• Doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2001. do 2023. godine je minimalan, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku; 
• Od 1.302 mala naselja, u kojima živi manje od po 100 stanovnika u Srbiji, dve trećine njih, 819, nalazi se u južnoj i istočnoj Srbiji, a najviše ih je u Pčinjskoj oblasti – 208 i Topličkoj – 164. Prema podacima Popisa 202. godine, čak 16 sela na jugu zemlje nema nijednog stanovnika, dok je isto toliko mesta sa samo jednim žiteljem;
• Zahvaljujući akcijama MBS  dosada je ukupan borj dodeljenih kuća popeo na broj pod 4.273 dosadašnjih dosadašnjih beskućnika u gotovo 1.000 sela, u svim krajeviam Srbije! Tako su sela dobila blizu 17.500 novih stanovnika. Među njima je i više od 3.000 dece!  U timm selima se posle više decenija po prvi put čuje i dečija graja!
• Zadruge danas u svetu postoje u skoro svim privrednim delatnostima i posluju na svim kontinentima. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12 odsto stanovništva u statusu zadrugara svoje ekonomske interese ostvaruje u preko tri miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu. U zadrugama je zaposleno 10 osto od ukupnog broja zaposlenih lјudi u svetu;
• Sad se u Srbiji ponovo bore za opstanak i osanak. Jer, njihov polođaj u Srbiji nije sistemski rešen!

Foto: 021.rs

ZADRUGARSTVO I SELA SRBIJE U BORBI ZA OPSTANAK I OSTANAK

Piše: Branislav Gulan, Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Naučnog društva ekonomista Srbije i Konventa EU u Srbiji

Razvoj zadrugarstva u Srbiji u periodu između kraja 1944. godine, oslobođenja zemlјe od okupatora i 1990. godine, zatim raspada SFRJ, zaslužuje mnogo detalјnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadrugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Posle toga bilo je niz uspona i padova. Delilo je sudbinu kroz koju je prolazila Jugoslavija; 

Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemlјoradničke zadruge, kooperacije i otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena. Jer, zadrugarstvo u svetu cveta, i razvija se, ali u Srbiji je pitanje dokle će da postoji ako država ne odluči da mu sistemski pomogne! 

,,Uzurpirano je više od 200.000 hektara zadružne zemlјe “pretvaranjem” u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da je hektar koštao oko 10.000 evra, to je dve milijarde evra, oplјačkanih od naroda. To već više od deceniju i po znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu’’, ističe predstavnik akcionara bivšeg Polјoprivrednog kombinata “Prvi maj” u Ruskom Krsturu Mihajlo Katona;

Treba ubrzati rešavanje svih postupaka – to je jedini način – kazala je Jelena Nestorov Bizonji. – Pitanje i jeste u nadležnosti zakona, i to različih Zakona o zadrugama iz 90-tih godina, a bilo ih je više po kojima su pokretani postupci, ali je problem u odugovlačenju postupaka. Društvena polјoprivredna preduzeća su se privatizovala – po različitim propisima, po onom koji je bio na snazi u momentu privatizacije, ali je imovina zadruga ostala nevraćena zadrugama u tim preduzećima jer imovina kada se vrati zadruzi – pripada zadruzi kao pravnom licu.

Ona je istakla da zemlјoradničke zadruge potražuju povraćaj značajne imovine, od koje je najvrednije polјoprivredno zemlјište, zatim objekti, polјoprivredne mašine i druga oprema. Kolika je vrednost te imovine teško je proceniti, ali kada se kaže da zadruge potražuju više hilјada hektara njiva može se zaklјučiti da je reč o izuzetno vrednoj imovini. Prvo na šta treba ukazati je to da se zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, u navedenom periodu nije razvijalo na isti način kao pre rata. Posleratno zadrugarstvo je bilo zadrugarstvo u funkciji socijalističke izgradnje zemlјe. Paralelno sa aktivnostima u zadrugarstvu još brže i intenzivnije se formiraju i razvijaju državna polјoprivredna dobra, koja će kasnije postati društvena polјoprivredna dobra, polјoprivredni kombinati, a jedan ne mali broj će se razviti u veoma uspešne polјprivredno industrijske kombinate. 

U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa (IB 1948. godine), dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine kada se donose propisi o reorganizaciji selјački radnih zadruga i do osnivanja opštih zemlјoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup polјoprivrednih proizvoda.

U 1957. godini donosi se politički dokument o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije polјoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemlјoradničkih zadruga.

