proizvodnju vina. Da biste imali sirovinu da proizvodite i količine, ali, naravno, ne nauštrb kvaliteta, površine se moraju podizati, posebno nekih autohtonih sorti, koje praktično svet nema. E sad, problem je što imamo malo vina od tih sorti!
• Prema podacima RZS rekordna proizvodnja grožđa u Srbiji bila je sad već daleke 1969. godine kada je dobijen rekordan rod od 748.530 tona!

U svetu je puno šardonea, kabernea, merloa, i mi imamo dobrog vina tih sorti, ali u pogledu izvoza i turističkog aspekta interesantno je da se svetu ponudi nešto novo. Naša prednost je upravo u tome da se napravi prodor s ovim autohtonim sortama koje bi bile upečatlјive i kod nas i koje bi bile prepoznatlјive u svetu, objašnjaaju proizvođači vina u Srbiji.

U Srbiji se gradi savremena vinska sena koja se oslanja na svoje nasleđe. Posebno je značajan povratak autohtonim sortama kao što su Prokupac, Tamjanika i Grašac.
Sve popularniji je i vinski turizam.  Vino se u srednjevekovnoj medicini u Srbiji smatralo  čak i lekom! U tom kontekstu pokrenuta je inicijativa za upis Negotinskih pivnica na listu Svetskie kulturne baštine.  Pored toga pažnja se usemerava i na druge lokalitete, kao što su Župske polјane, ali i na očuvanje tradicionalnih tehnika proizvodnje. Očuvanje kulturne  vrednosti vina, podrazumeva i negovanje običaja od proslava berbe grožđa, preko obležavanja Svetog trifuna kao zaštitnika vinarstva, do savremenih inicijativa kao štoje Dan Prokupca! Na taj način vino ostaje živo nasleđe koje se prenosi sa ganeracije na generaciju!

Kulturna vrednost vina!

Inače, kada es govori o kulturnoj vrednosti vina u Srbiji, ona se ne može razumeti  bez uvida  u dug istorijski kontinuitet vinogradarstva na ovim prostorima. Arheološki nalazi i pisani izvori svedoče o prisustvu vinove loze  još u praistoriji, dok organizovano vinogradarstvo dobija snažan zamah u veme Rimskog carstva.

• Još nekadašnji rimski car Marko Aurelije Proba, koji rođen na prostoru današnje Sremske Mitrovicie, posdticao je sadnju vinvoe loze u Panoniji i na padinama Fruške gore. Ta tradicija nastavlјena je i kroz srednji vek, kada vino dobija posebno mesto u ekonomskom i duhovnom životu srpske države. U vreme dinastije Nemanjića, manastiri postaju centri proizvodnje, znanja i tehnološkog napretka, a ta tradicija opstaje i danas. Istovremeno, prihvatanjem hrišćanstva, vino postaje deo svestog pričešća i važan element verskog, ali i svakodnevnog života;
• Vino se nekada u srednjevokovnoj medicini u Srbiji smatralo čak i lekom! Jer, vino je u Srbiji duboko ukorenjeno i u društvenim običajima. Ono je centralni element krsne slave – jedinstvenog kulturnog obrasca srpskog naroda. U tom kontekstu, vino nije samo piće, već simbog blagoslova, zajedništva i porodične tradicije, Istovremeno, ono je i simbol gostoprivmstva. Tako čin iznošenja nabolјeg vina pred gosta predstavlјa izraz poštovanja i kulturnog identiteta!

Dakle, vino u Srbiji nije samno polјoprivredni ili tržišni proizvod.  On je izraz identiteta, svedočanstvo istorije i rezultata složenog odnosa između čoveka, prirode i kulture. Upravo u toj složenosti leži njegova kulturna vrednost.

