• Dva ministra za polјoprivredu (pok dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su tada bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara.! Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!  
• Srpska polјoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo sprovesti zemlјišnu reformu, kojom bi bile ispravlјene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale zemlјište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i najprirodniji oblik polјoprivredne proizvodnje.
•  Još uvek nije završen proces vraća naj oduzete zadružne imovien,.Tu se radi o 200.000 oduzete zadruđen imvoien koje je imakla titolualra. Posle toga  se i dalje privatizuje. Kako kada ima tilulara. To  znaju samo vladajuće garniture koje su to odobravale i sprovodile u delo! 
• Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo?
• Rezultat dosadašnje pogrešne agarne politike u Srbiji je izhgubljeni  PREHRAMBENI SUVERENITET! Da bi se taj suverenitet vratio, agrar, kao teško bolesna  grana, moraće kvalitetno da se leči punu deceniju! Na dobrom putu da se izleči onđe biti kad au sstajaqmna ina poljima bude najmanej dva miliona grla goveda, šest miliona svuinja, oko 3,5 miliona ovaca, 90 miliona grkla kokošaka i i osam miliona koka nosilja!

Branislav GULAN

Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju agrarnih resursa, nije izmišlјotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo svih velikih i suštinskih društveno-ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvlјavanju već o jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. A, geneza nastanka društvene odnosno državne zemlјe u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze. Sad u Srbiji ima 508.365  gazdimnstava. U Svakoje zaposleno ili je na evidn cii ppo 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koja se bave  proizvodnjom sirovina za hanu i sveđe hrane.  Oni obađujui 3.257.100 hektara.

 
Ta njiam rasparčana je u 19 milioamn mini parcela. U zemlji  je najveći brojmalih gaydinstava. Oko 217.623 ljudi poseduje imanja  veliline do 2,5 hektara.

Dva ministra za polјoprivredu (pok dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su tada bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara.! Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. 

Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!  Srpska polјoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo sprovesti zemlјišnu reformu, kojom bi bile ispravlјene nepravde iz prošlih vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale zemlјište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i najprirodniji oblik polјoprivredne proizvodnje.

Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju agrarnih resursa, nije izmišlјotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo svih velikih i suštinskih društveno-ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvlјavanju već o jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. A, geneza nastanka društvene odnosno državne zemlјe u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze. Sad u Srbiji ima 508.365  gazdimnstava. U Svakoje zaposleno ili je na evidn cii ppo 2,2 lica. To je onda 1.150.653 lica koja se bave  proizvodnjom sirovina za hanu i sveđe hrane.  Oni obrađujui 3.257.100 hektara.

Ta njiam rasparčana je u 19 milioamn mini parcela. U zemlji  je najveći brojmalih gaydinstava. Oko 217.623 ljudi poseduje imanja  veliline do 2,5 hektara.

Foto: arhiva autora – najviše se, dugoročno,  isplati ulaganje u zemlju!

• To je najveća fabrika pod otovorenim nebom u Srbiji. Na njoj se godišnje  proizvede oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda;

Treba da se zna:

 1. Državna odnosno društvena svojina nastala je 1945. godine sprovođenjem Zakona o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelјa i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Po ovom osnovu u zemlјišni fond sa područja Vojvodine uneto je 668.000 hektara;

 2. Polјoprivredno zemlјište preneto je 1947. godine u društvenu svojinu konfiskacijom po propisima o obavezama otkupa polјoprivrednih proizvoda. Po tom osnovu u društvenu svojinu preneto je oko 21.500 hektara. Ova zemlјa je vraćena bivšim vlasnicima 1991. godine;

 3. Po Zakonu o polјoprivrednom zemlјišnom fondu iz 1953. godine otkuplјeno je i dodelјeno polјoprivrednim organizacijama 101.700 hektara obradivog polјoprivrednog zemlјišta. Zemlјa je vraćena 1991. godine;

 4. Od 1954. godine obradivo polјoprivredno zemlјište je uvećavano uglavnom kupovinom od privatnog sektora. Na taj način je zemlјište u društvenoj svojini povećano za oko 300.000 hektara. Ova kategorija zemlјišta je posle 1992. godine mogla biti predmet dokapitalizacije ili prodaje;

Novi vetrovi

Početkom devedesetih godina prošlog veka po vojvođanskim selima i salašima počeli su da duvaju novi vetrovi. Skupština Srbije je 1991. usvojila Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemlјišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu polјoprivrednog zemlјišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa polјoprivrednih proizvoda.

• Dva ministra za polјoprivredu u Srbiji (pok dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata!

 Nije vraćeno zemlјište nacionalizovano u Prvoj agrarnoj reformi – oduzeto selјacima, veleposednicima, pripadnicima nemačke narodnosti, verskim zajednicama. Da bi se odbranilo od nelegalnog i sumnjivog kapitala i nelojalne trgovine, ovo zemlјište je 1992. stavlјeno pod zaštitu države. (Zakon o pretvaranju društvene svojine na polјoprivrednom zemlјištu u druge oblike svojine Tako je stvorena kategorija – državna zemlјa. Ova zemlјa se do sada nije mogla prodavati).

• Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo?

 Novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o polјoprivrednom zemlјištu jasno daje na znanje da se zemlјište koje podleže restituciji ne može prodavati. Međutim, prethodni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju takvo zemlјište ne prepoznaje. Vlasnici oduzete imovine, ili njihovi naslednici, posle raznih komasacija, arondacija, integracija i dezintegracija više ne znaju gde je njihovo zemlјište.

• Još uvek nije završen proces vraća naj oduzete zadružne imovien,.Tu se radi o 200.000 oduzete zadruđen imvoien koje je imakla titolualra. Posle toga  se i dalje privatizuje. Kako kada ima tilulara. To  znaju samo vladajuće garniture koje su to odobravale i sprovodile u delo!  Najvća priatizacija tog zemljišta, iamnaj maloih prerađiačkih kapaciteta dogpodila se posle demokratskih promena 2000. godine. Tada je uz pomoć države obavljena pljaškačka privatizacija! Nestali su mali poljoprivredni prerađivački kapaciteti po selima Srbije. Kada bi se oni vratili u sela bi živnula, opstala i ostala!
• Ako u zakonu o restituciji ne bude klauzula o supstituciji kod vraćanja oduzetog zemlјišta – on se neće primenjivati. Ta dva zakona nisu uzajamno konzistentna. Državno zemlјište ne treba prodavati pre sprovedene restitucije u kojoj se potražuje manje od 200.000 hektara. Da postoji politička volјa, taj posao bi se mogao završiti za godinu dana!

Dug poljoprivrednika…

Dug koji su poljoprivrednici imali prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa pred kraj 2016. godine tada je bio dostigao gotovo 100 milijardi dinara. Tadašnji ministar poljoprivrede bio je izjavio da bi poreska uprava formalno i pravno mogla da krene u naplatu i da oduzima kuće i njive dužnicima. Mali poljoprivrednici, kojih ima oko 217.623 sa posedom do 2,5 hektara, nalazili su se u bezizlaznoj sitauciji, a navjećčui problem bio je neodgovarajući odnos države prema njivama, izjavio je tada za javnost prof dr Miladin Ševarlić, agroekonomista i nekadašnji narodni poslanik.

Ozbilјan problem postoji kod popisa državnog zemlјišta. Ni danas nisu u celosti i za verovanje pema državi usklađeni čak ni zvanični podaci koje objavlјuju državne ustanove. One navode da se u zakup može izdavati sad čak 450.000 hektara.

• Posle zvaničnog, sveobuhvatnog popisa polјoprivrede 2012. godine statistika je tada zabeležila da je u Vojvodini bilo više od 600.000 hektara zemlјe u državnoj svojini. Ako bismo se ravnali prema naučnim podacima do kojih je došao profesor Nikola Gaćeša sa Univerziteta u Novom Sadu, u drugoj polovini prošlog veka, klasične državne svojine sada bi moglo biti svega 250.000 hektara. To znači da je zvanična statistika, samim tim i politika, u kategoriju državne zemlјe svrstala i zadružnu zemlјu, seoske pašnjake i svaku drugu svojinu koja nije privatna. Zbog toga je neophodno novo svojinsko razgraničenje zemlјišta da bi se mogli ispoštovati svi zakoni iz ove oblasti;
•  

Kakav će danak uzeti SUŠA?

Na kišu su poljoprivrednici, recimo, u valjevskom kraju bili gotovo i zaboravili kada je, recimo, poslednji put kvasila oranice u 2025. godini.  Za padavinama vape ispucala zemlja i biljke, a kiše nije bilo više od mesec i po dana. Željno iščekujući kraj žege, bez predaha sakupljali su letinu, brali voće koje je stiglo na rod i sabiraju koliki će biti prinosi  te 2025. godine Mrazevi, a posle su[e su bikli obai dobar deo svih useva.

• Voća je u 2025. godini bilo do 1,1 miliona tona. Kada su dobre, rodne godine, voća bude i do 1,6 miliona tona, a u srednje rodnim godinama to je do 1,3 miliona tona.
• Prema podacima RZS u 2025. godini Srbija je izvezla više od 276.000 tona voća u vrednosti od 728,5 miliona roda!

Suša – tužno pogledati useve i voćnjake

Još je proleće 2025. godine donelo prve probleme voćarima. Početkom aprila 2025. godine u Podgorini je pao manji sneg, a potom je usledio jutarnji mraz od minus četiri stepena, što je, kažu voćari, bilo sasvim dovoljno da „skine cvet“.

• Godišnje štete od suša EU su oko 28 milijardi evra!

U Srbiji je za poslednjih četvrt vekja bilo devet suša. Štete u svakoj sušnoj godini bile su po ‚1,5 milijrdi evra.  Znači štete ju agraru u tih devet suša su bilde 10,5 milajardi dinara. Siromašna država Srbija nema novca da sušu proglasi za elementarnu nespogodz! Ali, su vlasti pronašle rešenej. Štete od sušta tih godina  u strategijima poljoprivrede proglašavane  su sa dvostrukim brojkama smanjenja proizvodnje!

