• Posebno mora da zabrinjava statistika, a to je da je ekonomija napustila teritoriju. Jer, u  ima 4.720 sela. Ali, u njoj u 600 sela više nema nijedne krave muzare. To je trenuak kada i prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod ndestane, za njim odlaze i ljudi!
• Nova strategija poljoprovrede, laboratorija za mleko i strože kontrole mogu biti početak zaokreta – ali samo ako se najave pretvore u dosledne politike;
• Laboratorija u Batajnici završena je odavno, ali nikada nije stavlјena u punu funkciju. Godinama je simbol neispunjenih obećanja i smenjivanja vlasti, a sada se ponovo otvara pitanje – da li će ovaj put zaista proraditi i doneti suštinske promene u mlekarstvu Srbije!
•  ,,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razhvoja Srbije od 2026. do 2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji’’, kaže dr Tatjana Brankov. 
• Jer, u protekloj deceniji zbog loše Strategije poljoprivrede, Srbija je izgubila PREHRAMBENI SUVERENITET KOJI SAD TREBA DA SE VRATI… 
• Jer, poljoprivreda, ni danas, zvanično u Srbiji, nije sistemski strateška, privredna gana! Osim u vreme protesta na ulici, kad izađu proizvođači hrane da se čuje i njihov glas. Zato se može reći da se predlog novostvorene strategije do 2034. godine nalazi između ambicioznih ciljeva i starih strukturnjih problema. Njeni tvorci kažu da je različita od svih sličnih dosadašnjih dokumenata,  jer ima – razvojni cilj!
• Inače, stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane poljoprivrede. U svetu učstuvje u BDP poljoporvirede čak 70 odsto, a u Srbiji tek 20 odsto!
• Srbija nije izgubila samo prehrambeni suverenitet već i semenski. Jer, posebno mora da zabrinjava pad učešće domaćih instituta na tržištu semena kukruza – sa 23,6 na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija! Ovaj trend direktno dovodi u plan deklarisanu viziju prehrambenog suvereniteta;’
• Zemlja koja izgubi  semenski i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a vremenom joj nestaje i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Zato povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost. To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih streteških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstenoj budućnosti!

Branislav GULAN

Cilj povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta!

Obnova prehrambenog suvereniteta definisana je kao klјučni cilј nove Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Po rečima prof. dr Tatjane Brankov, autorke strategije, dokument donosi niz novina: zelene stipendije za decu sa sela, školske užine od domaćih proizvoda, jaču kontrolu cena hrane i veća ulaganja u ruralni razvoj…

• U Srbiji se koristi 3,25 miliona hektara obradivog zemlјišta, ali je prosečna vrednost proizvodnje po hektaru, pre dve godine bila, svega oko 1.200 evra – višestruko manje nego u zemlјama EU. Nova straegiej sad ističe da je sad to uvećano na oko 1.800 evra po hektaru!? Cilј strategije je da se ta vrednost u narednoj deceniji poveća najmanje pet puta, uz jačanje najslabijih karika agrara: stočarstva, mlekarstva i domaće proizvodnje inputa;
• Na površini te najveće fabrike pod otvorenim nebom u Srbiji, danas je poljoprivreda najveći bolesnik! U protekloj deceniji dobijao je pogrešne lekove. Sve dok poljopriveda ne bude zdrav orgnaizam da se u nju  ubacuje sedam odsto budžeta Srbije, neće biti boljitka!

Poseban akcenat stavlјen je na promenu strukture agrarnog budžeta. Danas se čak 88 odsto sredstava izdvaja za direktna plaćanja, dok je ruralni razvoj dobijao tek nekoliko procenata. Plan je da se taj udeo poveća na 15 odsto u naredne tri godine, a do 2034. na 30 odsto, u skladu sa praksom EU. Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu, iako se nalazi među najvećima do sada, otvara pitanja da li su planirana izdvajanja dovolјna ne samo za očuvanje tekuće proizvodnje već i  za dugoročni razvoj domaće polјoprivrede.

