• Decenijama je malina bila naše “crveno zlato”, proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako…Proizvodnja je pala sa 24.000 hektara na 8.000 hektara!

• U 2021. godini prihod od malina je bio oko 527 miliona evra. Te godine izvoz je bio 130.000 tona. Srbija je tada bila prva u svetu po proizvodnji i  izvozu malina!

• Prema podaciamk RZS u 2025. godini prihod od malina je bilo oko 300 miliona evra. U svet je otišlo iz Srbije oko 60.000 tona ,,crvenog zlata’’. Srbija se sad po proizvodnji i izvozu ovog voća nalazi  na trećem mestu u svetu!
• Prema podacima RZS-a, u 2025. godini proizvodnja malina iznosila je 82.577 tona i bila je za 35,0 odsto manja od rekordne u 2018. godini (127.010 tona). U XXI veku bila je manja samo u 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013. godini;
• Prema podacima izvoznika u 2025. godini ukupno je bilo izvezeno oko 276.000 tona svih vrsta voća iz Srbije što je donelo u Srbiju prihod  od 728,5 miliona evra!
• Uvozna malina se prepakuje i izvozi kao da je proizvedena u Srbiji, pa je ugrožen duo stvarani brend Srbije!

Posmatrano po količini izvoza malina, Srbija je pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. Za devet meseci 2025. Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini;

• Prema podacima RZS u 2025. godini Srbija je bila izvezla ukupno svih vrsta voća oko 276.000 tona u vrednosti od 728,5 miliona evra!
• Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu na 4,88 u 2025.godini!

,,Smanjenoj izvoznoj količini malina pogoduju povećane izvozne cene. Međutim, povećane cene malina na svetskom tržištu podsticajno utiču na proizvođače u drugim zemlјama te je Ukrajina naglo povećala proizvodnju ozbilјno ugrozivši naše proizvođače, kako količinama tako i cenama.

• Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. godine suvereno bila na prvom mestu, u prethodnih 19 tromesečja, i duže! U trećem tromesečju 2025. godine Polјska je imala vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred  Srbije sa 92,9 i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra’’, kaže dr Zoran Keserović, profesor voćarstva novosadskog Poljoprvirednog fakulteta;
• Prema podacima RZS u  Srbiji se  pod voćem nalazi oko 196.000 hektara! 
• Rod voća ponajviše zavisi od vremenskih porilika. Kada su one povoljne rod se primakne i na težinu od 1,5 miliona tona. U godinama kao što je bila prošla, 2025. odina, kada je prvo mraz, a kasnije suša uzme svoj danak, dobro je kad imamo rod i milion tona.
• Prema podacima izvoznika u 2025. godini ukupno je bilo izvezeno oko 276.000 tona  svih vrsta voća što je donelo u Srbiju prihod od 728,5 miliona evra!

Na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra). Posmatrano po količini izvoza, Srbija je u T3 pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. U devet meseci 2025. godine Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini?

Prema podacima RZS-a, u 2025. godine proizvodnja malina iznosila je 82.577 tona i bila je za 35,0 odsto manja od rekordne u 2018. godini (127.010 tona).  U XXI veku bila je manja samo u 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013. godini!

Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. suvereno bila na prvom mestu, u prethodnih 19 tromesečja, i duže. U trećem tromesečju 2025. Polјska je imala vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred Srbije sa 92,9 i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra.

Na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra).

• Posmatrano po količini izvoza, Srbija je u T3 pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000 tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000, ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300 tona. Za devet meseci 2025. Srbija (61.700) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje dali će ostati na drugom mestu i u 2026. godini.

Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu u T2 2025. na 4,88 u T3 2025.

• Među najvećim proizvođačima Srbija ima ubedlјivo najveću cenu, je je ona kod Polјske, u T3 2025, iznosila 2,87 evra, kod Ukrajine 2,45, kod Kine 2,67, a kod Čilea 3,00 evra!

Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

Foto: Goran Mulić – Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

• Srbija je u T3 2025. imala uvoz 5.013 tona zamrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarlјivo malo), u tome 3.063 tone iz Polјske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?) itd.
• Ovo je rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada!

Da se ne radi o uvozu motivisanom reeksportom govore relativno visoke uvozne cene, pa stoga i relativno mala margina u odnosu na izvoznu cenu iz Srbije. Iz Polјske je uvozna cena u T3 2025. iznosila 3,02 evra (što jeste stimulativno za reeksport), iz Ukrajine 3,97, Moldavije 3,96, iz Belorusije 4,5, iz BiH 4,32 i iz Albanije 4,2 evra po kilogramu.

• Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu u T2 2025. na 4,88 u T3 2025.