• Opšte zrmlјoradničke zadruge i kooperacija postaju višedecenijski pratilac razvoja polјoprivrede i zadrugarstva;
• Na početku tog perioda formiraju se Zadružni savez Srbije, Pokrajinski, Oblasni i sreski zadružni savezi, poslovni zadružni savezi. Zadružni savezi kao političke i stručne transmisije zadataka u razvoju. Poslovni zadružni savezi za unapređenje razvoja i obezbeđenje pojedinih proizvoda za domaće potrebe i izvoz, kao što su žitaricnj, industrijsko bilјe, stočarstvo idr. Značajnu ulogu u tom periodu u oblikovanju društveno ekonomskih odnosa ima i Institut za ekonomiku polјoprivredeu Beogradu;
• To je istovremeno period unapređenja zadružne štampe i nformisanja, kao što je nedelјni list Zadruga i drugi nedelјni i periodični listovi za polјoprivredu i selo;
• Glavna funkcija opštih zemlјoradničkih zadruga postaje ugovaranje polјoprivredne proizvodnje sa kooperantima – kooperacija, otkup polјoprivrednih proizvoda,  kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemlјišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materilјala, korišćenje sistema za navodnjavanje… Odnosi između zadruga su partnerski. Ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu. Kada slabije rodi tada kooperanti krše ugovorne obaveze, prodajući kupcima koji nude povolјnije uslove, obilnu cenu. Kada više rodi tada zadruga obično krši svoje ugovorne obaveze prema kooperantima i otkuplјuje od zemlјoradnika koji proizvode nude po nižoj ceni;

Nezakonitom privatizacijom oteto 200.000 hektara! 

Prema stavu Saveta za borbu protiv korupcije, prikrivanje pravih podataka jasno upućuje na zaklјučak da se štiti privatni, a ne državni interes. Naveden je primer pok. biznismena Mileta Jerkovića, koji je u postupku privatizacije polјoprivrednih preduzeća raspolagao sa preko 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlјe u državnom i društvenom vlasništvu. Nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano zemlјište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara ne postoji nikakav trag, predočio je Savet za borbu protiv korupcije, februara 2019.godine. 

• Samo u poslednjoj deceniji ugasilo se oko 62.000 gazdinstava i tada je došlo do drastičnog smanjivanja stočnog fonda. Pa čak i do gubitka prehrambenog suvereniteta Srbije!

Seoska tišina koja nastaje…

U Srbiji  dana postoji čak 600 sela u kojima nema više nijedne krave! To je trentuak u kome prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njm odlaze i ljudi. A, selo bez krave nije samo statistika. To je ekonomija koja je napustila teritoriju!

Danas j eptianeju da li je povratakl selu moguć? Jeste, ali samo ako se povratk mna svede nanostalgiju, već naozbuoljahn ekonmski projekat! 

Pvi korak je povratak stabilnosti: jasan i predvidiv sistem otkupa, transparentna pravila kvaliteta i sigurnost plaćanja. Poljoprivredniku nisu potrebna više obećanakj  za sutra. On hpoećto ustvarnsoti već danas. Znači potr3ebanmuje sisem koji traje i funkcioniše nezavisno od kratkroopčnih ciklusa lisopadnih ministara.A, njih Srivaj ima samou poljprivredi čak 17 za poslednjuih četvrt veka!

Dakle, ljudi nisu odustali od sela zato što ga ne vole, već zato što ne mogu više da ga ,,izračunaju’’;

