Žene su stub sela!

• Žene su stub sela i bez žena sa inicijativom Srbija ne može napred, rekao je danas ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na konferenciji “Agrarno proleće” na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Ministar je govorio o budućnosti srpskog sela i ulozi žena u razvoju agrobiznisa!
• Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa Nemačkom u 2025. godini premašila 650 miliona evra, kao i da Srbija danas traži partnere za investicije u prerađivačku industriju, skladišne kapacitete, digitalnu poljoprivredu, biotehnologije i klimatski održive proizvodne sisteme, saopšteno je iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; 
• Fon Bekerat je rekao da mu je veliko zadovoljstvo što je u Novom Sadu i što je posetio jednu veliku manifestaciju kao što je Poljoprivredni sajam jer se tim sajmom pokazuje da Srbija može da se pozicionira na svetskoj mapi poljoprivrede. “Važno je Evropskoj uniji da podržimo Srbiju na ovom bitnom putu;

Izvor: Tanjug (Nenad Mihajlović)

• Žena je stub porodice, stub sela, bez žena sa inicijativom Srbija ne može napred. Ministarstvo je uvek tu da pomogne”, istakao je   dr Glamočić Glamočić,ministar poljoprivrede;

Dodao je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obezbedilo za žene kreditnu liniju sa fiksnom kamatnom stopom od jedan odsto bez devizne klauzule, kao i da će sa poljoprivrednicama imati sastanak gde će one moći da iznesu nove predloge i inicijative, a ministarstvo da ih usmeri. “Zainteresovane su i žele da rade. One rade na popularizaciji poljoprivrede, žene su danas preduzetnice, kreiraju biznise i drže porodicu na okupu”, istakao je Glamočić. Naglasio je, takođe, da Srbija mora da prestane da se oslanja isključivo na proizvodnju sirovina.

• “Ne može isti podsticaj da dobija neko ko proizvodi pšenicu i neko ko u povrtarstvu, voćarstvu ili preradi ulaže deset puta više rada i znanja. Srbija mora više da vrednuje proizvodnju sa dodatom vrednošću”, navodi ministar Glamočić; 
• Prosečnoi poljoporivfredno gazdinstov u Srbiji je veličlien 6,4 hektara. N anjemu postoji po jedna kava, pet svinja,tro ovce, 43 živine i tri košnice;
• U rimarnoj proiuvodni poljoroivr3deSribje uključeno je 1.150.653 lic.Od to je 487.710 žena.to je 42,4 odsto od ukipngo broja;
• Prose;na staros nosioca gazdinstv au Srbiji je 60. Godina. Tek svai 11nosoilac gazdinstva je mla]I od 40 godina;
• Od ukupngo broja 23 odsto su žene vlasnici gazdinstva, a muškarci 77 odsto;

Proizvodnja mini lubenica

• Posebnu pažu privukla jeVedrana Nedeljkov koja je sa porodicom razvila proizvodnju mini lubenica i uspela da ih plasira na evropsko tržište. “Počeli smo sa hiljadu semenki. Danas izvozimo u Evropu. Ali nije bilo lako. Mora da se radi svaki dan i da se stalno ulaže u kvalitet”, rekla je Nedeljkov. Ona je objasnila da su proizvodnju organizovali na više manjih gazdinstava kako bi dobili stabilan kvalitet i dovoljne količine za tržište. “Tako smo pomogli i drugim porodicama da ostanu na selu i žive od svog rada”, poručila je ona.
• Proizvođačica aronije i prerađevina ove biljke, Ivana Marijanović, govorila je o tome kako se brend ne gradi samo proizvodom, već pričom i emocijom. “Proizvod koji se prodaje zadovoljava potrebu. Proizvod koji se pamti nosi priču, emociju i identitet”, poručila je ona. Istakla ja da u početku nije želela da se bavi poljoprivredom, međutim da danas njena porodica živi od toga i da je ponosna na ono što su stvorili.