Taj agrarni budžet Srbije u 2026. godini iznosi 147,5 milijardi dinara, što je za 2,2 milijarde manje nego  prošle, 2025. godine, kada je polјoprivedi, posle nekoliko promena, bilo opredelјeno 149,7 milijardi dinara. To je iznosilo 7,5 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Udeo agrara u budžetu Srbije proteklih godina bio je oko 7,1 odsto, a najnovije procene su da je došlo do razvoja drugih delatnosti i da je to sad oko 3,6 odsto. Dok deo opozicije  ocenjuje da su izdvajanja nedovolјna i da bi agrarni budžet morao da iznosi najmanje 10 odsto ukupnih prihoda države, ministar finansija Siniša Mali, podsetio je da je 2012. godine budžet polјoprivrede Srbije iznosio svega 40 milijardi dinara, što po njegovom mišlјenju pokazuje značajan rast ulaganja u agrar! 

Stručna javnost uglavnom pozdravlјe činjenicu da je najveći deo sredstava namenjen subvencijama, koje su snažne za opstanak velikog broja, pe svega, malih proizvođača, ali istovemeno upozoravaju da je razvojni deo budžeta i dalјe nedovolјan za ozbilјnije kapitalne projetke i dugroročno jačanje konkurentnosti polјoprivrede, što predviđa buduća Strategija razvoja od 2026. do 2034. godine. 

Posle više od decenije čekanja, Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka u Srbiji, koja je davno izgrađena u Batajnici, konačno bi trebalo da počne sa radom 2026. godine, najavio je ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić. To je, on, između ostalog rekao, u jednom od razgovora sa proizvođačima mleka iz Mačvanskog okruga. On je to obećao, kao i mnogi ministri pre njega (on je 17 ministar polјoporivred Srbije od 2000. godine).  Između ostalog je istakao, da će se uzorkovanje mleka  obavlјati u prisustvu proizvođača, a cilј je uvođenje stimulativnog modela otkupa koji će nagrađivati kvalitet, uz jednak tretman za sve. Mleko će se plaćati po kvalitetu!? Tako su obećali i svi ministri pre njega, od njene izgradnje do danas. Od svih mininistara pre njega, od izgradnje, laboratorije, to su bila samo obećanja pa eto i – danas od njega kao 17 po redu! Verujući da će se konačno obćeanje ostvariti!

• Jer, laboratorija u Batajnici završena je odavno, ali nikada nije stavlјena u funkciju. Godinama je simbol neispunjenih obećanja i smenjivanja vlasti, a sada se ponovo otvara pitanje – da li će ovaj put zaista proraditi i doneti suštinske promene u mlekarstvu Srbije? 

Ministar polјoprivede prof dr Dragan Glamočić izjavio je da će za direktne podsticaje biti izdvojeno oko 116 miliaradi dinara, što čini više od 54 odsto svih subvencija koje država  isplaćuje. On je istakao da bez jake polјoprivrede nema ni razvijene države, te da se ulaganja u agrar nastavlјaju i u narednom periodu. 

Foto A. Vasilјević – POLITIKA – u Srbiji se koristi 3.257.100 hektara oranica. To je najveća fabrika pod otvorenim nebom, ali nedovolјno iskorišćena!

• Zato prvi korak mora bi – povratak stabilnosti! To znači: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost pilaćanja. To znači da poljoprivrednicima više nije potrebno obećanje za bolji život sutra. Već sistem koji traje već danas i koji funkcioniše nezavisno od kraktoročnih ciklusa!

Jer, Srbija je agrarna zemlja, u kojoj se sve do nedavno govorilo da može da hrani pola Evrope. Danas nemože  ni svojih 6,6 miliona stanovnika.  Dokaz je da je izgubila Prehrambeni suverenitet. On treba sad da se vrati kroz primenu nove strategije do 2034. godine.

• U 600 sela Srbije dans više nema njedne krave! Sve mora da zabrine činjenica da selo bez krave nije samo statistika! Analitičari ističu da je to ekonomija koja je napustila teritoriju! A, to znači da selo bez krave ne sme biti samo agrarni problem. Jer, ekonomisti znaju da je to trenutak kada prostor prestaaje da proizvodi prihod, a kada on nestane, za njim odlaze i ljudi! Sad je takvih sela u Srbiji čak 600, a ubrzo  će ih biti inekoliko puta više! Ukoliko se stanje  ne promeni! Jer, kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko! Nestaje i ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog je da se ujutro ustane, a nestaje i ono za sutra. Sa tom pojavom nestaje i logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem!

