Foto: Pixabay (Ilustracija)

Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja

Agrometeorološki uslovi za sada idu naruku proizvođačima. Režim vlage u zemljištu prilično je dobar, setva je obavljena u optimalnim rokovima i vremenske prilike se pozitivno ocenjuju, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za javnost i Biznis.rs.

Voćarske kulture uglavnom nisu pretrpele značajnije štete od mraza, iako se i dalje ne može isključiti rizik s obzirom na najavljena zahlađenja i mogućnost pojave mrazeva u višim predelima.

Iako početak sezone deluje stabilnije u odnosu na prošlu godinu, sektor agrara nalazi se pod snažnim uticajem sukoba na Bliskom istoku i globalnih ekonomskih kretanja, pre svega zbog rasta cena energenata i mineralnih đubriva.

“Dizel gorivo, gas i mineralna đubriva čine ključne stavke u strukturi troškova proizvodnje u poljoprivredi, pa se svaki njihov nagli rast direktno prenosi na konačnu cenu hrane. Na svetskim berzama već se primećuje postepen, ali kontinuiran rast cena žitarica i uljarica, što dodatno otvara pitanje dugoročnih trendova na tržištu hrane i njihovog uticaja na potrošače i proizvođače”, ocenjuje Galetin.

U takvom okruženju poljoprivredna sezona ne predstavlja samo pitanje prinosa, već i važan faktor u ukupnim ekonomskim kretanjima, uključujući i doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda

• Za poslednjih četvrt veka u Srbiji je bilo devet sučša. Prosečna godišnja šteta bila je po 1,5 milijardi evra! Ukupne štete od  devet suša su bile 10,5 milijardi evra!
• Siromašan država Srbija nema paa da prizna elementarne nepogode I da nadoknadi štetu koja bi u tom slučaju posle svake suše bila najmanje po dve milijarde evra!
• A, vladajuće političke sturkture su smislile kako da bojsne štoneamui paa da palte  elemenetarne nepogode!  Svake godine posle suše sa dvocifrenom brojkom objasne pad poljoprivredne proizvodnje koji se upiše u strategijama razvoja. Te brojke objašnjvaju pad proivzdonej poljoorivrednicima, ali im to niko nikada ne nadoknadi!

Nakon prošlogodišnjih podbačaja u prinosima, pre svega kukuruza i soje, koji su Srbiju udaljili od pozicije značajnog izvoznika, očekivanja su da bi tekuća godina mogla doneti određeni oporavak, iako krajnji ishod i dalje zavisi od vremenskih prilika u narednim mesecima.

Analitičar Žarko Galetin smatra da trenutne geopolitičke okolnosti koje utiču na cene energenata, sukob na Bliskom istoku i krizu u Ormuskom moreuzu, treba porediti sa početkom rusko-ukrajinskog sukoba 2022. godine.

“Kod rata u Ukrajini vrlo brzo smo osetili odgovor na tržištu žitarica i uljarica, čije cene su naglo otišle gore. Međutim, kako su se pronalazile neke alternativne rute za protok, ukrajinskih žitarica pre svega, cene su počele da padaju. Najveći problem sada je što cene berzanskih roba puzajućom dinamikom idu gore, jednim sporim ali vrlo očiglednim tempom, što je znak da je u strukturi cene došlo do povećanja svih elemenata i troškova koji participiraju u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao što su energenti, mineralna đubriva i gas”, objašnjava analitičar.

On upozorava da kod tako laganog rasta cena nema vraćanja nazad i da je u pitanju trend koji će biti dugoročan i koji će se tek osetiti.

“Očekujem rast cena hrane, ali on neće biti tako brz i nagao kao 2022. godine. U naredne dve godine one će dostići jako veliki rast koji će da nas otrezni. Reč će biti o sporom trendu, koji neće tako lako padati, već će samo polako ići naviše. Mi se već sada suočavamo sa skupom hranom, a u ovom periodu to će biti još izraženije”, napominje Galetin.

Još jedna sušna sezona imala bi ozbiljne posledice na rast BDP-a! Poljoprivreda ima značajan uticaj na kretanje bruto domaćeg proizvoda, pa i ovogodišnja sezona može biti važan faktor ukupnog ekonomskog rasta. Prošla godina bila je izrazito nepovoljna, sa velikim podbačajima prinosa, pre svega kod kukuruza i soje, ali i kod drugih ključnih kultura poput pšenice i suncokreta.

“Takvi rezultati doveli su do gubitka izvozne pozicije Srbije na tržištu kukuruza, gde je naša zemlja godinama bila među značajnim svetskim izvoznicima. Procene pokazuju da je slabiji prinos značio manjak od oko 500 do 600 miliona evra, jer su ukupni prinosi pali na nivo od oko 4,5 do pet miliona tona, što je uglavnom bilo dovoljno za domaće potrebe i nešto malo za izvoz”, objašnjava Galetin.

U poslednje četiri godine čak tri su bile pogođene nepovoljnim klimatskim uslovima, visokim temperaturama i manjim padavinama. Zbog toga Galetin smatra da bi još jedna sušna sezona imala ozbiljne posledice po poljoprivredu, ali i po rast BDP-a.

  “Ipak, verujem da će ova godina biti bolja nego prošla, što značajno može da utiče na BDP kao agregatnu kategoriju na nivou cele privrede”, zaključuje on. (B.G.)