Voce u Srbji: U bericetnoj godini rod bude 1,6, a u prosecnoj oko 1,3 miliona tona! U takkvim godinama od izvoza se očekuje oko milijarda evra!

Nakon tri uzastopne godine suše i mraza, srpski voćari ove sezone očekuju znatno bolji rod. Ukoliko ne dođe do većih vremenskih nepogoda, stručnjaci procenjuju da bi ukupna berba mogla da dostigne oko 1,35 miliona tona voća. Posebno dobri prinosi očekuju se kod kajsije i trešnje. Iako bi veća ponuda mogla da utiče na pad cena na tržištu, voće najvišeg kvaliteta će i dalje zadržati visoku cenu.

Iza voćara Srbije su tri godine suše i mraza, a pred njima sve skuplji repromaterijal i energenti. Ekonomske činjenice koje se lakše podnesu kada priroda obeća dobar rod.

“Prošle godine nismo imali ni 30 odsto od onoga što je sada rodilo. Prošle godine je bila jako dobra cena za trešnju za one koji su imali roda, a ove godine ćemo videti kako će biti. Kad bi ove godine prosečna cena bila bar oko 350 dinara, to bi za nas bila odlična cena”, navodi Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka.

Rekordni prinosi trešnje i kajsije uprkos mrazu

Trešnja i kajsija ove godine će se brati u rekordno velikim količinama. Iako je deo srpskih voćnjaka o prvomajskim praznicima bio izložen mrazu, dobar rod se očekuje i kod višnje i jabuke, kao i kod gotovo svih ostalih voćnih kultura.

“Kod kajsije možemo očekivati preko 40.000 tona, a kod trešnje preko 25.000 tona, tako da je reč o rekordu – to su brojke koje očekujemo. Jedino iznenađenje koje bi moglo da se desi jeste pojava grada, ali to je faktor koji ne utiče toliko kao pozni prolećni mrazevi”, navodi profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Smatra da će dobar rod oboriti cenu voća koju plaćaju potrošači, ali da će cene trešnje, borovnice i maline dobrog kvaliteta i dalje biti veoma visoke.

Proizvođači najmanje zarađuju

Da rast prinosa nije srazmeran padu maloprodajne cene, saglasni su i u čačanskom Institutu za voćarstvo.

“Nažalost, proizvođači najmanje zarađuju. To je opomena, odnosno signal za inspekcije da vide sa otkupljivačima, preprodavcima i prerađivačima. Očigledno postoji nesklad, jer kupci često plaćaju znatno višu, pa i nerealnu cenu koja ne odražava stvarno stanje ponude i potražnje”, navodi Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

Leposavić navodi da će voće koje je svojevrsan nacinalni simbol – malina i šljiva – imati solidnu godinu.

• Očekuje se oko 45.000 tona maline, što je manje od prosečnih 65.000 tona, ali znatno više u odnosu na 18.000 tona ubranih prošle godine. Kada je reč o šljivi, očekuje se oko 300.000 tona, što je tri puta više nego prethodne godine.

Rodile rane trešnje

 Prve već na pijaci, 100 grama za 100 dinara. Rodile prve domaće trešnje. I ne zovu ih bez razloga “voće sreće”. Ipak, cena ovih prvih na tezgama ne izaziva osmeh.

Sezona trešanja 2026: Između rekordnih troškova proizvodnje i kupovne moći

Foto: Tresnja/M. Kovacevic: Kilogram trešanja na pijacama u Srbiji sredinom maja prošle godine koštao je i 1.500 dinara;

Za mnoge je ovo voće tada ostalo nedostižno, a da li će i ove sezone cene biti paprene, otkrio je agroekonomista Milan Prostran. Na početku je istakao da još uvek nema prvih informacija sa terena kako je završena oplodnja i da li je zbog nižih temperatura ili vremenskih kolebanja nastala šteta na ranom voću. „Međutim, ono što je sigurno jeste da ćemo imati bolju godinu nego prethodne dve. Naročito će biti bolja od prošle. Definitivno ćemo imati veću ponudu domaćih trešanja, višanja i kajsija i nećemo, nadam se, morati da ih uvozimo“, kazao je. Po njegovim rečima, to će uticati da cene trešanja i ostalog ranog voća budu niže.

