• Proizvođači izašli sa početnom cenom malina od najmanje 500 dinara po kilogramu!
• Ceo agrar Srbije već decenijama ukazuje na probleme. Sve dok on ne postane strateška grana, pa u okviru toga i malina, pa da se problemi sistemski rešavaju, neće biti bolјitka! Jer, proizvodnja  i sve ostalo sad zavisi od ćudi Boga! 
• Ovo je prosečno dobra godina! U dobrom, rodu hvale se samo vlasti! Jer, taj dobar rod neće biti plaćen koliko to zaslužuje;
• Stručnjaci 2026. godine očekuju plodove maline visokog kvaliteta, a ukupan rod se procenjuje na oko 23.000 tona. Nemamo ove godine zaliha, nemamo ni uvozne maline koja se mešala sa domaćom, cilј je se da se sve to deklariše, da se više ne meša srpska malina sa inostranom! Uvozna malina se prepakiva i izvozi kao da je proizvedena u Srbiji, pa je ugrožen naš brend!

• Stručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na osam do 10.000 hektara. Gotovo tri puta manje od onoga što piše u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vidi se u zloupotrebi subvencija. Pad proizvodnje objašnjava se sušom ali, pre svega, pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama;

Foto region Kosjerića: Prema podacima RZS-a u Srbiji na svakog stanovnika dolayi po 52 ara obradivog zemljišta! To je više nego všto imaju svetske sile Kina, Indija i Japan zajedno!

Piše: Branislav GULAN

Bogatstvo u zemlјištu koje se ne koristi!

Izgubili smo primat u količinama, ali ne i u kvalitetu malina. Lideri smo i po broju i kvalitetu hladnjača! To je za trećinu više nego lane, ali i dalјe daleko ispod potencijala srpskih malinjaka. Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom malina koja iznosi 550 dinara za kilogram ,,crvenog zlata’’ iz Srbije.

• Procena analitičara je da bi selјaci u ovom trenutklu bili zadovolјni i sa 500 dinara po kilogramu malina. Uslov je da se sve to u Srbiji sistemski i dugoročno reši!
• Jer, od toga živi oko 500.000 lјudi u Srbiji…

Kod izvoza malina Srbija pala na treće mesto! 

• Posmatrano po količini izvoza malina, Srbija je pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz od 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona!  
• Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. Za devet meseci 2025. Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. odini?
• Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu na 4,88 u 2025. godini!
• Prema podacima RZS-a, u 2025. godine proizvodnja malina u Srbiji je iznosila je 82.577 tona i bila je za 35,0 odsto manja od rekordne u 2018. godini (127.010 tona).  U XXI veku bila je manja samo u 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013. godini!

,,Smanjenoj izvoznoj količini malina pogoduju povećane izvozne cene. Međutim, povećane cene malina na svetskom tržištu podsticajno utiču na proizvođače u drugim zemlјama te je Ukrajina naglo povećala proizvodnju ozbilјno ugrozivši naše proizvođače, kako količinama tako i cenama. Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. godine suvereno bila na prvom mestu, u prethodnih 19 tromesečja, i duže. U trećem tromesečju 2025. godine Polјska je imala vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred  Srbije sa 92,9 i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra’’, kaže dr Zoran Keserović, profesor voćarstva novosadskog Polјoprvirednog fakulteta. On ističe da se u Srbiji pod voćem nalazi blizu 200.000 hektara. Rod ponajviše zavisi od vremenskih prilika. Kada su one povolјne rod voća  se primakne i težini od 1,5 miliona tona godišnje, a  godinama kao što je bila prošla, 2025. bio je manji od milion tona. U srednje rodnim godinama rod voća bude oko 1,2 miliona tona. Po njegovim rečima na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra).

• Veće izvozne cene maline od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu);
• Posmatrano po količini izvoza, Srbija je 2025. godine pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. Za devet meseci 2025. godine Srbija (61,7) je i dalјe bia ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini?

Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu 2025. na 4,88 evra u T3 2025.

• Među najvećim proizvođačima Srbija ima ubedlјivo i najveću cenu, je je ona kod Polјske, u  2025. godini iznosila 2,87 evra, kod Ukrajine 2,45, kod Kine 2,67 a kod Čilea 3,00 evra. Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu);
• Srbija je u 2025. godini imala uvoz 5.013 tona zamrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarlјivo malo). U tome su bile 3.063 tone iz Polјske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?)…
• Ovo je rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada!

Da se ne radi o uvozu motivisanom reeksportom govore relativno visoke uvozne cene, pa stoga i relativno mala margina u odnosu na izvoznu cenu iz Srbije. Iz Polјske je uvozna cena u 2025. Godini iznosila 3,02 evra (što jeste stimulativno za reeksport), iz Ukrajine 3,97, Moldavije 3,96, iz Belorusije 4,5, iz BiH 4,32 i iz Albanije 4,2 evra po kilogramu. 

• Voćnjaci u Srbiji se nalaze na površinama od 196.129 hektara. Od toga su 58,9 odsto plantažni voćnjaci i 41,1 odsto ekstenzivni voćnjaci. Ovom polјoprivredom bavi se 242.769 gazdinstava. Voćnjaci su uglavnm koncentrisani u teritorijalnoj jedinici Srbija – jug (81,3 odsto ukupnih voćnjaka), posebno Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (52,1 odsto ukupnh voćnjaka. Najzastuplјenija vrsta voćaka su šlјive, koje se uzgajaju na 38 odsto ukupnih površina pod voćem. Značajan udeo imaju i jabuke (13.2 odsto), višnje sa 10,1 odsto, maline sa 9,5 odsto, kao i leska i orah zajedno oko 7,4 odsto;

Izvor: RZS/2026.

