Foto arhiva autora: Najveća fabrika pod otvorenim nebom u Srbiji je njiva sa 3.257.100 hektara! Ona je

rascepkana u 19 miliona malih parcela!

Srbija je nekad je po analizama političara mogla da hrani pola Evrope, a sad je izgubila semenski i
prehrambeni suverenitet…
Njega treba da vrati Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine!?
 Srbija je decenijama važila za zemlju sa ogromnim agrarnim potencijalom, državu koja „može da
hrani pola Evrope“. Danas, međutim, domaća poljoprivreda suočava se sa dubokom strukturnom
krizom: stočni fond je na istorijskom minimumu, sela nestaju, prehrambeni i semenski suverenitet
ozbiljno su narušeni, a proizvodnja hrane postaje sve zavisnija od uvoza;
 Posebno mora da zabrinjava statistika,a to je da je ekonomija napustila teritoriju!  To se
dogodilo od kad au 600 sela više nema nijedne krave! Jer, u Srbiji ima 4.720, sela a RZS
prognozira da će po 2052. godine nestati njih 3000! Srbija će tada imati samo 5,2 miliona
stanovnika!
 ,,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razhvoja Srbije od 2026.
do 2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim
procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača!? Ili će i ovaj dokument
ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji’’, kaže dr Tatjana Brankov, vođa
tima izrade ove Strategije od 2026. do 2034.godine, koja treba Srbiju da izvuče zdravu iz agrarnih
i drugih problema;
 Jer, u protekloj deceniji zbog loše, socijalne, Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014.
do 2024. godine, Srbije je  izgubila semenski i Prehrambeni suverenitet… Njih treba da vrati
primena nove Strategije do 2034. godine…
Piše: Branislav Gulan
U takvim okolnostima predstavljena je nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od

2026. do 2034. godine, koja kao jedan od ključnih ciljeva definiše povratak prehrambenog i semenskog
      suvereniteta zemlje. Autori strategije tvrde da je ovaj dokument drugačiji od prethodnih jer prvi put ima
      jasno definisan razvojni cilj, ali ostaje otvoreno pitanje da li će ambiciozni planovi biti praćeni doslednom
      politikom i stabilnim finansiranjem!?

2
Kako upozorava prof. dr Tatjana Brankov, vođa tima za izradu noe Strategije poljoprivrede i ruralnolg
razvoja od 2026. do 2034. godine, ključni problem Srbije nije samo proizvodnja hrane, već činjenica da je
ekonomija napustila ruralni prostor!
 U Srbiji postoji 4.720 sela, ali u čak 600 više nema nijedne krave muzare! To je trenutak kada
prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i ljudi! I tada nastaje
tišina… Čeka se samo ko će biti poslednji da ugasi svetlo u selu koje nestaje! Takvih je danas u
Srbiji oko 1.200 sela!
 Stočarstvo na istorijskom minimumu;
Najveći problem domaćeg agrara danas predstavlja stočarstvo, koje je decenijama u padu. U razvijenim
zemljama sveta stočarstvo učestvuje sa oko 70 odsto u vrednosti poljoprivredne proizvodnje BDP, dok je u
Srbiji taj udeo pao na svega 20 odsto!
 Broj svinja danas je vraćen na nivo iz 1947. godine i iznosi oko 2,4 miliona grla, dok je ukupan broj
goveda pao na oko 698.000, što je najmanje u poslednjih sto godina. U odnosu na desetogodišnji
prosek, broj goveda manji je za 10,5 odsto, a svinja za čak 18,4 odsto.
Posledice takvog stanja dalekosežne su i po ekonomiju i po demografiju sela. U mnogim mestima nestankom
stočarstva nestao je i osnovni novčani tok koji je održavao život u ruralnim sredinama.
 Analitičari upozoravaju da selo bez krava nije samo agrarni problem, već pokazatelj ekonomskog
gašenja čitavih područja. Kada nestane stočarstvo, vrlo brzo nestaju i male mlekare, prodavnice,
zanatske radnje, lokalna prerada i sela!
 Sad je u fazi nestajanja njih oko 1.200 koja na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika!
 Procene RZS su da će sa mape Srbije do 2052. godine edstati čak 3.000 sela!
 Srbija će tada imati manje  od 5,2 miliona stanovnika!
 U protekloj deceniji ugašeno je više od 62.000 farmi, dok je iz sela nestalo oko 1.000 malih
prerađivačkih kapaciteta. Istovremeno, čak 1.200 sela nalazi se pred nestankom jer imaju manje
od po 100 stanovnika;
Prehrambeni i semenski suverenitet pod znakom pitanja
 Jedan od najozbiljnijih problema na koji upozoravaju stručnjaci jeste gubitak prehrambenog i
semenskog suvereniteta Srbije!
 Država danas u velikoj meri zavisi od uvoza osnovnih inputa za proizvodnju – semena, đubriva i
drugih repro-materijala.
 Posebno zabrinjava pad učešća domaćih instituta na tržištu semena kukuruza – sa 23,6 na svega
11,1 odsto, u korist stranih kompanija!
Takav trend, upozoravaju agroekonomisti, direktno dovodi u pitanje dugoročnu održivost domaće
proizvodnje hrane, posebno u uslovima globalnih kriza i poremećaja na tržištu.
 „Zemlja koja izgubi semenski i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju svog sela, a
vremenom i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti“, navodi se u novoj Strategiji
poljoprivrede i ruralnog  razvoja Srbije!