Foto: G. Mulić – U Srbiji je posle žetve 2025. godine  obavljene  na više od 600.000 hektara dobijen je rod pšenice težak oko 3,62 milioan tona. Dobar, rod ali nije rerordan. Za Srbiju je potrebno  oko 1,2 miliona tona, a osalo mo0đe da se izveze kada se pronađu kupci!

• Sve to se događalo u protekloj deceniji je  ostavilo dubok trag na agrar Srbije. Obradive površine svake godine smanjivane su za po 25.000 hektara. Prinosi svih kultura su na nivou od pre tri, četiri ili pet decenija. 
• Rekordni prinosi pšenice su bili 1991. goodine od 3.763.503 tone!
•  Kukuruza  8.062.0210 ton u 1986. godini;
• Šećerne repe 4.920.600 ton bili su 1989. godine;

Pšenica rađa, a seljak PROPADA! Seljaci traže garantovanu cenu, po cena troškova proizvodnje!

Rekordan rod pšenice u Srbiji, bio je 1991.godine sa rodom od 3.736.503 tone. U 2025. godini je bio dobar rod na oko 600.000 hektara i prinos je bio 3,62 miliona tona! To je bila proizvodnaj koja je donela gubitke, jer pinos od šest tona po hektaru koštap je 26,2 dinara po kilogramu. A, cena na berzi posle žetve bila je 20,5 dinara. To sve je posledica nerešenih  sistemskih problema. Jer, poljoprvireda još nije  strateška grana u Srbiji! To im se obećava samo kada izađu na ulicu, ali i dalje je obećanje!

Prema podacima RZS u stajama i na pašnjacima sad ima samo 698.871 grlo goveda. Toliko ih je  bilo i pre 100 godina. U oborima ima tek 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je Srbija imala i odmah posle Drugog svetskog rata 1947. godine. U torovima ima 1.684.013 grla ovaca i u dvorištima se naklazi oko 14,5 miliona živine.

Ugašeno je u Srbijii oko 62.000 farmi!

• Rezultat ovakve politike je da je Srbija izgubla PREHRAMBENI SUVERENITET! Da bi se taj suverenitet vratio, agrar, kao teško bolesna  grana, moraće kvalitetno da se leči punu deceniju!

NA DOBROM PUTU DA SE IZLEČI SRBIJA ĆE BITI KADA U STAJAMA BUDE:

• Najmanje dva miliona grla goveda;
• Šest miliona grla svinja;
• Oko 3,5 miliona ovaca u torovima i
• 90 miliona grla živine i oko osam koliona koka nosilja!

Ali, odgajivači svinja upozoravaju: Domaće farme sve teže opstaju!

Četiri reprezentativna udruženja odgajivača svinja upozorila su da svinjarstvo Srbije nalazi u izuzetno teškoj situaciji i da bi, bez hitnih mera, veliki broj farmi i sad mogao da bude zatvoren! U zajedničkom saopštenju, koje potpisuju Udruženje odgajivača svinja Srbije, Udruženje odgajivača svinja „Bačka“, Udruženje odgajivača svinja Centralne Srbije i Unija proizvođača svinja Srbije, navodi se da je cena živih svinja već duže vreme ispod cene koštanja, dok se pad otkupnih cena nastavlja uz sve manju tražnju za domaćim tovljenicima.

 Prema oceni proizvođača, jedan od glavnih razloga za slabiji otkup domaćih svinja jeste prekomeran uvoz svinjskog mesa (u 2025. godini to je bilo oko 100.000 tona) kojim se, kako tvrde, potiskuju količine koje bi mogli da isporuče domaći farmeri. Posebno ukazuju na problem uvoza zamrznutog mesa preko trgovaca, jer se, po njihovom mišljenju, na taj način otežava praćenje njegovog daljeg plasmana, uslova čuvanja, transporta i rukovanja.

• U Srbijise sad proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa. Potrošnja je manja od 40 kilograma godišnje po stanovniku!
• Sad već daleke 1991. godine u Srbiji se proizvodilpoo godišnje oko 650.000 tona svih vrsta mesa. Godišnja potrošnja po jednomstanovnili boila je oko 65 kilogama!
• Sad je godišmnaj potoršnajui mes apo jednom stamnvonikui vćšea nego u Srbijičak za 25 kilograma! Uz najveće godišnje stope rata proizvodnjej i potrošnej to se nemože stići niza pola veka!
• Trenutna godišnaj potrošnja svinjsko0g mesa po jednom sanovniku je oko 15 kiogama. Zabeležen jepšad potoršmnekji od po tri kilograma!
• Istovremno je poralsa prfoivudonjaj sa 118.000 na 141.000 tona živinskog mesa. I potrošnja je poraspča sa 15 na 18 kilograqma godišnje po jednom sanovniku!

 Udruženja predlažu da se uvoz zamrznutog svinjskog mesa ograniči na realne potrebe objekata odobrenih za preradu i proizvodnju proizvoda od mesa, kao i da se dozvole za uvoz ne izdaju trgovcima. To je, kako navode, način da se jasnije prati korisnik i namena uvezenog mesa.