• Od toga maline zauzimaju oko 9,5 odsto površina;
•  U vremenu od 2014. do 2023. godine ukupne površine pod drvenastim voćnim vrstama su uvećane za 7,6 odto, dok je ukupna proizvodnja umanjena za 10 odsto. Sa oko 1,2 miliona tona na oko jedab milion tona. Razlog smanjenja proiѕvodnje je pad prinosa. Jer, prosek prinosa u vremenu od 2014. do 2018. godine iznosio je oko 7,8 tona po hektaru, a u vremenu od 2019. do 2023. godine, 7,6 tona o hektaru; 

Dakle, od 2014. do 2023. godine površine pod jagodstim voćem uvećane  su za 64 odsto, navodi se u predlogu Strategije razvoja polјoprivrede od 2025.do 2034. godine. Proizvodnja je uvećana za 57,6 odsto, odnosno povećana je sa 132.000 na 208.000 tona! Kod jagodastih voćnih vrsta zabeležežen je pad prinosa sa  5,2 na 4,7 tona po hektaru u vremenu od 2014 do 2018. godine, u odnosu na period 2019-  2023. godine.

Neadekvatni odgovori na klimatske promene (suša, prolećni mrazevi i učestala pojava grada) upotreba nekvalitetnog  i nesertifikovanog sadnog materijala, kao i nedovolјno sagledan izbor lokaliteta za podizanje voćarskih plantaža u područima sa neodgovarajućim agroekološkim uslovima predstavlјaju glavne uzroke pada prinosa voćnih vrsta.

Gajenje jagodastih voćaka u zaštićenom prostoru se u našoj zemlјi nalazi tek na početku, prvenstveno zbog visokih ulaganja u proizvodnju i nivoa iskorišćenog prostora u njemu. Pored toga, blagu prepreku stvara i promena namene ovakve proizvodnje jer su plodovi namenjeni isklјučivo za potrošnju u svežem stanju.  U visokim tunelima i plastenicima, jagodaste voćke se mogu gajiti na stalnom mestu u zemlјištu ili u hidroponskom sistemu, koje se obavlјa u kontejnerima/saksijama sa odgovarajućom supstratom. Tehnologija gajenja ovih voćaka u zaštićenom prostoru se suštinski ne razlikuje značajno od gajenja na otvorenom polјu.  Sektor voćarstva zaheva sistemsku podršku i unapređenje kako bi se zadržala i povećala njegova konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu. Konstantnom i kontinuiranom proizvodnjom voća i povrća visokog kvaliteta, proizvođači će sačuvati i unaprediti tržišne pozicije.  

Pokrivenost uvoza voćem i izvozom u vremenu od 2014. do 2023. godine, kako se navodi u predlogu nove Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, pokazuje se relativna stabilnost. Tako je u 2014. godini pokrivensot uvoza voća sa izvozom iznosila 321 odsto, a u 2023. godini 235 odsto. Bez obzira na smanjenje u 2023. godini, pri razmeni voća ostvaren je veći suficit (420,6 miliona evra) nego pri razmeni žitarica (370,4 miliona evra). 

• Uvozna malina se prepakiva i izvozi kao da je proizvedena u Srbiji, pa je ugrožen naš brend!

Udruženje malinara ,,Vilamet” upozorilo je da je  domaće tržište preplavila malina stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom maline proizvedne u Srbiji! Toje dozvolјeno da se radi dok Vas neuhvate! 

Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvoz i da se uvozna malina jasno obeležava zemlјom porekla (npr. Kirgistan, Belorusija) kako bi kupci u EU znali šta kupuju. Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije dr Aldeksandar Leposavić navodi da se malina javlјa na različitim tržištima, a da kupci imaju primedbe na kalitet i sadržaj nedozvolјenih materijala (teški metali, pesticidi…), šo se potom pripisuje ,,srpskoj’’ malini. 

• Apel je upućen i nadležnima, poručuju, da se mora raditi na zaštiti nacionalnog brenda!

,,Spekulacije sa otkupnom cenom, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala i radne snage – malinari koji godinama odolevaju ovim izazovima, ove sezone u svoje malinjike ušli su sa još više pesimizma’’, nvodi Boža Jokovi, donedavni organizator proizvodnje  malina u firmi ,,Agro eko voće’’ u firmi u selu Milći kod Arilјa. On je  bio, organizoao proizvodnju malina o okupio oko proizvođača u Srbiji, ali sad je sve to prošlost. Jer, sistemski to nije bilo podržano ni  rešeno, problemi nisu dugoročno ršeni, već je ,,samo gašen požar’’ koji se sad razbukltao. 

Proizvođačima na ruku idu i prazne hladnjače!

“Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvozne maline, što su uvozili – uvozili su, sad je kraj! Borili smo se da se to deklariše da se više ne meša srpska sa inostranom da nemamo te viruse i bolesti koje su se u posslednje vreme pojavile”, kaže Božo Joković.

“Svet je taj koji je sve to definisao. Oni traže najkvalitetniju malinu, a to je malina iz Srbije i to su samo dve sorte, to je ‘vilamet’ i ‘miker’. Zbog nedostatka sadnog materijala, počeli smo da stvaramo i druge sorte koje nemaju te karakteristike, počeli smo da mešamo sorte i to tržište neće da trpi”, kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

Pad proizvodnje, suša, ali i pogrešne proizvođačke i trgovačke prakse!

• Stručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na osam do devet hilјada hektara. Gotovo tri puta manje od onoga što piše u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vide u zloupotrebi subvencija;

• Pad proizvodnje objašnjavaju i sušom ali, pre svega, – pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama. Ipak, smatraju da malinu ne treba da uvozimo;

• Kažu, izgubili smo primat u količinama, ali ne i u kvalitetu. Lideri smo i po broju i kvalitetu hladnjača;

 Poruka otkuplјivačima:  Doplatite proizvođačima razliku u ceni!

“Često se u poslednje vreme čuje da je jedan od načina da se prerađivački kapaciteti sačuvaju da se uvozi i da se kod nas prerađuje ta malina, što po meni nije ispravno. Mi treba da insistiramo i da radimo na našoj proizvodnji, da to što proizvedemo i preradimo u Srbiji, jer uvek su to bile više cene u odnosu na konkurenciju”, kaže kaže dr Aleksandar Leposavić.

Država arbitrira između malinara i hladnjačara!

• Iako je godinama jedna od najvrednijih stavki domaćeg agrarnog izvoza bilјa stavka  sa oko 300 miliona evra prihoda od maline, gotovo da nema sezone u kojoj zavađeni malinari i hladnjačari nisu pozvali državu u pomoć da arbitrira!!!

“Ministarstvo radi na tome da uspostavi obavezne ugovorne odnose između primarnih proizvođača i otkuplјivača, upravo sa cilјem da se proizvođači zaštite i imaju veću sigurnost prilikom prodaje svojih proizvoda”, saopštava Ministartvo polјoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

• Navode da podstiču i udruživanje proizvođača, jer organizovan nastup na tržištu omogućava jaču pregovaračku moć, lakše planiranje proizvodnje, obezbeđivanje kontinuiteta isporuke, kao i obezbeđivanje količine i ujednačenog kvaliteta;

Iz ministarstva podsećaju proizvođače na podsticaje za sisteme za navodnjavanje, nabavku opreme, mehanizacije, unapređenje tehnologije proizvodnje i modernizaciju gazdinstva. 

– Znate i sami da cenu maline, koliko god malinari očekivali da to reguliše država, ipak određuju ponuda i potražnja, tržište. U godinama kada je rod manji, cena obično ide gore. Ove sezone, recimo, u nekim krajevima poput Kosjerića nije bilo mraza, pa očekujem da će tu proizvođači biti zadovolјniji – rekao je za javnost ministar Dragan Glamočić, kada je po drugi put seo u fotelјu ministra aprila 2025. godine. Dodaje da iako su prognoze povolјnije u odnosu na prošlu godinu, treba biti oprezan dok se tržište ne pokrene u punom kapacitetu. Biće manja ponuda, što će pozitivno uticati na cenu, ali to ne znači da će svi malinari profitirati. Oni koji imaju slab rod, teško da će biti u plusu. Malina je berzanska roba, nije vezana samo za Srbiju – uspeva širom sveta, i to ne smemo da zaboravimo, izjavio je Glamočić.

Ministar je posebno apelovao na neophodnost modernizacije i prilagođavanja klimatskim izazovima: Malinari moraju menjati sortiment, povećavati prinose, ulagati u nove tehnologije, protivgradne mreže, osiguranje… Ne može se više oslanjati samo na Boga. Ko ne prati promene, teško će opstati – istakao je ministar.

• Ministar je zaklјučio da budućnost proizvodnje leži u znanju, ulaganjima i strateškom pristupu, a ne u pasivnom čekanju pomoći države ili bolјih vremena;

Bilo nekad ,,crveno zlato’’…

U Srbiji se sad malina, odnosno nekada ,,crveno zlato’’ nalazi na oko 8. 000 do 10.000 hektara.  Pre jedne decenije u centralnoj Srbiji bilo je 15.000 hektara pa i više maline. U ovoj 2026. godini očekuje se rod od oko 23.000 do najviše 30.000 tona. Proizvođačima se sad nudi po 400 do 450 dinara  za kilogram roda. Lane je to stizalo i do 620 dinara po kilogramu, a sad se traži da bi se pokrili troškovi  proizvodnje i predao ovaj  mali rod, odnosno da bi malinari preživeli  – da to bude bar 550 dinara. To je neka realna cena koja pokriva toškove i  da ostane za hleb. 

Nekada jean  od najvećih organizatora prozvodnje malina u zemlјi, kada je taj rod dostizao  više od 100.000 tona ,,crvenog zlata’’ godišnje i kada je bio okupio oko 250 proizvođača tvrdi da ukoliko malinari koji imaju još ovo malo zasada nedobiju, odmah po predaji roda bar  bar po 500 dinara po kilogramu, ovo će biti poslednja berba malina u Srbiji! Uvek je bilo, ali  nikad kao sad da  nam, se gasi deo proizvodnje u agraru sa kojim smo dobro živeli i nekada se ponosili sa njim. 

 Eto, u protekloj deceniji ugasilo se 62.000 farmi, uglavnom stoke. Sad moramo da uvozimo godišnje po 100.000 tona svinjskog mesa… Rezultat toga je – da je izugublјen je prehramvbenisuverentiet, a sad vidimo i semenski! Poznavaoci proilika znaju šta takve zemlјe može da zahvatoi i kako to može loše da se  završi!

