•  arhiva Muzeja Žerjavica u Novom Miloševu
• Povratak korenima – od ruke do mašine…
• Koncept postavke je “Od njive do kolača” i predstavlja most koji spaja slavnu prošlost vojvođanskog agrara, sa savremenim trenutkom, uz iskustvo koje povezuje generacije;
• Posavka se stalno može vide u muzjeu koji s enalazi u Novom Miloševu u u blizini Zrenjanina; 
• Centralni deo postavke “Od njive do kolača” priča je o kukuruzu koji je hranio čitave generacije. Kroz pažljivo osmišljenu hronologiju, prikazan je čitav proces proizvodnje, od setve do prerade. Posebno mesto zauzima tradicionalna združena setva kukuruza i pasulja, mudra praksa predaka koja je u sebi nosila i nauku i sigurnost;
• Eksponati muzeja Žeravica su spomenici ljudskoj genijalnosti i upornosti, ali i podsetnik da je cilj uvek bio isti: savladati prirodu, ali je ne uništiti;
• U jeku najsavremenijih dostignuća koja će biti predstavljena u Hali 23, na 93. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, među dronovima, autonomnim mašinama i digitalnim rešenjima, jedna postavka sigurno će privući pažnju na drugačiji način. U cilju očuvanja nacionalne tehničke kulture, Muzej Žeravica posetiocima je na 93 Medjunardonm sajmu u Novm Sadu predstavio deo jedne od najznačajnijih zbirki u ovom delu Evrope. Koncept postavke je “Od njive do kolača” i predstavlja most koji spaja slavnu prošlost vojvođanskog agrara, sa savremenim trenutkom, uz iskustvo koje povezuje generacije.

Poseban segment izložbe posvećen je razvoju pogonskih sistema, od parnih mašina, koje su zahtevale vreme, snagu i tim ljudi, do prvih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji su mehanizaciju učinili dostupnom širem krugu proizvođača. Parna mašina u ovom kontekstu predstavlja simbol industrijske revolucije koja je promenila svet. Zvuk stacionarnog motora vratiće prisutne u vreme kada je ritam rada prvi put izašao iz ljudskih ruku i Žeracprešao u mehaniku, a okretanjem ručnog krunjača, posetioci će ponovo otkriti zaboravljene pokrete, koji su nekada život značili.

Centralni deo postavke “Od njive do kolača” priča je o kukuruzu koji je hranio čitave generacije. Kroz pažljivo osmišljenu hronologiju, prikazan je čitav proces proizvodnje, od setve do prerade. Posebno mesto zauzima tradicionalna združena setva kukuruza i pasulja, mudra praksa predaka koja je u sebi nosila i nauku i sigurnost. Dok kukuruz crpi snagu iz zemlje pasulj je obnavlja, što je svojevrsni podsetnik na prirodni balans koji je prethodio savremenim đubrivima. Ovaj združeni setveni segment pružao je i sigurnost seljaku od gladi, jer ako bi godina bila sušna, a kukuruz podbacio, pasulj bi kao otpornija biljka ipak doneo rod. 

Interaktivni deo izložbe omogućiće posetiocima da osete težinu tog rada. Sedenjem na “ricu”, okretanjem ručnih krunjača ili posmatranjem rada mašina pokretanih stacionarnim motorima, jasno će stvoriti sliku o prelazu poljoprivrede iz “zanatske” u “industrijsku” fazu. 

Priča o porodici Žeravica dodatno produbljuje ovu sliku. Njihovi koreni, koji sežu do 1936. godine i prve mašin-bravarske radionice, svedoče o spoju zanata i poljoprivrede, iz kog su nastajale mašine koje nisu bile luksuz, već potreba, kao alat koji je olakšavao život i povećavao prinos.

U delu izložbe posvećenom traktorima, postavka će predstavljati dva inženjerska odgovora na viševekovno pitanje kako tešku mašinu naterati da vuče plug, a da ne potone u meku vojvođansku zemlju? Gvozdeni točkovi sa “mamuzama” predstavljali su sirovu snagu i upornost, dok su guseničari donosili drugačiju filozofiju koja se temeljila na raspodeli težine i “plutanju” po tlu. Od gvozdenog točka koji se borio sa blatom, do guseničara koji je preko njega “plivao”, eksponati muzeja Žeravica su spomenici ljudskoj genijalnosti i upornosti, ali i podsetnik da je cilj uvek bio isti: savladati prirodu, ali je ne uništiti.

Uz glavnu postavku, muzej nudi i kreativne radionice koje brišu granicu između publike i izložbe. Tako će deca i odrasli imati prilike da sastavljaju makete traktora, te i fotografišu svoja dela. Najkreativnije fotografije će biti objavljene na profilima društvenih mreža Muzeja Žeravica, uz nagrade iz muzejske suvenirnice, za najbolje radove. Takođe, biće upriličena i Sajamska likovna kolonija, a zadatak će biti nacrtati nešto od prezentovanih eksponata i učestvovati u izložbi radova. Posetioci će za vreme sajma glasati za radove u Hali 23 i na društvenim mrežama. Na taj način, istorija ne ostaje zatvorena u vitrine, već nastavlja da živi kroz nove generacije.