Posebna savetnica ministra poljoprivrede Milica Janković istakla je da žene najčešće ne odustaju od ideja za agrobiznis zbog rada, već zbog straha od administracije. “Žene imaju ideje i volju, ali ih često plaše procedure i papiri. Zato postoje poljoprivredne savetodavne službe koje besplatno pomažu od prve ideje do prijave za subvencije”, poručila je Jankovićeva. Ona je podsetila da Srbija danas ima 34 poljoprivredne savetodavne službe i da je sve više žena koje se interesuju za IPARD programe (bespovratna sredstva za poljoprivrednike), preradu i investicije.

Milica Selaković iz Privredne komore Srbije je rekla da ljudi još uvek nisu svesni koliko vredi imati kuću na selu i parče zemlje, i dodala da hrana jeste i biće jedan od najvažnijih resursa.Selakovićeva je takođe najavila da je u planu formiranje sekcije za žensko agropreduzetništvo u okviru Privredne komore Srbije.

• Predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije Vera Škulić poručila je da je cilj udruženja da žene na selu dobiju veću vidljivost i podršku. “Bez sela nema ni Srbije. Što više prikazujemo lepotu života na selu, veće su šanse da mladi ostanu ili da se vrate selu”, rekla je Škulić.

– Veliko interesovanje poljoprivrednika za evropske fondove

Ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić održao je sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Andreasom fon Bekeratom na Poljoprivrednom sajmu i tom prilikom rekao da su evropski fondovi veoma značajni za srpske poljoprivrednike i da vlada veća zainteresovanost nego ranije. “Bilo mi je zadovoljstvo da ugostim gospodina Bekereta. Pričali smo o svim ključnim pitanjima, ali biću potpuno otvoren: Srbija ne beži od obaveza, mi smo zemlja u Evropi, naša Vlada se opredelila da idemo ka EU”, rekao je Glamočić.

Dodao je da srpske institucije rade brže nego ranije, ali da svi treba da budu svesni da je i Srbija imala dogovor 2008. godine o ulasku u Evropsku uniju 2014. godine, pa se to nije dogodilo. “Srbija je mala zemlja, sa usitnjenim posedima, ne možemo preko noći da uradimo neke stvari i ne želimo da uništimo naša sela”, naveo je Glamočić. Ministar je rekao i da Republika Srbija ima želju da svoje obaveze prema Evropskoj uniji rešava konkretno, a ne da ih isporučuje samo na papiru. “Očekujem sa njihove strane da uz određene izmene sve rešavamo. Iz IPARd sredstava isplatićemo 31 milion evra i u budućnosti ćemo imati apsolutnu iskorišćenost”, istakao je Glamočić. On je rekao i da su evropski fondovi veoma značajni za srpske poljoprivrednike, da oni sada više konkurišu nego ranije. O kontroli mleka, ministar je rekao da je Srbiji preostalo da uskladi regulativu za kvalitet mleka, da su prošle godine počele da se sprovode kontrole i monitoring koji je bio u planu. “Imamo kvalitetno mleko, ali radimo na tome da smanjimo broj bakterija, nije lako poštovati standarde na malim farmama, moraju da se prođu edukacije”, naveo je ministar. Glamočić je rekao i da Srbija mora da sačuva svoja sela jer se njima čuva i država, te da će Srbija u Evropsku uniju kao partner, a ne pod ultimatumima. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić zajedno sa šefom Delegacije Evropske unije obišao je Poljoprivredni sajam, paviljon Evropske unije, a zatim učestvovao i na panelu o poljoprivredi.

Izvor: Tanjug (Nenad Mihajlović)

