• Evroposlanik Furlas poručuje da bez Srbije nema uspešnog proširenja EU, naglašavajući važnost dijaloga između Beograda i Brisela!

• Vrata Evropske unije za Srbiju ostaju otvorena: “Znam da imamo poteškoća, ali moramo da prevaziđemo sve prepreke kako bismo imali jasan put Srbije ka Evropskoj uniji,” rekao je Lukas Furlas za javnost;
• Crna Gora ulazi u završnu fazu pregovora sa Evropskom unijom, uz očekivanje da do kraja godine zatvori sva pregovaračka poglavlja i započne pripreme za ratifikaciju pristupnog ugovora;

Lukas Furlas, Nemanja Starović i Milimir Vujadinović na 18. Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU–Srbija Foto: Christian CREUTZ/© European Union 2026 – Source : EP

“Nema proširenja Evropske unije bez Zapadnog Balkana”, poručio je evroposlanik i predsedavajući Delegacijom Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom, Lukas Furlas, nakon plenarne sednice u Strazburu.

Govoreći o odnosima Beograda i Brisela, istakao je da, uprkos izazovima, evropska perspektiva Srbije ostaje otvorena i da je potrebno prevazići prepreke koje stoje na tom putu, rekao je za EUpravo zato.

Furlas je nakon razgovora sa predstavnicima Narodne skupštine Srbije ocenio da su odnosi Srbije i Evropske unije i dalje važna tema i da postoji spremnost da se nastavi rad na evropskim integracijama.

• Po njegovim rečima, vrata Evropske unije za Srbiju ostaju otvorena, a on će, kako je istakao, učiniti sve što je u njegovoj moći da tako i ostane. “Znam da imamo poteškoća, ali moramo da prevaziđemo sve prepreke kako bismo imali jasan put Srbije ka Evropskoj uniji,” rekao je Lukas Furlas za javnost;

Možda će vas zanimati Evropa i Zapadni BALKAN: Privremeno ograničenje za buduće članice…

Maida Gorčević za EUpravo zato: Crna Gora predvodi završnu fazu EU integracija, ali ni region ne stoji u mestu Maida Gorčević je za EUpravo zato govorila o završnoj fazi pregovora Crne Gore sa EU, izazovima i napretku regiona u evropskim integracijama.

                    Maida Gorčević - Foto: Christophe Licoppe/European Commission

• Crna Gora ulazi u završnu fazu pregovora sa Evropskom unijom, uz očekivanje da do kraja godine zatvori sva pregovaračka poglavlja i započne pripreme za ratifikaciju pristupnog ugovora;

U fokusu su i izazovi koji prate poslednju etapu evropskih integracija, od administrativnih priprema i diplomatskog lobiranja u državama članicama do mogućih spoljnih uticaja na proces proširenja. Istovremeno, evropski put zemalja Zapadnog Balkana ponovo dobija na dinamici.

O ovim i drugim temama govorila je ministarka evropskih poslova Crne Gore Maida Gorčević za EUpravo zato. “Puno dobrih stvari se ne dešava samo u Luksemburgu i Briselu, već i u Crnoj Gori. Govorim o reformama. Govorim o činjenici da smo bili domaćini Samita EU-Zapadni Balkan, koji je bio veoma uspešan. Poruke koje dobijamo, ne samo iz Brisela, već sa svih adresa Evropske unije, od velikih lidera, zaista pokazuju političku podršku, koja nam je sada izuzetno važna i potrebna,”  izjavila je ministarka za naš portal.

Možda će vas zanimatiEvropa i Zapadni BALKAN…Koliko će zemlje Zapadnog Balkana provesti u “EU čekaonici”? Crna Gora je na samom ulazu, kakve su prognoze za ostale

 Foto: European Commission

Istakla je da Crna Gora više nije u fazi u kojoj se govori samo o zatvaranju pregovaračkih poglavlja, već o narednim koracima na putu ka članstvu, koji uključuju ratifikaciju pristupanja u parlamentima država članica i Evropskom parlamentu. Dodala je da je u toku i ozbiljan kalendar razgovora o Pristupnom ugovoru, koji se vodi kroz formiranu ad hok radnu grupu.

“Dakle, mnogo se radi na svim frontovima. Mislim da postoji mnogo razloga za optimizam. Verujem da će Crna Gora uspeti da ispuni sve preostale obaveze, zatvori pregovaračka poglavlja do kraja ove godine, ali i da uspostavi dobar kalendar ispunjavanja obaveza nakon što počne proces ratifikacije”, rekla je Maida Gorčević u razgovoru sa našim dopisnikom.

Najveći izazovi u završnoj fazi?

