• Dva ministra za polјoprivredu (pok dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) 1991. godine vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara! Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!  
• Srpska polјoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo sprovesti zemlјišnu reformu, kojom bi bile ispravlјene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale zemlјište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i najprirodniji oblik polјoprivredne proizvodnje;
•  Još uvek nije završen proces vraćanja oduzete zadružne imovine.Tu se radi o 200.000 oduzete zadružne imovine koja je imala titulara. Posle toga  se i dalje privatizuje. Kako, kada ima tilulara? To  znaju samo vladajuće garniture koje su to odobravale i sprovodile u delo! 
• Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine sprovodi tako sporo?

Rezultat dosadašnje pogrešne agarne politike u Srbiji je izhgubljeni  PREHRAMBENI SUVERENITET! Da bi se taj suverenitet vratio, agrar, kao teško bolesna  grana, moraće kvalitetno da se leči punu deceniju! Na dobrom putu da se izleči on će biti kad u stajama i na pašnjacima bude najmanje dva miliona grla goveda, šest miliona svinja, oko 3,5 miliona ovaca, 90 miliona grla kokošaka i osam miliona koka nosilja!Godišnje štete od suša  EU  su oko 28 milijardi evra!

Branislav GULAN

Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju agrarnih resursa, nije izmišlјotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo svih velikih i suštinskih društveno-ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima u Srbiji obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvlјavanju već o jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. A, geneza nastanka društvene odnosno državne zemlјe u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze.

• Sad u Srbiji ima 508.365  gazdimnstava. U Svakoje zaposleno ili je na evidn cii ppo 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koja se bave  proizvodnjom sirovina za hanu i sveđe hrane.  Oni obađujui 3.257.100 hektara. Te njive rasparčane su u 19 miliona parcela! U zemlji  je najveći broj malih gazdinstava. Oko 217.623 ljudi poseduje imanja  veličine do 2,5 hektara;

Dva ministra za polјoprivredu (pok dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su tada bivšim vlasnicima 1991. godine oko 150.000 hektara.! Ako je tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo?

Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!  Srpska polјoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo sprovesti zemlјišnu reformu, kojom bi bile ispravlјene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale zemlјište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i najprirodniji oblik polјoprivredne proizvodnje.

Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju agrarnih resursa, nije izmišlјotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo svih velikih i suštinskih društveno-ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvlјavanju već o jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. A, geneza nastanka društvene odnosno državne zemlјe u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze. Sad u Srbiji ima 508.365  gazdimnstava. U svakom gazdinstvu zaposleno je po 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koja se bave proizvodnjom sirovina za hanu i sveže hrane.  Oni obrađuju i 3.257.100 hektara.

Ta njiva rasparčana je u 19 miliona mini parcela. U zemlji  je najveći broj malih gazdinstava. Oko 217.623 ljudi poseduje imanja  veličine do 2,5 hektara.

Foto: arhiva autora – najviše se, dugoročno,  isplati ulaganje u zemlju!

• To je najveća fabrika pod otovorenim nebom u Srbiji. Na njoj se godišnje  proizvede oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda;

Treba da se zna:

 1. Državna odnosno društvena svojina nastala je 1945. godine sprovođenjem Zakona o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelјa i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Po ovom osnovu u zemlјišni fond sa područja Vojvodine uneto je 668.000 hektara;

 2. Polјoprivredno zemlјište preneto je 1947. godine u društvenu svojinu konfiskacijom po propisima o obavezama otkupa polјoprivrednih proizvoda. Po tom osnovu u društvenu svojinu preneto je oko 21.500 hektara. Ova zemlјa je vraćena bivšim vlasnicima 1991. godine;

 3. Po Zakonu o polјoprivrednom zemlјišnom fondu iz 1953. godine otkuplјeno je i dodelјeno polјoprivrednim organizacijama 101.700 hektara obradivog polјoprivrednog zemlјišta. Zemlјa je vraćena 1991. godine;

 4. Od 1954. godine obradivo polјoprivredno zemlјište je uvećavano uglavnom kupovinom od privatnog sektora. Na taj način je zemlјište u društvenoj svojini povećano za oko 300.000 hektara. Ova kategorija zemlјišta je posle 1992. godine mogla biti predmet dokapitalizacije ili prodaje;

Novi vetrovi

Početkom devedesetih godina prošlog veka po vojvođanskim selima i salašima počeli su da duvaju novi vetrovi. Skupština Srbije je 1991. usvojila Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemlјišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu polјoprivrednog zemlјišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa polјoprivrednih proizvoda.

• Dva ministra za polјoprivredu u Srbiji (pok dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) 1991. godine vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!

