• Iza srpskih voćara su tri godine suše i mraza, a pred njima sve skuplјi repromaterijal i energenti. Ekonomske činjenice koje se lakše podnesu kada priroda obeća dobar rod. Prošle godine nismo imali ni 30 odsto od onoga što je sada rodilo. Kad bi ove godine prosečna cena bila bar oko 350 dinara, to bi za nas bila odlična cena”, navodi Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka;
•  Rekordni prinosi trešnje i kajsije uprkos mrazu. Trešnja i kajsija ove godine će se brati u rekordno velikim količinama. Iako je deo srpskih voćnjaka o prvomajskim praznicima bio izložen mrazu, dobar rod se očekuje i kod višnje i jabuke, kao i kod gotovo svih ostalih voćnih kultura;
• “Kod kajsije možemo očekivati preko 40.000 tona, a kod trešnje preko 25.000 tona, tako da je reč o rekordu – to su brojke koje očekujemo. Jedino iznenađenje koje bi moglo da se desi jeste pojava grada, ali to je faktor koji ne utiče toliko kao pozni prolećni mrazevi”, navodi profesor dr Zoran Keserović sa Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu;

Voce u Srbji: U bericetnoj godini rod bude 1,6, a u prosecnoj oko 1,3 miliona tona! U takkvim godinama od izvoza se očekuje oko milijarda evra!

Nakon tri uzastopne godine suše i mraza, srpski voćari ove sezone očekuju znatno bolјi rod. Ukoliko ne dođe do većih vremenskih nepogoda, stručnjaci procenjuju da bi ukupna berba mogla da dostigne oko 1,35 miliona tona voća. Posebno dobri prinosi očekuju se kod kajsije i trešnje. Iako bi veća ponuda mogla da utiče na pad cena na tržištu, voće najvišeg kvaliteta će i dalјe zadržati visoku cenu.

Iza srpskih voćara su tri godine suše i mraza, a pred njima sve skuplјi repromaterijal i energenti. Ekonomske činjenice koje se lakše podnesu kada priroda obeća dobar rod.

“Prošle godine nismo imali ni 30 odsto od onoga što je sada rodilo. Prošle godine je bila jako dobra cena za trešnju za one koji su imali roda, a ove godine ćemo videti kako će biti. Kad bi ove godine prosečna cena bila bar oko 350 dinara, to bi za nas bila odlična cena”, navodi Zlatko Ignjatović, voćar iz Ritopeka.

Rekordni prinosi trešnje i kajsije uprkos mrazu

Trešnja i kajsija ove godine će se brati u rekordno velikim količinama. Iako je deo srpskih voćnjaka o prvomajskim praznicima bio izložen mrazu, dobar rod se očekuje i kod višnje i jabuke, kao i kod gotovo svih ostalih voćnih kultura.

“Kod kajsije možemo očekivati preko 40.000 tona, a kod trešnje preko 25.000 tona, tako da je reč o rekordu – to su brojke koje očekujemo. Jedino iznenađenje koje bi moglo da se desi jeste pojava grada, ali to je faktor koji ne utiče toliko kao pozni prolećni mrazevi”, navodi profesor dr Zoran Keserović sa Polјoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Smatra da će dobar rod oboriti cenu voća koju plaćaju potrošači, ali da će cene trešnje, borovnice i maline dobrog kvaliteta i dalјe biti veoma visoke.

Proizvođači najmanje zarađuju

Da rast prinosa nije srazmeran padu maloprodajne cene, saglasni su i u čačanskom Institutu za voćarstvo.

“Nažalost, proizvođači najmanje zarađuju. To je opomena, odnosno signal za inspekcije da vide sa otkuplјivačima, preprodavcima i prerađivačima. Očigledno postoji nesklad, jer kupci često plaćaju znatno višu, pa i nerealnu cenu koja ne odražava stvarno stanje ponude i potražnje”, navodi Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

Leposavić navodi da će voće koje je svojevrsan nacinalni simbol – malina i šlјiva – imati solidnu godinu.

Očekuje se oko 45.000 tona maline, što je manje od prosečnih 65.000 tona, ali znatno više u odnosu na 18.000 tona ubranih prošle godine. Kada je reč o šlјivi, očekuje se oko 300.000 tona, što je tri puta više nego prethodne godine.

RODILE RANE TREŠNјE Prve već na pijaci, 100 grama za 100 dinara EVO KOLIKO SU UVOZNE

Rodile prve domaće trešnje. I ne zovu ih bez razloga “voće sreće”. Ipak, cena ovih prvih na tezgama ne izaziva osmeh.

Sezona trešanja 2026: Između rekordnih troškova proizvodnje i kupovne moći

Foto: Tresnja/M. Kovacevic:

Kilogram trešanja na pijacama u Srbiji sredinom maja prošle godine koštao je i 1.500 dinara;

Za mnoge je ovo voće tada ostalo nedostižno, a da li će i ove sezone cene biti paprene, otkrio je agroekonomista Milan Prostran.

Na početku je istakao da još uvek nema prvih informacija sa terena kako je završena oplodnja i da li je zbog nižih temperatura ili vremenskih kolebanja nastala šteta na ranom voću.