Fon Bekerat je rekao da mu je veliko zadovoljstvo što je u Novom Sadu i što je posetio jednu veliku manifestaciju kao što je Poljoprivredni sajam jer se tim sajmom pokazuje da Srbija može da se pozicionira na svetskoj mapi poljoprivrede. “Važno je Evropskoj uniji da podržimo Srbiju na ovom bitnom putu. Sa ministrom smo pričali da nam treba akcija kako bismo iskoristili sve mogućnosti i prilike koje stoje na raspolaganju poljoprivrednicima”, rekao je Andreas fon Bekerat. Dodao je da je u IPARD II programu 56 odsto sredstava iskorišćeno, tako da su velike svote novca vraćene u fondove Evropske unije i da sa IPARD III programom ne bi trebalo da se ponove iste greške, kao i da će kroz taj program biti izdvojeno 288 miliona evra. “Zajedno sa ministrom ćemo voditi računa da poljoprivrednici iskoriste ova sredstva i da se nađu na novim tržištima, naveo je Andreas fon Bekerat. Fon Bekerat je dodao da je važan deo slagalice usklađivanje sa standardima bezbednosti hrane EU, a da Srbija ima veliki potencijal – od rakije do kajmaka. “Ovi proizvodi moraju da ispune najrigoroznije standarde Evropske unije. To se odnosi na podizanje kvaliteta proizvoda i povećanje izvoza. Zajedno ćemo zavrnuti rukave”, zaključio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Na novosadskom Sajamu poljoprivrede o ženama u agrobiznisu

• Iako su žene stub mnogih poljoprivredih gazdinstava u Srbiji, često su nevidljive, a njihov položaj neravnopravan. U okviru 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, održana je konferencija „Agrarno proleće”, gde se govorilo o budućnosti srpskog sela i ulozi žena u razvoju agrobiznisa;

Od malena brine o 450 ženskih grla krava, na porodičnoj farmi, na kojoj je odrasla, a koja se bavi proizvodnjom sirovog mleka i ratarstvom. Zvezda je društvenih mreža, koje koristi da bi srušila predrasude o ženama u poljoprivredi. “Šta će žena u poljoprivredi? I predrasuda jeste – baš ti tako našminkana sa noktima ideš u štalu, ti to samo za kamere, za medije, za novinare, a kada se sve ugasi izađeš iz štale začepljenog nosa. Nije tačno. I dosta ljudi me ne shvata ozbiljno, jer klinka, plavuša. Sigurno ona nešto zna, sigurno ona nešto može”, kaže Sofija Plavšić.

Za razliku od predrasuda, mukotrpan posao i svakodnevni rad od zore, Sofiji nije pomenula kao problem, baš kao ni Marijana, koja je dizajnirala traktor, a uz zaradu obe imaju viši motiv da se upuste u takozvani “muški posao”. “Moj deka je bio sluga na imanjima radio je zemlju za druge, imao je mnogo stoke i kada god bi se vraćao sa teškog radnog dana govorio je imaćemo mi jednog dana naš crveni traktor. Međutim, nije imao sredstava da ga kupi za vreme svog života”, navodi Marijana Hajduković, dizajnerka traktora. Kao legat deki, danas je ponosna na svoj crveni traktor “Maki”, iako njenu ideju mnogi nisu shvtali ozbiljno, što traje i danas. “Ali kada kažem ovo je prvi traktor na svetu sa ženskim imenom, konstuisla ga je žena, svi kažu kako žena nešto može da zna o traktoru, gde žena i traktor. Predrasuda je na sve strane, ali ja sam ovde da pokažem svima da greše, smao da mi daju vreme”, navodi Marijana Hajduković, dizajnerka traktora.

• Po podacima Zavoda za statistiku žene čine oko 42 odsto ukupne radne snage na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji. Najviše ih radi na porodičnim gazdinstvima, bez zaposlenja. pa zato mnoge od nemaju sigurno socijalno i penziono osiguranje. “Dosta žena je završilo i poljoprivredni fakultet, odlučuju se i da se vrate na selo. Da nastave tradiciju sa svojom porodicom, pomažu svojoj porodici. Ja aktivno radim i na svojim društvenim mrežama prosto da se vidi da su žene sastavni deo poljoprivrede i da su žene stubovi srpskog sela, a bez stuba nema ni kuće”, kaže Vera Škulić, predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije;

Retko poseduju zemlju, zvanično, oko 23 osto poljoprivrednih gazdinstava ima ženu kao upravljača, a više od pola vlasnica je starije od 65 godina. “Ženska” gazdinstva obično su manje površine, ili manjeg stočnog fonda, zbog čega su ekonomski slabije i pod većim rizikom u poslovanju. “Ove godine imamo kreditnu liniju sa fiksnom kamatnom stopom od 1 posto za žene, znači bez devizne klauzule. To je prvi korak. Nakon ovog sajma imaćemo konkretan sastanak gde ćemo čuti još njihove predloge i inicijative, jer mi moramo poljoprivredu usmeravati ka dodatoj vrednosti na proizvodima, a žene su jednostavon taj zamajac koje nas sve teraju da radimo i da budemo efikasniji”, navodi Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.