• Stočarstvo  Srbije je na  najžnižim granama. Goveda ima kao i pre 100 godina (698.871 grlo), a svinja samo 2.403.991. grlo, koliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata 1947. godine, a ovaca je tek 1.684.013 grla…Ništa bolje nije ni u prmarnoj poljoprivredi. Jer ona je zavisna od uvoznog semenarstva čak 85 odsto!
• Selo bezh krave niej satistika.to je ekononimja koja je napustila teritoriju!
• Selo bez krave nije samo agrarni problem.To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze ljudi!
• Ami dans u Sribjimamo takvih 600 sela u Kojima je naala tišina, nemaprihoida, odlaze i ljudijer nema Prihoda!
• Dakle, klada iz sela nestane kava, ne netsaj esmao mleko. Nestaje i riam živpogta,svakodnevni novčani tok, razlog da se uijutor usane i pravi plan za stura… Nestaje logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem!
• Stočarstov je skoro ugašeno. A Ono je oduvek bilo višeod jedn egane poljoprivede. Je, ono je povezivalo zemlju, rad, porodicu I tražitše u  zatvoen ekonomski krug.l A,ka se tja krug prekien, nstaje tišina!
• Ta tišina se nečuej čuej odmah. Ona dolazui postepeno: prvo se smanji stado, yatim neane siguramn otkup, onda se ugsai  prerafa, a na krakjui  se ugasi selo… A, u Sribjki se sad gasi svako selo! Dakle, mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zatošto u njemu više ne vide računicu. A, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep i istorijski važan, navodi prof dr Srećko Bačevac!
• Dakle, mlad čovek ne odlauo iz zemlje, ond odlazi od neizvesnog noivčanog toka. Jer, poljopriveda  u kojoj se ne može projektovati prihod ne mođe zadržati ni znanje!
• U zemlji Sribji za to dans niko nije kriv! Pitanje je: Akoje ekonoimska logika sela vremenom postala nestabilna, zašto se nije reagovalo na vreme? Jer, Srbija ima velike i neiskorišžećene šanse i u ruralnom odnosno, seoskom turizmu! Primer za to je na desetine privlačnih, a niskorišćenih sela u Srbiji koaj se preporučujuu odmah za seoski turizam. Među njima su Rajačke pimnice kod Negotina, Prolom banja, Sisevac, kod Paraćina, brojni salaši u Vojvodini i niz drugih nedovoljno posećenih naseljenih, ali i nenanseseljenuih sredina i sela… U tim, selima ima posla i za sve koji traže i mogu da dobiju svoj krov nad glavom!
• Zbog takvog stanja Srbija je izgubila prehrambeni i semenski suverenitet…

Ovaj procs nuiejposledice smao jedn eodluke, jednpog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenisjokh strukovnih slabosti, tržišnih pritisaka i deografskihj ketanja, koaj su postepeno pdovila ai predvidivost koja je nedostajala,a, zanlčo da je da je stočarstov decenoijama poslovalo u uslvoima povećanog rizika i strukoven nestabilnosti. Vipe od četiri decnejej  išje imalopad proizodnje od tri osto godipšnje.l  Od poljoprivredanka se tražilo prialogđavanje, ali ćetpo niej postojao sisem na koji se oni moghli da se oslvoenj. Samo im se oboećavaklo bolje sutra koje nikada nije stiglo.

I sad se to nudi novom Strategijm poljoporivedij i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godien. Zato se oan nelazi između oberđćanaj i nerealne stvarnosti!Odnosno između ambicuioznih cilejva razvoija i starih struktururnih problema. Razlikuje se od prošle zato što je ona bila socijalna, a ova je razvojna strategija!

Zato i ostaje ključno pitanje da lki će Sđta nova strategija boiti praćena sabilnikm budđetakim okviromj, jednostavnijim procedruama i stvarnim ukljčivanjem lokalnih zajendica i proizvođača, ičli i oioaj dokuemtn u toj oblatsi ostati pretežno dekalrativan,dakle kao i svi dosadašnaj, kađe vođa tgime irzade Straegiej poljorpovirede i ruraknog razviajsribje od 2026. do 2034. godinje prof dr Tatjana Brankov.

• Rešenje postoji, a to je da u stajama i na poljim bude dva miliona grla goveda, u oborima blizu šest miliona svinja, u torovima oko 3,5 miliona ovaca i u ekonomskim dvorištima 90 milina pilića i osam miliona koka nosilja…

A, Srbija je agrarna zemlja. U njoj se sve donedavno govorilo kako može da hrani pola Evrope! Danas je izgbubila prehrambeni i semenski suverenitet pa nemože da hrani uvoz ni svojih 6,6  miliona stanovnika!

Sveke godine zbog toga što više umre nego što se rađa u Srbiji nestane po jedna varoš veličine Bačke Palanke, Kikinde, Vršca ili Negotina… Zato se ističe da sad kada je u toku proces nestanka sela, treba činiti i napore da se sačuvaju varošice…

Akcije…

Akcije koje vodi Ministarstvo  za brigu u selu je na poečtkui bila pomoć od 2,2 milijarde dianra ili 18 miliona va za 207 zadruga od 2017. do 2021.godine. To je ono što se primeti više hiljada koji su već otišli da žive i rade u selima Srbije! Ostalo jei zapoađeno u meidjima EU. Međitim, to nije sistemski rešeno! Zato se zadrugarstvo danas ponovo nalazi u teškoćama između opstanka i ostanka!