• Eto, izgubili smo i prehrambeni i semenski suverenitet. Za to nisu odgovorni proizvođači, koji su svoj deo posla, u teškim uslovima, valјano obavivli. Jer, moramo da uvozimo čak  85 odsto potrebnih sorti i hibrida za najveću fabriku pod otvorenim nebom od 3.357.100 hektara trenutno korišćenih površina. Od toga oko 196.000 hektara je pod voćnjacima. Rod je ove  prosečne godine,  svih kultura,  prosečno visok. Nisu to rekordi, ali je ovo zahvalјujući Bogu dobra godina. Tome nisu svoj doporinos dali stručnjaci. Primera radi, čak zasnjejalјnihpvopršo9iahn pod pšenicom čak 60 odsto je zauzueoseme ,,tavanka’’. Nauka treba da stvori nove domaće sorte i hibride otporne na ove vremenske prilike u ovom reigonu.  Da smo izgubili semenski suverenitet, govore podaci. koliko se na ovim prostoru koriste domaće sorte i hibridi a koliko strani!  Jer, ono što su radili naši kreaatori prošle strategije agrara od 2014. do kraja 2024. godine, gasi našu agrarnu proizvodnju. Najbolјe su to osetili proizvođači mesa, mleka, pa sad  sa i malinari; 

Uvozna malina se prepakiva i izvozi kao srpska, ugrožen brend! 

• Udruženje malinara ”Vilamet“ upozorilo je da je domaće tržište preplavila malina stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom srpske maline! Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvoz i da se uvozna malina jasno obeležava zemlјom porekla (npr. Kirgistan, Belorusija), kako bi kupci u EU znali šta kupuju. Ekspert za maline dr Aleksandar Leposavić navodi da se malina nabavlјa na različnim tržištima, a da kupci imaju primedbe na kvalitet i sadržaj nedozvolјenih materija (teški metali, pesticidi), što se potom pripisuje ”srpskoj“ malini. Apel upućen nadležnima, poručuju, odnosi se na zaštitu nacionalnog brenda; 

• Hvalimo se da imamo fabriku pod otvorenim, nebom u kojoj svaki stanovnik Srbije ima po 52 ara obradivih njiva. Posmatrajući kako to je to više od Kine, Indije i Japana, koji zajedno imaju manje nego Srbija sama!  Ali, šta to nama vredi. Loša agroekonomska  politika sa obmanama  u Strategiji od 2014. do 2024,. godini, samo je najavila ovo što se sad dešava. Jer, oni su u toj strategiji obećali  rast agrara od 9,1 odsto, odnosno, ako budu loše godine da će to biti 6,1 odsto.! Tp je bila preara jer se to nikada nigde u tom procentu to  nije ostvarilo. Na tu prevararu upozporavao je nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslvije prof dr Kovilјko Lovre, ali niko nije hteo da čuje njegovo upozorenje!
• Početak berbe uz solidne prinose  i neizvesne tržišne uslove sve to demantuje i sad  (dr Kovilјko Lovre) što su kretaori napisali 2014. goldien. Nјih 240 na 145 strana. Oni su to jednoglasno saopštili tadašnjem premijeru i ministru  i – obmanuli i njih i narod! A, vlast je to poverovala, nije radila recenziju i analizu sprovo]enja strategije. I evo dokle je sve to dovelo: Za tu prevaru niko nije odgovarao! A, kretaori te promašene strategije sebe su častili sa 8,2 miliona evra nemenskih donacija pristiglih za taj posao tada iz tri evropske zemlјe! Svi su im poverovali i evo dokle je to sve sad dovelo.  
• Do nestanka porehrambenog i semenskog suvereniteta. To je ugrozilo i život 500.000 žitelјa u Srbijoi gde se proizvodi i prerađuje malina. U to vreme u Srbiji  je ugašeo 62.000 farmi!
• To je tek prvi ceh za te obmane. Cehovi plaćanja za te greške još dugo će pogađati Srbiju u narednoj deceniji. Jer, uništeno stočarstvo nemože da se obnovi u kraatkom vremenu. Prvi ceh tih obmana bio je  da smo izgubili prehrabmeni suverentiet na svinjskom mesu, jer smo samo lane uvezli više od 100.000 tona mesa. Izgublјen je i semenski suverenitet jer se nedavnoo saznalo da Srbija mora da uvozi čak 85 odsto potrebnih semena i hibrida za tu fabriku pod otvorenim nebom koju ovakve odluke (ne) svesno – gase. Jer, većina prinosa sada je prema podacima RZS sad niža nego li pre tri, četiri ili pet decenija!

Doprinos agraru nekadašnje strategije…

• ,,Doprinos’’  Strategije polјoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do početka 2025. godine u visini prinosa pojedinih kultura, mnogo je loš! Jer, prinosi većine agrarnih kultura, su pre tri, četiri ili pet decenija, prema podacima RZS, bili veći nego danas! Zato je sad zadatak nauke da prvo vrati to što je Srbija imala u prinosima pre pola veka, pa tek onda da stvaraju nove sorte i hibrida, otporni na nove klimatske uslove i sve što dolazi do  2050. godine;

…Rekordna proizvodnja  jabuka bila je 2013. godine od 516.411 tona, dunja takođe 2013. godine  kada ih je bilo proizvedeno 15.754 tona, kajsija 2011. godine je bilo ubrano rekordnih 44.077 tona… Iste godine bilo je ubrano i rekordnih 91.366 tona breskvi…

RZS takođe beleži da je u  2010. godine u Srbiji bilo proizvedeno  101.180 tona šargarepe, zatim 2009. godine 27.554 tone  oraha,  pa da je 2004. godine Srbija imala rekordnih 1.197.218  tona trave na livada, zatim da je rekordna proizvoizvodnja deteline bila iste te godinje od 549.731 tonu…

• Prema podacima RZS malina je 2020. godine imala rod od 128.971 tonu. Iste godine je soja imala prinos od 751.578 tona, suncokret je tad imao rdo od 733.706 tona…

Statistika beleži da je u 2018. godini rodilo 35.062 tone kupina… 

Kod izvoza malina Srbija pala na treće mesto! 

• Posmatrano po količini izvoza malina, Srbija je pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona!  

• Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. Za devet meseci 2025. Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini? I to mnjaro smo izgubili!

• Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu na 4,88 u 2025.godini!

• Prema podacima RZS-a, u 2025. godine proizvodnja malina iznosila je 82.577 tona i bila je za 35,0 odsto manja od rekordne u 2018. godini (127.010 tona).  U XXI veku bila je manja samo u 2001, 2003, 2006, 2007, 2012. i 2013. godini!

,,Smanjenoj izvoznoj količini malina pogoduju povećane izvozne cene. Međutim, povećane cene malina na svetskom tržištu podsticajno utiču na proizvođače u drugim zemlјama te je Ukrajina naglo povećala proizvodnju ozbilјno ugrozivši naše proizvođače, kako količinama tako i cenama. Posmatrano po vrednosti izvoza, Srbija je do trećeg tromesečja 2025. godine suvereno bila na prvom mestu, u prethodnih 19 tromesečja, i duže. U trećem tromesečju 2025. Polјska je imala vrednost izvoza od 95 miliona evra, ispred  Srbije sa 92,9 i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra’’, kaže dr Zoran Keserović, profesor voćarstva novosadskog Polјoprvirednog fakulteta. On ističe da se u Srbiji pod voćem nalazi više od  196.000 hektara. 

Rod ponajviše zavisi od vremenskih prilika. Kada su one povolјno rod se primakne  i na brojku od 1,5 miliona tona, a u godinama kao što je bila prošla, 2025. to je bilo mnogo manje. Kada je godina prosečna, a  ili lošija , kada rod obere, mraz, suša oluje, dobro je kad imamo rod i od 1,2 miliona tona. Sad je na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra vrednosti, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra).

• Pema podacima RZS u 2025. godini Srbija je bila izvezla više od 276.000 tona voća u vrednosti od 728,5 miliohna evra. U ovoj godini možda pređemo i jednu milijardu! Jer, iamo berićetan rod, ali nema ko  to da proda. Treba nam nekadašnji Geeneksnj, Progres i sličhne firme i kadrovgi da to rade…
• Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).
• Kada je malina u pitanju posmatrano po količini izvoza, Srbija je pala na treće mesto, iza Ukrajine, jer je Polјska imala izvoz 33.000  tona, Ukrajina 25.400, a Srbija 19.000 tona.  Bili smo ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10.300  tona. U devet meseci 2025. Godine Srbija (61,7) je i dalјe bila ispred Ukrajine (46.600 tona), ali je pitanje da li će ostati na drugom mestu i u 2026. godini?

Izvoznicima iz Srbije (što ne mora da ima veze sa proizvođačima) pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu u T2 2025. na 4,88 u T3 2025.

• Među najvećim proizvođačima Srbija ima ubedlјivo najveću cenu, jer je ona kod Polјske, u  2025. godine, iznosila 2,87 evra, kod Ukrajine 2,45, kod Kine 2,67 a kod Čilea 3,00 evra.

• Veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama imale su: Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu). Izvor: RZS/2026.

• Srbija je u 2025. imala uvoz 5.013 tona zamrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarlјivo malo). U tome su bile 3.063 tone iz Polјske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?)…

• Ovo je bila rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada!

Da se ne radi o uvozu motivisanom reeksportom govore relativno visoke uvozne cene, pa stoga i relativno mala margina u odnosu na izvoznu cenu iz Srbije? Iz Polјske je uvozna cena u 2025. iznosila 3,02 evra (što jeste stimulativno za reeksport), iz Ukrajine 3,97, Moldavije 3,96, iz Belorusije 4,5, iz BiH 4,32 i iz Albanije 4,2 evra po kilogramu. 

• Voćnjaci s u Srbiji se nalaze na površinama od 196.129 hektara. Od toga su 58,9 odsto plantažni voćnjaci i 41,1 odsto ekstenzivni voćnjaci. Ovom polјoprivredom bavi se 242.769 gazdinstava. Voćnjaci su uglavnm koncentrisani u teritorijalnoj jedinici Srbija – jug (81,3 odsto ukupnih voćnjaka), posebno Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (52,1 odsto ukupnh voćnjaka. Najzastuiplјenija vrsta voćaka su šlјive, koje se uzgajaju na 38 odsto ukupnih površina pod voćem. Značajan udeo imaju i jabuke (13.2 odsto), višnje sa 10,1 odsto, maline sa 9,5 odsto, kao i leska i orah zajedno oko 7,4 odsto;

Od toga maline zauzimaju oko 9,5 odsto površina;

• U vremenu od 2014. do 2023. godine ukupne površine pod drvenastim voćnim vrstama su uvećane za 7,6 odto, dok je ukupna proizvodnja umanjena za 10 odsto. Sa oko 1,2 miliona tona na oko jedan milion tona. Razlog smanjenja proizvodnje je pad prinosa. Jr, prosek prinosa u vremenu od 2004. do 2018. godine iznosio je oko 7,8 tona po hektaru, a u vremenu od 2019. do 2023. godine, 7,6 tona o hektaru; 

U vremenu od 2014. do 2023. godine površine pod jagodastim voćem uvećane  su za 64 odsto, navodi se u predlogu Strategije razvoja polјopprivrede od 2026. do 2034. godine. Proizvodnja je uvećana za 57,6 odsto, odnosno povećana je sa 132.000 na 208.000 tona! Kod jagodastih voćnih vrsta zabeležen je pad prinosa sa  5,2 na 4,7 tona po hektaru u vremenu od 2014 do 2018. godine, u odnosu na period 2019-  2023. godine.