3
 Nova strategija zato predviđa obnovu domaće proizvodnje inputa, jačanje stočarstva i povećanje
dodate vrednosti kroz preradu hrane, ali stručna javnost postavlja pitanje koliko su ti ciljevi realni
bez ozbiljnih sistemskih promena!
Sela i gazdinstva
U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 SELA, odnosno kako to piše u Ustavu, naselјenih mesta! Jer, dr\ava
Srbija nji umni politi;ari iy davnijh vremena odrekli su se sela. Odnosno odrekli su se imena sela… Od toga
1.200 mesta vieš niej naseljeneo. Pre im nestajanje za jednu decenieju. Jer, u njiam na spavanju vše nema ni
po 100 stanovnika! Ona su u fazi nestajanja,. U njih se ne ispalti trošti novac za da bi se produđžio njihov
život! Sad treba spašavati varošitre. Jer, svak9isvake godien nestaji po jedna grad veloičiuen, Kikine,
Kruševca ili… Jer, za toliko je onja manja Umre vkiše od 100.000 stanovnika, a rodi se samo 65.000!
 Prema podacima RZS do 2052. godine sa mape Srbije nestaće 3.000 sela, kako ih mi zovemo!
 Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 gazdinstava. U svakom je prosečan broj članova i
stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupno je 1.150.653 osoba u tom primarnom sektoru;
 Starost nosioca polјoprivrednih gazdinstava je 60 godina, navode u RZS. Tek svaki 11 nosilac
gazdinstva je mlađi od 40 godina!
 Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U njemu danas postoji po jedno govedo, najčešće
krava, pet svinja,  43 živine tri košnice! 
 Kada se obnovi stočni fond u zemlјi, tek onda može da se radi na povratku Prehrambenog
suvereniteta!
Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište
u zatvoren ekonomski krug.
 Kada se taj krug prekine, nastaje tišina!
Ta tišina se ne čuje odmah!
Ona dolazi postepeno: prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se ugasi prerada, a na kraju
se ugasi i selo. Mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zato što u njemu više ne vide računicu. A, bez
računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep ili istorijski važan.
 Mlad čovek ne odlazi od zemlјe, on odlazi od neizvesnog novčanog toka. Polјoprivreda u kojoj
se ne može projektovati prihod ne može zadržati ni znanje!
 Pitanje zato nije „ko je kriv“. Pitanje je: Ako je ekonomska logika sela vremenom postala
nestabilna? A, Srbija velike i neiskorišćene šanse ima i u ruralnom prostoru, odnosno turizmu!
Jer, nisu ni iz bliza iskorišćene. Primer je za to je 10 privlačnih, a neiskorišćenih sela koja se
preporučuju za seoski turizam. Među njima su Rajačke pimnice i okolina, kod Negotina, Kameno
selo, Stara planina, Lukovska banja, Kuršumlija, Prolom banja, Sisevac kod Paraćina, salaši u
Vojvodini i niz drugih neodovlјno posećenih naselјenih i nenaselјenih sredina… U tim sredinama
ima posla za sve koji traže svoj krov nad glavom!
Ovaj proces nije posledica jedne odluke, jednog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenijskih
strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podrivala predvidivost.
Stočarstvo je godinama poslovalo u uslovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti. Više od tri i po
decenije stočarstvo je imalo godišnji pad proizvodnje, od po tri odsto!