Stočarstvo u njtežoj situaciji!

Selo nje samo poljoprivreda. A, stočarstvo Srbije je oduvek je bilo više od jedne grane poljoprivrede. Ono povezuje zemlju, vodu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, a to se dešava već i danas, nastaje tišina! 

Ta tišina se nečuje odmah. Ali dolazi postepeno: Prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se ugasi prerada (iz sela Sribje je nestalo oko 1.000 malih prerađivačkih kapaciteta, a odmah iza njih više  u tim selima nema ni jedna prodavnice)! Na kraju se ugasi i selo! Za deceniju i po nestaće njih 1.200 u kojima na spavanju ima manje od po 100 stanovnika! Dakle, analitčari zapažaju da mladi ne odlaze zato što nevole selo, već zato što u njemu više nevide računicu za opstanak i ostanak. Jer, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep i istorijski važan! Mlad čovek ne odlazi od zemlje, već od neizvesnog novčanog toka. To znači, da poljoprivreda u kojoj se nemože projektovati prihod, nemože da zadrži ni znanje!

Takvo stanje je danas  u Srbiji, kada se pogleda poljoprivreda.  Zato se i postalvja pitanje ko je kriv? Ako je ekonmska logika sela vremenom postala nestabilna? A, sad se govori kako Srbija velike šanse ima i u ruralnom turizmu. A, najnerazvijenije su ruralne reine. U jednom delu njih sela danas predsavljaju ruine! A, te šanse nisu ni bliyu iskorišćene! Jer, ako je ekonomska logika sela vremenom postala nestabilna, ko je doveo do stanja u kom se ona nalaze? Zašto niko ya to nije odgovaran!? Svi znamo i samo pričamo da Srbija velike i neiskorišćene šanse ima u ruralnom području, odnosno seoskom turizmu! O govori  i pokazuje desetak  malih neiskorišćenih, ruiniranih se! Kada bi se država tome okrenula mnogi koji traže svoj krov nad glavom molgi bi baš u tim selima, a ruinama, da pronađu svoju budućnost!

Ovakvo stanje u selima Srbije nije samo posledica jedne odluke, jednog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podržavala takvu predvidivost. Stočarstvo već više od četiri decenije ima godišnji pad od oko tri odsto. Svo to vreme je poslovalo u uslovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti. U isto to vreme od poljoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali četo nije postojao sistem na koji može da se osloni!

• Jer, poljoprivreda, ni danas, zanično u Srbiji, nije sistemski strateška, privredna gana! Osim u vreme protesta na ulici, kad izađu proizvođači hrane da se čuje i njihov glas. Zato se može reći da se predlog novostvorene strategije do 2034. godine nalazi između ambicioznih ciljeva i starih strukturnjih problema. Njeni tvorci kažu da je različita od svih sličnih dosadašnjih dokumenata,  jer ima – razvojni cilj! Fokus je na šest posebnih ciljeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađianja sa onim što već postoji u EU!
• Dakle, njen fokus je na šest posebnih ciljeva, a to je od stabilnog dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU!
• Dokument donosi i zabrinvjajuće podatke o stanju zemljištaa, u kome se u proseku nalazi manje od 2,5 odsto humusa! Do pre dve decenije bilo je u stajma i na pašnjacima tri pua više grla stoke nego danas. Sa tim brojem bilo je i mnogo više  prirodnog gnojiva! A, istina o stanju zemljišta, erozija, zbijanjr zemljišta i njegovo zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani samo klimatskim promenama!
• Zato, ako se domaća poljoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnjih inputa (oko 85 odsto), poput semena, đubriva i drugih sredstava, postallja se ptianje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi, naročito, u uslovima globalnih kriza? Prisutni su poremećaji tržišta i geopolitičkih rizika?
• Jer, ambkiciozni ciljevi od obnove stočarstva (da u stajama i na pašnjacima bude oko dva miliona grla goveda, u oborima oko šest miliona svinja, u torovima oko 3,5 miliona ovaca, u dvorištima oko 90 miliona pilića i osam mkiliona koka nosilja) i zaštita zemljišta, do veće dodate vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su  u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima!
• Zato ostaje i ključno pitanje da li će strategija biti praćenja stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnkih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežnpo  dekalrativan, kao i svi dosadašnji!