• „Ova voćarska godina je bolja. Ako i bude nešto veća cena, to će se pravdati višom cenom goriva, većim troškovima, nedostatkom radne snage, ali svakako verujem da cena neće biti kao prošle godine“, rekao je. Izrazio je i nadu da neće doći do neočekivanog preokreta u smislu vremenskih uslova koji bi uticao na rod ranog voća.

„Nadam se da i uvoznici voća neće toliko uticati na cene“, naveo je. Objasnio je da je prethodne godine cena trešanja bila visoka jer je na rod uticao mraz, vetar i kiša koja je padala u vreme oplodnje. Takođe je, prema njegovim navodima, pre dve godine stradalo mnogo pčela koje vrše oprašivanje usled čega je prinos voća bio manji. „Prošle godine je stradalo oko 80 odsto ranog voća što je svakako uticalo na visoke cene“, zaključio je za Euronews Srbija Milan Prostran.

Rast cene voća bio glavni činilac rasta potrošačkih cena

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto, bio glavni činilac rasta potrošačkih cena.

Navedeno je da je na rast cene voća ubedljivo najviše uticao rast cene jabuka, od 37,1 odsto. Ovaj rast, ističe se u publikaciji RZS „Trendovi IV kvartal“, uslovljen je pre svega, padom prinosa, koji se procenjuje na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024. godinu, zatim učestale pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i povećanim troškovima proizvodnje, pošto su se voćari suočili sa većim izdacima za energente, zaštitna sredstva i radnu snagu, što je podiglo prag isplativosti. Rast cena trešanja u 2025. godini od 116,9 odsto, bio je, sa jedne strane, proizvod loših klimatskih uslova u Srbiji, jer su rano proleće prošle godine obeležili kasni mraz i grad koji su pogodili veći deo Srbije. Ovo je desetkovalo rod trešanja u ključnim voćarskim regionima, ostavljajući grane gotovo praznim, što je dovelo do toga da ponuda na pijacama bude izuzetno ograničena, a to je direktno diktiralo visoku početnu cenu. S druge strane,voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda trešanja imali su znatno veće troškove agrotehnike i zaštite kako bi plod dospeo do berbe, javlja  espreso.rs

Prve domaće trešnje na pijaci Đeram sa cenom od 1.000 dinara nisu nas bile obradovale, iako su uvozne iz Španije dvostruko skuplje. Međutim, kod voćara su uzburkale strasti.

U Ritopeku jedva čekaju da trešnja zarumeni, ali postoje sorte koje zavise od kalendara, piše RTS. “Trešnje pre ‘burlata’ i posle ‘burlata’, neće sigurno za petnaestak dana. Jesu bile prebolele te boljke, što mi kažemo, mrazeve, ali sad ova suša, što nema kiše, malo je opet alarmantno”, kaže Zlatko Ignjatović iz Ritopeka.

Crvena krošnja može da prevari, zarumenila se samo probna sorta i to svega dva, tri stabla. Prva trešnja koja je sazrela u Ritopeku, nije otporna na kišu. Kažu, ako padne kiša u Beogradu, puca trešnja u Ritopeku.

Iako mnogi tvrde da su trešnje bile prerodile, nije tako. Rod će biti kvalitetan i solidan, ali ni to ne garantuje zaradu.

“Kupci su ti koji diktiraju našu cenu. Kad bi bila prosečna neka, neka otkupna cena, znači prosek cene kad bi bio 350 dinara, to bi bilo za nas proizvođače, znači, da budemo zadovoljni. Ali, kako to obično ide, oni imaju više od nas uvek”, kaže Zlatko.

Ko više plati dobiće trešnje.

Prošle godine trešnja je vredela kao zlato jer je u mnogim voćnjacima ubrano tek po nekoliko kilograma. I vlasnici hladnjača procenjuju rod, nude ugovore, ali nema avansa, a proizvođači tvrde da će predati robu onome ko bolje plati.