Sofija i Marijana zamajac su celom društvu, pogotovu ženama koje se zbog predrasuda, ali i svih oblika diskriminacije u takozvanom “muškom poslu”, ne odlučuju na samostalno poslovanje. Obe su među šampionima prodaje ovogodišnjeg sajma, a u njihovom slučaju stereotipi jačeg pola više ne važe.

Šef Delegacije EU Bekerat spremao hranu za posetioce Poljoprivrednog sajam!

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat danas je na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u  EU paviljonu, spremao hranu za sve posetioce ove manifestacije.Bekerat je za posetioce spremao tradicionalno srpsko jelo – gibanicu, a u toku pripreme naveo je da se lako navikao na Srbiju i srpske specijalitete i da najviše voli ajvar.Dodao je da u Srbiji i Švedskoj postoje neke sličnosti kada je u pitanju kuhinja, pogotovo kod praznične trpeze. Bekerat je rekao i da je Poljoprivredni sajam sjajna prilika za srpske poljoprivrednike jer je u pitanju najveća manifestacija u regionu, kao i da bi trebalo više da koriste fondove EU u budućnosti.Ranije u toku dana, šef Delegacije Evropske unije je zajedno sa srpskim ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Draganom Glamočićem održao sastanak i obišao sajam.

• Srbija i Nemačka dele viziju moderne poljoprivrede i održivog razvoja!

Glamočić je, na marginama Poljoprivrednog sajma, rekao da Srbija i Nemačka ne dele samo ekonomske interese, već i zajedničku viziju održivog razvoja, moderne poljoprivrede i dugoročnog partnerstva.

Glamočić je naglasio da je Nemačka jedan od najvažnijih partnera Srbije u modernizaciji agrarnog sektora, uvođenju standarda, razvoju organske proizvodnje, veterinarskoj saradnji i jačanju institucionalnih kapaciteta. “Više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom danas posluje u Srbiji i zapošljava više od 80.000 ljudi. To nisu samo brojke, već dokaz poverenja u Srbiju, naše ljude i stabilnost našeg razvojnog kursa”, naveo je Glamočić sinoć na poslovnoj večeri u organizaciji Ambasade Savezne Republike Nemačke u Srbiji i Nemačko-srpske privredne komore. On je naglasio da je spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa Nemačkom u 2025. godini premašila 650 miliona evra, kao i da Srbija danas traži partnere za investicije u prerađivačku industriju, skladišne kapacitete, digitalnu poljoprivredu, biotehnologije i klimatski održive proizvodne sisteme, saopšteno je iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. “Nemačke kompanije u Srbiju nisu donele samo kapital, već i znanje, standarde i poverenje. Uveren sam da je pred nama nova faza saradnje, ne samo u trgovini, već i u zajedničkim investicijama, transferu znanja i izgradnji konkurentne poljoprivrede, sposobne da odgovori zahtevima evropskog i svetskog tržišta”, zaključio je Glamočić.

Tokom razgovora u nastavku poslovne večere, direktor Šafer je ministru Glamočiću preneo srdačne pozdrave saveznog ministra poljoprivrede, ishrane i regionalnog identiteta Savezne Republike Nemačke Alojza Rajnera.

Šefer je objasnio da je početkom marta stupio na svoju funkciju u novom sektoru koji je formiran sa ciljem unapređenja nastupa nemačkih proizvođača na međunarodnom tržištu..