,,Zahvaljujući akcijama MBS  do sada se ukupan broj dodeljenih kuća popeo na broj od 4.273. Jer, toliko je dosadašnjihj beskućnika, mlađih od 45 godina, došlo u gotovo 1.000 sela, u svim krajevima Srbije! Tako su sela dobila blizu 17.500 novih stanovnika. Među njima je i više od 3.000 dece!  U tim selima se posle više decenenija po prvi put čuje i dečja  graja! Trećina ukupnog broja doseljenih u sela potiče iz gradova! Prosek starosti novih žielja sela je oko 29 godina’’, kaže ministar  Milan Krkobabić. Do sada je bio običaj da se samo odlazilo iz sela  u gradove. Sada po prvi put se iz iz gradova odlazi u sela! Neke od najuspešnijih lokalnih samouprava, poput Sombora približile su se broju dolaska novih žiteja čak u 300 kuća u svojim selima! 

Ovo je program koji, pre svega, prepoznaje ljude – žene, muškarce i posebno decu. Nacije, vere, politike… – sve je to u drugom planu. Rečeno je u Palati Srbije nakon čega su potpisani ugovori za kupovinu još 67 seoskih kuća sa okućnicom, početkom juna 2026. godine. Među potpisnicima za dobijanje kuća bili su i Marija i Nenad Jevremović, koji između ostalog ističu: Veliki san nam se ostvario da steknemo krov nad glavom u opštini Svilajnac, u mestu Bresje. Konačno ćemo imati dovoljno mesta za našu uskoro dvanaestočlanu porodicu. Kuća ima i okućnicu, u kojoj se možemo baviti poljoprivredom. 

U grupi parova i pojedinaca koji su stavili potpis možda na najvažniji dokument u živovu, su i dve porodice sa po troje dece. ,,Selimo se iz grada u prelepo selo Crkvenac na prostrano imanje na kome ćemo se baviti organskom proizvodnjom hrane, uzgojem mangulica, a u planu je i seoski turizam. Supruga je kuvar, a ja se bavim prodajom auto delova’’, kažu za javnost porodica Andrejić, koji se sele u kuću od 112 kvadata, sa okućnicom od 14 ari i sa tri pomoćna objekta. 

Jedna od najvećih kuća od početak programa od 350 kvadrata, pripala je mladom medicinskom tehničaru iz Kikinde Robertu Sabou. Koji je dobio svoj dom i plac sa 50  stabala šljive, pa namerava da se bavi voćarstvom.

Novi domovi ovaj put biće useljeni u 26 jedinica lokalne samouprave. Iako i dalje Vojvodina prednjači, raste i interesovanje za kuće i u ostali delovima zemlje.

Uspešna zadruga, privlačno selo

Svi ovi problemi mogli bi najbrže da se rešvaju razvojem zadrugarstva. Tako se radi u svetu kome težimo! Ali, to još u Srbiji nije proces za rešavanje problema! A, zadruge danas u svetu postoje u skoro svim privrednim delatnostima i posluju na svim kontinentima. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12 odsto stanovništva u statusu zadrugara svoje ekonomske interese ostvaruje u preko tri miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu. U zadrugama je zaposleno 10 osto od ukupnog broja zaposlenih lјudi u svetu. Zadruge posluju u različitim društveno – ekonomskim uslovima, u razvijenim i manje razvijenim državama i raznim delatnostima, a zajedničko za sve zadruge je njihov identitet, zadružne vrednosti i zadružni principi, po kojima je ustanovlјen njihov rad.

• U Srbiji danas prema podacima RZS, postoji 508.365 gazdinstava. Od toga 313.495 njih bavi se stočarstvom. To je deset odsto manje nego 2018. godine kada ih je bilo 562.896. Od toga je 2.042 pravnih lica i preduzetnikaSrbiji dans postoji 4.073.703 obradivog zemljišta. Ova gazdinstva koristi se ukupno 3.257.100 hektara.  U svakom gaydinstvu broj zaposlenih i stalno zaposlenih je po 2,2 lica.  Znači ukupno koji rade  u primarnoj poljoporivedi Srbije danas je 1.150.653 lica. To je za 14 odsto manje nego 2018. kada ih je bilo 1.336.714;
• Ima i oko 5.000 svih zadruga, Od toga je oko 3.000 poljoprivrednih!
• Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina. Tu je 77 odsto muškaraca., a 23 odsto žena. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
• Prosečno gazdinstvp u Srbije je veličine 6,4 hektara. Ne njemu se nalazi po jedna krava mlekulja, pet svinja, tri ovce, tri košnbice i po 43 živine!
• Prema podacima RZS Srbija poseduje 4.073.703 hetara njia Od tog se koristi u toj fabrici pod otvorenim nebom 3.257.100 hektara na kojima se proizvodi hrana u količini, u proseku od 20 miliona tona godišnje! 