Jedino radnici očekuju dobru dnevnicu jer dve godine zaredom nije bilo posla ili nisu dolazili uopšte. Verovatno će brati i kajsije.

“Ove godine je kajsija prerodila. Biće verovatno lepa sezona, samo da Bog dragi sačuva to, da ne bude neka nepogoda”, kaže Zlatko Ignjatović.

Kajsija prečnika ploda od četiri do šest centimetara najbolja je za jelo sa grane ili ako sazri u transportu do kupca.

“Dobije crvenilo, pola bude crvena, pola bude žuta. Najbolje kad bude sedamdeset posto crvena, onda je najlepša i najslađa. Za rakiju ide specijalna kajsija koja se skuplja sa zemlje, a sa drveta nikad ne ide u rakiju”, kaže Zlatko.

Pre kajsije da uživamo u jagodama, a posle će trešnje za petnaest dana.Ostala su još tri prskanja, neškodljiva, kažu, samo za lepši i ukusniji plod.

Kod izvoza malina Srbije u 2026. godini pala na treće mesto! 

• Posmatrano po količini izvoza malina, Srbija je pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  
• Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. Za devet meseci 2025. Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. odini?
• Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu na 4,88 u 2025.godini!

MINISTARSTVO PREDUZELO MERE NAKON OTKRIVANјA HEPATITISA A U BOBIČASTOM VOĆU U NEMAČKOJ Inspekcije na terenu – sporna pošilјka pod lupom sistema za brzo uzbunjivanje.

Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzelo je sve mere povodom utvrđenog prisustva hepatitisa A u zamrznutom miksu bobičastog voća tokom službene kontrole na tržištu Nemačke, saopšteno je danas iz ovog ministarstva.

Kako je navedeno, povodom slučaja pošilјke zamrznutog miksa bobičastog voća, u kojoj je tokom službene kontrole na tržištu Nemačke utvrđeno prisustvo virusa hepatitisa A, Ministarstvo polјoprivrede je juče putem RASFF sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani, primilo notifikaciju u vezi sa predmetnom pošilјkom, čiji je proizvođač firma „Frigo-Paun“ d.o.o. iz Požege.

Prema informacijama iz notifikacije, reč je o mešavini mekog voća različitog porekla, koja je sadržala malinu i kupinu iz Srbije, kao i jagodu, crvenu i crnu ribizlu i divlјu borovnicu poreklom iz Polјske.

Odmah po prijemu notifikacije, ona je prosleđena fitosanitarnoj i polјoprivrednoj inspekciji radi preduzimanja svih mera u skladu sa nadležnostima, navedeno je u saopštenju.

Polјoprivredna inspekcija sprovodi službenu kontrolu kod subjekta „Frigo Paun“ d.o.o. iz Požege, dok će fitosanitarna inspekcija, na osnovu dobijenih podataka o sledlјivosti, nastaviti kontrole i kod proizvođača maline i kupine iz Srbije.

Ukoliko se predmetna pošilјka vrati u Republiku Srbiju, granična fitosanitarna inspekcija će izvršiti pregled pošilјke i uzorkovanje radi laboratorijskog ispitivanja na prisustvo navedenog patogena, dodaje se u saopštenju.

Kako je istaknuto, postupak je u toku, a Ministarstvo će o nalazima službenih kontrola i svim relevantnim činjenicama blagovremeno obavestiti javnost.

Prema podacima RZS-a, u 2025. godine proizvodnja malina iznosila je 82.577 tona i bila je za 35,0 odsto manja od rekordne u 2018. godini (127.010 tona).  U XXI veku bila je manja samo u 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013. godini!

,,Smanjenoj izvoznoj količini malina pogoduju povećane izvozne cene. Međutim, povećane cene malina na svetskom tržištu podsticajno utiču na proizvođače u drugim zemlјama te je Ukrajina naglo povećala proizvodnju ozbilјno ugrozivši naše proizvođače, kako količinama tako i cenama.Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. godine suvereno bila na prvom mestu, u prethodnih 19 tromesečja, i duže. U trećem tromesečju 2025. Polјska je imala vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred  Srbije sa 92,9 i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra’’, kaže dr Zoran Keserović, profesor vođćarstva bnovosadskog Polјoprviredngo fakulteta. On isitče da s eu Srbiji pov doećšm nalaui9 blizui 200.000 hektara. Rod ponavjieš zavisi od vremenskih porilika. Kada suone povolјno rod se primaknej I na teđoinu od 1,5 milioanj tona, a  godinama kao što je bila prošla, 2025. Kada je prov mra, a ksniej suša uzle svoj dana, dobro je kad imamo rod i od 1,2 miliona tona. Po njegovim rečima na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra).