Sagovornici su ocenili kao pozitivan signal to što nemačke kompanije nastavljaju da pokazuju interesovanje za poslovanje i ulaganja u Srbiji, te da postoji značajan prostor za saradnju dve zemlje u oblasti poljoprivrede, naročito u oblasti primene veštačke inteligencije u poljoprivredi. Glamočić i Šafer su se saglasili da će ostati u redovnom kontaktu i najavili dalji razvoj i intenziviranje srpsko-nemačkih odnosa u agrarnom sektoru.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Filip Simović rekao je da Srbija ima sve značajniju ulogu u evropskom poljoprivrednom i prehrambenom lancu, kao i da agrarni sektor danas “učestvuje sa oko šest odsto u BDP-u Srbije, zapošljava oko 120.000 ljudi i generiše više od pet milijardi evra u izvozu”. Simović je poručio da se saradnja Srbije i Nemačke sve više usmerava ka proizvodnji proizvoda sa dodatom vrednošću, digitalizaciji i primeni veštačke inteligencije u poljoprivredi, modernizaciji proizvodnje, energetskoj efikasnosti i razvoju logistike. Dodao je da su partnerstva sa nemačkim institucijama i kompanijama od ključnog značaja za dalji razvoj srpskog agrara. On je naveo da agroprehrambeni sektor prolazi kroz veliku transformaciju, u kojoj su kvalitet, održivost, sledljivost, nove tehnologije i brza prilagodljivost postali ključni uslovi za nastup na evropskom tržištu.

• Ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da je Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu najveći agrarni sajam u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, kao i važna prilika za povezivanje investitora, kompanija i institucija. Ona je naglasila da je Nemačka među najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, kao i da će nastaviti da podržava nameru Srbije da jača prerađivački sektor, jer to otvara nove mogućnosti za zajedničke investicije i saradnju. Ona je ukazala i na važnost predvidivog poslovnog ambijenta, stabilnih ekonomskih uslova i nastavka reformi u procesu evropskih integracija Srbije i istakla da će konkurentnost biti ključna za uspešno pozicioniranje srpskih kompanija na evropskom tržištu.
• Direktor za izvoz i promociju trgovine u Saveznom ministarstvu poljoprivrede, hrane i regionalnog identiteta Nemačke Olaf Šafer poručio je da Nemačka u novoj izvoznoj strategiji poseban akcenat stavlja na međunarodna partnerstva i razvoj saradnje sa zemljama kao što je Srbija. On je istakao da Srbija ima veliki potencijal u oblasti poljoprivredne mehanizacije, ratarstva, stočarstva, prerade i maloprodaje, kao i da brojne nemačke kompanije već uspešno investiraju u srpski agrar i prehrambenu industriju.

Međunarodni dan žena, koji se širom sveta obeležava 8. marta, svake godine odaje priznanje onome što su žene postigle u društvu, politici i ekonomiji. Iako žene predstavljaju okosnicu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, njihov doprinos često ostaje nevidljiv, a položaj neravnopravan. Danas, više nego ikad, važno je osvetliti njihovu ulogu i podsetiti na važnost ravnopravnosti u ovom ključnom segmentu ekonomije. 

Žene u poljoprivredi – uloga ključna, a položaj NEZAVIDAN © AGROmedia/Youtube screenshot

Poljoprivreda je ključni sektor srpske ekonomije, sa značajnim udelom u BDP-u, zaposlenosti i izvozu. Pored toga što obezbeđuje hranu i sirovine, ovaj sektor zapošljava veliki broj ljudi, posebno u ruralnim područjima, gde često predstavlja primarni izvor prihoda za domaćinstva. 

• Za žene na selu koje nikada nisu imale svoj dinar – najavljena socijalna penzija!

Porodična poljoprivredna gazdinstva dominiraju, ali njihov broj opada usled kombinacije faktora, uključujući starenje stanovništva, migracije ka urbanim centrima i manju zainteresovanost mlađih generacija za bavljenje poljoprivredom.  Iako žene čine značajan deo radne snage u poljoprivredi Srbije, njihov položaj u sektoru ostaje neravnopravan. One rade podjednako naporno, ali ređe poseduju zemlju, imaju ograničen pristup subvencijama i teže dolaze do odlučujućih uloga u sektoru.