 Nije vraćeno zemlјište nacionalizovano u Prvoj agrarnoj reformi – oduzeto selјacima, veleposednicima, pripadnicima nemačke narodnosti, verskim zajednicama. Da bi se odbranilo od nelegalnog i sumnjivog kapitala i nelojalne trgovine, ovo zemlјište je 1992. godine stavlјeno pod zaštitu države. (Zakon o pretvaranju društvene svojine na polјoprivrednom zemlјištu u druge oblike svojine Tako je stvorena kategorija – državna zemlјa. Ova zemlјa se do sada nije mogla prodavati).

• Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo?

 Novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o polјoprivrednom zemlјištu jasno daje na znanje da se zemlјište koje podleže restituciji ne može prodavati! Međutim, prethodni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju takvo zemlјište ne prepoznaje. Vlasnici oduzete imovine, ili njihovi naslednici, posle raznih komasacija, arondacija, integracija i dezintegracija više ne znaju gde je njihovo zemlјište.

• Još uvek nije završen proces vraćanja oduzete zadružne imovine ,,Tu se radi o 200.000 oduzete zadruđen imovine koje je imala tiulara. Posle toga  se i dalje privatizuje. Kako kada ima tilulara? To  znaju samo vladajuće garniture koje su to odobravale i sprovodile u delo!  Najveća privatizacija tog zemljišta, imanja malih prerađivačkih kapaciteta dogodila se posle demokratskih promena 2000. godine. Tada je uz pomoć države obavljena pljaškačka privatizacija! Nestali su mali poljoprivredni prerađivački kapaciteti po selima Srbije. Kada bi se oni vratili u sela, ona bi živnula, opstala i ostala!
• Ako u zakonu o restituciji ne bude klauzula o supstituciji kod vraćanja oduzetog zemlјišta – on se neće primenjivati. Ta dva zakona nisu uzajamno konzistentna. Državno zemlјište ne treba prodavati pre sprovedene restitucije u kojoj se potražuje oko 200.000 hektara. Da postoji politička volјa, taj posao bi se mogao završiti za godinu dana!

Dug poljoprivrednika…

Dug koji su poljoprivrednici imali prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa pred kraj 2016. godine tada je bio dostigao gotovo 100 milijardi dinara. Tadašnji ministar poljoprivrede bio je izjavio da bi poreska uprava formalno i pravno mogla da krene u naplatu i da oduzima kuće i njive dužnicima. Mali poljoprivrednici, kojih ima oko 217.623 sa posedom do 2,5 hektara, nalazili su se u bezizlaznoj sitauciji, a navjeći problem bio je neodgovarajući odnos države prema njivama, izjavio je tada za javnost prof dr Miladin Ševarlić, agroekonomista i nekadašnji narodni poslanik.

Ozbilјan problem postoji kod popisa državnog zemlјišta. Ni danas nisu u celosti i za verovanje prema državi usklađeni čak ni zvanični podaci koje objavlјuju državne ustanove. One navode da se u zakup može izdavati sad čak 450.000 hektara.

• Posle zvaničnog, sveobuhvatnog popisa polјoprivrede 2012. godine statistika je tada zabeležila da je u Vojvodini bilo više od 600.000 hektara zemlјe u državnoj svojini. Ako bismo se ravnali prema naučnim podacima do kojih je došao profesor Nikola Gaćeša sa Univerziteta u Novom Sadu, u drugoj polovini prošlog veka, klasične državne svojine sada bi moglo biti svega 250.000 hektara. To znači da je zvanična statistika, samim tim i politika, u kategoriju državne zemlјe svrstala i zadružnu zemlјu, seoske pašnjake i svaku drugu svojinu koja nije privatna. Zbog toga je neophodno novo svojinsko razgraničenje zemlјišta da bi se mogli ispoštovati svi zakoni iz ove oblasti;

Kakav danak uzimaju suše?

Na kišu su poljoprivrednici, recimo, u valjevskom kraju bili gotovo i zaboravili kada je, recimo, poslednji put kvasila oranice, recimo, u 2025. godini.  Za padavinama vape ispucala zemlja i biljke, a kiše tada nije bilo više od mesec i po dana. Željno iščekujući kraj žege, bez predaha sakupljali su letinu, brali voće koje je stiglo na rod i sabirali koliki će biti prinosi  te 2025. godine Mrazevi, a posle su[e su bikli obai dobar deo svih useva.

Voća je u 2025. godini bilo u Srbiji  do 1,1 miliona tona. Kada su dobre, rodne godine, voća bude i do 1,6 miliona tona, a u srednje rodnim godinama to je do 1,3 miliona tona.

• Prema podacima RZS u 2025. godini Srbija je izvezla više od 276.000 tona voća u vrednosti od 728,5 miliona roda;

Suša ugrožava pšenicu i prolećne useve

Nedostatak vlage u zemljištu, posle slabih padavina tokom marta i aprila, sve više ugrožava pšenicu i prolećne useve širom Srbije.