Sorte vinove loze

S obzirom na upotrebnu vrednost, sorte se, pre svega, dele na vinske i stone. Vinske sorte se dele na sorte za bela vina i sorte za crna vina;

U sorte za bela vina svrstavaju se sorte sa belim, žutim, zelenim, sivim i crvenim bobicama, od kojih se proizvodi belo vino;

U sorti za crna vina ima takvih kod kojih se bojene materije pored pokožice nalaze i u soku. Takve sorte se zovu bojadiseri;

Vinske sorte se prema kvalitetu vina koje se od njih dobija mogu podeliti na više grupa:

• Sorte za visoko-kvalitetna vina. Ove sorte se odlikuju sposobnošću nakupljanja velikih količina šećera (koji obezbeđuje sadržaj alkohola od 13-15 odsto), imaju specifičan sortni miris, aromu i harmoničan odnos svih drugih sastojaka. Ne mora sav šećer preći u alkohol. Naprotiv;
• Sorte za kvalitetna vina. Vino ovih sorti sadrži 11-13 odsto alkohola, ima karakterističnu boju, harmoničan odnos svih sastojaka, ali po mirisu zaostaje za prethodnom grupom;
• Sorte za obična stona vina. Ove sorte nemaju sposobnost nakupljanja većih količina šećera u grožđu (obično imaju do 16 odsto). Isto tako, i po sadržaju kiselina obično zaostaju iza prethodne dve grupe, a vino od njih je siromašno mirisnim materijama. Obično daju velike prinose, a od njih se proizvode masovna vina;
• U nekim zemljama se gaje specijalne sorte za proizvodnju penušavih vina, desertnih vina, vinskog destilata (vinjaka, konjaka i dr.), za proizvodnju bezalkoholnih sokova i dr…

Stone sorte se uglavnom grupišu prema vremenu sazrevanja, te ćemo ih i mi tim redom obrađivati. Na kraju ćemo govoriti i o besemenim sortama..

Berba i prijem grožđa

Vinifikacija je skup operacija koje se obavljaju da se grožđe, odnosno šira transformira u vino. To je prva etapa u proizvodnji vina, dok se u drugoj vino obrađuje i stabilizuje, tj. osposobljava za neposrednu potrošnju ili dalje čuvanje.

Najveća je proizvodnja suvih vina, kod kojih se sav šećer transformira u etil-alkohol i druge (sekundarne) proizvode. Tu se ubrajaju bela, ružičasta i crna vina raznih tipova i kvaliteta, dok se u manjoj meri proizvode poluslatka vina, u kojima ostane izvesna količina neprevrelog šećera, pored uobičajene količine etil-alkohola;

Berba grožđa

Berbom grožđa otpočinje tehnološki proces vinifikacije. Važno je pogoditi pravo vreme berbe, tako da ne bude ni suviše rana ni suviše kasna, ako se želi proizvesti vino određenog tipa i kvaliteta. U tu svrhu je potrebno da se pre pune zrelosti prati stepen zrelosti grožđa, u početku svakoga drugog ili trećeg dana, a pet do šest dana pre berbe svakog dana. Radi se to tako da se od svake pojedine sorte na određenoj parceli, na nekoliko mesta uzme sa više čokota ukupno oko  pet kilogama grožđa koje se izmulja, procedi kroz retku platnenu krpu pa se u širi odredi količina šećera Oechsleovim širomerom i titrirljive kiseline pomoću NaOH poznatog titra.

Nakon ispitivanja zrelosti grožđa i određivanja roka berbe, berba se planski organizuje da se obezbedi ravnomerno pristizanje grožđa u podrum. Istovremeno se u podrumu obavljaju temeljne pripreme za prijem i preradu grožđa. Mašine i uređaji se čiste i proverava njihovo funkcionisanje. Sudovi za prijem grožđa, šire i novog vina, te pumpe, gumena creva i sitni alat se takođe čiste i dovode u ispravno stanje. Obezbeđuje se manipulativni prostor u podrumu pa se stoga uklanjaju privremeno smešteni predmeti da bi radnici i mašine mogli nesmetano raditi te da bi se mogla održavati čistoća u toku rada!Transport grožđa.