Tuga na jugu: “Ugašeno” 16 sela, a 16 sa samo jednim stanovnikom

• U Srbiji dana sima 1.302 mala naselja, u kojima živi manje od po 100 stanovnika. U dve trećine njih, 819, nalazi se u južnoj i istočnoj Srbiji, a najviše ih je u Pčinjskoj oblasti – 208 i Topličkoj – 164. Prema podacima Popisa 2022. godine, čak 16 sela na jugu zemlje nema nijednog stanovnika, dok je isto toliko mesta sa samo jednim žiteljem;

Da se sa juga i istoka sve više ljudi iseljava, a mala mesta “prazne” i “gase” – pokazuju i rezultati Popisa objavljeni u publikaciji “Stanovništvo u malim naseljima” Republičkog zavoda za statistiku.

• Tako u Beogradskom regionu nema nijednog naselja sa manje od 100 žitelja, dok je najveći broj njih u Pčinjskom, Topličkom, Pirotskom, Raškom i Jablaničkom okrugu;

U analizi udela malih naselja u ukupnom broju naselja po opštinama/gradovima, posebno se ističe Crna Trava, u kojoj su 22 od ukupno 25 naselja (88 posto) klasifikovana kao populaciono mala. Slično se primećuje i u opštinama Kuršumlija, Dimitrovgradu i Trgovištu, gde više od 80 odsto naselja ima 100 i manje stanovnika, navodi se u publikaciji.

• Mesta sa manje od 20 žitelja najviše ima na teritoriji Kuršumlije (36), Prokuplja (34), Dimitrovgrada (27), Novog Pazara (27) i Sjenice (19 naselja);

Jedan od najozbiljnijih pokazatelja demografske krize u naseobinskom sistemu Republike Srbije predstavljaju takozvane polupustoši, odnosno naselja sa 10 i manje stanovnika. Najviše ih je u Regionu Južne i Istočne Srbije, ističe se u publikaciji.

Na osnovu podataka Popisa iz 2022. godine, 21 naselje u Srbiji ima po jednog stanovnika, od kojih su 16 na jugu – Mrkovica (Leskovac), Leskovica (Babušnica), Donja Glama (Bela Palanka), Bilo, Boljev Dol i Petačinci (Dimitrovgrad), Velika Lukanja (Pirot), Gumerište i Ćurkovica (Vranje), Korbul (Vranjska Banja); Rajčevce (Trgovište), Žalica i Parada (Kuršumlija) i Donja Bejašnica, Pestiš i Široke Njive (Prokuplje).

• Popis je registrovao i 24 demografski ugašena naselja, od kojih je 16 u opštinama na jugu zemlje, gde je Pčinjska oblast najizraženiji primer, sa pet naselja – Negovac (Bujanovac), Čestelin (Vranje), Gare (Preševo), Kolunica (Surdulica) i Dumbija (Trgovište);

U Pirotskoj oblasti četiri mesta nema stalne stanovnike – Verzar i Prača u opštini Dimitrovgrad, Gornji Rinj (Bela Palanka) i Basara (Pirot). U Jablaničkoj oblasti to su naselja Javorje (Vlasotince), Vilje Kolo (Leskovac) i Ostrozub (Crna Trava), dok su u Topličkoj oblasti ugašena naselja Rgaje (Prokuplje), Tačevac i Vukojevac (Kuršumlija), a u Nišavskoj oblasti registrovano je samo jedno ugašeno naselje – Golešnica (opština Aleksinac).

• Zaključak u publikaciji Zavoda za statistiku je i da je sve više malih naselja u kojima nema dece mlađe od 15 godina. Najviše njih je u Knjaževcu (39), Prokuplju (34), Kuršumliji (31) i Dimitrovgradu (30). Uglavnom, pokazuju podaci, u mestima sa manje od 100 meštana žive stariji. Prosečna starost u malim naseljima na jugu i istoku je 57 godina, a ona koja su u pograničnim krajevima imaju izuzetno veliku starost stanovništa.

Foto TO Pirot: Selo Gostuša je naselјe Grada Pirota u Pirotskom okrugu. Prema popisu iz 2022. ima 30 stanovnika (prema popisu iz 2002. bilo je 139 stanovnika)..

• Selo Gostuša je naselјe Grada Pirota u Pirotskom okrugu. Prema popisu iz 2022. ima 30 stanovnika (prema popisu iz 2002. bilo je 139 stanovnika).

Gostuša je selo na Staroj Planini, tridesetak kilometara udalјeno od Pirota. Nalazi se na obalama Zavojskog jezera, na nekadašnjem rimskom putu. Odlikuje ga arhaična arhitektura zbog koje ga zovu i „Kameno selo“, kao i očuvanost starih običaja i kulture. Do izgradnje Belskog mosta, kojim je premošćeno jezero, ovaj kraj je bio teško dostupan. O Gostuši, kao autentičnom selu koje najvernije oslikava život staroplaninskog stanovništva u prošlom veku, snimlјeni su mnogobrojni filmovi i napisani tekstovi koji su ušli u anale etnografije!