• Neadekvatni odgovori na klimatske promene (suša, prolećni mrazevi i učestala pojava grada) upotreba nekvalitetnog i nesertifikovanog sadnog materijala, kao i nedovolјno sagledan izbor lokaliteta za podizanje voćarskih plantaža u područjima sa neodgovarajućim agroekološkim uslovima predstavlјaju glavne uzroke pada prinosa voćnih vrsta.
• Gajenje jagodastih voćaka u zaštićenom prostoru se u našoj zemlјi nalazi tek na početku, prvenstveno zbog visokih ulaganja u proizvodnju i nivoa iskorišćenog prostora u njemu. Pored toga, blagu prepreku stvara i promena namene ovakve proizvodnje jer su plodovi namenjeni isklјučivo za potrošnju u svežem stanju. Zbog toga ovaj sistem gajenja se preporučuje za proizvdnju remokintantnih sorti maline (zbog produženja sezone berbe na pet do šest meseci), jagode (za ranu i vansezonsku proizvodnju) i borovnice i kupine. 

U visokim tunelima i plastenicima, jagodaste voćke se mogu gajiti na stalnom mestu u zemlјištu ili u hidroponskom sistemu, koje se obavlјa u kontejnerima/saksijama sa odgovarajućom supstratom. Tehnologija gajenja ovih voćaka u zaštićenomm prostoru se suštinski ne razlikuje značajno od gajenja na otvorenom polјu. 

Sektor voćarstva zahteva sistemsku podršku i unapređenje kako bi se zadržala i povećala njegova konkurentnsot na domaćem i međunarodnom tržištu. Konstantnom i kontinuiranoim proiyvodnjom voća i povrćša visokog kvaliteta, proiuvpođači će sačuvati i unaprediti tržišne pozicije.  

• Pokrivenost uvoza voćem i izvozom u vremenu od 2014. do 2023. godine, kako se navodi u predlogu nove Strategiej polјoprivrede Srbijee, pokazuje se relativna stabilnost. Tako je u 2014. godini pokrivenost uvoiza voća  sa  izvozom iznosila 321 odsto, au 2023. godini 235 odsto. Bez obzira na smanjenje u 2023. godini, pri razmeni voća ostvaren je veći suficit (420,6 miliona evra) nego pri razmeni žitarica (370,4 miliona evra). 
• Uvozna malina se prepakiva se i izvozi kao srpska, pa je urožen brend!
• Udruženje malinara ,,Vilamet” upozorilo je da je  domaće tržište preplavila malina stranog porekla koja se u Srbiji prepakiva i potom izvozi sa deklaracijom srpske maline.

Proizvođači traže da se takva praksa spreči, da se smanji uvoz i da se uvozna malina jasno obeležava zemlјom porekla (npr. Kirgistan, Belorusija) kako bi kupci u EU znali šta kupuju. Predsednkik Naučnog voačrskog drutšva Srbije dr Aldeksandar Leposavić navodi da se malina nalazoi na različitim tržištima, a da kupci imaju primedbe na kvalitet i sadržaj nedozvolјenih materija (teški metali, pesticidi…), šo se potom pripisuje ,,srpskoj’’ malini. Apel je upućen i nadležnima, poručuju, odno se na zaštitu nacionalnog brenda! 

Teškoće u bolesnom agraru su ogromne. Ceo agrar treba lečiti pa i proizvodnu malina!

• Klјuč na fabriku hrane pod otvoenim nebom Jer,ovo što se dešava sa malinama samo u tom kompletu stavlјa klјuč u tu veliku fabriku pod otvorenim nebom i da postanemo potpuno zavisna zemlјa od uvoza hrane!? A, a to  je znak delimkičnog zatvaranja te fabrike od pod otvorenim nebom!?
• Ekonomisti najbolјe  znaju šta se dešava sa zemlјama koje izgube prehrambeni i semenski suverenitet. Evo, sad gasimo i tu fabriku sa kojom smo se dičili decenijama, pa i sad, jer objektivno imamo veće površine zemlјe po jednom stanovniku od tri svetske sile, Kine, Indije i Japana.  Ali, nemamo njihove navike ki način rada. Zato oni i dolaze u Sribji pa da bude bolјe svima! 

Eto, nekada smo bili i rekorderi u proizvodnji svinja, pa malina… sad smo sve to izgubili. U svetu je bila poznata i priznata proizvodnja  malina u Srbiji.  To je nepoznato samo onima koji neće da to čuju jer su pomagali da se ugasi  prvo proizvodnja stoke, pa sad i malina!?