4
Od polјoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali često nije postojao sistem na koji može da se osloni.
Polјiprivreda nikada u Srbiji nije bila sistemska prioritetna grana. Zašto_ Odgovoor znaju samo oni koji
vode ovu agrarnu zemkju! Osim u vreme protesta na ulici, kada su izlazili proizvođači hrane.
Zbog svega toga Predlog Strategije 2026. do 2034.godine je sad između ambicioznih cilјeva i starih
strukturnih problema. Njeni kretatori kažui da ona ima razvojni cilј! Prethodna sstrategiaj od 2014. do
kraja 2025.godine iamla je socikjaknhi cilj. Cehovi za tu prethdnu strategiju koju je kreialo 240 domaćih
eksperata je počeli su da stižu. Priv je bio gubitak semenskog suvereniteta, za koj se ćutalo… Ali, sad je stigao
iu njetanak Prehramkbngo suverentieta. To se nuiej moglo sakriti od naroda, jer je samou 2025. godine i
moralo je da se uveze više od 100.000 tona svinjskog mesa i oko 50.000 mleka… Kriza mesa i mleka nije
nastala preko noći,. Ta teška boklest agrara Srbije pogrešno je lečena pa će i sad trebati dosta vremena da se
ona bar zaleči. A, to traži da se napune staje i pašnjaci sa govedimja, obori sa svinjama, tovori sa ovcama…
Da li je agrar Srbije izlečen znaće se tek kada u stajam ai na pašnajcaima bude bar:
 Dva miliona goveda;
 Blizu šest miliona svinja;
 Najmanje tri i po milina ovaca;
 Oko 90 miliona živine i oko osam miliona koka nosilja!
Da bi se to ostvarilo mora proći mnogo vremena. Jer, bolesni agrar u Srbiji sad ima samo:
 698.871 grlo goveda.Toliko ih je bilo i pre jednog veka!
 2.403.991grlo svinja. Njih je u Sribji toliko bilo posle završetka Drugog svetskog rata 1947. godine!
 Vlasnici ovaca sad imaju samo 1.684.013 grla ovaca u torovima. Nema padataka kad ih je manje
bilo!
 U Srbiji sad ima samo 14.509.387 grla živine…
U odnosu na na desetogodišnji prosek (2015.-2024.), ukupan broj goveda manji je za 17,3 odsto, svinja za 13,9
odsto, ovaca za 1,5 odsto i živine za 7,3 odsto!
 