Transport grožđa

U toku berbe transport se može organizovati na više načina, što zavisi od komunikacija u pojedinim krajevima i od udaljenosti vinogradarskih centara. Uglavnom se upotrebljavaju motorna drumska vozila kojima se može prebacivati grožđe i iz veoma udaljenijih područja. Transport grožđa do podruma iz udaljenijih područja može se organizovati tako da se u vinogradarskim centrima uspostave sabirne stanice gde se grožđe preuzima motornim vozilima u korpama ili sanducima, što ima svoje prednosti u tome što se grožđe neznatno gnječi na putu do podruma. Najčešće se grožđe transportuje u rasutom stanju (rinfuza), i to je ujedno najefikasniji način, jer nije potrebna naročita ambalaža, već se samo dno vozila obloži prostirkom od plastične materije ili ceradom da se ne izgubi sok izgnječen iz grožđa u debelom sloju.

Prevoz sirovine u vidu kljuka se napušta zbog više nedostataka: nije moguće identifikovati sortu; na putu do podruma često nastupi fermentacija; kljuk dolazi suviše u dodir sa vazduhom, što izaziva nepoželjne oksidacije.

Zato je neophodno je da se obrano grožđe što brže preveze do podruma radi prerade. Pri utovaru, prevozu i istovaru, grožđe se često gnječi, tako da sok curi pa se stvaraju povoljni uslovi za razvijanje štetne mikroflore. Zato bi vreme od branja do prerade grožđa smelo trajati najduže četiri časa!

Prijem grožđa

• Kad prispe u podrum, grožđe se meri, uzima se prosečan uzorak za analizu, a podaci uvode u prijemnu knjigu. Grožđe u rasutom stanju najbrže se istovaruje iz motornih vozila kiperom. Istovar traje duže ako se karoserija ne može izdizati. Grožđe u rasutom stanju može se istovarivati i pneumatski.

Svet u vinu

• Proizvodnja i potrošnja vina  u svetu su na najnižem su na najnižem nivou od 1961. godine! 
• Prema najnovijim podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV), globalna vinsaproizvodnja u 2024. godini pala je na 22,6 milijardi litara, što je gotovo pet odsto manje nego 2023. godine!
• Istovremeno, opala je i potrošnja na oko 21,4 milijarde litara (što znači da je ostalo neprodato više od milijardu litara vina!), tako da su prošle godine i proizvodnja i potrošnja vina na najnižem nivou još od 1961. godine!
• U takvoj situaciji, Italija je zadržala prvo mesto sa 4,4 milijarde litara (19,5 odsto svetske proizvodnje), a slede Francuska sa 3,6 milijardi i Španija sa 3,1 milijardom litara;
• Ove tri zemlje zajedno daju blizu 50 odsto ukupne svetske proizvodnje vina;

Najveći proizvođač izvan Evrope su SAD sa udelom od 9,4 odsto (oko 2,1 milijardu litara), a među prvih deset su još Argentina, Australija, Čile, Južna Afrika, Nemačka i Portugal;

• Postoje različita objašnjenja za pad proizvodnje i potrošnje vina u svetu, koji praktično traje još od 2000. godine, a kao najčešći navode se učestali klimatski ekstremi, promene navika mlađih generacija i visoke cene vina!

Razumna potrošnja vina prema SZO

Od vremena prohibicije u SAD, pa do danas, iz godine u godinu sve se češće raspravlja o dobrim i lošim uticajima potrošnje alkoholnih pića na ljudsko zdravlje i to na nacionalnim i internacionalnim znanstvenim simpozijima, obično pod naslovom „Vino i zdravlje“.

• Kao što znamo, vino je alkoholno piće, a u tu skupinu spadaju i pivo i alkoholna pića koja se dobiju destilacijom. Brojne su studije (koje nastoje odgovoriti na rečeno pitanje u kojoj meri ta pića utiču na zdravlje ljudi) utvrdile da postoje značajne razlike prvenstveno zavisno od konzumirane količine etanola, ali i o vrsti tih alkoholnih pića;

• Najčešći odgovor na to pitanje skladan je zaključku najvećeg antičkog lečnika i utemeljitelja  naučne medicine Hipokrata (460. – 377. prije naše ere) koji je još pred oko 2.450 godina tvrdio:

• Vino čoveku prija u zdravlju i bolesti, ako ga pije kulturno i u pravoj meri, te u skladu sa svojom konstitucijom!