Jer, strategija naglašava potrebu za agroekološkim merama – pokrovnim usevima, smanjenjem obrade, boljim upavljanjem vodom i jačanjem organske proizvodnje – ali ostaje pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće mere podsticaja, a ne ostati na nivou preporuke!

Za razliku od prethodnih dokumenata, novi predlog izričito identifikuje stočarstvo kao najslabiju kariku nacionalnog prehrambnesog sistema, ali i kao sektor sa budućim najvećim potencijalom za oporavak, odnosno lečenje  bolesnog sektora!

Nova strategja pokušava  da napravi zaokret ka srednjim, tržišno orijentisanim  i razvojnim gazdinstvima, što je u skladu sa evropskom praksom. Međutim, ostaje otvoreno pitanej da li će država imati političke i instisttucionalne snage da sprovede ovu nepopularnu reformu, a da pri tome ne izazove nove socijalne tenzije u ruralnim sredihnama. Kako strategija formira digitalizaciju poljoprivede, kroz e-Agrar, preciznu poljoprivredu i primenu savremenih tehnologija, ostaje otvoreno pianje koliko je ovaj pristup realan za porosečno poljoprivedno gazdisntv o u Srbiji. 

Jer, ono je veličine 6,4 hektara. Na njemu se nalazi samo po jedna krava, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 živine.. A, vodi ga stari čovek u psoeku od 60 godina!

Ostaje i pitanje koliko će ove mere biti sistemski ugrađene u buduće modele podsticaja, a ne ostati samo na nivou preporuka!

Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke da je Sribja u poslednjok deceniji izgubla više od 200.000 hektara plodnih oranica, a da je već sad čak 57 odsto teritorije izloženo umerenom ili visokom riziku degradacija! Jer, pad sadžaja humusa, erozije, zbijanje zemljišta i zagađenje prepoznati su kao ključni dugoročni problemi, dodatno pojačani klimatskim pronema, pre svega, sušama! 

Podatak da se u Srbiji 2025. godine navodnjavalo samo 47.543 hektara njiva u javnim sistemima i zadrugarstvu, a kada se tome doa i pojedinačno navodnjavanje to je onda tek 8,3 odsto ukupo korišćenog obradivog zemljištao d 3.257.100 hektara! U svetu je toprosečno čak 17 odsto!

Gubitak semenskog suvereniteta! 

• Najkraći put uništenja neke zemlje je iznuriavnje sela, nestajanje domaćeg semenarstva, uništavanje agrara i gubitak prehrambenog suvereniteta!
• Srbija nije izgubila samo prehrambeni suverenitet već i semenski. Jer, posebno mora da zabrinjava pad učešće domaćih instituta na tržištu semena kukruza – sa 23,6 na svega 11,1 odsto, u korist stranih kompanija! Ovaj trend direktno dovodi u pitanje deklarisanu viziju prehrambenog suvereniteta!
• Ambiciozni ciljevi – od obnove stočarstva i zaštite zemljišta, do vće dodatne vrednosti i klimatske otpornosti – postavljeni su u skladu sa evropskim trendovima!

A, svi ovi problemi koji postoje u bolesnom agraru Srbije su samo posledica dosadašnjeg lošeg agrarnog kreiranja. Jer, problemi nikada nisu sistemski rešavani. Već samo sa uredbama, pa se samo gasio ili rasplamsavao požar. Oni koji su vodii zemmju i ovaj sektor kao da nisu znali da rešavanje problema sa uredbama nikada u istoriji nikome dugoročno nije donelo ništa dobro! A, sve vlasti su to koristile kao kraktoročno rešavanje svojih briga i  problema. I tako su produžavali vreme svog vladanja!