Tradicionalni obrasci vlasništva, ograničen pristup resursima i nedovoljna podrška u programima subvencija onemogućavaju ženama da ostvare pun potencijal u agraru.  U tom smislu, neophodne su ciljane mere koje će omogućiti ženama veći pristup vlasništvu nad zemljom, finansijama i programima edukacije. Povećanje podrške ženama u poljoprivredi može imati dugoročne koristi ne samo za njihovu ekonomsku sigurnost, već i za celokupan razvoj ruralnih područja i poljoprivrednog sektora u Srbiji.

Snažne, hrabre, sa osmehom na licu – žene su PONOS Srbije!

Da bismo na najbolji način sagledali položaj žena u poljoprivredi, neophodno je osvrnuti se na zvanične podatke

Učešće žena u vlasništvu i upravljanju gazdinstvima

• Prema ranijim podacima iz 2022. godine, 19,5 odsto gazdinstava imalo je ženu kao nosioca, dok su žene upravljale sa svega 15,3 odsto gazdinstava. To je ukazivalo na značajan jaz između formalnog vlasništva i stvarnog donošenja odluka u poljoprivredi. Međutim, rezultati Popisa poljoprivrede iz 2023. godine pokazuju određeni pomak. Prema novim podacima, oko 23 odsto poljoprivrednih gazdinstava ima ženu kao upravljača, što ukazuje na postepeno povećanje učešća žena u donošenju ključnih odluka na gazdinstvima;
• Iako udeo žena među nosiocima gazdinstava beleži rast, razlika u resursima i veličini gazdinstava ostaje značajna. Žene obično raspolažu manjim površinama zemljišta i slabijom infrastrukturom;
• Prema podacima iz 2022. godine, najveći procenat žena nosilaca gazdinstava nalazi se u regionu Južne i Istočne Srbije (22 odsto), što je povezano sa nepovoljnom demografskom slikom i manjkom muške radne snage zbog migracija;
• Gazdinstva koja vode žene u proseku imaju manje površine zemljišta i stočnog fonda, što ih čini ekonomski slabijima i manje otpornim na tržišne i klimatske rizike;

Položaj žena u poljoprivredi 

Žene u poljoprivredi – učešće u radnoj snazi

Prema podacima RZS iz Popisa poljoprivrede 2023, žene čine oko 42 odsto ukupne radne snage na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji. Međutim, kada se rad posmatra kroz godišnje radne jedinice (AWU) – pokazatelj koji meri pun obim rada tokom godine – njihov udeo iznosi oko 38 odsto. Ova razlika ukazuje da su žene u poljoprivredi češće angažovane u povremenim, sezonskim ili delimičnim oblicima rada, dok muškarci u većoj meri obavljaju poslove sa punim radnim angažmanom.

Foto:Dokumentacija autora

• Popis takođe pokazuje da najveći broj žena radi na porodičnim gazdinstvima, najčešće kao članovi domaćinstva, bez formalnog zaposlenja. Zbog takvog statusa mnoge od njih nemaju stabilan pristup socijalnom i penzionom osiguranju, što dodatno utiče na njihov ekonomski položaj.

Kada je reč o sezonskoj radnoj snazi, žene učestvuju sa oko 35,9 odsto, dok su u stalno zaposlenoj radnoj snazi na gazdinstvima pravnih lica još ređe zastupljene. Ovi podaci ukazuju da žene, iako čine značajan deo radne snage u poljoprivredi, i dalje imaju ograničen pristup stabilnijim i formalnim oblicima zaposlenja u sektoru.

Pristup ženama programima podrške

• Nacionalne strategije i programi ruralnog razvoja prepoznaju rodnu komponentu, ali još uvek nedostaju konkretne mere koje bi olakšale ženama pristup sredstvima i resursima;
• IPARD programi nude pogodnosti ženama, poput dodatnih bodova pri konkurisanju, ali to nije dovoljno za značajnije povećanje broja žena preduzetnica u poljoprivredi;

Podrška ženama u poljoprivredi znači jačanje celokupnog sektora, unapređenje ruralnih zajednica i održiviji razvoj srpske ekonomije.