Poljoprivrednici od Subotice do centralne Srbije upozoravaju da pšenici, koja je u fazi vlatanja i cvetanja, hitno treba kiša kako bi nalila zrno. 

Ukoliko padavina ne bude u narednim danima, prinos bi mogao biti manji 20 do 30 odsto, a u pojedinim krajevima očekuje se svega četiri do pet tona po hektaru.  Proizvođači navode da kukuruz sporo napreduje, detelina je neizvesna za drugo košenje, a bez nove kiše mogu biti ugroženi i voćnjaci. Dodatni problem predstavlja nizak nivo podzemnih voda i presušivanje bunara posle više sušnih sezona, javlja Beta.

Foto – dokumentacija autora: Godišnje štete od suša u EU  bile su oko 28 milijardi evra!

Suša – tužno pogledati useve i voćnjake

Još je je  biloproleće 2025. godine kada su stigli prvi problemi voćarima. Tada je mraz prvui put obrao voće u Sribji . Z bnalo se da će rod biti dosa mannji neou srednjim godinama. Jer, početkom aprila 2025. godine u Podgorini je pao manji sneg, a potom je usledio jutarnji mraz od minus četiri stepena, što je, kažu voćari, bilo sasvim dovoljno da „skine cvet“.

• Godišnje štete od suša  EU  su oko 28 milijardi evra!
• U Srbiji je za poslednjih četvrt veka bilo devet suša. Štete u svakoj sušnoj godini bile su po ‚1,5 milijrdi evra.  Znači štete ju agraru u tih devet suša su bilde 10,5 milajardi dinara. Siromašna država Srbija nema novca da sušu proglasi za elementarnu nespogodu! Ali, su vlasti pronašle rešenje. Štete od suša tih godina  u strategijima poljoprivrede proglašavane  su sa dvostrukim brojkama smanjenja proizvodnje! To je bila informacija vlasti!

Foto: G. Mulić – U Srbiji je posle žetve  obavljene  na više od 600.000 hektara dobijen rod pšenice težak oko 3,62 milioan tona. Dobar, rod ali nije rerordan. Za Srbiju je potrenjbo0 oko 1,2 miliona tona, a ostalo može da se izveze kada se pronađu kupci!

Sve to se događalo u protekloj deceniji kada je ostavilo dubok trag na agrar Srbije. Obradive površine svake godine smanjivane su za po 25.000 hektara. Prinosi svih kultura su na nivou od pre tri, četiri ili pet decenija. 

• Rekordni prinosi pšenice su bili 1991. goodine od 3.763.503 tone!
•  Kukuruza  8.062.0210 ton u 1986. godini;
• Šećerne repe 4.920.600 ton bili su 1989. godine;

Pšenica rađa, a seljak PROPADA! Seljaci traže garantovanu cenu, po cena troškvoa proizvodnje!

Rekordan rod pšenice u Srbiji, bio je 1991.godine sa rodom od 3.736.503 tone. U 2025. godini je bio dobar rod na oko 600.000 hektara i prinos je bio 3,62 miliona tona! To je bila proizvodnaj koja je donela gubitke, jer pinos od šest tona po hektaru koštap je 26,2 dinara po kilogramu. A, cena na berzi posle žetve bila je 20,5 dinara. To sve je posledica nerešenih  sistemskih problema. Jer, poljoprvireda još nije  strateška grana u Srbiji! To im se obećava samo kada izađu na ulicu, ali i dalje je obećanje!

• Prema podacima RZS u stajama i na pašnjacima sad ima samo 698.871 grlo goveda. Toliko ih je  bilo i pre 100 godina. U oborima ima tek 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je Srbija imala i odmah posle Drugog svetskog rata 1947. godine. U torovima ima 1.684.013 grla ovaca i u dvorištima se nalazi oko 14,5 miliona živine.

Ugašeno je u Srbijii oko 62.000 farmi!

• Rezultat ovakve politike bio je, da je Srbija izgubla PREHRAMBENI SUVERENITET! Da bi se taj suverenitet vratio, agrar, kao teško bolesna  grana, moraće kvalitetno da se leči punu deceniju!

NA DOBROM PUTU DA SE IZLEČI AGRAR, SRBIJA ĆE BITI KADA U STAJAMA BUDE:

• Najmanje dva miliona grlagoveda;
• Šest miliona grla svinja;
• Oko 3,5 milioa ovacau torovima i
• 90 miliona grla živine i oko osam koliona koka nosilja!

Ali, odgajivači svinja upozoravaju: Domaće farme sve teže opstaju!

Četiri reprezentativna udruženja odgajivača svinja upozorila su da se svinjarstvo Srbije nalazi u izuzetno teškoj situaciji i da bi, bez hitnih mera, veliki broj farmi i sad mogao da bude zatvoren! U zajedničkom saopštenju, koje potpisuju Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivača svinja Centralne Srbije i Unija proizvođača svinja Srbije, navodi se da je cena živih svinja već duže vreme ispod cene koštanja, dok se pad otkupnih cena nastavlja uz sve manju tražnju za domaćim tovljenicima.