Broj grla je na istorijskom minimumu – broj svinja vraćen je na nivo iz 1947. godine, a to je samo 2,4 milio na grla! Dok je ukupan broj goveda pao na svega 698.871 grlo. To je najmanje za poslednjih 100 godina! Prema podacima RZS , u odnosu na desetogodišnji prosek broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, dok jedino ovčarstvo povremne beleži blagi rast, pa onda veći pad!

• Zbog nedostataka svinjskog mesa, jer se čak polovina potrbea sad mora uvoziti, izgublјen je prehrambeni suverenitet Srbije. Nјega sad treba da vrati nova Strategija koja će važiti od 2026. do 2034. bodine. Međutim da bi se vratio suverenitet pvo moraju da se napune staje i pašnjaci sa govedima, obori sa svinjama, torovi sa ovcama…
• U oborima trea da bude oko šest miliona svinja;
• U torovima ar 3,5 miliona ovaca!
• Potrebno je da stajama i na pašnjacims bude najmanje  dva miliona goveda!
• U ekonmskim dvorištima  trea da senalaqzi oko 90 milioana pilića i oko osam miliona koka nosilja

Posebno mora da zabrinjava statistika, a to je da je ekonomija napustila teritoriju. Jer, u  Srbijoi  ima 4.720 sela. Ali, u njoj u 600 sela više nema nijedne krave mlekulje! To je trenuak kada i prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi! Inače, stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane poljoprivrede) u svetu učstvuje u BDP poljoporvirede čak 70 odsto, a u Srbiji tek 20 odsto!). Ono je povezivalo zemlju, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Kada se taj krug prekine, a to sad je sadituacija u Srbiji, nastaje tišina!Ona se ne vidi odmah. Zasto se i postavlja pitanje da li je povratak u sela moguć? 

• Odgovor je jeste, ali samo ako se povratak ne svede na nostalgiju, već na ozbiljan ekonomski projekat. 

Prvi korak je povratak stabilnosti: jasan ki predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Poljoprivredniku više nje potrebno obećanje i čekanjeboljeg života – u budućnosti. On hoće da je ima veći danas! Potreban je sistem koji traje i koji funkcoioniše nezavisno od kratkoročnih interesa i listopadnih ministara!

Agrar Srbije danas čini:

• 508.365 gazdinstava. U svakom je po 2,2 zaposlena lica. Od ukupnog broja gazdinstava, stočarstvom se bavi  313.495i gazdinstava!
• Treba istaći da su mala gazdinstva ostala bez ekonomije obima, velika bez dugoročne strategije, a selo bez poverenja da se od rada može živeti pristojno i dugoročno. Podaci pokazuuju da čak više od 216.000 malih gazdinstava poseduje imanja do 2,5 hektara. Kada bi se na njima radilo intenzivno u plastenicima i staklenicima, moglo boi da bude koristi. Da I oniposanui robni proizvođači. Ovako ne!
• U poslednjoj deceniji  zbog loše agrarne poltiek ugaasilo se 62.000 farmi! To je rezultat loše agroekonjomske poltike bio je da je rast agarar u cleoj decneiji bio samo 1,7 odsto ili godišnej tek 0,17 odsto! Globalno smo izgubili pehrambebni i semenski suverenitet!
• Prvi korak je povratak stabilnosti: potrebno je jasno da se predvidi sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Poljoprivredniku više nije potrebno obećanje i čekanje boljeg života na selu – sutra! On hoće da ga ima veći danas! Potreban mu je sistem koji traje i koji funkcoioniše nezavisno od kratkoročnih interesa i listopadnih ministara!

Problem je i prirodna demogafija. Sad godišnje u Srbiji nestaje godišnje grad kao što je Kikidna, ili Negotin. Do sada smo pričačli o potreib spašavanja sela. Sad tome treba dodait da je nužno  da se spašavaju i varošice!

Nakon poslednjeg popisa poljoprivrede 2023. godine, RZS je saopštio da će sa mape Sribje u 2052. godini nestati čak 3.000 sela! Nije li to najveća briga šta li ćemo ostaviti generacijama koje dolaze. A, već imamo ruine, koje su tu, pored nas! 