Zato i ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim
procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati
pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji iz ovih oblasti!
Ambiciozni ciljevi nove strategije, realni plan ili ostaju samo želje političara!_
Strategija poljoprivrede do 2034. godine predviđa:
 jačanje stočarstva i povećanje broja grla;
 razvoj srednjih tržišno orijentisanih gazdinstava;
 veću podršku ruralnom razvoju;
 prilagođavanje klimatskim promenama;
 povećanje organske proizvodnje;
 digitalizaciju poljoprivrede;
 jačanje domaće prerade hrane;
Poseban cilj jeste povećanje vrednosti proizvodnje po hektaru. Do pre dve godihne toje bilo oko 1.200 evra. U
novoj Strategiji piše da je to od 2023. godine iznosi oko 1.800 evra, a treba da se poveća bar za tri puta!
 Srbija trenutno koristi oko 3,25 miliona hektara obradivog zemljišta, dok je vrednost proizvodnje
po hektaru i dalje višestruko niža nego u Evropskoj uniji;

5
Na  toj velikoj fabrici pod otvorenim nebom (koja je podeljeba u 19 miliona mini parcela) već decenijama se
godišnje proiyvodi samo oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda, odnosno, sirovina za hranu. Proizvodnja
gotovo svih deset osovnih ratarskih proizvoda, po hekaru je niža nego li pre dve, tri, četiri ili pet decenija!
Nauka treba da utvrdi zašto i da pronađe rešenje za rast proizvodnje!
 Jer, analitičari ističu da bi samo agrar u Srbiji mogao godišnje da donese vrednost proizvodnje od
oko 90 milijardi evra! A, tolika je danas vrednost BDP Srbije!!!
Plan strategije jeste da se ta vrednost u narednoj deceniji višestruko poveća kroz intenzivniju proizvodnju,
razvoj prerade i veću konkurentnost domaćih proizvođača.
Predviđeno je i povećanje izdvajanja za ruralni razvoj. Danas se čak 88 odsto agrarnog budžeta troši na
direktna plaćanja i subvencije, dok je ruralni razvoj godinama dobijao tek simboličan deo sredstava.
 Plan i realna želja su da se taj udeo poveća na 15 odsto u naredne tri godine, a do 2034. godine na
30 procenata, po uzoru na praksu Evropske unije!
Agrarni budžet: veliki nominalno, ali nedovoljan za razvoj?
Agrarni budžet Srbije za 2026. godinu iznosi 147,5 milijardi dinara, što je nešto manje nego prethodne
godine, kada je poljoprivredi bilo namenjeno 149,7 milijardi dinara.
To bi bilo dovoljno da je agrar zdrav organizam. Ali, poljoprivreda u Srbiji je teško bolesna  i pogrešno
lečena u poslednjih pola veka. Zato prvo treba nju izlečiti pa tek onda raditi na povratku prehrahmbenog i
semenskog suvereniteta.
Da bi se to postiglo prvo u:
 U stajama i na pašnjacima treba da bude dva miliona grla goveda;
 U oborima oko šest miliona grla svinja;
 U torovima oko 3,5 miliona ovaca;
 U dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja;
Iako vlast ističe da su ulaganja višestruko povećana u odnosu na 2012. godinu, kada je agrarni budžet iznosio
tek oko 40 milijardi dinara, deo stručne javnosti smatra da to nije dovoljno za ozbiljan razvoj sektora.
Najveći deo sredstava i dalje odlazi na subvencije i direktna plaćanja, dok su kapitalna ulaganja i razvojni
projekti nedovoljni za dugoročnu transformaciju domaće poljoprivrede.
 Poseban problem predstavlja činjenica da poljoprivreda, uprkos strateškom značaju, ni danas nije
sistemski tretirana kao ključna privredna grana. To im se obe’ava I to ganski smao kada izađu na
ulice da se čuje i njihov glas!
Laboratorija za mleko – primer i simbol neispunjenih obećanja vlasti!
Jedno od pitanja koje se u agraru ponavlja godinama jeste Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta
mleka u Batajnici.
 Laboratorija je završena još pre jedne decenjije! Ali, nikada nije stavljena u punu funkcijuyšto
znaju sve vlasti koje su bile od nejne izgradnej do danas. To što znajui negovore, kao da taj
problem nepostoji! Jer, po tomeđtpo se ćjuti, odna niko za tja problem trpođšenajk novca nije
odgovoran!? Tokom vremena postala je simbol neispunjenih obećanja i promena ministara
poljoprivrede;