Foto: Goran Mulić – Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

• Posmatrano po količini izvoza, Srbija je u T3 pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. U devet meseci 2025. Godine Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini?

Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu u T2 2025. na 4,88 u T3 2025.

• Među najvećim proizvođačima Srbija ima ubedlјivo najveću cenu, je je ona kod Polјske, u T3 2025, iznosila 2,87 evra, kod Ukrajine 2,45, kod Kine 2,67 a kod Čilea 3,00 evra.
• Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).
• Srbija je u T3 2025. imala uvoz 5.013 tona zamrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarlјivo malo). U tome su bile 3.063 tone iz Polјske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?)…
• Ovo je rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju!

Voćnjaci s u Srbiji se nalaze na površinama od 196.129 hektara. Od toga su 58,9 odsto plantažni voćnjaci i 41,1 odsto ekstenzivni voćnjaci. Ovom polјoprivredom bavi se 242.769 gazdinstava. Voćnjaci su uglavnm koncentrisani u teritorijalnoj jedinici Srbija – jug (81,3 odsto ukupnih voćnjaka), posebno Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (52,1 odsto ukupnh voćnjaka. Najzastuiplјenija vrsta voćaka su šlјive, koje se uzgajaju na 38 odsto ukupnkih površian pod voćem. Značajan udeo imaju i jabuke (13.2 odsto), višnej sa 10,1 odsto, maline sa 9,5 odsto, kao i leska i orah zajendo oko 7,4 odsto.

Izvor: RZS/2026.

• U vremenu od 2014. do 2023. godine ukupne površine pod drvenastim voćnoim vrstama su uvećane za 7,6 odto, dok je ukupna proizvodnja umanjena za 10 odsto. Sa oko 1,2 miliona tona na oko jenda milion tona. Razlog smanejnja proiuvodnje je pad prinosa. Jr, prosek prinsoa u vremenu od 20q4. do 2018. godine iznosio je oko 7,8 tona po hektaru, a u vremenu od 2019. do 2023. godine, 7,6 tona o hektaru; 

U vremeni od 2014. do 2023. godine površone pod jagodstim voćem uvećane  su za 64 odsto, navodi se u Nacrtu Strategije razvoja polјorpvirede od 2025.do 2034. godine. Proizvodnja je uvećana za 57,6 odsto, odnosno poećana je sa 132.000 na 208.000 tona! Kod jagodastih voćnjuih vrsta zabeleženje pad prinosa sa  5,2 na 4,7 otna po hektaru u vremenu od 2014 do 2018. godine, u odnosu na period 2019-  2023. godine.

Neadekvatni odgovori na klimatske promene (suša, prolećni mrazevi i učestala pojava grada) upotreba nekvalitetnog  i nesertifikovanog sadnog materijala, kao i nedovolјno sagledan izbor lokaliteta za podizanje voćarskih plantaža u područjoima sa neodgovarajućim agroekološkim uslovima predstavlјaju glavne uzuroke pada prinosa voćnih vrsta.

Gajenje jagodastih voćaka u zaštićenom prostoru se u našoj zemlјi nalazhi tek na početku, pvenstveno zbog visokih ulaganja u proiyvodnju i nivoa iskorišćenog prostora unjemu. Pored toga, blagu prfeprekju stvara i promena namene ovakve proizvodnje jer su plodovi namenjeni isklјučivo za potrošnju u svežem stanjju. Zbog tog ao vaj sistem gajenja se preporučuje za proizvdohnjuremokintantnihhsorti maline (zbog produženja sezone berbhe napet do šest meseci), jagode (ya ranu i vanseyonsku proizvodnju) i borovnice i kupine. 