Rodna ravnopravnost, poljoprivreda i ruralni razvoj

Iako su žene stub mnogih poljoprivredih gazdinstava u Srbiji, često su nevidljive, a njihov položaj neravnopravan. U okviru 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, održana je konferencija „Agrarno proleće”, gde se govorilo o budućnosti srpskog sela i ulozi žena u razvoju agrobiznisa.Od malena brine o 450 ženskih grla krava, na porodičnoj farmi, na kojoj je odrasla, a koja se bavi proizvodnjom sirovog mleka i ratarstvom. Zvezda je društvenih mreža, koje koristi da bi srušila predrasude o ženama u poljoprivredi.

Šta će žena u poljoprivredi? 

I predrasuda jeste – baš ti tako našminkana sa noktima ideš u štalu, ti to samo za kamere, za medije, za novinare, a kada se sve ugasi izađeš iz štale začepljenog nosa. Nije tačno. I dosta ljudi me ne shvata ozbiljno, jer klinka, plavuša. Sigurno ona nešto zna, sigurno ona nešto može”, kaže Sofija Plavšić. 

Za razliku od predrasuda, mukotrpan posao i svakodnevni rad od zore, Sofiji nije pomenula kao problem, baš kao ni Marijana, koja je dizajnirala traktor, a uz zaradu obe imaju viši motiv da se upuste u takozvani “muški posao”. “Moj deka je bio sluga na imanjima radio je zemlju za druge, imao je mnogo stoke i kada god bi se vraćao sa teškog radnog dana govorio je imaćemo mi jednog dana naš crveni traktor. Međutim, nije imao sredstava da ga kupi za vreme svog života”, navodi Marijana Hajduković, dizajnerka traktora. Kao legat deki, danas je ponosna na svoj crveni traktor “Maki”, iako njenu ideju mnogi nisu shvtali ozbiljno, što traje i danas. “Ali kada kažem ovo je prvi traktor na svetu sa ženskim imenom, konstruisla ga je žena, svi kažu kako žena nešto može da zna o traktoru, gde žena i traktor. Predrasuda je na sve strane, ali ja sam ovde da pokažem svima da greše, smao da mi daju vreme”, navodi Marijana Hajduković, dizajnerka traktora.

Po podacima Zavoda za statistiku žene čine oko 42 odsto ukupne radne snage na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji. Najviše ih radi na porodičnim gazdinstvima, bez zaposlenja. pa zato mnoge od nemaju sigurno socijalno i penziono osiguranje. “Dosta žena je završilo i poljoprivredni fakultet, odlučuju se i da se vrate na selo. Da nastave tradiciju sa svojom porodicom, pomažu svojoj porodici. Ja aktivno radim i na svojim društvenim mrežama prosto da se vidi da su žene sastavni deo poljoprivrede i da su žene stubovi srpskog sela, a bez stuba nema ni kuće”, kaže Vera Škulić, predsednica Asocijacije agropreduzetnica Srbije.

• Retko poseduju zemlju, zvanično, oko 23 osto poljoprivrednih gazdinstava ima ženu kao upravljača, a više od pola vlasnica je starije od 65 godina. “Ženska” gazdinstva obično su manje površine, ili manjeg stočnog fonda, zbog čega su ekonomski slabije i pod većim rizikom u poslovanju.

“Ove godine imamo kreditnu liniju sa fiksnom kamatnom stopom od  jedan odsto za žene, znači bez devizne klauzule. To je prvi korak. Nakon ovog sajma imaćemo konkretan sastanak gde ćemo čuti još njihove predloge i inicijative, jer mi moramo poljoprivredu usmeravati ka dodatoj vrednosti na proizvodima, a žene su jednostavon taj zamajac koje nas sve teraju da radimo i da budemo efikasniji”, navodi Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede. Sofija i Marijana zamajac su celom društvu, pogotovu ženama koje se zbog predrasuda, ali i svih oblika diskriminacije u takozvanom “muškom poslu”, ne odlučuju na samostalno poslovanje. Obe su među šampionima prodaje ovogodišnjeg sajma, a u njihovom slučaju stereotipi jačeg pola više ne važe.         

                                                                             (Priredio: B. GULAN)