6
Sadašnji, 17. ministar poljoprivrede od demokratskih promena 2000. godine, prof. dr Dragan Glamočić
najavio je da bi laboratorija konačno trebalo da počne sa radom tokom 2026. godine, kao i da će mleko u
buduće biti plaćano po kvalitetu! Još uvek je to kao I kod svih dosadašnjih ministara samo na nivou
obećanja!?
To bi, prema najavama, trebalo da uvede transparentniji sistem otkupa i pravednije uslove za proizvođače.
 Istovremeno, od decembra 2026. godine maksimalno dozvoljena količina aflatoksina u mleku
trebalo bi da bude smanjena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, čime bi Srbija konačno
uskladila standarde sa Evropskom unijom!
Međutim, deo proizvođača strahuje da mali farmeri neće moći brzo da se prilagode novim pravilima bez
ozbiljne finansijske pomoći države. Loše priemr rada je da se u proekloj deceniji ugasilo 62.000 farmi! Preti
opasnost da se taj proces nastavi i dalje!
Najdramatičniji deo slike agrara Srbije jeste demografsko pražnjenje sela.!
 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do 2052. godine sa mape Srbije moglo bi da
nestane čak 3.000 sela;
 Tada će navodno, prema analizama, Srbija imati samo 5,2 miliona stanovnika!
Stanje danas u Srbiji kojoj  nedostaje:
 oko 1.000 sela nema prodavnicu;
 blizu 3.000 nema vrtić;
 oko 500 nema asfaltni put;
 oko 2.000 sela nema poštu ili bankomat;
 Više od 1.000 sela nema ni osnovnu školu. Razlog je što nema đaka!
 U mnogim mestima ostale su samo prazne kuće i staro stanovništvo. Procene govore da u Srbiji
postoji oko 50.000 praznih kuća bez vlasnika, dok se u još oko 150.000 objekata više ne živi;
Primer da je oporavak moguć!
Da je uspešna proizvodnja moguća i u domaćim uslovima pokazuje primer porodične mlekare ,,Radišić’’ iz
Čuruga kod Žablja. Ova farma sa oko 40 do 60 muznih krava i robotskom mužom prerađuje kompletno
proizvedeno mleko u 17 vrsa sireva, visoke dodatne vrednosti. Mesečno proizvodi oko tri tone sireva i planira
izlazak na izvozna tržišta.
Takvi primeri pokazuju da su prerada, znanje i ulaganja ključ opstanka malih i srednjih proizvođača!
Sela nestaju brže nego što se obnavljaju!
Prihodi sela nisu delatnosti iz prošlosti, već temelji svake stabilne ekonomije!
 Kada se u selu ponovo pojavi stabilan prihod, kada mladi vide da trud ima rezultat, kada se
vrednost zadržava tamo gde nastaje, tada se vraća i život. Ne preko noći, ali trajno! Jer, povratak
selu ne počinje asfaltom i parolama. On počinje povratkom logike, poverenja i sistema koji
funkcioniše! Selo nam ne sme biti trošak! Ono mora postati investicija i stabilnost!

7
 Zemlja koja izgubi  semenski suverenitet i prehrambeni suverenitet gubi i ekonomsku funkciju
svog sela, a vremenom joj nestaje i sposobnost da odlučuje o sopstvenoj budućnosti. Zato povratak
selu nije romantična ideja niti povratak u prošlost. To je ekonomska nužnost i jedna od
najvažnijih strateških odluka koje jedno društvo može doneti o sopstvenoj budućnosti.
 ,,Dakle, ostaje ključno pitanje i ove Strategije poljoprivrede i ruralnog razhvoja Srbije od 2026. do