Strože kontrole  i nova pravila

• Od 2026. godine počela je primena novog Zakona o službenim kontrolama, koji predviđa nenajavlјene inspekcijske kontrole u svim fazama proizvodnje hrane – „od njive do trpeze“. Kazne za nepravilnosti kretaće se od 250.000 do tri miliona dinara;
• Posebna pažnja biće usmerena na bezbednost hrane iz uvoza, ali i na usklađivanje domaće proizvodnje sa standardima EU, što je neophodno za izvoz, ali i za zaštitu potrošača na domaćem tržištu.

Foto arhiva autora; Cilje Srbije je da u stajama i na pašnajciam bude dva miliona grlagoveda!

Aflatoksin i kvalitet mleka

Ministar Glamočić najavio je da će od decembra 2026. godine maksimalno dozvolјena količina aflatoksina u mleku biti smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime će se Srbija konačno uskladiti sa evropskim standardima. Problem aflatoksina prisutan je više od 15 godina, a kompromisna rešenja iz prošlosti često su bila nužna kako bi se očuvao opstanak proizvođača.

U tom kontekstu, nezavisna nacionalna laboratorija za kontrolu mleka predstavlјa klјučnu kariku – bez nje nema obećanog pravednog sistema plaćanja po kvalitetu, niti ozbilјnog mlekarstva.

• Dakle,  poljoprivredi više nisu potrebna obećanja, kao što ih imamo u poslednjih četvrt veka od 17 poslednjih ministara agrara! Potreban je sistem koji traje i koji funkcioniše nezavisno od kratkoročnih ciklusa!
• Kao da se zaboravilo na udruživanje. A, u svetu je udruženo oko tri milijarde ljudi u razni poslovima u raznim ekonomskim udruženjima, putem yadružngpo organizovananja. Ima oko 750.0000 zadruga i blizu milijarde članova;
• Srbija je nekada imala zadruge koje su bile kičma razvoja sela, ne kao formalne institucije, već kao funkcionalni sistemi. Zajednička mehanizhacija, povezana u prstenove, nabavka setvenog materijala, prerada i plasman, nisu relikt prošlosti, već nužnost savremenog tržišta;
• Jer, danas ima oko 3.000 agrarnih zadruga, a u svom punom značenju to nije samo nostalgija, Okupljaju  se i na neki način bliže u saradnji povezuju oko 50.000 ljudi. Jer, zadruga je instrument upravljanja rizikom. Omogućava ekonomomiju obima, snižava troškove ulaznih resursa, jača pregovaračku poziciju prema otkupljivačima i bankama i omogućava da se vrednost zadrži tamo gde i nastaje! A, model jednogodišnjih plaćenih praksi u okviru zadruga mogao bi da otvori prostor za  mlade ekonomiste, tehnologe, veterinare, agronome i zootehničare, da odmah nakon diplomiranja rade u stvarnom proizvodnom okruženju uz mentorstvo i jasne ciljeve!  

Mandati

Zadruga u Srbiji su opwr zapostavljene i zaboravljene. U poslednjihj 80 godina izuzetak je bilo samo vreme od 2017. do 2021. godine. Kada je reč o zadrugama treba istaći da sad agrar Srbije vodi 17 ministar u poslednjih četvrt veka! Prosečan mandat trajanja 16 ministara bio je 14 meseci! Sada da je ovaj ministar prof dr Dragan Glamočić godinu dana drugog mandata obeležio aprila 2026. godine. Prvi put je bio sedam meseci.  Kada je reč o ministrima u agraru najduže od 2000. godine dva i po mandata bio je Branislav Nedimović.

• Evo vami primera trajanja mandata predsednika zadružnih saveza od njegovog postojanja. Za 131 godinu postojanja  zadrugari su imali samo 12 predsednika. Da bi se izjednačili sa ministrima poljopoprivrede vrteška se zaustavila na broju 111!

Sve ovo govori da selo ne sme biti prostor improvizacije. Selo i život u njemjui nemože se poistovetiti sa poljoprivredom.  Ono mora postati prostor profesionalnog upravljanja! Da mlad čovek može da projektuje prihod, da upavlja troškovima, da unapredi kvalitet rada i života, da vidi dugoročno perspektivu. Tada i ostaje u selu… To znači da je veoma važan korak i prepoznavanje mladog farmera kao profesije, a ne kao socijalne kategorije. Povratak mladih na selo nije pitanje jednokratnih podsticaja, već celovitog sistema: zemlje, finansiranje, znanje, tržište i perspektive;

Jer, kada ostaje znanje, ostaje i život!

