• Kada se saberu svi troškovi proizvodnje, uključujući repromaterijal i sve mašinske operacije, ulaganja po hektaru požnjvene pšenice iznose 148.639 dinara. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, proizvodna cena pšenice je 27 dinara po kilogramu. Otkupljivači nude po 19 – 20 dinara po kilogramu!
• U jesen 2025. godine pšenica u Srbiji je bila zasejana na oko 635.000 hektara,. Najveći deo površina, čak 60 odsto zauzelo je seme ,,Tavanka’’. U tome se i nalaze uzroci manjih prinosa!
• U žetvi učestvuje oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Većina traktora starija je od svojih vlasnika!
• Prema podacima RZS rekordan rod pšenice u Srbiji  od 3.736.503 toan bio je daleke 1991. godine. Posle toga ovaj rod nikada više nije premašen. Tada je na poljima SFRJ bilo požnjeveno više od šest miliona tona pšenice;
• Pred žetvu je saopšteno da na zalihama nema stare pšenice i da je sva prodata kao stočna hrana!
• Veliki proizvođači već su izašli sa procenom da bi u ovakvoj godini sve ispod  sedam  tona po hektaru bio podbačaj;
• Zadružni savez Vojvodine ponovo je zatražio od države da interveniše na tržištu kroz blagovremeni otkup pšenice za državene Robne rezerve;

Foto Goran Mulić: Prema podacoiak RZS u setvi 2025. godine pšenica je u Srbiji posejana na 635.000 hektara. Čak 60 odsto  zasejanih površina zauzelo je seme ,,Tavanka’’…

Prvi izveštaji o žetvi u Srbiji 2026. godine, obećavaju zrno dobrog kvaliteta i prinos iznad decenijskog proseka. Veliki proizvođači već su izašli sa procenom da bi u ovakvoj godini sve ispod  sedam  tona po hektaru bio podbačaj. Ipak, kažu da je otkupna cena novog roda niska i da im se nudi od 19 do 20 dinara po kilogramu. Da bi polјoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak osam tona pšenice, kaže za RTS i javnost mr Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

• Prema podacima RZS rekordan rod pšenice u Srbiji  od 3.736.503 toan bio je daleke 1991. godine. Posle toga ovaj rod nikada više nije premašen. Tada je na poljima SFRJ bilo požnjeveno više od šest miliona tona pšenice.

•  U žetvi učestvuje oko 481.000 dvoosovinskih traktora i oko 46.000 kombajna. Većina traktora starija je od svojih vlasnika!
• Zadružni savez Vojvodine je izašao sa kalkulacijom  – proizvođačka cene pšenice je 27 dinara po kilogramu. Dakle, da bi zaradio, polјoprivrednik u Srbiji mora da proda kilogram hlebnog zrna za najmanje 27 dinara. Tako kaže računica Zadružnog Saveza Vojvodine!

“Kada se saberu svi troškovi koje je trebalo uložiti u proizvodnju pšenice ovogodišnjeg roda, bilo je potrebno potrošiti 148.639 dinara na jednom hektaru. To je iznos koji uračunava sve mašinske operacije i korišćenje reporomaterijala po pravilima struke. Na procenjenom prinosu od pet i po tona pšenice po hektaru – cena proizvodnje je 27 dinara”, rekla je za RTS mr Jelena Nestorov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

• Dodaje, da bi polјoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak osam tona pšenice. Na pitanje da li bi cenu pšenice na gore mogao da pogura interventni otkup  Robnih rezervi u ZSV kažu da se to traži svake godine, ali…;

Upućen predlog Ministarstvu polјoprivrede

“Uočavamo jednu veliku tromost i zakasnelost reakcija Direkcije za robne rezerve. Mi govorimo o nekim ogromnim količinama pšenice koje se nalaze na tržištu, a Direkcija reaguje sa nekim skromnim količinama. Skromne količine ne mogu da pomere cenu u momentu. Bitno je takođe i vreme reakcije. To mora biti pre žetve, a obično se o ovoj temi priča kad već žetva počne. Eto, tako je godinama, pa i sad”, napominje Nestorov.

Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine, sredinom nedelјe uputio je  Ministarstvu polјoprivrede predlog da polјoprivrednicima obezbedi kratkoročne beskamatne kredite.

“Baš zbog toga što imamo nisku akontu cenu novog roda pšenice, što imamo polјoprivrednike koji su ekstremno finansijski iscrplјeni. Oni čekaju taj rod da bi došli do prvih para, a istovremeno im se ne isplati da prodaju pšenicu. Zato predlažemo da se onima, koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje, obezbedi da dobiju beskamatne kratkoročne kredite najmanje na tri meseca i to po jako hitnom postupku da bi prevazišli ovaj jaz koji sada postoji između niske tržišne cene i potrebe polјoprivrednika i zadruga da prodaju svoju rob”, kaže ona.