„Međutim, ono što je sigurno jeste da ćemo imati bolju godinu nego prethodne dve. Naročito će biti bolja od prošle. Definitivno ćemo imati veću ponudu domaćih trešanja, višanja i kajsija i nećemo, nadam se, morati da ih uvozimo“, kazao je.

Prema njegovim rečima, to će uticati da cene trešanja i ostalog ranog voća budu niže.

„Ova voćarska godina je bolja. Ako i bude nešto veća cena, to će se pravdati višom cenom goriva, većim troškovima, nedostatkom radne snage, ali svakako verujem da cena neće biti kao prošle godine“, rekao je.

Izrazio je i nadu da neće doći do neočekivanog preokreta u smislu vremenskih uslova koji bi uticao na rod ranog voća.

„Nadam se da i uvoznici voća neće toliko uticati na cene“, naveo je.

Objasnio je da je prethodne godine cena trešanja bila visoka jer je na rod uticao mraz, vetar i kiša koja je padala u vreme oplodnje. Takođe je, prema njegovim navodima, pre dve godine stradalo mnogo pčela koje vrše oprašivanje usled čega je prinos voća bio manji.

„Prošle godine je stradalo oko 80 odsto ranog voća što je svakako uticalo na visoke cene“, zaključio je za Euronews Srbija Milan Prostran.

Rast cene voća bio glavni činilac rasta potrošačkih cena

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da je rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto, bio glavni činilac rasta potrošačkih cena.

Navedeno je da je na rast cene voća ubedljivo najviše uticao rast cene jabuka, od 37,1 odsto.

Ovaj rast, ističe se u publikaciji RZS „Trendovi IV kvartal“, uslovljen je pre svega, padom prinosa, koji se procenjuje na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024. godinu, zatim učestale pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i povećanim troškovima proizvodnje, pošto su se voćari suočili sa većim izdacima za energente, zaštitna sredstva i radnu snagu, što je podiglo prag isplativosti.

Rast cena trešanja u 2025. godini od 116,9 odsto, bio je, sa jedne strane, proizvod loših klimatskih uslova u Srbiji, jer su rano proleće prošle godine obeležili kasni mraz i grad koji su pogodili veći deo Srbije.

Ovo je desetkovalo rod trešanja u ključnim voćarskim regionima, ostavljajući grane gotovo praznim, što je dovelo do toga da ponuda na pijacama bude izuzetno ograničena, a to je direktno diktiralo visoku početnu cenu.

S druge strane,voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda trešanja imali su znatno veće troškove agrotehnike i zaštite kako bi plod dospeo do berbe, javlja  espreso.rs

Prve domaće trešnje na pijaci Đeram sa cenom od 1.000 dinara nisu nas mnogo obradovale, iako su uvozne iz Španije dvostruko skuplјe. Međutim, kod voćara su uzburkale strasti.

U Ritopeku jedva čekaju da trešnja zarumeni, ali postoje sorte koje zavise od kalendara, piše RTS.

“Trešnje pre ‘burlata’ i posle ‘burlata’, neće sigurno za petnaestak dana. Jesu prebolele te bolјke, što mi kažemo, mrazeve, ali sad ova suša, što nema kiše, malo je opet alarmantno”, kaže Zlatko Ignjatović iz Ritopeka.

Crvena krošnja može da prevari, zarumenila se samo probna sorta i to svega dva, tri stabla.

Prva trešnja koja je sazrela u Ritopeku, nije otporna na kišu. Kažu, ako padne kiša u Beogradu, puca trešnja u Ritopeku.

Iako mnogi tvrde da su trešnje prerodile, nije tako. Rod će biti kvalitetan i solidan, ali ni to ne garantuje zaradu.

“Kupci su ti koji diktiraju našu cenu. Kad bi bila prosečna neka, neka otkupna cena, znači prosek cene kad bi bio 350 dinara, to bi bilo za nas proizvođače, znači, da budemo zadovolјni. Ali, kako to obično ide, oni imaju više od nas uvek”, kaže Zlatko.

Ko više plati dobiće trešnje.

Prošle godine trešnja je vredela kao zlato jer je u mnogim voćnjacima ubrano tek po nekoliko kilograma. I vlasnici hladnjača procenjuju rod, nude ugovore, ali nema avansa, a proizvođači tvrde da će predati robu onome ko bolјe plati.

Jedino radnici očekuju dobru dnevnicu jer dve godine zaredom nije bilo posla ili nisu dolazili uopšte. Verovatno će brati i kajsije.

“Ove godine je kajsija prerodila. Biće verovatno lepa sezona, samo da Bog dragi sačuva to, da ne bude neka nepogoda”, kaže Zlatko Ignjatović.

Kajsija prečnika ploda od četiri do šest centimetara najbolјa je za jelo sa grane ili ako sazri u transportu do kupca.

“Dobije crvenilo, pola bude crvena, pola bude žuta. Najbolјe kad bude sedamdeset posto crvena, onda je najlepša i najslađa. Za rakiju ide specijalna kajsija koja se skuplјa sa zemlјe, a sa drveta nikad ne ide u rakiju”, kaže Zlatko.

Pre kajsije da uživamo u jagodama, a posle će trešnje za petnaest dana.Ostala su još tri prskanja, neškodlјiva, kažu, samo za lepši i ukusniji plod. (B.GULAN)