U visokim tunelima i plastenicima, jagodaste voćke se mogu gajiti na stalnom mestu u zemlјišti ili u hidroponskom sistemu, koje se obavlјa u kontejnerima/saksijama sa odgovarajućom supstratom. Tehnologija gajenja ovih voćaka u zaštićenomm prostoru se suštinski ne razlikuje značajno od gajenja na otvorenom polјu. 

Sektor voćarstva zaheva sistemsku podršku i unapređenje kako bi se zadržala i povećala njegova konkurentnsot nadomaćem i međunarodnom tržištu. Konstantnom i kontinuirankim proiyvodnjoim voća ipovrćša visokog kvaltieta, proiuvpođači će sačuvati i unaprediti tržišne pozicije.  

Pokrivenost uvoza vošema izvozom u vremenu od 2014. do 2023. godine, kako se navoldi u nacrtu nove Strategiej polјoprivrede Srbikje, pokazukje se relativna stabilnost. Tako je u 2014. godini pokrivensot uvoazu voćem izvozom iznosola 321 odsto, au 2023. godini 235 odsto. Bez obzira na smanjenje u 2023. godini, pri razmeni voća ostvaren je veći suficit (420,6 miliona evra) nego pri razmeni žitarica (370,4 miliona evra). 

Uvozna malian se prepakia i izvozi kao srpska, pa je ugorđen brend!

• Udruženje malinra ,,Vilamet” upozorilo je da je  domaće tržište preplavila malina stranog porekla koaj se u Sribji prepakia i potomk izvozi sa deklaracijom srpske maline.,Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvozo i da se uvozna malina jasno obeležava zemlјom porekla (npor. Kirgistan, Belorusija) kako bi kupci u EU znali šta kupuju. Predsednkik Naučnog voačrskog drutšva Srbije dr Aldeksandar Leposavić navodi da se malian navlјa nra zličitim tržištima, a da kupci imaju primedbe na kalitet isadržaj nedozvo0lјenih materijla (te[ki metali, pesticidi…), šo se potom pripisuje ,,srpskoj’’ malini. Apel je upućen i nadležnima, poručuju, odno se na zaštitu nacionalnog brrenda! 

Koliko je 2025. godine sezone malina koštala u svetu

Održan sastanak Svetske organizacije proizvođača maline – članica koje proizvede 70 odsto tog voća na globalnom tržištu

Globalna proizvodnja maline pred velikim je izazovom, koji se pre svega ogleda u veoma izraženim klimatskim promenama, saopšteno je na sastanku rukovodstva i predstavnika Svetske organizacije proizvođača maline (IRO).

Članice IRO-a su, pored Srbije i Čile, Poljska, Kina, Kanada, Meksiko, Bugarska, Velika Britanija (Engleska i Škotska), Peru, Ukrajina i SAD. U ovim zemljama proizvodi se više od 70 odsto globalne proizvodnje ovog voća.

– Razgovaralo se količinama, prodajnim cenama, kao i problemima i izazovima sa kojima su se proizvođači i izvoznici suočavali u ovoj sezoni. Ali i o pospešivanju potrošnje maline na lokalnom i svetskom tržištu kao i primeni bezbedonosnih standarda u pogledu higijene i upotrebe pesticida – rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, predstavnik Srbije u ovoj organizaciji i predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije.

Prema iznetim podacima, najveća proizvodnja malina u svetu ove godine ostvarena je u Meksiku sa više od 150.000 hiljada tona. Ta zemlja, osim u SAD, poslednjih godina počela je da izvozi i u Nemačku. U SAD je proizvedeno 82.000 tona, a više od trećine tog voća bilo je namenjeno za smrzavanje. Prodajna cena takve maline na američkom tržištu iznosila je 3,1 dolar po kilogramu, a zbog rasta potrošnje u ovoj godini povećali su proizvodne površine za 13,5 odsto i količine za 31 procenat.