• Među najvećim proizvođačima Srbija ima ubedlјivo najveću cenu, je je ona kod Polјske, u T3 2025, iznosila 2,87 evra, kod Ukrajine 2,45, kod Kine 2,67 a kod Čilea 3,00 evra;
• Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu). Izvor: RZS/2026.g;
• Srbija je u T3 2025. imala uvoz 5.013 tona zamrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarlјivo malo). U tome su bile 3.063 tone iz Polјske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?) Ovo je rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada!

Da se ne radi o uvozu motivisanom reeksportom govore relativno visoke uvozne cene, pa stoga i relativno mala margina u odnosu na izvoznu cenu iz Srbije. Iz Polјske je uvozna cena u T3 2025. iznosila 3,02 evra (što jeste stimulativno za reeksport), iz Ukrajine 3,97, Moldavije 3,96, iz Belorusije 4,5, iz BiH 4,32 i iz Albanije 4,2 evra po kilogramu. 

Voćnjaci u Srbiji se nalaze na površinama od 196.129 hektara. Od toga su 58,9 odsto plantažni voćnjaci i 41,1 odsto ekstenzivni voćnjaci. Ovom poljoprivredom bavi se 242.769 gazdinstava. Voćnjaci su uglavnm koncentrisani u teritorijalnoj jedinici Srbija – jug (81,3 odsto ukupnih voćnjaka), posebno Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (52,1 odsto ukupnh voćnjaka. Najzastuipljenija vrsta voćaka su šljive, koje se uzgajaju na 38 odsto ukupnkih površian pod voćem. Značajan udeo imaju i jabuke (13.2 odsto), višnej sa 10,1 odsto, maline sa 9,5 odsto, kao i leska i orah zajendo oko 7,4 odsto.

• Od toga maline zauzimaju oko 9,5 odsto površina;
•  U vremenu od 2014. do 2023. godine ukupne površine pod drvenastim voćnoim vrstama su uvećane za 7,6 odto, dok je ukupna proizvodnja umanjena za 10 odsto. Sa oko 1,2 miliona tona na oko jedan milion tona. Razlog smanjenja proizvodnje je pad prinosa. Jr, prosek prinosa u vremenu od 2014. do 2018. godine iznosio je oko 7,8 tona po hektaru, a u vremenu od 2019. do 2023. godine, 7,6 tona o hektaru; 

U vremen od 2014. do 2023. godine površine pod jagodstim voćem uvećane  su za 64 odsto, navodi se u predlogu Strategije razvoja poljorpvirede od 2026. do 2034. godine. Proizvodnja je uvećana za 57,6 odsto, odnosno povećana je sa 132.000 na 208.000 tona! Kod jagodastih voćnjuih vrsta zabeležen je pad prinosa sa 5,2 na 4,7 otna po hektaru u vremenu od 2014 do 2018. godine, u odnosu na period 2019-2023. godine.

Neadekvatni odgovori na klimatske promene (suša, prolećni mrazevi i učestala pojava grada) upotreba nekvalitetnog  i nesertifikovanog sadnog materijala, kao i nedovoljno sagledan izbor lokaliteta za podizanje voćarskih plantaža u područjoima sa neodgovarajućim agroekološkim uslovima predstavljaju glavne uzuroke pada prinosa voćnih vrsta.

Gajenje jagodastih voćaka u zaštićenom prostoru se u našoj zemlji nalazhi tek na početku, prvenstveno zbog visokih ulaganja u proizvodnju i nivoa iskorišćenog prostora u njemu. Pored toga, blagi napredak stvara i promena namene ovakve proizvodnje jer su plodovi namenjeni isključivo za potrošnju u svežem stanju. Zbog toga ovaj sistem gajenja se preporučuje za proizvdnju drugih sorti maline (zbog produženja sezone berbe na pet do šest meseci), jagode (za ranu i vansesonsku proizvodnju) i borovnice i kupine. 

U visokim tunelima i plastenicima, jagodaste voćke se mogu gajiti na stalnom mestu u zemljišti ili u hidroponskom sistemu, koje se obavlja u kontejnerima/saksijama sa odgovarajućom supstratom. Tehnologija gajenja ovih voćaka u zaštićenomm prostoru se suštinski ne razlikuje značajno od gajenja na otvorenom polju. 

Sektor voćarstva zaheva sistemsku podršku i unapređenje kako bi se zadržala i povećala njegova konkurentnsot nadomaćem i međunarodnom tržištu. Konstantnom i kontinuirankim proiyvodnjoim voća ipovrćša visokog kvaliteta, proizvođači će sačuvati i unaprediti tržišne pozicije.  