Kako se navodi  u nadležnom minoistarvsu u Vladi Srbije, Uprava za veterinu najavila je kontrolu uvoznih pošiljki, kako bi se utvrdilo gde je i na koji način potrošeno meso iz uvoza. Farmeri ističu da bez jasne strategije za očuvanje i razvoj svinjarstva, analize trenutnog stanja i akcionog plana, ova grana stočarstva može nastaviti da propada. Upozoravaju i da bi posledice osetili povezani sektori – od fabrika stočne hrane i ratarske proizvodnje, do veterinarskih službi, proizvodnje lekova i stručnjaka u stočarstvu.

• Dokazh u kom se agara nalazuoi je činjenica da je za isrhanu malog, peostalog bporja stoke sad dovoljno oko 3,5 milina tona kukuruza godišnje. Prole 2025. godien oečkviano je rod više od šest miliona tona, dok je on bio smao 4,4 milina. Alki, je bilo čak i za izvoiz, jer u Sribji nema stoke da ga troši!
• „Postavlja se pitanje da li smo toga svesni ili iz neznanja i nezainteresovanosti smo došli u situaciju da od poljoprivredno bogate zemlje postanemo zavisni od uvoza“, poručuju udruženja odgajivača svinja. Sve do nedavno smo bili zemlja u kojoj smo se hvalili da nožemo da hranimo pola Evrope! Mi sad moramo da uvozimo hranu da bi prehranili naših 6,6 miliona stanovnika. Srbija danas ima 4.720 sela. Procene RZS posle popisa agrara su da će 2052. godine sa mape Srbije nestati oko 3.000 sela!To znači da će imati samo 5,2 miliona stanovnika.

Setva završena, prinosi će zavisiti od vremena i globalnih kriza

Prolećna setva završena je u većem delu Srbije, a ratari su posao obavili u roku, uprkos neizvesnostima na tržištu. U jesen je setva svih kultura obavljena na oko 842.000 hektara. Sad je bipplan da sešreostačle kulture zhsjenau na blizi 2,5 miliona hektara. Najviđše, blizu milion hetkara, zeuzepo je kukruiza, . pšotš je protekloij godianj najbolje podnosuio suišu  suncoket, očekivanja su da je zaejnaq na oko 280.000 hektara. Najjevćei pad je u setvi soje, koja će ponezvaničnim procenama zauzeti tek oko 70.000 hektara.

 Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je godina za ratarske kulture dobro počela, ali da je još rano govoriti o prinosima.  Dobra okolnost je što su ispoštovani agrorokovi, a aprilske padavine sbu ile od oko 60 litara po kvadra povoljne za tek posejane useve i pšenicu. Ipak, tržište će zavisiti od vremenskih uslova, ali i od krize na Bliskom istoku, koja utiče na cene energenata, dizela i mineralnih đubriva. Analitičaru upozoravaju da bi, ukoliko kriza potraje, poljoprivrednici mogli da se suoče sa ozbiljnim problemima u narednom periodu.

MK Grupa zainteresovana za preuzimanje šećerane u Crvenki

• MK Grupa, u okviru koje posluje ,,Sunoko’’, najveći proizvođač šećera u regionu, iskazala je nameru za kupovinu fabrike šećera u Crvenki. Sledeći korak je pribavljanje odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije i drugih nadležnih regulatornih tela, nakon čega će biti poznat konačan status akvizicije. To bi otna bila te’a fabriak u njihovom agrarnom sistemu za proivodnju šećera.
• Iz kompanije navode da bi preuzimanje omogućilo širu primenu poslovne strategije u sektoru šećera, uz potencijalni doprinos budžetu Srbije od oko 50 miliona evra.
• Ističu i značaj očuvanja zaposlenosti, jer šećerni sektor direktno zapošljava oko 1.000 ljudi, a indirektno više od 4.500. Srbija, za razliku od većine zemalja regiona, ostaje samodovoljna i neto izvoznica šećera.  U vreme kad aje u Evropi ugašeno oko 50 šećerana, Srbija ima dovoljno za ishranu. Potrebno joj je godišnje oko 200.000 tona za ishranu. Za vreme postojanja izvoznih kvata Srbija je mogla godišnje da izvozi 181.000 tona šećera. Očeku se da će ga i ove godien biti dovoljno proizvedneo za domaće tržište i izvoz. Jer, je ,,slatki koren’’ poseja na oko 30.000 hektara!

Klimatska otpornost Zapadnog Balkana traži konkretna ulaganja

Prilagođavanje klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu mora preći sa strategija na konkretne, koordinisane i sigurne investicije, poručio je generalni sekretar RCC-a Amer Kapetanović na otvaranju konferencije ”Ujedinjeni za klimu: Regionalna saradnja za otpornu budućnost“. Kako je istakao, klimatski rizici nisu samo pitanje životne sredine, već i razvoja, budžeta, infrastrukture, bezbednosti i zdravlja. Svaka poplava, suša, požar ili klizište znači i pritisak na javne finansije, jer se novac preusmerava sa škola, bolnica, puteva i poljoprivrede na saniranje štete.