Poljska je sa 70.000 tona na trećem mestu u svetu po količinama. Proizvodnja maline u toj zemlji, kako se moglo čuti, prilično je stabilizovana u protekloj sezoni. Oko 70 odsto maline prodato je u smrznutom stanju, a za 20 odsto je porasla prodaja sveže. Proizvođači u Poljskoj prosečno su u otkupu dobijali 2,2–2,5 dolara za malinu za sokove, pire i griz, od 2,7–3,3 za „rolend”, dok je malina za svežu potrošnju plaćana od 5,5–7,5 dolara za kilogram.

Četvrta zemlja po količini bila je Ukrajina koja je proizvela 65.000 tona maline. Do 75 odsto ukrajinske proizvodnje namenjeno je smrzavanju, a proizvođačima je malina plaćana od 1,95–2,9 dolara po kilogramu. Ukrajinska predstavnica napomenula je da se zbog rata njihova malina i dalje dobrim delom prodaje preko poljskih izvoznika. Čile, koji značajno uvećava proizvodne površine poslednjih godina, na petom je mestu sa 25.500 tona maline. U toj zemlji teži se ukrupnjavanju parcela na kojima se malina gaji, ali i unapređenju sortimenta. Kako je navedeno, intenzivno se radi i na povećanju udela mašinske berbe zbog sve težeg obezbeđivanja radne snage.

Leposavić je izneo podatak da je Srbija po količinama odmah posle Čilea iako je ove godine proizvedeno 18.000 tona u odnosu na prošlogodišnjih 45.000. Na otkupnim mestima u našoj zemlji cene maline bile su 5,12 dolara za „vilamet” i 5,29 za sortu „miker”. Uz poznatu situaciju na našem tržištu i u primarnoj proizvodnji, zategnute odnose između proizvođača i hladnjačara, veliki problem za srpske proizvođače, kako je rekao, predstavljale su i klimatske promene i suša koja je uzela danak u ovoj sezoni. Njegova očekivanja su da bi, ukoliko postoji spremnost, situacija u malinarstvu mogla da se poboljša u narednih nekoliko godina.

Leposavić je na ovom sastanku ukazao i na pozitivne primere iz proizvodne prakse u našoj zemlji. Recimo, primenu savremenih tehničkih rešenja koja, pored navodnjavanja i zaštitnih mreža, podrazumevaju i programirano prihranjivanje i zaštitu po integralnom konceptu. Takođe, napomenuo je da su u Institutu za voćarstvo u Čačku proizvedeni predosnovni i osnovni sadni materijal „mikera” i „vilameta i koji će od naredne sezone biti na raspolaganju rasadnicima i proizvođačima.

Kada je reč o ostalim državama članicama, Kanada je proizvela 4.408 tona (za devet odsto više nego prošle godine), a Bugarska 3.200 tona ili za 20 odsto manje nego lane. Cene za kilogram predate maline u ovoj zemlji bile su od tri do 3,5 dolara.

– Interesantno je i ono što smo čuli od predstavnika Kine, a to je da ova zemlja sve više postaje isključivo tržište za malinu najboljeg kvaliteta. Ovo je posledica znatno boljeg standarda kineskog stanovništva i unapređene kulture ishrane u kojoj ovo voće zauzima sve značajnije mesto – istakao je Aleksandar Leposavić.

• MALINE PONOVO UGROŽENE Prizemno voće izuzetno osetlјivo na mraz STRUČNјACI STRAHUJU DA BI PRINOS  u 2026. GODINI MOGAO BITI I DO 30 ODSTO MANјI!                            

Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević izjavio je danas da je nisko voće, poput malina i kupina, u ovom periodu izuzetno osetljivo na prizemni mraz i da se prinos može da bude manji i do 30 odsto.