• Pokrivenost uvoza voća izvozom u vremenu od 2014. do 2023. godine, kako se navoldi  predlogu nove Strategije poljoprivrede Srbije, pokazuje se relativna stabilnost. Tako je u 2014. godini pokrivenost uvoza voća,  izvozom iznosila 321 odsto, a u 2023. godini 235 odsto. Bez obzira na smanjenje u 2023. godini, pri razmeni voća ostvaren je veći suficit (420,6 miliona evra) nego pri razmeni žitarica (370,4 miliona evra);
• Uvozna malina se prepakuje i izvozi kao da je proizvedena u Srbiji, pa je ugrožen duo stvarani brend Srbije!

Udruženje malinra ,,Vilamet” upozorilo je da je  domaće tržište preplavila malina stranog porekla koaj se u Sribji prepakia i potomk izvozi sa deklaracijom srpske maline.,Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvozo i da se uvozna malina jasno obeležava zemljom porekla (npor. Kirgistan, Belorusija) kako bi kupci u EU znali šta kupuju. Predsednkik Naučnog voačrskog drutšva Srbije dr Aldeksandar Leposavić navodi da se malian navlja nra zličitim tržištima, a da kupci imaju primedbe na kalitet isadržaj nedozvo0ljenih materijla (te[ki metali, pesticidi…), šo se potom pripisuje ,,srpskoj’’ malini. Apel je upućen i nadležnima, poručuju, odno se na zaštitu nacionalnog brrenda! 

• Srbiju su pretkle Poljska i Ukrajina!

Proizvodnja je sve nestabilnija zbog klimatskih promena i vremenskih nepogoda, dok istovremeno rastu troškovi proizvodnje. Dodatni pritisak stvaraju sve jača konkurencija i povećan uvoz, što dodatno otežava položaj domaćih proizvođača, javlja Nemanja Lukić iz Newsmax Balkans.

• U 2021. odini prihod od malina je bio oko 527 miliona evra. Te godine izvoz je bio 130.000 tona. Srbiasj je tada bila prva u svetu po proizvuodni izvozu malina!
• Prema podaciamk RZS u 2025. godini prihod old malina je bkio oko 300 miliona evra. U svetg je otišlo iz Srbije oklo 60.000 tona ,,crveog zlata’’. Srbijaa se sad po proizvodnji i izvoyu ovog voća nalazi  na trećem mestu u svetu!

Veći rod ove sezone

• Profesor dr Aleksandar Leposavić sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku ocenjuje da Srbija već nekoliko godina beleži stagnaciju u proizvodnji maline, pre svega, zbog nesigurnosti proizvođača i velikih oscilacija otkupnih cena, što utiče na motivaciju i planiranje proizvodnje.

“Veliki problem predstavlja uvoz i transport maline. Izvoznici posebno ističu problem, kako kažu, nerealnog kursa evra, koji destimuliše izvoz, a istovremeno veoma pogoduje uvozu maline sa različitih destinacija”, rekao je Leposavić.

Ipak, prema njegovim rečima, trenutno stanje u malinjacima u Srbiji je stabilnije nego prethodne godine. Kondiciono stanje za sada je bolje, pa se u odnosu na prošlu sezonu može očekivati i 30 do 40 odsto veći rod.

Vrhunac je dostignut 2021. godine nakon čega počinje pad. Srpska malina, koja je godinama bila prisutna u najvećim trgovinskim lancima širom Evrope i sveta, postepeno počinje da gubi pozicije. Na tržištu je sve češće zamenjuju poljska i ukrajinska malina, koje preuzimaju deo dosadašnjeg izvoznog prostora Srbije. 

Na prvi pogled, sve je delovalo isto, malinjaci puni, hladnjače rade, a kamioni svakodnevno na putu ka evropskim tržištima. Ali, troškovi proizvodnje počeli su da rastu, berača je sve teže naći, iako su dnevnice skočile i na 60 evra.

I ne samo to, skače cena đubriva, zaštitnih sredstava, u poslednje vreme i goriva. Malinari su upozoravali da otkupne cene više ne mogu da pokriju osnovne troškove, ali nema ko da ih čuje ali su se glasno čule javne tajne koje smo godinama prikrivali: neuređeno tržište, nekontrolisan uvoz i izostanak strategije. 

U isto vreme rastu cene đubriva, zaštitnih sredstava, a u poslednje vreme i goriva. Malinari već duže vreme upozoravaju da otkupne cene više ne mogu da pokriju osnovne troškove proizvodnje, ali njihov glas se retko čuje. Istovremeno, sve glasnije se pominju i problemi koji su godinama bili potiskivani, neuređeno tržište, nekontrolisan uvoz i izostanak jasne strategije razvoja sektora.

• Proizvodnja je pala sa 24.000 hektara na 8.000 hektara!

Od “crvenog zlata” do trećeg mesta: Zašto Srbija više nije lider u proizvodnji maline?