Geografski položaj

Selo Gostuša je smešteno na jugoistočnim padinama Stare planine u dolini Gostuške reke. U odnosu na opštinski centar, grad Pirot, udalјeno je 14 km severoistočno. Oblast kojoj selo pripada naziva se Srednji Visok koji je deo većeg područja tj. Visoka. Visok predstavlјa oblast u slivu reke Visočice između južnih padina Stare planine sa severne strane i planine Vidlič sa južne. Srednji Visok zauzima prostor u srednjem toku reke Visočice u kome je formirano Zavojsko Jezero, a pored Gostuše mu pripadaju i sela: Bela, Pakleštica, Velika Lukanja, Koprivštica, Pokrevenik i Zavoj.

Površina katastarske opštine Gostuša iznosi 4.584 hektara i zauzima prostor severno od Zavojskog jezera. Svojim atarom graniči se sa selima: Topli Do, Dojkinci, Pakleštica, Bela, Velika Lukanja, Mala Lukanja i Zavoj. 

Atar sela Gostuša, što se tiče geomorfoloških karakteristika, se može podeliti na dva dela:

• Sliv Gostuške reke na jugu i zapadu. U oblasti sliva Gostuške reke dominiraju pošumlјene površine i u manjoj meri livade i obradive polјoprivredne površine;
• Planinski deo na severu i istoku u okviru atara. Sa nadmorskom visinom preko 1.000 m (najviša tačka 1.940m). Ovaj deo je u vidu visoravni koja obiluje krečnjačkim oblicima relјefa, prekrivenim pašnjacima;

Gostuša se graniči sa jugozapadne strane Zavojem i Malom Lukanjom; južnom sa Velikom Lukanjom; sa istočne strane: Belom, Paklešticom, Dojkincima; i sa severozapadne strane sa Toplim Dolom. Gostuški atar se prostire, gledano uzvodno uz reku Gostušicu, sa desne strane, odnosno sa leve strane reke, a na jedan kilometar od lukanjskog naselјa: Rudina, tačnije od Bele vode (česme koja se nalazi pored puta), pa naviše ka istoku preko Korneta do brda Kaliman; dalјe ka severoistoku preko Lukanjskog puta, pa desno na istoku do Pukanjkog suvata, Konjarnik, Bratkova strana, Bratkov vrh, Lazarevi jegreci, Krvave bare, Lećija, Turska livada, Mutna bara, Dragalјica, Belan, Jeg’n, Bilјenica, Zanoga, Stražišta, Sredort, Vilan, Mečkat, Bučje, Belska reka, Orničje, Bodin del, Minica i Skrča, koja zatvara krug do Bele vode.

Selo se deli na Gornji kraj i Dolnji kraj. Gornji kraj ima uže celine: Na-sklop. Kopani dol, Češma na Petrijin z’d, K’cino vrelo/Neinsći kladenac, Stara češma kodi Velkovi, Gornjokrajska grobišta i Pug u Rekutu, a Dolnji kraj: Preko reku / Rasadarnice, Šajtini, Milošova porta, Stojinsći ven’c, Božinska porta, Dol / Dolci, Masalensći kladenac, Topila, Potini.

• Blizu naselјa se nalazi mesto Vrtibog, gde je nekada napasano više hilјada ovaca!
• U više od 1.300  sela, odnosno  naseljenih mesta Srbije, kako to piše u Ustavu Srbije  na spavanju ima manje od po 100 stanovnika. Ta sela će nesti za deceniju i po sa mape Srbije. Sad se u većini od njih čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo tamo gde ima struje…

Neki od ekstremnih primera uključuju naselja kao što su Banski Dol (Dimitrovgrad), Aldina Reka i Dejanovac (Knjaževac), Planinica i Mirkovci (Pirot), Rajčevce (Trgovište), Rakov Dol (Babušnica) i Gumerište (Vranje), gde prosečna starost stanovništva premašuje čak 80 godina, a u nekim slučajevima dostiže i 87,5 godina, ističe se u publikaciji.

Rezultati demografskih trendova, kako se navodi, ukazuju na to da će do 2052. godine još oko 40 naselja ostati bez stanovnika, a ukoliko se trendovi nastave, do kraja 21. veka, broj ugašenih naselja mogao bi preći 1.000, što predstavlja četvrtinu ukupnog broja naselja u Srbiji, prenose Južne vesti.