 Prema oceni proizvođača, jedan od glavnih razloga za slabiji otkup domaćih svinja jeste prekomeran uvoz svinjskog mesa (u 2025. godini to je bilo oko 100.000 tona) kojim se, kako tvrde, potiskuju količine koje bi mogli da isporuče domaći farmeri. Posebno ukazuju na problem uvoza zamrznutog mesa preko trgovaca, jer se, po njihovom mišljenju, na taj način otežava praćenje njegovog daljeg plasmana, uslova čuvanja, transporta i rukovanja.

• U Srbiji se sad proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa. Potrošnja je manja od 40 kilograma godišnje po stanovniku!
• Sad već daleke 1991. godine u Srbiji se proizvodilpoo godišnje oko 650.000 tona svih vrsta mesa. Godišnja potrošnja po jednom stanovnili bila je oko 65 kilogama!
• Sad je godišnja potrošnja mesa po jednom stanovniku u EU, nego u Srbiji  čak za 25 kilograma! Uz najveće godišnje stope rata proizvodnje i potrošnje to se neće stići ni za pola veka!
• Trenutna godišnja potrošnja svinjskog mesa po jednom sanovniku u Srbiji je oko 15 kiogama. Zabeležen je pad potrošnje od po tri kilograma!
• Istovremno je porasla prizvodnja sa 118.000 na 141.000 tona živinskog mesa. I potrošnja ovog mesa je porasla sa 15 na 18 kilograma godišnje po jednom sanovniku!

Udruženja predlažu da se uvoz zamrznutog svinjskog mesa ograniči na realne potrebe objekata odobrenih za preradu i proizvodnju proizvoda od mesa, kao i da se dozvole za uvoz ne izdaju trgovcima. To je, kako navode, način da se jasnije prati korisnik i namena uvezenog mesa.

Kako se navodi  u nadležnom ministarvsu u Vladi Srbije, Uprava za veterinu najavila je kontrolu uvoznih pošiljki, kako bi se utvrdilo gde je i na koji način potrošeno meso iz uvoza. Farmeri ističu da bez jasne strategije za očuvanje i razvoj svinjarstva, analize trenutnog stanja i akcionog plana, ova grana stočarstva može nastaviti da propada. Upozoravaju i da bi posledice osetili povezani sektori – od fabrika stočne hrane i ratarske proizvodnje, do veterinarskih službi, proizvodnje lekova i stručnjaka u stočarstvu.

• Dokazh u kom se agara nalazi je činjenica da je za ishranu malog, preostalog broja stoke sad dovoljno oko 3,5 miliona tona kukuruza godišnje! Prošle 2025. godine očekivao se rod više od šest miliona tona, dok je on bio samo 4,4 miliona tona! Ali, je bilo čak i za izvoz, jer u Srbiji nema stoke da ga troši!
• „Postavlja se pitanje da li smo toga svesni ili iz neznanja i nezainteresovanosti smo došli u situaciju da od poljoprivredno bogate zemlje postanemo zavisni od uvoza“, poručuju udruženja odgajivača svinja. Sve do nedavno smo bili zemlja u kojoj smo se hvalili da nožemo da hranimo pola Evrope! Mi sad moramo da uvozimo hranu da bi prehranili naših 6,6 miliona stanovnika.
• Srbija danas ima 4.720 sela. Procene RZS posle popisa agrara su da će 2052. godine sa mape Srbije nestati oko 3.000 sela!To znači da će imati samo 5,2 miliona stanovnika.

 Setva završena, prinosi će zavisiti od vremena i globalnih kriza

Prolećna setva završena je u većem delu Srbije, na blizu 2,5 miliona hektara. Ratari su posao obavili u roku, uprkos neizvesnostima na tržištu. U jesen 2025. godine, setva svih kultura obavljena je je u Srbiji na oko 842.000 hektara.  Najviše, blizu milion hektara, u proleće 2026.godine, zeuzeo je kukuruz. Pošto je protekloj 2025. godini, sušu najbolje podnosio  suncoket, očekivanja su da je zasejan na oko 280.000 hektara. Najveći pad je u setvi soje, koja će po nezvaničnim procenama zauzeti tek oko 70.000 hektara.

 Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je godina za ratarske kulture dobro počela, ali da je još rano govoriti o prinosima.  Dobra okolnost je što su ispoštovani agrorokovi, a aprilske padavine su bile od oko 60 litara po kvadratnoim metru povoljne za tek posejane useve i pšenicu. Ipak, tržište će zavisiti od vremenskih uslova, ali i od krize na Bliskom istoku, koja utiče na cene energenata, dizela i mineralnih đubriva. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko kriza potraje, poljoprivrednici mogli da se suoče sa ozbiljnim problemima u narednom periodu.