• Zahvaljujući akciji Ministarstva za brigu o selu, dodelom 4.200 kuća u selima širom Srbije ona su dobila 17.500 novih stanovnika. Među njima je i 3.000 dece. U tim selima se čuje dečja graja, rade  škole, otvaraju sad vrtići… Jer, te kuće su dobili mladi do 45 godina starosti koji su prvi put rešavali svoj sambeni problem! Trećina od njih je odlučila da ode iz gradova i da živi u selima, Oni nemaju prava za otuđivanje tih kuća u narednjih deset godina. To je kao da je osnovano 10 novih sela! Jer, recimo, Crna Trava je opština i ima samo 1.750 stanovnika!

Primer da je moguće – porodična mlekara iz Čuruga

Da sinhronizacija sa evropskim standardima jeste moguća pokazuje porodična mlekara Radišić iz Čuruga, u kojoj već četiri generacije proizvode sireve. Sa oko 40 muznih krava na robotskoj muži i potpunim zatvorenim procesom proizvodnje, ova farma svo proizvedeno mleko prerađuje u sireve visoke dodate vrednosti. Mlekara „Farmer“ proizvodi 17 vrsta sireva – mesečno oko tri tone, koje prodaje na domaćem tržištu, dok su planovi za izvoz sledeći korak. Nјihov primer pokazuje da su znanje, ulaganja i prerada klјuč opstanka malih i srednjih proizvođača.

Izazovi koji ostaju

Uprkos najavama reformi, ostaje otvoreno pitanje kako će se mali proizvođači – posebno oni sa manje od pet krava – prilagoditi novim pravilima u tako kratkom roku. Bez sistemske pomoći države, ulaganja i edukacije, postoji realna opasnost da deo njih trajno nestane. Jer, to nije ništa nepozanto u Srbije. Za vrem protekle Straegije razvoja poljoprivrede, ugašeno je 62.000 farmi! Srbija danas proizvodi oko 1,34 milijarde litara mleka godišnje. ali i dalјe uvozi velike količine mleka i sireva, dok domaći proizvođači često trpe pritiske otkuplјivača. Srbija godišnje jeftino izvozi oko 15.500 tona sireva, a skupo plaća uvoz oko 12.750 tona. Nova strategija, laboratorija za mleko i strože kontroletregali bida budu, mođžda, početak zaokreta – ali samo ako se najave konačno pretvore u stvarne, dosledne politike.

Povratak smisla 

Kada se zn da sam uo 600 sela Srbije nema više nejedne krave, a da u 1000 sela nema nijedne prodavncie niti malog prerađivačkog kapaciteta, kao i da će pema podacima RZS sa mape Srbije u 2052. godini nestati 3.000 sela kojima preti nestanak, treba biti realan. Treba pomoći samo oni, selima koji posle toga imaju šansu za samoodrživost. To znači da bi u njima žvieli mladi, srednje generacije,  starci u trećem dobu. Ali, da ono ima samoodrživost! To znalč da cilj mora biti da selo ima ekonmsku funkciju u savremenom društvu.

Posmatrajući ove pojave, njih treba realno gledati. Jer, Srbija se ne može takmičiti sa najrazvijenijim ekonomijama sveta u proizvodnji automobile, čipova ili visoke industrijske serije. Ali, u stočarstvu, u proizvodnji hrane, u sistemu koji spaja,  zemlju vodu, vazduh, znanje i tradiju, tu imamo prostor i potencijal da budemo ozbilljni, konkurentni i pepoznatljivi.

Da bi sela opstajala i ostala moraju se u nji,ma rešavati i vitalni problemi, jer u:

• 2000 sela nema ni pošte ni bankomata;
• Prema podaciam PKS 1.000 naseljenih mesta (sela) nema prodavnice;
• Blizu 3.000 sela nema vrtića:
• Čak 500 sela nema asfaltnu vezu sa putevima do regionalnih centara; 
• Blizu 1.000 sela nema osnovne škole jer nema đaka!
• BDP Srbije sve do nedavno je bio samo 8.900 evra po stanovniku. Prema najnovijim podacima sad je to blizu 14.000 evra!