2034. godine: Da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim
      procedurama i stvarnim odlučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača!? Ili će i ovaj dokument
      ostati pretežno deklarativan kao i većina dosadašnjih u Srbiji’’, kaže dr Tatjana Brankov, vođa
      tima izrade ove Strategije koja treba Srbiju da izvuče iz agrarnih i drugih problema. Ona je i
      profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i predsednik Društva agroekonomista Srbije…
      Ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim
      procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati
      pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji!
       Predlog Strategije postavlјa ambiciozan cilј: Obnovu Prehrambenog i semenskog suvereniteta
      Srbije i transformaciju sektora ka održivim, ”zelenim“ i digitalnim modelima proizvodnje. Fokus
      je na šest posebnih cilјeva, od stabilnosti dohotka i jačanja stočarstva, do prilagođavanja
      klimatskim promenama i usklađivanja sa standardima EU (IPARD III, e-Agrar, IACS sistem)!
       Dokument donosi i zabrinjavajuće podatke o stanju zemlјišta. U poslednjih deset godina Srbija je
      izgubila više od 200.000 hektara korišćenog polјoprivrednog zemlјišta, dok je čak 57 odsto
      teritorije već sada izloženo umerenom ili visokom riziku od degradacije;
       Pad sadržaja humusa, erozija, zbijanje zemlјišta i zagađenje prepoznati su kao klјučni dugoročni
      problemi, dodatno pojačani klimatskim promenama!
       Ako se domaća polјoprivreda u sve većoj meri oslanja na uvoz osnovnih inputa, poput semena,
      đubriva i zaštitnih sredstava, postavlјa se pitanje koliko je koncept suvereniteta održiv u praksi,
      naročito u uslovima globalnih kriza, poremećaja tržišta i geopolitičkih rizika!
       Ambiciozni cilјevi – od obnove stočarstva i zaštite zemlјišta, do veće dodate vrednosti i klimatske
      otpornosti – postavlјeni su u skladu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima;
       Ipak, zato i ostaje klјučno pitanje: da li će strategija biti praćena stabilnim budžetskim okvirom,
      jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i
      ovaj dokument ostati pretežno deklarativan;
      Prosečno gazdinstva u Srbiji danas je veličinee 6,4 hektara. Na njemu se nalazi po jedna krava – mlekulja,
      pet svinaj tri ovce, po tri košnice i 43 živine! Danas u Srbji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstasa. To je
      za za 10  odsto manje negoli pak 2018. godine. Prema podacima RZS tada je bilo 564.541 gazdinstvo. Zbog
      loše agraane politike koja se vodila u Srbiji od 2014.do 2024. godine ugašeno je oko 62.000 gazdinsstava. Taj
      trend ni do danas nije ugašen. Sa nestankom gazdinstava smanjuje broj stoke, smanjuje se ukupanj
      proizvodnja  hrane. Prema podacima RZS, na svakoj njivi koja se obrađuje, prinosi su manji nego li pre od
      10 pa do 50 godina!
       Od ukupnog broja poljoporivrednih gazdinstava, 508.365, u svakom od njih zapsoelno je po 2,2
      lica. Znali da ih je ukuipjoi koji se bave primarnom poljoprivredom 1.150.653 lica!
       Jedan od najvećih problema odnosi se na zadružnu imovinu. Prema procenama, još nije završen
      proces vraćanja oko 200.000 hektara nekadašnje zadružne zemlje, iako za deo te imovine postoje
      poznati titulari i dokumentacija;