MK Grupa zainteresovana za preuzimanje šećerane u Crvenki

• MK Grupa, u okviru koje posluje ,,Sunoko’’, najveći proizvođač šećera u regionu, iskazala je nameru za kupovinu fabrike šećera u Crvenki. Sledeći korak je pribavljanje odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije i drugih nadležnih regulatornih tela, nakon čega će biti poznat konačan status akvizicije. To bi onda bila treča fabrik u njihovom agrarnom sistemu za proivodnju šećera!
• Iz kompanije navode da bi preuzimanje omogućilo širu primenu poslovne strategije u sektoru šećera, uz potencijalni doprinos budžetu Srbije od oko 50 miliona evra;
• Ističu i značaj očuvanja zaposlenosti, jer šećerni sektor direktno zapošljava oko 1.000 ljudi, a indirektno više od 4.500. Srbija, za razliku od većine zemalja regiona, ostaje samodovoljna i neto izvoznica šećera.  
• U vreme kada je u Evropi ugašeno oko 50 šećerana, Srbija ima dovoljno za ishranu. Potrebno joj je godišnje oko 200.000 tona za ishranu. Za vreme postojanja izvoznih kvota Srbija je mogla godišnje da izvozi 181.000 tona šećera. Očeku se da će ga i ove godine biti dovoljno proizvedeno za domaće tržište i izvoz. Jer, je ,,slatki koren’’ poseja na oko 30.000 hektara!

Humizacija zemljišta protiv sušnih perioda

Humizacija zemljišta i postizanje visokih i stabilnih prinosa gajenih kultura treba da omogući povratak uloženog i dobru zaradu. Proizvodnja može biti ugrožena raznim faktorima u svim fazama proizvodnje!

Sistematska kontrola plodnosti zemljišta kao stalna mera ima za cilj utvrđivanje plodnosti zemljišta na sadržaj hranljivih materija. Zasniva se na objektivnim kriterijumima i planiranju potrošnje mineralnih đubriva u količini, odnosu i vremenu primene, kao i preduzimanju meliorativnih zahvata kao što su: kalcifikacija, fosfatizacija i humizacija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.

Analiza plodnosti zemljišta značajna je kao krvna slika kod čoveka. Bez obzira kojom vrstom biljne proizvodnje se bavite ili planirate da se bavite bez agrohemijske analize zemljišta besmisleno je bilo šta započinjati.

Humus je izuzetno značajan u zemljištu.  Nekada ga je biklo oko pet odsto, a sad je procena da ga urpsoeku ima manje od oko 2,5 odsto! Đubrenje organskim đubrivima ima puno prednosti. Utiče na osobine zemljišta i zato se naziva regulatorom plodnosti zemljišta.

• sposobnost zemljišta za bolje primanje i zadržavanje vode;
• uticaj na strukturu;
• na vodni, vazdušni i toplotni režim;

Povoljni uslovi omogućavaju bolji rad mikroorganizama, što opet povoljno deluje na dobro usvajanje hranljivih elemenata. Povoljno utiče na fizičke, hemijske i biološke procese zemljišta, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa gajenih biljaka. Pod uticajem stajnjaka, naročito svežeg, teška zemljišta postaju rastresitija, zemljište se lakše obrađuje. Količina stajnjaka zavisi od kvaliteta stajnjaka i zahteva useva, količine raspoloživog stajnjaka na gazdinstvu i od osobina zemljišta i klime. Na zemljištima gde dugo vremena nije đubreno organskim đubrivima, siromašnim u hranivima i u humusu, zatim na glinovitim i peskovitim zemljištima treba đubriti obilnije.

Stajnjak popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, povoljno deluje na toplotni režim zemljišta do izvesne granice utiče na brže zagrevanje zemljišta. Stajnjak treba rasturati neposredno pred osnovnu obradu zemljišta i odmah ga treba zaorati. Na odgovarajuću dubinu đubrenje stajnjakom treba organizovati tako da izvoženje, rasturanje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak po parceli rasturiti što je moguće ravnomernije. Ako se stajnjak izveze na parcelu u vreme kada se neće zaoravati treba ga ostaviti na gomili na kraju parcele i pokriti slojem zemlje do vremena zaoravanja.

Praćenje agrotehničkih mera i njihov odraz na visinu prinosa, zavisno od agroekoloških uslova, ima za cilj objektivno planiranje visoke i stabilne proizvodnje gajenih kultura, očuvanje strukture zemljišta kao i njegove plodnosti, piše Boban Stanković, dipl.ing.polj.

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljak. .

Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Meri se pH vrednošću zemljišnog rastvora. Reakcija zemljišta (pH vrednost) javlja se kao   edafski faktor i ukazuje na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora. Ukoliko  u zemljišnom rastvoru prevladavaju  H+ joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH – joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+  i OH- jona, onda je zemljište neutralne reakcije.

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

Neutralna pH vrednost je oko sedam, a što je kiselost zemljišta veća to je pH vrednost manja. U Borskom okrugu kao delokrugu aktivnosti PSS Negotin preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,5-5,8. Ako uzmemo u obzir da većini gajenih kultura odgovara pH od 6-7 to poznavanje i popravka zemljišne pH vrednosti dobija još više na značaju

oznaka reakcije	pH
vrlo jako kisela	<4
vrlo kisela	4.0-4.9
umereno kisela	5.0-5.9
slabo kisela	6.0-6.9
neutralna	7.0
slabo alkalna	7.1-8.0
umereno alkalna	8.0-9.0
jako alkalna	9.1-10.0

Klimatska otpornost Zapadnog Balkana traži konkretna ulaganja

Prilagođavanje klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu mora preći sa strategija na konkretne, koordinisane i sigurne investicije, poručio je generalni sekretar RCC-a Amer Kapetanović na otvaranju konferencije ”Ujedinjeni za klimu: Regionalna saradnja za otpornu budućnost“. Kako je istakao, klimatski rizici nisu samo pitanje životne sredine, već i razvoja, budžeta, infrastrukture, bezbednosti i zdravlja. Svaka poplava, suša, požar ili klizište znači i pritisak na javne finansije, jer se novac preusmerava sa škola, bolnica, puteva i poljoprivrede na saniranje štete.

• Prema proceni Svetske banke, regionu je u narednoj deceniji potrebno najmanje 37 milijardi dolara za prilagođavanje klimatskim promenama, javlja agencija BETA!

Otpornost poljoprivrede prioritet za EU

Jačanje otpornosti evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora bilo je glavna tema neformalnog sastanka ministara poljoprivrede EU, održanog 4. maja 2026. godine u Lefkosiji, u okviru kiparskog predsedavanja Savetu EU. Ministri su razgovarali o tome kako bolje predvideti, sprečiti i ublažiti rizike koji pogađaju poljoprivredu, među kojima su klimatske promene, bolesti životinja i biljaka, nestabilnost tržišta i geopolitička kretanja.

• Ukazano je da se klimatski gubici u poljoprivredi EU procenjuju na oko 28 milijardi evra godišnje, dok veliki deo šteta ostaje neosiguran. Poručeno je da su potrebni jači sistemi ranog upozoravanja, bolji alati za upravljanje rizicima, više inovacija i koordinisan evropski odgovor, javlja agonews;
• KLASIFIKACIJA ZEMLJIŠTA: Unošenjem kreča u zemljište dolazi do rastvaranja na jone kalcijuma, bikarbonata i hidroksidne jone. OH- joni neutrališu zemljišnu kiselost vezujući H+ jone i formirajući na taj način H2O.Time se smanjuje koncentracija H+ jona uz istovremeno povećanje vrednosti pH. Za klasifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj, njival i druga sredstva. Prilikom obavljanja ovih poslova za efektivnost je bitna i veličina čestica tj. stepen usitnjenosti primenjenog materijala. Dobra usitnjenost omogućuje bolje rastvaranje i time bolji efekat kalcifikacije. Primenom krečnog materijala sa krupnim česticama nećemo postići zadovoljavajući efekat obzirom da se iste teže i sporije rastvaraju (ponekad je potreban period od nekoliko godina do njihovog potpunog rastvaranja);
• Dostupnost pojedinih elemenata za biljnu ishranu ograničena je pH vrednošću zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti,pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je, pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. KISELOST ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljištu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces   razaranja kompleksa apsorpcije, što je vrlo štetno za plodnost zemljišta;

Ni  jača ALKALNOST nije pozitivna. Ona blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije,  favorizuje pojavu nekih  biljnih  bolesti. Kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta!

Teška glinovita zemljišta koja su zbijena i nepogodna za obradu prevode se u  lakša rastresitija.Ona imaju moć zgrušavanja i zbog toga su u stanju da povezuju sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice.Tako nastaje mrvičasta struktura koja je poželjna za svaki tip zemljišta jer u takvim zemljištima je povoljan vodno – vazdušni i toplotni režim.

Zemljišta sa dovoljnim sadržajem kreča odlikuju se i većom mikrobiološkom aktivnošću na razlaganju biljnih ostataka u humus i aktivnost bakterija azotofiksatora koje žive na kvrži mahunastih biljaka (detelina, pasulj, soja i dr.) obogaćujući zemljište azotom. Neadekvatnim đubrenjem, pogotovu azotnim đubrivima, može se uticati na povećanje kiselosti zemljišta. Zemljišna kiselost se povećava transformacijom amonijuma (NH4+) u nitrat (NO3-).Transformacija se dešava kao rezultat mikrobiološke aktivnosti u zemljištu.Primenom velikih količina azota može doći do smanjenja pH vrednosti zemljišta. Zato je značajno poznavanje pH vrednosti zemljišta kao i potrebe gajenih kultura radi primene adekvatnih količina đubr

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

Azotna đubriva sadrže različite oblike azota, pa shodno tome imaju različite efekte na pH vrednost zemljišta.