Ipak i pored svih akcija koje se vode, sumorna je slika sela Srbije. Sad i varošica koje takođe treba spašavati. Mora se reći da selo nije isto što i poljoprivreda. Ali, se mora istaći da seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu! On ječ ovekl koji treba da ima dostojan život. A, Srbija se nalazi među demografski najstarijim nacijama u Evropi. Jer do pojave bolesti Koronje 19 u Srbiji je umirarlo godišnje oko 102.000 ljudi, rađalo se  najviše 65.000 beba. Dakle, prirodno je godišnje nestajala jedna varoš kao što jeNegotin, Bačka Palanka ili Kikinda… Trend smanjenja staanovnika, prema podaicma RZS, naviše biće sve do 20252. godine. Jer, tada će samape Srbije nestati oko 3.000 sela! Tada će država imati samo 5,2 miliona stanovnika. Ako se to ostvari Srbija će se vratiti na nivo od od 100 godina unazad! Poslednje decenije u svet je godišnje sa kartom u jednom pravcu odlazičp i oko 60.000 mladih, školovanih stanovnika!

To su sve poražavajući podaci. I ako se tako nastavi, već za pola veka Srbi će u sopstvenoj državo biti manjina.  Ljudi se sveviše sele u gradove gde jedva preživljavaju, a nisu stambeno obezbeđeni.  I zato se sve ređe odlučuju za potomstvo! 

Dakle, i to je razlog zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona imaju  i sve manje stanovnika. Sad je to samo 6,6 miliona. Razlozi su i što  decenijama iza nas bio zapostavljen ceo ruralni prostor, a aposenbno sela. Jer, zuačajan doe njihsad predstavlja ruine. U njima je i sad oko 50.000 kuća bez vlasnika, a u blizu njih 150.000 niko ne živi!

Ali, evo evo primera iz sveta, gde ima dosta zemalja u kojima ima više goveda nego ljudi!

• U četiri zemlje sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju; 

• U Argentini ima 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi. Govedina je simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni adut;
• Brazil ima čak 252 miliona grla  goveda i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedan od vodećih izvoznika govedine u svetu suočava se sa kritikama negativnog uticaja stočarstva na amazonske šume;
• U Urugvaju na svakog stanovnika dolaze gotovo po tri grla goveda. Jer, imaju 11,3 miliona grla goveda i samo 3,3 miliona ljudi. Goveda visokog kvaliteta čine petinu izvoza zemlje;
• Na Novom Zelandu ima10 miliona grla goveda, a samo 5,2 miliona ljudi. Stočarstvo je oslonac mlečne industrije;

Prihodi sela nisu delatnosti iz prošlosti, već temelji svake stabilne ekonomije!

• Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća i život. Ne preko noći, ali trajno! Jer, povratak selu ne počinje asfaltom i parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji funkcioniše! Selo nam ne sme biti trošak! Ono mora postati investicija i stabilnost!
• Zemlja koja izgubi  semenski suverenitet i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a vremenom joj nestaje i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Zato povratak selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost. To je ekonomska nužnost i jedna od najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti.
• ,,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razhvoja Srbije od 2026. do 2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača!? Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji’’, kaže dr Tatjana Brankov, vođa tima izrade ove Strategije koja treba Srbiju da izvuče iz agrarnih i drugih problema. Ona je i profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i predsednik Društva agroekonomista Srbije…

Jer, u protekloj deceniji zbog loše Strategije poljoirpovirede, Srbija je izgubila PREHRAMBENI SUVERENITET KOJI SAD TREBA DA SE VRATI. Uy to yavisna je od uoza semena! Da bi se rešili ti problemi, staje i pašnjaci treba da imaju bar dva miliona grla goveda, u oborima da bude šest miliona svinja, u torovima oko 3,5 miliona  ovaca, u ekonomskim dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja….

                                                                  (Autor je analitičar i publicista)