 On je za Tan‌jug rekao da su maline, kupine i borovnice najosetljivije, jer su pri zemlji, a snižavanje temperature oštećuje proteine neophodne za njihov razvoj. “Kod biljaka koje cvetaju, poput višanja i kajsija, koje još nisu procvetale dosta je manji rizik od oštećenja, ali daleko od toga da ne postoji rizik”, rekao je Blagojević. Blagojević navodi da će prolećni mrazevi trajati do 10. maja, a posle 10. maja biće ih retko, ali da je moguće da bude izuzetaka. “Mogući su neki mrazevi od minus dva, tri do pet stepeni Celzijusa koji su već opasni. Mrazevi plus jedan i dva stepena su priprema, a od nula do minus pet stepeni veoma je opasno”, objasnio je on. Blagojević kaže da, kada je reč o zaštiti voća od mraza postoje metode poput letenja helikopterom, jer se meša topliji i hladniji vazduh, kao i grejanje velikim fenovima na modrenim imanjima. On se osvrnuo na popularni termin rejonizacije i istakao da je uvek preporuka pre ozbiljnog gajenja biljke treba izvršiti analizu tla. “Analiza podrazumeva ispitivanje sadržaja natrijuma, kalijuma, fosfata, pH zemljišta, kalcijuma, debljinu humusa i tako dalje da bi se procenilo koja je biljka najbolja za to zemljište”, naveo je.

Ukazao je na to da bi država trebalo da obezbedi grejače, ali da tu postoje i troškovi struje. Blagojević je naveo da je veliki problem za poljoprivrednike i grad koji zna da uništi polja i bašte. “Veliki izazov je grad, posebno leti jer on nastaje upravo zbog tog naglog otopljavanja, sudara vrućeg vazduha koji nije bio nekad tako vruć i hladnog i naglo pada leda, te pošto sad tog vrućeg vazduha ima mnogo više nego što je bilo tada, sad je grad mnogo češći nego kad smo mi bili deca”, rekao je on.

Objasnio je da je grad mehanička pojava od koje nema odbrane, osim protivgradnih raketa koje uspevaju, da reše taj problem. “Pored rakete postoji i protivgradna polietinska mreža, koja fizički zaustavlja grad i rešava stvar 90 ili 100 odsto. Tako da je preporuka da se ona uvek ima, posebno kada je u pitanju osetljivo voće koje visi, kao što su šljive, višnje, kajsije, breskve, grožđe za vino”, ukazao je on.

Rekao je da grad uvek nastaje od maja do oktobra i da je tu pravo rešenje da država pomogne.”Ministarstvo poljoprivrede treba da pomogne, posebno za protivgradne mreže za osetljivo voće, tu nema nikakve dileme. Pored toga, imamo standardni problem neverovanja u sve nove hemikalije, znači nekad su se pesticidi, kad sam ja bio dete, dodavali čak 100 mililitara za hektar, sad se dodaje ispod 10 i niko ne veruje da tih 10 radi”, objasnio je on.

Blagojević je naglasio da su kupina, malina i borovnica ponos naše zemlje i da se maline gaje samo još u Čileu, nekom delu Poljske i Mađarske. “Srbija najviše izvozi malinu, drugi kažu da naša malina ima poseban ukus za razliku od one čileanske koja stiže kasnije i u dugom vremenskom periodu”, naveo je.

Dodao je da će Srbija za tri nedelje jedina na svetu imati malinu koja je porasla, ali da ona normalno zahteva specijalno zamrzavanje, vožnju specijalnim kamionima i da to sve dosta košta.  “Zato u Francuskoj, Italiji i u svim zemljama u kojima se proizvode konditori i filovi, ona je najviše cenjena”, dodao je on.

Blagojević je rekao da će prinos maline biti bolji nego prošle godine i da je problem ovog dela Evrope to što je naglo došao veliki toplotni talas. “Nije samo temperatura skočila, već je došlo do velikog uvećanja koje spaljuje biljke, tako da je to veoma moguće ove godine i time smanjuje prinos”, navodi on.

On je rekao da zbog promenjenih klimatskih uslova biljke koje su ranije uspevale negde danas ne uspevaju i naveo primer lavande, koja je ranije uspevala samo u Mostaru. “Ranije u staroj Jugoslaviji, kada sam ja bio dete, lavanda je uspevala samo u Mostaru, a sada ona uspeva i na Fruškoj Gori. Tada nikom nije palo na pamet da gaji lavandu na Fruškoj Gori, kada sam ja bio u srednjoj školi, dakle ’87. godine. Ona je tada rasla u Dalmaciji, na Hrvatskim ostrvima i Hercegovini pa do Mostara, znači sad se to proširilo gore”, objasnio je on. (B.GULAN)