Decenijama je malina bila naše “crveno zlato”, proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Izvoz vredan stotine miliona evra, desetine hiljada porodica koje su od nje živele i status jednog od najvažnijih srpskih brendova.

• Ali, nije više tako. Srbija nije broj jedan u svetu. Pretekle su nas zemlje koje su nekada gledale u nas kao uzor, ali su od nas i učile!
• Jedan od razloga je jer smo živeli od stare slave, dok su drugi ulagali!

Malina iz Srbije je nekada bila simbol domaće poljoprivrede i jedan od najprepoznatljivijih izvoznog aduta zemlje. Godinama je zauzimala lidersku poziciju na svetskom tržištu, ne samo po količini izvoza, već i po kvalitetu. Kada se govorilo o malini, Srbija je bila prva asocijacija.

Danas, međutim, situacija je znatno drugačija. Srbija više nije na samom vrhu svetskog tržišta, a polako gubi i nekadašnju prednost!

U dobrim godinama od maline su se gradile kuće, školovala deca i pokretali novi poslovi. Međutim, poslednjih godina slika se značajno menja.

Proizvodnja je sve nestabilnija zbog klimatskih promena i vremenskih nepogoda, dok istovremeno rastu troškovi proizvodnje. Dodatni pritisak stvaraju sve jača konkurencija i povećan uvoz, što dodatno otežava položaj domaćih proizvođača.

Ocenjuje se da Srbija već nekoliko godina beleži stagnaciju u proizvodnji maline, pre svega zbog nesigurnosti proizvođača i velikih oscilacija otkupnih cena, što utiče na motivaciju i planiranje proizvodnje.

“Veliki problem predstavlja uvoz i transport maline. Izvoznici posebno ističu problem, kako kažu, nerealnog kursa evra, koji destimuliše izvoz, a istovremeno veoma pogoduje uvozu maline sa različitih destinacija”, rekao je Leposavić za Newsmax Balkans i javnost.

• Ipak, trenutno stanje u malinjacima u Srbiji je stabilnije nego prethodne godine. Kondiciono stanje za sada je bolje, pa se u odnosu na prošlu sezonu može očekivati i 30 do 40 odsto veći rod!

Srbija je sa dugogodišnje pozicije svetskog lidera pala na treće mesto po izvozu maline. Pretekle su na Poljska i Ukrajina. Vrhunac je dostignut 2021. godine nakon čega počinje pad. Srpska malina, koja je godinama bila prisutna u najvećim trgovinskim lancima širom Evrope i sveta, postepeno počinje da gubi pozicije. Na tržištu je sve češće zamenjuju poljska i ukrajinska malina, koje preuzimaju deo dosadašnjeg izvoznog prostora Srbije. 

Na prvi pogled, sve je delovalo isto, malinjaci puni, hladnjače rade, a kamioni svakodnevno na putu ka evropskim tržištima. Ali, troškovi proizvodnje počeli su da rastu, berača je sve teže naći, iako su dnevnice skočile i na 60 evra.

I ne samo to, skače cena đubriva, zaštitnih sredstava, u poslednje vreme i goriva. Malinari su upozoravali da otkupne cene više ne mogu da pokriju osnovne troškove, ali nema ko da ih čuje ali su se glasno čule javne tajne koje smo godinama prikrivali: neuređeno tržište, nekontrolisan uvoz i izostanak strategije. 

U isto vreme rastu cene đubriva, zaštitnih sredstava, a u poslednje vreme i goriva. Malinari već duže vreme upozoravaju da otkupne cene više ne mogu da pokriju osnovne troškove proizvodnje, ali njihov glas se retko čuje. Istovremeno, sve glasnije se pominju i problemi koji su godinama bili potiskivani, neuređeno tržište, nekontrolisan uvoz i izostanak jasne strategije razvoja sektora.

• Sa nekadašnjih oko 24.000 hektara, proizvodnja je pala na približno 8.000 hektara!

Umemo li da okrenemo novi list? Zašto ne bismo, kada imamo fakultete, obrazovane i iskusne proizvođače koji dobro poznaju ovaj posao.

Sistem bi trebalo da prepozna one koji su uspešni i da im pomogne da budu još uspešniji, ali i da ih podrži u trenucima kada dođe do pada, kako bi mogli da se oporave i nastave da napreduju.

Uz podizanje svesti o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, shvatilo bi se da je to ulaganje koje se isplati. Na taj način mogli bismo da se vratimo putu stare slave, pa čak i da ga nadmašimo.

• Možda smo izgubili prvo mesto. Možda smo izgubili deo tržišta. Ali, ono najvažnije, nismo izgubili znanje, iskustvo i potencijal, kaže kaže Božo Joković diketor zadruge u selu Milići kod Arilja.

                                                                  (Autor je analitičar i publicista)