8
Stručnjaci upozoravaju da su upravo nerešeni imovinski odnosi otvorili prostor za brojne kontroverze tokom
privatizacija nakon 2000. godine. Tada su nestali mnogi mali prerađivački kapaciteti u selima Srbije, što je
dodatno ubrzalo gašenje ruralnih sredina.
Sagovornici iz agrarnog sektora ocenjuju da bi povratak malih prerađivačkih pogona u sela mogao da
doprinese obnovi lokalne ekonomije, otvaranju radnih mesta i zadržavanju stanovništva na selu.
Srbija ima više od pola miliona gazdinstava, ali i 19 miliona parcela!
Prema dostupnim podacima, u Srbiji danas postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, dok se više od 1,15
miliona ljudi direktno ili indirektno bavi proizvodnjom hrane. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na
porodičnom gazdinstvui je 2,2 lica. Dakle, u poljoprivredi Srbije, u primarnu proizvodnju hrane danas je
svakodnjevno uključeno 1.150.653 lica. Porema podacima iz 2018. godine taj broj lica je manji za 14 osto. Pre
samo nepunih osam godina bilo ih je 1.336.714 godina!
Najveći broj lica angažovanih u poljoprivrednij proizvodnji je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbikje, gde je
I najveći borj broj angažovanih žena, a tokje 231.118!
 Oni, njih 1,15 milona stanovnika, sad obrađuju oko 3.257.100 hektara zemljišta;
Kada se pogleda Srbija po regionoima, danas, najveći broj gazdinsava od 224.433 je u Regionu Šumadije i
Zapadne Srbije, zatim 145.751 gazdinstvo je u Regionu Južne i Istočne Srbije gde se nalazi 145.751
gazdinstvo, zatim u Regionu Vojvodine se danas nalazi 11.884 gazdinstava i u Beogradskom reginu 26.297
gazdinstava. Prosečna površina po hektaru  u Srbiji je u proseku 6,4 hektara, ali je to u Vojvodinii skoro
dvosturklo više – a to je 13,2 hektara.
Kada je rečo rezultatima poljorpvirede iz 2023. godine, vidi se da se najviše živine gaji u Regionju Vojvodine,
ovce u Regionu Šimadije i Zapadne Srbije,a koze u Reginu Južne i Istočne Srbije. Potvrda toga je da u
Regionu Šimadije i Zapadje Srbijiej ima 1.039.046 ovaca i da u Regionu Južne i Istočne Srbije ima 61.250
koza.
 U Srbiji  se nalazi i 1.261.323 košnica. Najveći broj košnica nalazi se u Regionu Šumadije i
Zapadne Srbije, a to je 527.045 košnica. Nezvanične analize pokazuju da se med proizvodi  u oko
800.000 košnica. Dok se subvencije daju za sve prijavljene košnice!
 Međutim, veliki problem predstavlja usitnjenost poseda. Poljoprivredno zemljište rasparčano je na
oko 19 miliona parcela, dok čak 217.623 gazdinstva poseduje manje od 2,5 hektara zemlje;
Takva struktura otežava ekonomsku održivost proizvodnje, ulaganja u mehanizaciju i konkurentnost domaće
poljoprivrede. Jer, pema pdoaciam RYS u Sribji vklsnici imaju oko 481.000 traktora. Od toga je jedna
traktora starija od svojih vlasnika! U žetvi žitarica učestvuje i oko 46.000 kombajna.Veliki broj i njih je
stariji od svojih vlasnika.
Sporno pitanje državnog zemljišta
 Dodatne dileme postoje i kada je reč o državnom poljoprivrednom zemljištu. Zvanične institucije
navode da se danas u zakup može izdavati oko 450.000 hektara državnih oranica, ali deo stručne
javnosti smatra da podaci nisu u potpunosti usklađeni.
Pojedini agroekonomisti upozoravaju da je u kategoriju državne zemlje tokom godina svrstavana i zadružna
imovina, kao i određene površine koje nikada nisu bile klasična državna svojina.
 Zbog toga se sve češće traži novo svojinsko razgraničenje zemljišta, kako bi se jasno utvrdilo šta
pripada državi, šta zadrugama, a šta privatnim vlasnicimač;

