Uspešni pisci dijaspore
- Tokio i Pariz ovih dana spojile su dve srpske knjige dvojice naših pisaca. Borko Đorđević iz SAD i Milan Radin iz Rumunije imaju prevedene knjige na japanski i francuski, ali i nagradu za svoje muško pero
Piše: Marko Lopušina
U srpskom rasejanju živi, rad i piše oko 800 pesnika, prozaista, književnika i pisaca, kako sve nazivamo majstore od pera, pisaće mašine i tastature računara. Savkog meseca neko od njih objavi svoje delo i donese radost čitaocima knjiga. Maja meseca to se dogodilo na dva kraja sveta – u Tokoju i u Parizu.
Tokio i Pariz ovih dana spojile su dve srpske knjige. Borko Đorđević iz SAD i Milan Radin iz Rumunije imaju prevedene knjige na japanski i francuski, ali i nagradu za svoje muško pero.
JAPANCI O SRBIJI
Profesor, akademik, doktor, hirurg, pisac Borko Đorđević iz Kalifornije, živi i radi u Crnoj Gori, Emiratima, R. Srpskoj, Srbiji, SAD pojavio se ovih dana u Japanu. “Serbian inferno” je knjiga dr Đorđevića koja je u Tokiju prevedena i štampana na japanskom jeziku. Izdavač se potrudio da o tome preko bilborda i video snimka obavesti japansku javnost.
Borko Đorđević je u pravom smislu reči građanin sveta. Rođen je u Pirotu 1942. gde mu je otac Branko bio na službenom putu sa porodicom. Detinjstvo je jedno vreme proveo u bugarskom logoru u Sofiji. Odrastao je i školovao se u voljenom Beogradu. Diplomirao je na Medicinskom faklutetu BU i stekao titulu doktora medicinskih nauka (1968). Doselio se u SAD 1970. godine. Završio je specijalizaciju iz opšte hirurgije u bolnici Mountainside Hospital u Nju Džerziju i Diplomskoj bolnici (The Graduate Hospital) Univerziteta Pensilvanija.
Nastavio je specijalizaciju iz plastične i rekonstruktivne hirurgije, estetske hirurgije i hirurgiju šake i genitalija u bolnici Riverside Methodist Hospital u Kolumbusu, (Ohajo). Kao plastični hirurg za pacijente imao Frenka Sinatru, Kirka Daglasa, Nensi Regan, Betsi Ford, Zaze Gabor, Džoan Kolins. Upoznao američke predsednike Ronalda Regana, Džordža Buša i Džimija Kartera, kog je doveo u mirovnu misliju u BiH (1994).
Đorđević je autor desetak knjiga o estetskoj hirurgiji i dela „Džimi Karter i Srbi – stakleni mir“, o mirovnoj misiji bivšeg američkog predsednika u Bosni 1994. godine. Član je Američke medicinske komore, Medicinske akademije Njujork, Medicinske akademije Palm Springs, Srpske akademije inovacionih nauka, Američkog društva plastičnih hirurga, Srpske lekarke komore.
Dobitnik je Medalje slobode, Republikanske stranke SAD, Medalje “Ostrvo Elis” (2010), za dostignuća u medicini i međunarodnom miru. Dobitnik priznanja Nacionalne etničke koalicije SAD i Zlatnog grba Palms Springsa za humanitarni rad. a organizacija. Dva je puta biran za “Čoveka godine” u SAD. Uvršćen u leksikon “Ko je ko u Kaliforniji”. Živi u Igalu, Beogradu i Palm Springsu.
Dr Borko autor knjiga “Srbija inferno” piše o užasima i haosu koji je stvorila vladavina Slobodana Miloševića, koju je srpski narod jako skupo platio. Platili su je i Jugosloveni iz bivše SFRJ koja se raspala 1992. godine. Piše dr Đorđević ujedno i o američkoj tvrdoj politici prema Srbiji i pokušajima Vašingtona da od Srbije napravi svoju koloniju, a od Beograda prodavnici “koka kole”.
Đorđević je autor i dela “Rizici u plastičnoj hirurgiji” i zbirke stručnih knjiga o hirurgiji. Radi na svojim memoarima o životu u SFRJ, Americi, Crnoj Gori i Srbiji. Ovih dana uvršćen je u Registar hirurga u SAD, gde je nekada bio među deset najboljih u plastičnoj hirurgiji. Operisao je svojevremeno čak četiri prve dama Amerike i 16.000 kalifirnijskih cura. O tome sprema knjigu “Holivudski doktor”.
Čim primerci štampane knjige “Serbian infreno” stignu iz Tokija u Beograd, obaviće se zvanično predstavljanje ovog dela. Japanci su raspoloženi da prevode i druge Borkove knjige i srpskih autora, jer ih, kako su rekli, interesuje politička istorija Srbije i juga Evrope.
FRNCUZI O SRBINU
I knjiga pisca Milana Radina bavi se sećanjima i problematičnim životom u socijalističkoj Rumuniji. Delo „Bili smo niko i ništa” opisuje diktatutru u teror vladavine porodice Čaušesku u zemlji pravoslavnih Rumuna, koji nisu znali za slobodu, ali jesu za mrak. Radin je preko granice sa Srbijom pobegao u Austriju i svet. Danas je svetski pisac, što je dokazano u Parizu.
Prošle nedelje Milan Radin je postao dobitnik prestižne Nagrade studenata slavistike Univerziteta Sorbona iz Pariza za najbolju knjigu sa prostora Balkana objavljenu na francuskom jeziku u 2025. godini. Knjiga je prevedena sa srpskog na francuski jezik u prevodu Gijoma Balua i objavljena u izdanju izdavačke kuće Gingko.
Kako su Japanci, tako su i Francuzi zainteresaovani da saznaju šta se zapravo dešavalo i vreme socijalizma tj. komunizma u Srbiji i Rumuniji. Pisac Milad Radin, Srbin iz Temišvara (1973.) školovao se i odrastao u Rumuniji. Radin je kao dečak, star 15 godina, sa majkom napustio tadašnju Rumuniju, koja se “gušila” u vladavini Čaušeskua i prebegao u Austriju 1989. godine.
Bio je prvo u u zatvoru u Gracu, pa u izbegličkom logoru u Trajskirhenu, a kasnije u logoru Unteroru i naposletku u Admontu. Magistrirao je filozofiju u Gracu. U Šefildu je stekao i zvanje mastera u upravljanju poslovanjem. Imao je studijske posete Francuskoj, Bugarskoj, Poljskoj. Pored srpskog, nemačkog i rumunskog, tečno govori francuski, engleski, ruski i bugarski. Bavio se finasijfskim poslovima.
Odlučio je da sa sinom Vladimirom, koji je učenik osmog razreda u Mađarskoj gimnaziji i odličan atletičar, nastavi život u Rumuniji, jer je poželeo da se vrati korenima. Brat i majka žive u Gracu, a sestra u Nemačkoj. Radin je autor knjiga “Bili smo niko i ništa – Od Temišvara do Graca 1989 – Moje bekstvo iz Rumunije” i “Golman”. Prvedene su na nemački, rumunski, a pisane su na srpskom. Povodom dodele nagrade u Sorboni održano je književno veče u Parizu posvećeno ovom romanu, uz razgovor sa autorom i prevodiocem. Dogodilo se i predstavljanje novog dela Milana Radina — romana „Une enfance aux cieux” („Detinjstvo na nebu”), koji predstavlja nastavak prethodne knjige i izlazi krajem ovog meseca.