• Prema proceni Svetske banke, regionu je u narednoj deceniji potrebno najmanje 37 milijardi dolara za prilagođavanje klimatskim promenama, javlja agencija BETA

Otpornost poljoprivrede prioritet za EU

Jačanje otpornosti evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora bilo je glavna tema neformalnog sastanka ministara poljoprivrede EU, održanog 4. maja u Lefkosiji, u okviru kiparskog predsedavanja Savetu EU. Ministri su razgovarali o tome kako bolje predvideti, sprečiti i ublažiti rizike koji pogađaju poljoprivredu, među kojima su klimatske promene, bolesti životinja i biljaka, nestabilnost tržišta i geopolitička kretanja.

• Ukazano je da se klimatski gubici u poljoprivredi EU procenjuju na oko 28 milijardi evra godišnje, dok veliki deo šteta ostaje neosiguran. Poručeno je da su potrebni jači sistemi ranog upozoravanja, bolji alati za upravljanje rizicima, više inovacija i koordinisan evropski odgovor;

Maroko sve jači konkurent na tržištu zamrznute maline u EU

Prema podacima EastFruita, Maroko je u 2025. ostvario značajan proboj na evropskom tržištu smrznute maline.

• Holandija je iz Maroka uvezla rekordnih 1.000 tona, vrednih više od 2 miliona evra, što je 50 odsto više nego 2024. i čak četiri puta više nego 2023. godine. Ukupan holandski uvoz smrznute maline dostigao je 13.500 tona, uz rast od 21 odsto.Poljska je zadržala vodeću poziciju sa udelom od 32 odsto, dok su Nemačka, Čile i Srbija činile još trećinu tržišta. Maroko je prvi put ušao među pet najvećih dobavljača, povećavši udeo na 7,4 odsto, zahvaljujući razvoju kapaciteta za smrzavanje i usklađivanju sa evropskim standardima kvaliteta.

Izgradnja najveće veštačke reke na svetu zvanično je počela 2002. godine. Danas ovaj sistem, vredan 79 milijardi dolara, povezuje četiri rečna sliva kroz više od 2.700 kilometara kanala, tunela i akvadukata, preusmeravajući vodu iz vlažnog juga ka sušnom severu Kine.

Deset zlatnih pravila za zalivanje biljaka tokom letnjih meseci

‘’Ove godine nećemo imati ništa od voća – šljive, jabuke, kruške… Sve je stradalo. Razgovarao sam sa čovekom iz Miličinice koji je prošle godine imao 12,5 vagona šljive – ove godine, kaže, neće imati ni za slatko. Kiša nije pala više od 40 dana. Zbog toga će i malina i kupina biti desetkovane. Ako uskoro ne padne kiša, velike štete pretrpeće i kukuruz – rod će biti prepolovljen”, kaže Zlatomir Nenadović, poljoprivrednik iz Pecke.

Tužno je, kada se pogledaju usevi i voćnjaci. Danima bez padavina, na temperaturama od 25 do 34 stepena, ni zalivanje ne pomaže. ”Sećam se, 2017. i 2018. godine bilo je dosta kiše u ovom periodu. Ali ove godinsuša je počela mesec dana ranije nego prošle. Zato će rod maline, kupine i kukuruza biti umanjen. Prošle godine suša je krenula oko 5. jula, a ove već 1. juna. I odmah je usledila jaka žega. Sećam se dobro – i 2000. je bila ovakva godina. Suša je tada takođe krenula rano, i bio je mraz u aprilu. Na kraju – ništa od voća nije bilo. I ove godine izgleda isto”, dodaje Nenadović. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jun 2025. godine ušao je u meteorološku istoriju kao mesec bez padavina, sa trideset letnjih i petnaest tropskih dana, i najvišom prosečnom temperaturom do sada zabeleženom – 24,3 stepena. U ovom delu Srbije preovladava jaka i ekstremna suša. U zemljištu je došlo do značajnog smanjenja vlage, što ugrožava useve. Mnogi poljoprivrednici već uveliko dopremaju vodu u cisternama za stoku. Manja rečna korita su presušila ili su na izdisaju, dok su se proticaji reke Kolubare s pritokama, kao i reke Jadar, spustili na nivoe bliske biološkom minimumu.

”Najviše stradaju kupina i malina tamo gde nema navodnjavanja. Veliki je problem i za stoku – nema dovoljno zelene mase za ishranu, a šta će tek biti na jesen, ne smem ni da mislim. Najgore je sa kukuruzom. Visoke temperature i suša ga suše u korenu. Teško da će ga biti i za silažu. Šteta je već sada od 50 do 70 odsto, zavisno od toga gde se parcela nalazi. Ni KAN nismo mogli da bacimo, jer nema kiše da ga rastvori ”,  kaže Jovica Stefanović, poljoprivrednik iz sela Miličinica.

Kad nema kiše, mora da se navodnjava!

Sve duže suše i nepredvidivi klimatski uslovi primoravaju poljoprivrednike da pronalaze rešenja kako bi sačuvali prinose. U valjevskom kraju ulaže se u sisteme za navodnjavanje, ali ni to nije jednostavno, jer je voda često ograničen resurs.