Putanja zadruga

Zadrugarstvo u Srbiji beležilo je nekoliko godina uzlaznu putanju, počevši od 29. decembra 2015. godine, kada je odobren Zakon o Zadrugama. Od 2017. kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Za četiri godine formirano je oko 1.100 novih zadruga. Njih stotinu nije izdržalo uslove tržišta pa su se ugasile.

• Iskustvo je pokazalo da bez jake zadruge nema ni jakog sela. U tom vremenu R, Sribja prvi ptu posle sedam decenija u zadrugarstvo je uložila 2,2 milijarde dinara. Taj bespovratni novac dobilo je 207 starih i novih zadruga. To je tada pomogu njihov oporavak. Međutim, posle 2021. godine  prestala je da pristiže fiansijska pomoć. I ugasilo se oko 100 novih zadruiga jer nisu se snašle na tržištu.  Njijov problemniej sisemskik rešen, pa sju i sad u teškoćama i borib za opstanak. Ministarstvo za Brigu o selu, nastavilo je da pomaže sdela krou drfuge organizacione oblkike. Dodlekjuej se mnvoac za kupovinju kombiaj za bepslatan prevoz, organiazuciju susreta se, ospsobčljvanej za rad domova kulture… 
• Jer, iskustvo je pokazalo da tamo  gde postoji valjana, zdrava i dobra zadruga to selo je privlačno za život i u njemju se lepo živi… Nažalost takvih sela i pored akciaj MBS je sve manje…

Jer, i pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape Srbije. Mladi lјudi više odlaze, nego što dolaze. A, odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom i to je proces koji dugo traje i koji ne može u potpunsoti da se zaustavi, ne samo u Srbiji.

Zadruge danas u Srbiji su u velikim problemima, a to je opstanak i ostanak! Sistemsko rešavanje problema u Srbiji se samo odlaže! 

• Procene su da je u na prostorima Jugoslavije od 1950. do 2000. godine iz sela u grad prešlo oko osam miliona lјudi;
• Procene sju da će u Sribji  za deceeniju  i po nestati oko  1.200 sela koaj sad naspavanju imaju manje od po 100 sanovnika
• Procena RZS je da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati oko 3.000 sela i da će Srbija tada imati oko 5,2 miliona stanovnika!

MAPU SEOSKE MREŽE SRBIJE IZRADILA JE EKIPA DIZAJNERA SAJTA DIRETNO U BEOGRADU NA OSNOVU PODATAKA ANALITIČARA I PUBLICISTE B. GULANA

Uzleti i padovi zadrugarstva u Srbiji

Zadrugarstvo u Srbiji beležilo je uzlaznu putanju, počevši od 29. decembra 2015. godine, kada je odobren Zakon o Zadrugama.  Boljitka je bilo i od 2017. pa do kraja 2021. Godine, kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Za četiri godine formirano je oko 1.100 novih zadruga. Njih stotinak nije se uklopilo u tržišno poslovanje pa su se ugasile. Iskustvo je pokazalo da bez jake zadruge nema ni jakog sela. U tom vremenu Sribja prvi ptu posle sedam decenija u zadrugarstov uložila 2,2 milijarde dinara ili 18 milioan evra. Taj bespovratni novac dobilo je 207 starih i novih zadruga. To je tada pomoglo njihov oporavak. Međutim, posle 2021. godine  prestala je da pristiže fiansijska pomoć. I ugasilo se oko 100 novih zadruga jer nisu se snašle na tržištu. Ali, sistmeski niej rešeno nihov90o poslvoanej po ugledu na svet.

Jer, i pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape Srbije. Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom i to je proceskoji dugo traje i koji ne može u potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji.

Zadruge danas u Srbiji su u velikim problemima, a to je opstanak i ostanak! Sistemsko rešavanje problema u Srbiji se samo odlaže! 

• Procene su da je u na prostorima Jugoslavije od 1950. do 2000. godine iz sela u grad prešlo oko osam miliona lјudi;

Krajem 2015. godine donet je sadsašnji Zakon o zadrugama… 

Od 2017. kada je krenuo projekat „500 zadruga u 500 sela”. Za četiri godine formirano je oko 1.100 novih zadruga. Iskustvo je pokazalo da bez jake zadruge nema ni jakog sela. U tom vremenu R, Sribja prvi ptu psole sedeam decnekja u zadrugarstov uložila 2,2 milijarde dinara. Taj bespovratni novac dobilo je 207 starih i novih zadruga. To je tada pomogu njhov oporavak. Međutim, posle 2021. godine  preastala je da pristiže finansijska pomoć. I ugasilo se oko 100 novih zadruiga jer nisu se snašle na tržištu. Ministarstov za Brigu o selu, nasavilo je da pomkađe zadrugarstvo i sela. 

