Foto arhiva Goran Mulić: Najveći kupac pšenice proizvedene u Srbiji je u ovoj ekonomskoj godini je Italija sa kupovinom 508.000 tona, dok je Rumunija kupial čak 336.000 tona brašna!

Do žetve pšenice ostalo je malo manje od dva meseca. Do tada imamo pšenicu lanjskog roda za domaće potrebe i za izvoz.  U proteklih deset meseci izvezli smo oko 1,1 milion tona žita, a brašna blizu 180.000 tona.

Dosadašnjim izvozom pšenice, po rečima direktora „Žitounije“ Zdravka Šajatovića trebalo bi da budemo zadovoljni, jer veće količine hlebnog zrna nismo ni prodavali na stranim tržištima.

• Tokom maja i juna 2026. Godine Šajatović očekuje da ćemo uspeti da prodamo još oko  stotinu hiljada tona i ekonomsku godinu zavrišti sa ukupnim izvozom od oko 1,2 miliona tona pšenice;
• Naš najbolji kupac pšenice je Italija, kojoj smo prodali oko 508.000 tona žita, a drugi je Rumunija, gde je otišlo oko 336.000 tona  pšenice;

„Ovogodišnjim izvozom za Rumuniju trebalo bi da budemo zadovoljni, jer je u odnosu na ranije godina ta zemlja postala znatno veći uvoznik našeg žita“, naveo je Šajatović dodajući da je prosečna izvozna cena pšenice u aprilu  iznosila oko 190 evra po toni, a brašno je vredelo 273 evra po toni.

Direktor novosadske  ,,Žitounije’’ Zdravko Šajatović kaže da je prosečna izuvozna cena pšenice proizvednee u Srbiji uaprilu 2026. godine bičlaoko 190 evra po toni, a za izvezeno bašnjose dobijaoo po 273 evra. On upoyorava da je jođš rano govporo o visni novo0g roda, jer će kvalitget ii prinosi ponajviše zavisiti od kiše Brašno su, po rečima Šajatovića,  kupovali naši tradicionalni kupci, u prvom redu Bosna i Hercegovina, koja je istovremeno bila dobar uvoznik i pšenice. Brašno smo prodavali i u Severnu Makedoniju i Crnu Goru. (B.G.)