Dragić Đurđević, zemljoradnik iz sela Suvodanje, obrađuje više hektara zemlje pod malinom, kupinom i kukuruzom, a vodu za zalivanje obezbeđuje iz Suvodanjske reke – koja sve češće presušuje. Iako poseduje sistem još iz sedamdesetih, danas koristi vatrogasna creva i topove koji izbacuju i do 900 litara u minuti, a vodu za malinu dovozi cisternama sa četiri kilometra udaljene reke. Kukuruz je počeo da zaliva tek nedavno, kada su temperature premašile granice izdržljivosti za nezalivane useve.

”Već prve godine isplati se sistem ako zalivaš hektar kako treba. Uz navodnjavanje imao sam i po dve žetve u sezoni. Imam uslove da zalivam oko četiri hektara, ali to je tek 30 odsto ukupno zasejanog kukuruza. Razlika između zalivanja i nezalivanja je ogromna – i do 50 odsto u prinosu. Bez vode nema ništa. A sad nema ni kiše kad je najpotrebnija”, ističe Đurđević.

Uprkos sušnom početku leta, u ambarima će biti dovoljno žitarica. Na žitnim poljima u Kolubarskom okrugu kombajni proteklih nekoliko sedmica neprekidno rade. Rezultati sa terena ukazuju na solidne prinose i dobar kvalitet zrna, uprkos poleganju na pojedinim parcelama usled prolećnih kiša.

”Iako su prolećne padavine u pojedinim trenucima dovele do poleganja useva, godina je generalno bila povoljna za proizvodnju ječma. Štete nije bilo mnogo, a prinos se kretao od pet do šest tona po hektaru. Zrno je bilo potpuno zrelo i spremno za vršaj”, zadovoljan je postignutim rezultatima Miloš Radosavljević iz Pričevića, koji je ječmom zasejao hektar i po.

Suša nije naštetila žitaricama

U jesenjoj setvi strnim žitima zasejano je nešto manje od 19.000 hektara, od čega najviše pšenicom – 13.903 hektara. Žetva ječma sa 4.144 hektara uveliko je završena, ovsa je požnjeven sa 726 hektara, a raž sa 138 hektara.

”Prinosi pšenice su solidni, uglavnom između pet i šest tona po hektaru. Godina je bila naklonjena strnim žitima, ali izuzetno visoke temperature poslednjih dana utiču na smanjenje i prinosa i kvaliteta zrna. Zrno je suvo, a vlaga se kreće od 10 do 12,5 procenata”, kaže Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu. Prema podacima Regionalne privredne komore Valjevo, u žetvi 2024. godine prinosi pšenice kretali su se od dve i po do šest tona po hektaru, sa prosekom od četiri do četiri i po tone, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera, sortimenta i vremenskih uslova. I ostali strni usevi dali su zadovoljavajuće prinose u granicama višegodišnjeg proseka.

Ko ima uslove – navodnjava © AGROmedia/Dejan Davidović

Humizacija zemljišta. 

Postizanje visokih i stabilnih prinosa gajenih kultura treba da omogući povratak uloženog i dobru zaradu. Proizvodnja može biti ugrožena raznim faktorima u svim fazama proizvodnje.

Sistematska kontrola plodnosti zemljišta kao stalna mera ima za cilj utvrđivanje plodnosti zemljišta na sadržaj hranljivih materija. Zasniva se na objektivnim kriterijumima i planiranju potrošnje mineralnih đubriva u količini, odnosu i vremenu primene, kao i preduzimanju meliorativnih zahvata kao što su: kalcifikacija, fosfatizacija i humizacija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Analiza plodnosti zemljišta značajna je kao krvna slika kod čoveka. Bez obzira kojom vrstom biljne proizvodnje se bavite ili planirate da se bavite bez agrohemijske analize zemljišta besmisleno je bilo šta započinjati. Humus je izuzetno značajan u zemljištu. Đubrenje organskim đubrivima ima puno prednosti.

Stajnjak popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, povoljno deluje na toplotni režim zemljišta do izvesne granice utiče na brže zagrevanje zemljišta. Stajnjak treba rasturati neposredno pred osnovnu obradu zemljišta i odmah ga treba zaorati. Na odgovarajuću dubinu đubrenje stajnjakom treba organizovati tako da izvoženje, rasturanje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak po parceli rasturiti što je moguće ravnomernije. Ako se stajnjak izveze na parcelu u vreme kada se neće zaoravati treba ga ostaviti na gomili na kraju parcele i pokriti slojem zemlje do vremena zaoravanja.

Praćenje agrotehničkih mera i njihov odraz na visinu prinosa, zavisno od agroekoloških uslova, ima za cilj objektivno planiranje visoke i stabilne proizvodnje gajenih kultura, očuvanje strukture zemljišta kao i njegove plodnosti, piše Boban Stanković, dipl.ing.polj.Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji utiču na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Meri se pH vrednošću zemljišnog rastvora. Reakcija zemljišta (pH vrednost) javlja se kao   edafski faktor i ukazuje na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora.