I dalje lečenju je važno podupreti prirodne otporne snage organizma.

U savremeno doba nauka snažno napreduje, pa su tako i brojne epidemiološke studije pokazale (na velikom broju ispitanika) da umerena potrošnja etanola (a to prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji znači u količini od 10 do 20 g/dan) posebno kada je konzumirana vinom, ne šteti zdravlju!

• Već naprotiv „podupire prirodne otporne snage organizma“, što je između ostalog potvrđeno činjenicom da su kod osoba koje tako postupaju kardiovaskularne bolesti značajno manje (i to od 10 do 70 odsto) u odnosu na osobe koje ili uopšte ne konzumiraju alkoholna pića ili konzumiraju veće od navedene količine etanolač

Na negativne posledice prekomerne konzumacije u znatnoj meri utiče okolnost pije li se vino ili jako alkoholno piće (u koje se svrstavaju rakije, žestoka alkoholna pića i likeri).

Najmanji broj prvog infarkta miokarda i srčane kapi utvrđen je kod osoba koje su uz tzv. mediteransku prehranu konzumirale navedene umerene količine etanola iz vina, dok su kod apstinenata i posebno osoba koje su konzumirale veće od navedenih umerenih i razumnih količina etanola, pojave KVB i druge štetne posledice znatno veće.

Razlike su (iako ne drastične) utvrđene i zavisno od vrste vina, s tim da su povoljniji rezultati iskazani potrošnjom crnih (odnosno rujnih ili crvenih) vina!

• Mediteranska prehrana temelji se na potrošnji hleba, mahunarki, povrća, voća i (pretežno plave) ribe te maslinova ulja i (pretežno) crnog vina.

• Vino sadrži najviše biološke vode (najčešće između 800 i 900 grama na litru), a zatim redom etanol (obično od 70 do 110 g/L), glicerol (između 4 i 10 g/L), organske i anorganske kiselina (čija je ukupna količina najčešće između 4 i 9 g/L)…

U prometu se jačina vina najčešće iskazuje sadržajem etanola u volumnim postocima, pa tako primera radi
vino jačine 10,95 odsto vol. sadrži 86,5 g/L etanola, a vino sa 11,99 odsto vol. 94,6 g/l…

S obzirom da se potrošnja umerene količine etanola iskazuje u gramima, a vino u prometu u volumnim postocima, lako je (na temelju specifične težine etanola, mereno kod 15°C, kod koje se ono najčešće i pije i koja iznosi 0,796 g/ml), izračunati težinski sadržaj ispitivanog alkohola.

• vina od 10 % vol. sadrže 79,6 g/L etanola;
• vina od 11 % vol. sadrže 87,5 g/L
• vina od 12 % vol. sadrže 95,5 g/L
• vina od 13 % vol. sadrže 103,5 g/L
• vina od 14 % vol. sadrže 111,5 g/L
  
  

Svetska zdravstvena organizacija (čiji je akronim SZO, a engl. naziv World Health Organization, koja je savetodavni organ Ujedinjenih nacija, osnovana 1948. godine, čiji je prvi predsednik bio dr. Andrija Štampar) kao razumnu najveću dnevnu količinu etnola određuje:

• za žene 16 grama;
• za muškarce 24 grama etanola na dan!

Prema tome žene piju umereno kad vina sa sadržajem etanola od 10%vol. 11%vol. 12%vol. 13%vol. 14%vol.

Piju u količini od 0,20 L/dan 0,18 L/dan 0,17 L/dan 0,15 L/dan 0,14 L/dan, a muškarci kad piju vina iste alkoholne jačine u količini od 0,30 L/dan 0,27 L/dan 0,25 L/dan 0,23 L/dan 0,20 L/dan…

Prema navedenom dnevna razumna potrošnja vina za punoletne žene (ne i trudnice) kreće se između 0,15 i 0,20 L/dan, a za odrasle muškarce između 0,20 i 0,30 L/d…

                                                                                                     (Autor je analitičar i publicista)