9
Dugovi, penzije i opstanak malih proizvođača
Problemi domaće poljoprivrede ne završavaju se samo na pitanju zemlje. Mali proizvođači godinama se
suočavaju i sa finansijskim pritiscima.
Krajem 2016. godine dugovanja poljoprivrednika za neplaćene penzijske doprinose dostigla su gotovo 100
milijardi dinara. U tom periodu postojala su upozorenja da bi država mogla da pokrene prinudnu naplatu i
oduzimanje imovine dužnicima.
Najugroženiji su bili mali proizvođači sa posedima do 2,5 hektara, kojih u Srbiji ima više od 217.623 lica!
Bez rešavanja agrarne politike nema ni prehrambenog suvereniteta!
 Stručnjaci upozoravaju da pitanje zemljišta više nije samo imovinsko ili pravno pitanje, već pitanje
dugoročne stabilnosti države!
 Srbija godišnje na svojim njivama proizvede oko 20 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, ali
analitičari ocenjuju da bez jasne agrarne politike, završene restitucije i jačanja porodičnih
gazdinstava neće biti moguće obnoviti prehrambeni suverenitet zemlje;

SEOSKU MREŽU na osnovu podataka analitičara i publiciste Branislava Gulan, uradila je ekipa sajta
DIREKTNO u BeograduKako navode, obnova stočarstva, prerade hrane i sela zahtevaće ozbiljnu državnu
strategiju, dugoročna ulaganja i jasnije uređene odnose vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem;

10
 Ključno pitanje: Hoće li strategija ostati samo dokument? Jer, nova Strategija poljoprivrede Srbije
do 2034. godine donosi ambiciozne ciljeve i prvi put otvoreno govori o problemima koji su godinama
gurani u stranu – urušavanju stočarstva, gubitku prehrambenog suvereniteta, degradaciji zemljišta i
nestajanju sela.
 Međutim, najveća dilema ostaje ista kao i kod prethodnih strategija: da li će najavljene mere zaista
biti sprovedene ili će dokument ostati samo deklarativni okvir bez suštinskih promena;
 Jer, kako upozoravaju stručnjaci, selu više nisu potrebna nova obećanja. Potreban mu je sistem koji
funkcioniše dugoročno, nezavisno od političkih ciklusa i promena ministara;
Ali, evo evo primera iz sveta, gde ima dosta zemalja u kojima ima više goveda nego ljudi!
 U četiri zemlje sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo
važno za njihovu ekonomiju;
 U Argentini ima 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona ljudi. Govedina je simbol nacionalne
kuhinje i glavni izvozni adut;
 Brazil ima čak 252 miliona grla  goveda i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedan od vodećih
izvoznika govedine u svetu suočava se sa kritikama negativnog uticaja stočarstva na amazonske
šume;
 U Urugvaju na svakog stanovnika dolaze gotovo po tri grla goveda. Jer, imaju 11,3 miliona grla
goveda i samo 3,3 miliona ljudi. Goveda visokog kvaliteta čine petinu izvoza zemlje;
 Na Novom Zelandu ima10 miliona grla goveda, a samo 5,2 miliona ljudi. Stočarstvo je oslonac
mlečne industrije;
Bez toga, Srbija rizikuje da nastavi da gubi ne samo sela, varošice i stočni fond, već i sposobnost da
samostalno proizvodi hranu i odlučuje o sopstvenoj budućnosti!
Jer, u protekloj deceniji zbog loše Strategije poljoirpovirede, Srbija je izgubila PREHRAMBENIi
 SUVERENITET KOJI SAD TREBA DA SE VRATI. UZ TO Je I ZAVISNA OD UVOZA SEMENA!
Da bi se rešili ti problemi, staje i pašnjaci treba da imaju bar dva miliona grla goveda, u oborima da bude šest
miliona svinja, u torovima oko 3,5 miliona ovaca, u ekonomskim dvorištima 90 miliona pilića i osam miliona
koka nosilja….
                                                                  (Autor je analitičar i publicista)