Ukoliko  u zemljišnom rastvoru prevladavaju  H+ joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH – joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+  i OH- jona, onda je zemljište neutralne reakcije.

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

Neutralna pH vrednost je oko sedam, a što je kiselost zemljišta veća to je pH vrednost manja. U Borskom okrugu kao delokrugu aktivnosti PSS Negotin preovlađuju kisela zemljišta sa pH vrednošću od 4,5-5,8. Ako uzmemo u obzir da većini gajenih kultura odgovara pH od 6-7 to poznavanje i popravka zemljišne pH vrednosti dobija još više na značaju.

 Neadekvatnim đubrenjem, pogotovu azotnim đubrivima, može se uticati na povećanje kiselosti zemljišta. Zemljišna kiselost se povećava transformacijom amonijuma (NH4+) u nitrat (NO3-).Transformacija se dešava kao rezultat mikrobiološke aktivnosti u zemljištu.Primenom velikih količina azota može doći do smanjenja pH vrednosti zemljišta. Zato je značajno poznavanje pH vrednosti zemljišta kao i potrebe gajenih kultura  radi primene adekvatnih količina đubriva.

 
Azotna đubriva sadrže različite oblike azota, pa shodno tome imaju različite efekte na pH vrednost zemljišta.

·        KAN – krečni amonijum nitrat (27 odstoN) ovo đubrivo sadrži Ca i ne utiče na zakišeljavanje zemljišta  pa se preporučuje na zemljištima koja imaju nižu pH vrednost.

·        UREA (46 odsto N) i AN (34 osto N) amonijum nitrat – Ova đubriva dovode do blage acidifika cije (zakišeljavanja) zemljišta, stoga nisu preporučljiva za jače kisela zemljišta jer čestom i prekomerenom upotrebom smanjuju pH vrednost istih.

·        Amonijum sulfat (21% N) – ima veoma kiselu reakciju, nije pogodno za zemljišta jače kiselosti.

·        MAP  (12 odsto N, 52 odsto P2O5) – monoamonijum fosfat, treba ga izbegavati na jače kiselim zemljištima jer dovodi do acidifikacije.

·        DAP  (18 osto N, 46 odsto P2O5) – diamonijum fosfat (isto kao kod MAP).

·       Vojvodina zanemaruje vetrozaštitne pojaseve: Polovina opština ih nikada nije finansirala!

U poslednjih 11 godina, polovina opština i gradova u AP Vojvodini nije uložila nijedan dinar u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, pokazuje analiza ulaganja iz lokalnih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Iako su ovi pojasevi od ključnog značaja za zaštitu zemljišta od erozije i vetrova, broj opština koje sprovode ovu meru, kao i izdvojena sredstva, godinama su u paduU periodu od 2014. do 2024. godine, opštine i gradovi u AP Vojvodini, zbirno su u podizanje vetrozaštitnih pojaseva uložili malo manje od 370 miliona dinara. To je samo dva odsto od ukupnog iznosa novca koji je potrošen kroz lokalne programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Retko koja opština u Vojvodini sprovodi i finansira ovu meru, a i one koje to čine, ne trude se previše. Prosečno tek svaka peta od 45 opština novac od zakupa zemljišta ulaže u vetrozaštitne pojaseve. U celom periodu, najčešće sporadično, to je činilo 23 opštine i grada, dok 22 to nikada nisu uradile. Najviše opština je sadilo pojaseve 2017. godine, njih 15, ili trećina, a najmanje 2022. godine, sedam ili 15 odsto.

Po podacima do kojih se može doći, u AP Vojvodini je polovinom prošle decenije postojalo samo oko 730 hektara vanšumskog zelenila. Od toga je oko 450 hektara zaštitnih pojaseva i zasada, ali je samo oko 40% bilo očuvano, dok je ostalo proređeno, zapušteno, ili degradirano. Verovatno je sadašnje stanje još nepovoljnije.

”Nepostojanje poljozaštitnih pojaseva, zaštitnog i vanšumskog zelenila“ – visoko je rangirana razvojna slabost u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine za period 2011–2020. U istom dokumentu, da bi se stanje poboljšalo, planirano je „osnivanje zaštitnih pojaseva na 800 kilometara godišnje“. U dostupnim dokumentima nema podataka o tome koliko je od planiranog tačno ostvareno, ali rezultati našeg istraživanja ukazuju na to da je urađeno vrlo malo.

Pančevo i Sombor uložili više nego sve ostale opštine zajedno

Pozitivni primeri su gradovi Pančevo i Sombor. Jedino je Pančevo tokom celog perioda od 11 godina, u svakoj godini imalo meru podizanja vetrozaštitnih pojaseva, zbirno uloživši u nju 140 miliona dinara. Sledeći je Sombor, koji je za 10 godina uložio 53 miliona dinara. Tako su ova dva grada uložila 193 miliona dinara, što je 52% od 370 miliona koliko su sve opštine uložile zajedno.