·        KAN – krečni amonijum nitrat (27 odstoN) ovo đubrivo sadrži Ca i ne utiče na zakišeljavanje zemljišta  pa se preporučuje na zemljištima koja imaju nižu pH vrednost;

·        UREA (46 odsto N) i AN (34 osto N) amonijum nitrat – Ova đubriva dovode do blage acidifika cije (zakišeljavanja) zemljišta, stoga nisu preporučljiva za jače kisela zemljišta jer čestom i prekomerenom upotrebom smanjuju pH vrednost istih;

·        Amonijum sulfat (21% N) – ima veoma kiselu reakciju, nije pogodno za zemljišta jače kiselosti;

·        MAP  (12 odsto N, 52 odsto P2O5) – monoamonijum fosfat, treba ga izbegavati na jače kiselim zemljištima jer dovodi do acidifikacije;

·        DAP  (18 osto N, 46 odsto P2O5) – diamonijum fosfat (isto kao kod MAP);

Postoje i izvstni indiaktori koji ukazuju na kiselost zemljišta: Vojvodina zanemaruje vetrozaštitne pojaseve

U posledniju i po, polovina opština i gradova u AP Vojvodini nije uložila nijedan dinar u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, pokazuje analiza ulaganja iz lokalnih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Iako su ovi pojasevi od ključnog značaja za zaštitu zemljišta od erozije i vetrova, broj opština koje sprovode ovu meru, kao i izdvojena sredstva, godinama su u padu.

 

·       U periodu od 2014. do 2024. godine, opštine i gradovi u AP Vojvodini, zbirno su u podizanje vetrozaštitnih pojaseva uložili malo manje od 370 miliona dinara. To je samo dva odsto od ukupnog iznosa novca koji je potrošen kroz lokalne programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta;

Retko koja opština u Vojvodini sprovodi i finansira ovu meru, a i one koje to čine, ne trude se previše. Prosečno tek svaka peta od 45 opština novac od zakupa zemljišta ulaže u vetrozaštitne pojaseve. U celom periodu, najčešće sporadično, to je činilo 23 opštine i grada, dok 22 to nikada nisu uradile. Najviše opština je sadilo pojaseve 2017. godine, njih 15, ili trećina, a najmanje 2022. godine tek njih  sedam ili oko 15 odsto!

·       Po podacima do kojih se može doći, u AP Vojvodini je polovinom prošle decenije postojalo samo oko 730 hektara vanšumskog zelenila. Od toga je oko 450 hektara zaštitnih pojaseva i zasada, ali je sam oko 40 odsto bilo očuvano, dok je ostalo proređeno, zapušteno, ili degradirano. Verovatno je sadašnje stanje još nepovoljnije;

”Nepostojanje poljozaštitnih pojaseva, zaštitnog i vanšumskog zelenila“ – visoko je rangirana razvojna slabost u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine za period 2011–2020. U istom dokumentu, da bi se stanje poboljšalo, planirano je „osnivanje zaštitnih pojaseva na 800 kilometara godišnje“. U dostupnim dokumentima nema podataka o tome koliko je od planiranog tačno ostvareno, ali rezultati našeg istraživanja ukazuju na to da je urađeno vrlo malo.

·       Pozitivni primeri su gradovi Pančevo i Sombor. Jedino je Pančevo tokom celog perioda od 11 godina, u svakoj godini imalo meru podizanja vetrozaštitnih pojaseva, zbirno uloživši u nju 140 miliona dinara. Sledeći je Sombor, koji je za 10 godina uložio 53 miliona dinara. Tako su ova dva grada uložila 193 miliona dinara, što je 52 odsto od 370 miliona koliko su sve opštine uložile zajedno;

Vrlo redovna ulaganja, po devet godina, imali su Kikinda (38,5 miliona dinara zbirno) i Kanjiža (6,3 miliona dinara). Bačka Topola je za osam godina uložila 16,3 miliona dinara, a Senta za sedam godina 10,3 miliona dinara. Kada je ova mera bila finansirana, najčešće (u 10 opština) to se činilo samo u jednoj, dve, ili tri od 11 godina.