• U ovoj godini rod malina biće od 25.000 do 30.000 to. To će se dobiti na oko 9.000 do 10.000 hektara pod sadašnjim zasadima starih malinjaka…
• A, za proizvodnju, preradu i prodaju, u Srbiji u o tom  učestvovalo je  nekada 500.000 žizelјa Srbije. Neki od nji e sad će da budu gladni… Jer, ako im se sad neizađe u susret da se ovogodišnji mali rod preuzme i plati bar 500 dinara p okilogramu odmah, povadiće i to malo malinjaka  što je ostalo. Jer, to su stari i bolesni zasadi. Uz ovakvo vođenje agrarne politike, nestaće i to malo zasada malina. Jer, onji nemaju od čega da žive, ne  da podižu nove malinjake.
• Oni decenijama ukazuju na probleme, ali  se njihov glas se nečuje. To znači da cela polјoiprivreda mora postati strateška grana. Sve dok se to ne dogodi – proizvodnja će zavisiti od ćudi Boga!Na probleme malinarstva  se ukazuje već deenijama. Nema obnov zasada, proizvodnja opada, površina pod malinjacimja,zasadi sare pa nestaju. Nema novih. Jer nema obnove zasada sa kvalitetnim,novim. Ukazivano je na uzroke. A, to je da hladnjače u Srbiji, ima ih veliki broj drže lokalni moćnici!
• Izvozom malina u Srbiji bavi se 10 velikih moćnika, odnosno izvoznika. Oni već decenijama izvoize čak 95 odsto roda… I dok se svi ugrade u cene tona, najmanje novca ostaje proizvođačima. Ali, svi oi osim proizvođača, uvek imaju zaradu!
• Vlasnici malinjaka, ovih što su sad ostali na manje od 10.000 hektara, kažu da ih proizvodnja jednog kilogramka malina košta više od tri evra! Oni više nemaju novca da održavaju  stare malinjake i na njima već naredne godine neće biti šta da se bere…
• Malina je u otkupu od 400 do 450 dinara, u maloprodaji i do 13 evra po kilogramu!
• Otkup malina se nalazi u makazama cena. Jer, u 2022. godini proizvođači su dobijali ok 400 dinara, po kilogramu, a prošle 2025. godine rod je na kraju dostizalo i 620 dinara po kilogramu. To nije pomoglo vlasnicima malinjaka, ali jeste oržalo manji broj proizvođača.
• Proizvođači malina, koji su i gubitaši, ističu da su premije po hetkaru na nivou od po 18.000 dinara i u ovoj godini isgte kao i lane! To je stimiulans da se vade postojeći malinjaci, jer su stari, a sledeće godine neće moći da donesu rod.

Uz  sve to nema radne snage, a nema ni novca – po 6.000 do 8.000 dinarfa a se plati berba ovog malog roda što ga ima. Dakle, ovaj deo fabrike pod otvorenim nebom je pred zatvarenjem kad proizvođači malina u  Arilјu i okolini završe ovogodišnjui berbu!

To pitanje otvaraju arilјski  proizvošači malina iz Srbije – od očekivanog roda i otkupne cene. Do stvarnog stanja u proizvodnji i dugoropčnih trendova u ovom nekada zlatnom sektoua, koji je ponajviše ugušiča loša agroekohnmska politika koaj se vodi u celj fabrici pod otvorenim nebom! Nema zadovolјnih, osim onih moćnika u toj oblasti učestvuju!

Fotografija malina iz Ivanjice i okoline, a tu je i Arilje u Srbiji

Iako se ova godina najavlјuje kao dobra, po rodu, ali ne i po zaradama,  predsedoik Asocijacije proizvođača maline Srbije dr  Dobrivoje Radović za Biznis i javnost, podseća da su nagoveštaj ovog što se sad dešava donele prethodne godine sa značajnim gubicima u proizvodnji zbog nepovoolјnih vremenskih uslova i elementarnih nepogoda, što je kako se  navodi, ostavilo posledice na zasade i rod. U 2025. godini rod malina je bio oko 20.000 tona.  Sa uvozunhim malinama toje biolo još tri oputa toliko!

Međutim, bilo je problema jer se malina iz uvoza mešala sa rodom iz Srbije pa se sve i prikazivalo se da je  proizvedenoo u malinjacima Srbije, za koje s eznaoloi da se ne nalaze u reigonu Arilјa. A, naše ipak kvalitetne malinje mešale su se sa uvoznim, recimo iz -Bosne i Hercegovien, mnogo lošijim od onih proizvednih u Srbiji, tako im se kvario kvalitet, pa je i snižavao cenu.

• Prema podacima RZS, prinos maline u Srbiji 2025. godini iznosio je oko 73.571 tonu. Zvaničnji rezultati  ukazuju na višegodišnji pa i  decenisjki trend pada. Jer, u odnosu na 2024. godinu, kad je bilo navodno proizvedeno 94.026 toa, to je u 2025. godini bilo manje za 21,8 odsto, dok je u poređenju sa 2023.godinom, kada je proizuvodnja, opet navopvodno, bil dostigla 98.674 tone, zabelehn pad od 25, 4 odsto! Ali, sva ta prikazana proivuoidnja bila je sa uvoznim tovarima malina!
• Poznavaoci prilika znaju da to nije sve domaći rod, već se uvozi i prikazuje se kao domaćee kada se pomešaju sa domaćim rodom. A, reeksport je dozvolјen samo dok vas neuhvate! Znači radi se o robi koja je prvo uvezena, pomešana sa domaćom malinom i zatim izvozi se kao brend Srbije! To više nije proizvod Srbije. Zna se ko to radi, ali neka to utvrde nadležne službe, kažu sagovornicii NIN-a uArilјu i okolini. Eto, razloga zašto nam se četo vraćaju izvezene maline!  Nije li loš dokaz i loša rekla i to što nam često vraćaju maline. Urok je  zapostavlјenost domaće proizuvodnje i uvoz u trci za zaradom. Proizuvođači u tome ne učestvuiju već oinikoji se ugrađuju u cenu!
• Kasno  je ovo što se sad radi na kontroli maolinjaka, i zna se da je ostalo malo malinjaka koji su pred vađenjem. Tim povodom je i resorni ministar zapretio njima, gde se utvdrde nepravilnosti, najavio je monitoring i obilazak zasada, kako bi se utvrdila što realnija slika stanja na terenu;  
• To je sad naredio je 17 ministar agrara Srbije, na ovoj funckiji od demokratksih promena 2000 godinje u Srbiji. Nјemu je to drugi ptu da seda u tu fotelјu; Moglo se to i trealo i ranuiej uraditi. Mođžda bi do sada izlečič.li blјar neki deo bolesnog agrara!?
• Znači fs jr sve ovo šta sad čini uradio kada je prvi put bio sedam meseci ministar pre 12 godina, sad bi se izlečio bolesni agrar. Sad treba prvo da se leče ove poslednji bolesni zasadi. Tu leka nema već trebaju novi zasadi, a za e nama para!  Pa je lakše uvoziti i prepakivati malinu i lepiti etikete kaolda je proizvedena u Srbiji;
• Prema podacima koji se trenutno  vide u sistemu, u Srbiji je prijavlјeno oko 18.000 hektara pod malinjacimja, dok se u javnosti pojavlјuju različite procene stvarnih površina.  Oi koji su decenijama živeli od ovog posla ističu da nema više od 9.000 do možda 10.000 hektara, navodi Branislav Gulan, analitiča i publicista, u razgovoru za javnost. Nјegovi izvori potvrđuju da je tačno da postoje malverzacije te da se pašnjaci, vode kao malinjaci. Ali,k besz ličnog uvida i prisustva nemože se izvršiti kontrola, a mnogo vremena potrebno je da se prođe cela Srbija.  Jer svuda se pomalo nalaze malinjaci ili njihovi ostaci, koji su nekada donosili od izviza malina 10 odsto ukupnog prihodaod  izvoza voča u Srbiji.
•  To je bivalo 300 pa i više miliona evra;