Vrlo redovna ulaganja, po devet godina, imali su Kikinda (38,5 miliona dinara zbirno) i Kanjiža (6,3 miliona dinara). Bačka Topola je za 8 godina uložila 16,3 miliona dinara, a Senta za 7 godina 10,3 miliona dinara. Kada je ova mera bila finansirana, najčešće (u 10 opština) to se činilo samo u jednoj, dve, ili tri od 11 godina.

I na kraju, 22 opštine i grada nikada u poslednjih 11 godina nisu sprovodili, ni finansirali podizanje vetrozačtitnih pojaseva. Naročito je važno istaći da najveći broj lokalnih samuprava iz južnog i srednjeg Banata, koje su najizloženije nepovoljnom uticaju vetra, nikada ne ulažu u podizanje pojaseva.

Zanemarivanje vetrozaštite na delu i kroz brojke

Pored sve manjeg broja opština i gradova koje podižu pojaseve, u ovu meru se ulaže i sve manje novca. Najviše je uloženo u 2015. godini – 72,8 miliona dinara zbirno za sve opštine i gradove, najmanje u 2023. godini – 16,3 miliona dinara.

Sve je manji i postotak novca koji se ulaže u podizanje vetrozaštitnih pojaseva, u odnosu na iznose kojima se finansiraju ostale mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U 2016. godini, u vetrozaštitu je uloženo 3,4% od ukupnog iznosa za sve mere, dok je u 2023. uloženo 0,95%. To ukazuje da je na delu sistemsko zanemarivanje podizanja vetrozaštitnih pojaseva.

Pokrajina ne finansira podizanje vetrozaštitnih pojasevaPo izveštajima o sprovođenju pokrajinskog programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, AP Vojvodina nije finansirala podizanje ovih pojaseva u periodu 2014–2024, niti je raspisivala takve konkurse.

U AP Vojvodini su, takođe, poslednjih godina značajno opali iznosi uloženi u mere zaštite i uređenja, a znatno porasli za mere korišćenja poljoprivrednog zemljišta. U 2015. godini, mere korišćenja zemljišta činile su 25% od ukupnih izdataka, da bi u periodu 2017–2022. na ove mere trošeno između 42% i 48%. Najviše za izgradnju, rekonstrukciju i nabavku opreme za navodnjavanje, proizvodnju u plastenicima, zaštitu voćnjaka i vinograda od vremenskih nepogoda. Korisnici su poljoprivredna gazdinstva. Ne sporeći značaj ovih mera, ipak se radi o ulaganju u privatnu imovinu malog broja korisnika, a ne u javni interes.

 

Konkursi Ministarstva zaštite životne sredine Ministarstvo zaštite životne sredine raspisuje javne konkurse za pošumljavanje degradiranih površina, zaštićenih područja prirode, gradskih parkova, javnih površina i podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U periodu 2022–2024, dodeljena su sredstva i opštinama i gradovima u AP Vojvodini, između ostalog i za vetrozaštitne pojaseve. Podržano je između 15 i 18 opština i gradova godišnje, sa između 46 i 84 miliona dinara, zbirno za sve mere i sve opštine i gradove. Ne dovodeći u pitanje važnost inicijative Ministarstva da doprinese unapređenju stanja, značajan deo podržanih aktivnosti je, ipak, u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jer se radi o merama razvoja proizvodnih funkcija šuma i upravljanja zemljištem.

Pregled iznosa novca za podizanje vetrozaštitnih pojaseva za svaku lokalnu samoupravu u AP Vojvodini i svaku godinu u periodu 2014–2024.

Preporuke

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo: Potrebno je da AP Vojvodina sufinansira podizanje vetrozaštitnih pojaseva. U pokrajinski program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta treba uvrstiti sufinansiranje prvo izrade višegodišnjih planova podizanja vetrozaštitnih pojaseva, a zatim i sufinansiranje njihovog podizanja, u značajnim iznosima. Ovo bi se ostvarilo kroz konkurse za opštine i gradove. Težište politike moralo bi biti sprovođenje mera od opšteg interesa – povećati ulaganje u mere zaštite i uređenja, a smanjiti za mere korišćenja zemljišta.

 

Ministarstvo zaštite životne sredine: Potrebno je da se prvo u praksi primeni ono što je Zakonom o šumama i Zakonom o zaštiti prirode već propisano, a to je da u zaštićenim područjima prirode prioritet imaju ekološke i zaštitne, a ne proizvodna funkcija šuma, koja se ogleda u intenzivnoj komercijalnoj seči. Takođe i Zakonom o ministarstvima detaljnije opisati i bolje razdvojiti nadležnosti između životne sredine i poljoprivrede.

– pomoću lakmusove hartije, ako je zemljište kiselo plava lakmusova hartija na vlažnoj grudvici zemlje pocrveni, ako ima dovoljno kreča crvena lakmusova hartija poplavi.
– biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u kreču ( paprat, vresak, rastavić i dr.), dipl. Ing. Polj. Dejan Stefanović. Međutim, svi ovi načini su orijetnacioni, a da li j eneko zemljipšte kisleo odnosno da li trea izvsti klasifikaciju najbolje je utvditi hemoijskomk analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih stanica.

                                                                                                          (Autor je analitičar i publicista)