Govoreći o izazovima završne faze evropskih integracija, sagovornica je istakla da ih ima mnogo i da se radi o procesu koji zapravo nikada u potpunosti ne prestaje. Navela je da i nakon zatvaranja pregovaračkih poglavlja ostaju jasne obaveze, koje se odnose na dalju pripremu administracije i države za narednu fazu pristupanja Evropskoj uniji. “Ono što zaista mora biti u potpunom fokusu jeste naša politička elita, kako bi na kraju lobirala za ratifikaciju u svih 27 država članica. To zahteva mnogo vremena i ulaganja. Nemamo ambasade u svim državama članicama Evropske unije, pa će to predstavljati dodatni tehnički izazov. Tema koja se pojavila i na konferenciji za medije jesu određeni strani uticaji koji se mogu javiti u završnoj fazi procesa. To se nije dešavalo samo Crnoj Gori, već i drugim državama pre ulaska u Evropsku uniju. Verujem da svi moramo biti na istoj strani, zajedno sa Evropskom komisijom i državama članicama, a ja sam među onima koji vode tu borbu”, rekla je Gorčević. Ipak, ubeđena je da će potencijalne izazove rešavati “jedan po jedan” kao i da će Crna Gora na kraju postati primer za ceo region, povlačeći i druge zemlje napred.

Ocena trenutne faze evropskih integracija Zapadnog Balkana

Rezultati su primetni i kod ostalih zemalja Zapadnog Balkana. Gorčević je podsetila da je Albanija uspela da otvori sva pregovaračka poglavlja, dok postoje očekivanja da bi Srbija uskoro mogla da otvori Klaster 3. Takođe je navela da je zabeležen i određeni napredak u Severnoj Makedoniji u sprovođenju reformske agende.

“Dakle, region ne stoji. Naravno, nismo svi na istom nivou kada je reč o ispunjavanju obaveza iz evropske agende, ali svaka zemlja, u skladu sa svojim mogućnostima i obavezama, beleži određeni napredak. Verujem da je Crna Gora bila motivator i da je na neki način pokrenula čitav proces. Posebno me raduje što Crna Gora ove godine predsedava Berlinskim procesom i što će se samit održati upravo u Crnoj Gori”, izjavila je ona i dodala da će to biti prilika za još bližu saradnju, imajući u vidu obaveze koje povezuju region.

On je ponovio svoj stav da je Srbija nezaobilazan faktor u procesu proširenja i poručio da “nema proširenja bez Srbije na Zapadnom Balkanu”. Furlas je naglasio da je neophodno nastaviti dijalog i rad na rešavanju otvorenih pitanja kako bi evropski put Srbije ostao jasan i ostvariv, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju i Beograd i Brisel. Evroposlanik sa Kipra ostao je pri ranijem stavu da “nema proširenja bez Srbije”, koji je u ranijem intervjuu za naš portal ocenio kao potrebu u cilju jačanje celokupnog evropskog regiona. Tada je ukazao i na strateški značaj Zapadnog Balkana, ističući da bi integracija Srbije doprinela snažnijem usklađivanju sa vrednostima Evropske unije i ograničila spoljne uticaje koji podrivaju evropsko jedinstvo.

“Proširenje je ključno za jačanje regionalnog mira i saradnje, kao i za podsticanje ekonomskog rasta i privlačenje investicija. S obzirom na aktuelne geopolitičke izazove, Evropska unija ne može sebi da priušti nestabilnost. Pristupanje Srbije dodatno bi osnažilo ulogu EU kao globalnog aktera i poslalo poruku da evrointegracije ostaju strateški put za zemlje koje su posvećene reformama, demokratiji i vladavini prava,” rekao je tada za javnost.

U istom kontekstu razgovora o evropskom putu Srbije, kopredsedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija – Srbija (POSP) Milimir Vujadinović ocenio je da postoji prostor za napredak u pregovorima.

Šta je Parlamentarni odbor

Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje EU–Srbija je zajedničko parlamentarno telo koje čine poslanici Evropskog parlamenta i poslanici Narodne skupštine Republike Srbije.

Njegova osnovna svrha je praćenje procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je Srbija potpisala sa EU. Odbor se redovno sastaje i razmatra napredak Srbije na putu ka EU, diskutuje o reformama koje Srbija treba da sprovede, usvaja preporuke i rezolucije, i podstiče dijalog između srpskih i evropskih zakonodavaca.

U izjavi za naš portal on je istakao da se u narednim nedeljama mogu očekivati pomaci u vidu otvaranja novih klastera i poglavlja, uz napomenu da proces ne zavisi isključivo od Srbije, već od šireg političkog konteksta i odluka svih strana uključenih u pregovore.

“Činjenica je da postoje uslovi za otvaranje nekih novih klastera i poglavlja u pregovorima između Srbije i Evropske unije u narednim nedeljama. To, naravno, ne zavisi samo od Srbije, ali prema svemu što smo videli, očekujemo takav scenario,” rekao je nakon sednice u Strazburu javlja EUpravo zato,

                                                            (Priredio B. Gulan)