·       I na kraju, 22 opštine i grada nikada u poslednjih 11 godina nisu sprovodili, ni finansirali podizanje vetrozačtitnih pojaseva. Naročito je važno istaći da najveći broj lokalnih samuprava iz južnog i srednjeg Banata, koje su najizloženije nepovoljnom uticaju vetra, nikada ne ulažu u podizanje pojaseva;

Zanemarivanje vetrozaštite na delu i kroz brojke

Pored sve manjeg broja opština i gradova koje podižu pojaseve, u ovu meru se ulaže i sve manje novca. Najviše je uloženo u 2015. godini – 72,8 miliona dinara zbirno za sve opštine i gradove, najmanje u 2023. godini – 16,3 miliona dinara.Sve je manji i postotak novca koji se ulaže u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, u odnosu na iznose kojima se finansiraju ostale mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U 2016. godini, u vetrozaštitu je uloženo 3,4 odsto od ukupnog iznosa za sve mere, dok je 0,95 odsto. To ukazuje da je na delu sistemsko zanemarivanje podizanja vetrozaštitnih pojaseva.

 

Pokrajina ne finansira podizanje vetrozaštitnih pojaseva

 

Po izveštajima o sprovođenju pokrajinskog programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, AP Vojvodina nije finansirala podizanje ovih pojaseva u periodu 2014–2024. godine niti je raspisivala takve konkurse.

 

U AP Vojvodini su, takođe, poslednjih godina značajno opali iznosi uloženi u mere zaštite i uređenja, a znatno porasli za mere korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U 2015. godini, mere korišćenja zemljišta činile su 25 odsto od ukupnih izdataka, da bi u periodu 2017–2022. na ove mere trošeno između 42 odsto i 48 odsto. Najviše za izgradnju, rekonstrukciju i nabavku opreme za navodnjavanje, proizvodnju u plastenicima, zaštitu voćnjaka i vinograda od vremenskih nepogoda. Korisnici su poljoprivredna gazdinstva. Ne sporeći značaj ovih mera, ipak se radi o ulaganju u privatnu imovinu malog broja korisnika, a ne u javni interes.

 

Konkursi Ministarstva zaštite životne sredine

 

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisuje javne konkurse za pošumljavanje degradiranih površina, zaštićenih područja prirode, gradskih parkova, javnih površina i podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U periodu 2022–2024. Godine, dodeljena su sredstva i opštinama i gradovima u AP Vojvodini, između ostalog i za vetrozaštitne pojaseve. Podržano je između 15 i 18 opština i gradova godišnje, sa između 46 i 84 miliona dinara, zbirno za sve mere i sve opštine i gradove. Ne dovodeći u pitanje važnost inicijative Ministarstva da doprinese unapređenju stanja, značajan deo podržanih aktivnosti je, ipak, u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jer se radi o merama razvoja proizvodnih funkcija šuma i upravljanja zemljištem.

 

Pregled iznosa novca za podizanje vetrozaštitnih pojaseva za svaku lokalnu samoupravu u AP Vojvodini i svaku godinu u periodu 2014–2024. godine:

 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo: Potrebno je da AP Vojvodina sufinansira podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U pokrajinski program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta treba uvrstiti sufinansiranje prvo izrade višegodišnjih planova podizanja vetrozaštitnih pojaseva, a zatim i sufinansiranje njihovog podizanja, u značajnim iznosima. Ovo bi se ostvarilo kroz konkurse za opštine i gradove. Težište politike moralo bi biti sprovođenje mera od opšteg interesa – povećati ulaganje u mere zaštite i uređenja, a smanjiti za mere korišćenja zemljišta.

 

Ministarstvo zaštite životne sredine: Potrebno je da se prvo u praksi primeni ono što je Zakonom o šumama i Zakonom o zaštiti prirode već propisano, a to je da u zaštićenim područjima prirode prioritet imaju ekološke i zaštitne, a ne proizvodna funkcija šuma, koja se ogleda u intenzivnoj komercijalnoj seči. Takođe i Zakonom o ministarstvima detaljnije opisati i bolje razdvojiti nadležnosti između životne sredine i poljoprivrede.

 

Pomoću sone kiseline, ako se pri dodavanju sone kiseline grudvici zemlje ne stvaraju mehurići i ne peni znači da zemljište oskudeva u kreču i suprotno, ako se prelivanjem zemljišta sonom kiselinom javi penušanje to je znak da zemljište sadrži kreč i da (možda)  nema potrebe za kalcifikacijom.

– pomoću lakmusove hartije, ako je zemljište kiselo plava lakmusova hartija na vlažnoj grudvici zemlje

pocrveni, ako ima dovoljno kreča crvena lakmusova hartija poplavi.

– biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u kreču ( paprat, vresak, rastavić i dr.), dipl. Ing. Polj. Dejan Stefanović. Međutim, svi ovi načini su orijetnacioni, a da li j eneko zemljipšte kisleo odnosno da li trea izvsti klasifikaciju najbolje je utvditi hemoijskomk analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih stanica.  

                                                          (Autor je analitičar i publicista)