• Ali, kada je 2021.godine uspešno zavšrena akcija ,,500 zaduga u 500 sela’’, Ministarsgvo ya brigu o selu nastavoio je  da vodi brigu na drugi načine…
• Zahvaljujući akcijama MBS  dosada je ukupan borj dodeljenih kuća poipeo na brojpod 4.273 dpsadašnjiha beskluićina u gotovo 1.000 sela, u svim krajeviam Srbije! Takoi su sela dobila blizu 17.500 novo9h stanovnika. Među njima je i vkiepš od 3.000 dece!  U tim selima se posle više decenija po prvi put čuje i dečija graja! Sela se pomažu kroz kupovinu više desetina kombija za pevo, odrđavanej Miholjskoihj susret,a obnovu domvoa kulture…

Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape Srbije. Mladi lјudi odlaze u potrazi za bolјim i udobnijim životom i to je proce koji dugo traje i koji ne može u potpunsoti da se zaustavi, ne samo u Srbiji.

Zadruge danas u Srbiji su u velikim problemima, a to je opstanak i ostanak! Sistemsko rešavanje problema u Srbiji se samo odlaže! 

• Procene su da je u na prostorima Jugoslavije od 1950. do 2000. godine iz sela u grad prešlo oko osam miliona lјudi;

Učešće poljoprivrede u BDP…

Naime, u prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto, doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 procentnih poena, prema podacima RSZ-a.

• Pored toga, prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto!

“Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023.godini je izdvojila Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju.

Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi na selu. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu.

Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura jer je samo deset odsto stanovnika ruralnih područja imao tercijarno obrazovanje.

Kako navodi Biznis.rs, strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.

Pad stanovništva u selima dvostruko brži

Kako pokazuje analiza RZS-a, u tranzicionom periodu 2002‒2022. godine pad stanovništva u ruralnim (seoskim) naseljima je dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, dok je ukupno stanovništvo u Srbiji (bez AP KIM) smanjeno za 11,3 odsto (sa 7,5 na 6,65 miliona), stanovništvo u seoskim naseljima je smanjeno za 22,8 odsto (za 740.000, odnosno sa 3,27 na 2,53 miliona).

Autori ukazuju da je proces demografskog pražnjenja ruralnog područja posebno intenziviran u poslednjoj deceniji (međupopisni period 2011‒2022), dok je ukupan pad stanovništva iznosio -7,5 odsto, pad stanovništva na seoskom području je bio -13,3 odsto. Poređenja radi, gradsko stanovništvo je 2011‒2022. godine smanjeno za 3,5 odsto (sa 4,23 na 4,12 miliona).

Smanjeno raspoloživo poljoprivredno zemljište. Prema podacima RZS-a, raspoloživo poljoprivredno zemljište je u poslednjoj deceniji 2012‒2023. godine smanjeno za 26,2 odsto, sa 5,35 miliona hektara na četiri miliona hektara ukupne površine Republike Srbije (bez AP KiM).

Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) je smanjeno za 5,2 odsto (sa 3,43 miliona hektara na 3,26 miliona hektara), ali je u strukturi raspoloživog zemljišta povećalo učešće sa 64,3 odsto na 82,5 odsto. Najveći pad je registrovan kod šumskih površina, čak za 50,7 odsto (519.000 hektara).

I struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta (KPZ) 2023, u odnosu na 2012. godineznačajno je promenjena.

Mada je zemljište pod oranicama i baštama neznatno povećano sa 2,513 na 2,518 miliona hektara, u strukturi KPZ je povećalo svoje učešće sa 73,1 na 77,7 odsto.

• Voćnjaci u Srbiji su povećani sa 163.000 hektara na 196.000, čime su povećali svoje učešće u strukturi KPZ sa 4,8 na 6,1 odsto.U rodnhim godianma donesu rod teđaka I do 1,6 miliona tona. U2025. godini koj je ibla izuzeto loša Sribja ej izvezal više od 276.000 tona voaću vrednosti od 728,5 miliona evra!

Zemljište pod vinogradima je smanjeno sa 22.200 hektara na 18.200 hektara. Najveći apsolutni i strukturni pad registrovan je u kategoriji livada i pašnjaka, čija površina je pala sa 713.000 na 469.000 hektara. Okućnica je povećana za 10.000 hektara, pa sada sa 33,.500 hektara čini jedan odsto KPZ u 2023. godini).

                                                              (Autor je analitičar i publicista)