Kolike su zalihe neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda?

• Kao veliki problem ističe se i to što nemamo zvanične državne podatke o tome kolike su zalihe neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda. Dodaje, nadležne institucije su dužne da iznesu te podatke!
• Analitipčari ističu da je prošle 2025. godine kada je počela  žetva, saopšteno da je na zalihama bilo oko milion tona stare neporodate pšenice! Nedavno, pred početak žetve u 2026. godini, Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da sad nema starih zaliha!? Ali, kako poznavaoci prilika na tržištu ističu, sva pšenica je prodata kao stočna hrana! Cena prodate pšenice po toni bila je oko 176 evra!ž

Kada bismo te podatke imali, mnogo lakše bi se vodile i mere ekonomske politike u polјoprivredi, a u krajnjoj liniji polјoprivrednici i zadruge bi se lakše odlučivali za svoje buduće proizvodnje, navode zadrugari.

Otkupna cena pšenice ne beleži rast

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine kaže da otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina unazad iako su za to vreme cene repromaterijala skočile i duplo. To objašnjava poremećenim geopolitičkim odnosima u svetu i dodaje da isti problem pogađa i Evropu.

“Jednostavno, imamo danas u Evropi tržište koje ne funkcioniše, ni na tržištu ratarskih proizvoda, na tržištu drugih polјoprivrednih proizvoda, to vidimo i kod mleka… Imamo očigledno faktore koji utiču dodatno i koji idu u pravcu verovatno vođenja politike zaštite potrošača kroz niske cene i sa druge strane nedostatka zaštite polјoprivrednika. To, naravno, uzrokuje velike probleme i u Srbiji. Jednostavno, polјoprivrednik da bi opstao prodaje svoje proizvode ispod cene koštanja i on će jednostavno u nekom momentu, kada se preračuna, biti prinuđen da odustane od te proizvodnje”, istakla je Nestorov.

• Poznavaoci prilika na tržištu ističu da je dobro to što su pojedini otkuplјivači u Vojvodini samoinicijativno počeli da razvrstavaju pšenicu i plaćaju po osnovu kvaliteta. Tim pre, dodaje se, da je naš najveći inostrani kupac Italija, zemlјa koja i te kako drži do dobrog kvaliteta hlebnog zrna!

Dobar rod  i kvalitet!?

Prvi izveštaji sa njiva ukazuju na dobar rod i kvalitet pšenice, ali proizvođači upozoravaju da je ponuđena otkupna cena novog roda daleko ispod troškova proizvodnje. Zrnao nemora da ide na sušenej pa će to da smanji troškove proizuvodnje. Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, proizvodna cena pšenice ove godine iznosi 27 dinara po kilogramu! I to uz prinos od 5,5 tona po hektaru! A, na njivama je i pravo šarenilo po prinosima.  

• Dakle, žetva pšenice ipak, donosi optimizam kada je reč o prinosima i kvalitetu zrna. Veliki proizvođači procenjuju da bi u ovakvim uslovima prinos ispod sedam tona po hektaru predstavljao podbačaj. Međutim, otkupna cena od svega 19 do 20 dinara po kilogramu izaziva veliko nezadovoljstvo među ratarima!

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov izjavila je za javnost da je Savez izračunao kako proizvodna cena ovogodišnje pšenice iznosi 27 dinara po kilogramu.

• „Kada se saberu svi troškovi proizvodnje, uključujući repromaterijal i sve mašinske operacije, ulaganja po hektaru iznose 148.639 dinara. Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, proizvodna cena pšenice je 27 dinara po kilogramu“, navela je Nestorov. Ona ističe da bi, uz akontnu otkupnu cenu od 19 dinara po kilogramu, proizvođač morao da ostvari čak osam tona prinosa po hektaru kako bi ostvario zaradu!

Traže bržu reakciju Robnih rezervi

Zadružni savez Vojvodine ponovo je zatražio od države da interveniše na tržištu kroz blagovremeni otkup pšenice za Robne rezerve. Jer, po iskustivma zadrugara, dosadašnje intervencije bile su kasne i obuhvatale su premale količine da bi mogle značajnije da utiču na tržišnu cenu. Zato se Ministarstvu poljoprivrede predlažedvanje  beskamatnih krediti za proizvođače!

Takvih predloga bilo j proteklih godina, jer u Srbiji je od 2000. godine, o dans bilo devet sušnih godina. U njima je godišnja šteta u agraru bila je po 1,5 milijardi evra! Siromašna država nikada u tim godinama nije imala novca da to prizna. Ali je uvek pronalazila rešenje za to. Tako su štete od elementarnih nepogoda proglašavane sa dvostrukom brojkom! A, za tih devet godina nevreme je u agraru smanjilo prinose i proizvođačima nanelo štetu od 10,5 milijardi evra! 

Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da se proizvođačima pšenice odobre kratkoročni beskamatni krediti. Predlog se odnosi na poljoprivrednike koji u sistemu eAgrar imaju prijavljenu proizvodnju pšenice, kako bi mogli da premoste period niskih tržišnih cena i izbegnu prodaju roda ispod cene koštanja.

Nedostaju podaci o zalihama prošlogodišnje pšenice

Nestorov, ponovo ukazuje da jedan od velikih problema predstavlja i nedostatak zvaničnih državnih podataka o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda. Prema podacima analitičara kada  je leta 2025. godine bila počela žetva, na zalihama je bilo neprodato stare pšenice od million tona! Sad se u javnosti ističe da na zaliha stare pšenice nema! Odnosno, da je sve prodato. Ali, je sve otišlo kao stočna hrana, pa je takva bila i cena.

Kako navodi, predsednik ZSV, upravo bi takvi zvanični podaci omogućili bi kvalitetnije vođenje agrarne politike, ali i pomogli proizvođačima i zadrugama u planiranju buduće proizvodnje.

Troškovi rastu, otkupna cena stagnira

Poznavaoci prilika na tržištu, ali i proizvođači pšenice ističu da otkupna cena hlebnog žita već godinama praktično stagnira, dok su troškovi repromaterijala u međuvremenu značajno porasli. Po rečima Svetoara Murgaškog, proizvođača sa Čeneja kod Novog Sada, poremećaji na evropskom i svetskom tržištu dodatno otežavaju položaj proizvođača, koji su sve češće prinuđeni da prodaju robu ispod cene koštanja. Pšenicu sad, najčepće,  sad seju samo zbog plodoreda!

Kao pozitivan pomak, proizvođači i otkupljivači,  izdvajaju činjenicu da pojedini otkupljivači u Vojvodini sve više sami razvrstavaju pšenicu po kvalitetu i plaćaju kvalitetnije zrno po višoj ceni, što je posebno važno imajući u vidu da je Italija jedan od najvećih kupaca pšenice proizvedene u Srbiji. Inače, nekada davno, pšenica u Srbiji se razvrstala i plaćala u tri klase.  Zato oi kažui da je to posao države da uradi, kada neće oni iz kabineta, moraju ovi sa njiva!

Manjak padavina smanjio prinose!

Na razvoj pšenice ove godine najviše je uticao manjak padavina. Na severu Srbije kiše nije bilo gotovo čitavog oktobra 2025 godine, zbog čega su bilјke tek nikle i nalazile se u fazi jednog do tri lista, iako je seme bilo posejano u optimalnom roku. U ostatku zemlјe pšenica je već bila počela da se bokori i pripremlјena je čekala zimske temperature. Dobar deo setve obavljne je i  posle optimalnih rokova za taj posao Primera radi Dejan Rakić iz Aradca, kod Zrenjanina parcele pšenicom je zasejao tek 22. i 23. oktobra. Zbog nedostatka vlage seme pšenice je dugo u zemlјi čekalo padavine kako bi proklijalo. Za razliku od individualnih proizvođača, koji su u proseku posejali više pšenice za 15 do 20 odsto, u zadruzi “Yuko Begejci” iz Torka jesenas za vreme setve nisu povećavali površine pod hlebnim zrnom.

Nedostatak padavina sprečio povećanje površina pod ulјanom repicom

U Srednjem Banatu ulјanom repicom je posejano oko 3.500 hektara, što je slično kao i prošle godine. Najavlјeno povećanje proizvodnje je izostalo zbog nedostatka padavina tokom septembra. U nekim slučajevima nije bilo planirane setve ulјane repice na kukuruzištima, iako je kukuruz zbog vremenskih uslova i bržeg sazrevanja ranije obran, pa se ukazala mogućnost setve i na ovim površinama. Osim nedostatka padavina, na odustajanje od ulјane repice uticala je i primena herbicida u kukuruzu koji bi mogli depresivno da deluju na porast ulјane repice, 

Dr Vladimir Aćin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ustanove od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, kaže da je problem sa nedostatkom padavina imala pšenica na severu zemlјe, dok je južno od Save i Dunava bilo dosta kiše. Tamo gde je bilo padavina, pšenica ima i bolji rod. 

Poznavaoci prilika ističu da je jesenas setva obavljena na oko 635.000 hektara. Najveće površine čak 60 osto, zauzelo je seme ,,Tavanka’’! Zbog toga će i kvalitet pšenice u Srbiji, globalno biti ni]i. Jer, jer posejanokvalitetno sortno seme. U tome se nalazi i uzrok zašto se pšenice iz Srbije, dobrim  delom u izvozu, prodaje kao stočna hrana! (B. GULAN)