,,U vremenu kada tehnologija nezaustavljivo napreduje, poruka ove postavke je jasna, a to je da bez razumevanja korena, nema ni pravog razvoja. S tim u vezi, izložba je podsećanje na temelj koji ni najnaprednija tehnologija ne može da zameni, a to je odnos čoveka, zemlje i ploda. U hali ispunjenoj inovacijama, ova postavka delovaće kao živi vremeplov, u kom metal dobija dušu, a istorija glas’’, priča  dr Branislav Vlahović, profesor Pokljoprivrednbgfo fakuleta u Novo0m Sadu,m inale iz Novog Miloševa.

Muzej Žeravcia bio je i na 93 Međunarfodnom Poljoporivrednom sajmu u Novom Sadu. Taktor konfiskovan posle Drugog svetskog rada pokrenuo je zbirku sa 300.000 eksponata U Novom Miloševu nalazi se Muzej Žeravica, mesto koje čuva uspomene na vek rada, umeća i života na srpskom selu, jedinstvena riznica polјoprivredne i tehničke baštine.

A sve je počelo jednim traktorom.

– Istorijat Muzeja pomalo je neobičan, a glavni „krivac” za sve bio je jedan stari traktor koji je porodici Žeravica oduzet u posleratnim konfiskacijama. Godinama kasnije, Milivoj Žeravica, tada već odrastao čovek, naišao je na fotografiju vršidbe žita iz 1939. godine. Na njoj je, kao dečak, sedeo upravo na tom traktoru. Fotografija je probudila u njemu snažnu želјu da pronađe i vrati mašinu koja je bila deo porodične istorije – priča kustos Ivana Zec.

Posle nekoliko meseci traganja, pronašao ga je u jednom selu kod Kragujevca, a kada je došao da ga preuzme, zatekao je još dvadesetak sličnih njemu: starih, na čeličnim točkovima i tehnički prevaziđenih. 

– Pitao je da li može da kupi još jedan, a odgovor je bio ne, jer su svi već prodati u inostranstvo. Tada je shvatio da naša tehnička i kulturna baština nestaju pred našim očima, izvozeći se van granica svoje baštine. Od tog trenutka Milivoj donosi odluku da, koliko god bude mogao, otkuplјuje i čuva stare traktore i polјoprivredne mašine. A uz traktor, prirodno, dolaze i sejačice, kosačice, vršalice, alati, pa i čitav svet starih zanata – kaže naša sagovornica. 

• Porodica Žeravica je 1936. godine otvorila prvu mašinsko – bravarsku radionicu, pa nije slučajno što je upravo iz te kuće potekla lјubav prema mehanizaciji. Devet decenija kasnije, ta tradicija živi kroz muzejske postavke i brojne eksponate koji svedoče o razvoju srpske polјoprivrede;

– Milivoj nije bio samo sakuplјač starina, već i pronalazač. Kombinujući znanje iz polјoprivrede i mašinstva, pravio je mašine koje su olakšavale rad u polјu. Vremenom, kolekcija je rasla, parne mašine dovele su do nabavke vršalica, a one do starih alata i zanatskih predmeta. U jednom trenutku njegov sin Čedomir preuzima celu kolekciju i pretvara prostor u muzej kakav danas poznajemo – ističe Zec.

Posebna vrednost leži u činjenici da je svaki predmet nabavlјen na domaćem tlu. Iza svakog eksponata stoji prezime neke porodice, kao doprinos delu istorije srpskog sela. Muzej je 2018. registrovan kao privatna ustanova kulture i do danas broji više od 300.000 eksponata, od ručnih alata do velikih polјoprivrednih mašina, a neki od njih predstavlјaju se i na 93. Međunarodnom polјoprivrednom sajmu. 

– Ove godine imamo nesvakidašnju postavku posvećenu kukuruzu pod nazivom „Od njive do kolača”, kroz koju će posetioci pratiti put kukuruza, od domestifikacije u Centralnoj Americi pre devet hilјada godina, pa sve do pojave kombajna. Izloženi su ručni plugovi, brane, troredna sejalica, proizvedena u fabrici „Pobeda” u Petrovaradinu, zatim parna mašina i alati za ručnu obradu zemlјe – objašnjava kustoskinja.

Najmlađi čine najvećči borj posetilaca

Muzej Žeravica posebno je usmeren ka radu sa decom, pa upravo najmlađi čine najveći broj čin eposetilaca. Ivana Zec kaže da s tim u vezi organizuju brojne muzejske radionice, a neke od njih biće predstavlјene i na Polјoprivrednom sajmu. Pored radionica za decu, organizovali su se i programi za odrasle, među kojima se izdvajali „Rok ceger”. 

Zanimlјivo je to što je postavka na Polјoprivrednom sajmu interaktivna, jer posetioci su imali pravo i priliku ručno da krune kukuruz, melјu brašno i osete kako je nekada izgledao rad na njivi. Uz to, izložen je i recept za starinsku proju, kao mali ukus prošlosti koji mogu da ponesu kući. Muyej ipriredba sad mogu salno I svakodndevni dase  vide u Novom Miloševu. (B.G.)