Da bi se svi uzidali  danas u cenu sve manjeg roda maline, a to su,  pre svega, oni mešetari, otkuplјivači i hladnjari određena je otkupna cena od 400 do 450 dihnra,. To je još jedan korak bliže ka gašenju proizvodnje. Proizvođači neće dati rod za te pare… A, ugasiće proizvodnju. Svi su nezadovolјni i svi su u gubicima;

• U proizvodsnji sa starim malinjacima ostaće po neki starac, mladi će otići sa kartom u  jednom pravcu prvacu u svet. Narednih godina biće ih po 60.000 godišnjej. Neodlaze dobre volјe, već ih tera ekonimija. To je i odlazuak iz 600 sela gde nema više nijedne krave! A, kad nema krave nema ni ekonomije. A. kad nema ekononomije, ko da ostane u takvom selu… A, to je bila šansa Srbije baš i u ovoj godini, jer kod našeg konkurenta u Polјskoj 80 odsto malinjaka je izmrzlo, a proizvdonju u Ukrajini je uništio rat, a loše a ekonomske prilike su doprinele krahu proiuvodnje u Čileu;

Kada je reč o cenama na evropskom i svetskom tržištu, malina je najjefstinija  u Srbiji – oko 13 evra po kilogramu, koliko je u maloprpodaji, marketima i na 10.000 pijacai koliko ih ima u Srbiji, gde sanelazi kada se prodaje sva domaća, a sva maliahnj je sad navodno naša, iako svi znaju da  je  nema više toliko u Srbiji! A,  znalo se nekad u svetu da malina proizvedena u Srrbiji leči i rak! Zazp se u  zemlјama poput Nemačke i Franuske koje su među najvećim kupcima cene se kreću od 25 do 40 evra po kilogamui, zavisno od pakovanja i sortimenta.

• U Srbiji u okolini Arilјa, gde je srce  proizvodnje malina, dok ovo čitate, vlasnicima malina nudi se 400 do 450 dinra po kilogramu. A, toliki su njihovi najniži troškovi u proizvodnji jednog kilograma! U razgovoru, oni tvtde da neće dati svoj rod po toj ceni. Jer, u u tome senalahzi njihov znoj i vremo,  nemaju ni za hleb. Pre nego što su dobili tu ponudu oni su očekviali  da će dobiti po 550 dinara po kilogramu.  Ali, oni koju vode agrarnu poltiku, to je politika i njihovih džepova i lakih zarada, drugačije odlučuju. Jer, treba i njima nešto da proipadne, kažu naši sagovornici;
• Ima i proivođača u Krupnju koji imaju sertifikate organske maline, koje su u manjim količonam, ali očekuju da dobiju i po 600 dinara po kilogramu roda; 

Ovo su sve samo posledice u fabrici pod otvorenim nebom gde nema strateške poroizvodnje u Srbiji.  Sve dok agrar ne bude strateška grana u Srbiji neće biti ni sistemskog rešavanja problema. Već se samo ,,gase ili razbuktavaju požari’’. Svi oni jednoglasno ističu da nemaju razumevanja kod ministra polјoproivrede, kod Vlade i onih koji vode agroekonomsku politiku. I ponovo ističu, da ih baš takvo nerazumevanje vodi u to da se udruže protiv onih koji vode takvu politiku protiv svog naroda. Tako nerazumevanje od strane vlastoi, vodi ih ka ujedinjenjju, jer su im isti problemi, tvrdi se u razgovoru  za javnost.

• U arilјskom kraju počela je berba malina, a ovogodišnja sezona u jednom od najvažnijih voćarskih regiona Srbije otvara brojna pitanja – od očekivanog roda i otkupne cene, do stvarnog stanja u proizvodnji i dugoročnih trendova u ovom sektoru. Oni več decenijama čekaju bolјe dane u agraru. Svaki ministar je imao obećanja, koja su ostajala na dugačkom štapu. Sad im netrebaju obećanja za sutra to bolјe hoće već danas!
• Iako se ova godina najavlјuje kao prosečno veoma dobra za agrar, a još bolјa  godina za voćare, što je dar Boga, a ne dobre politike. Zato i podsećaju da je u Srbiji za poslednjih četvrt veka bilo devet suša koje su nenele štetu od po 1,5 milijardi evra godišnje. Znači agar je oštećen za 10,5 milijardi evra bez nadoknade.  Vlada nikada nije imala razumevanje da to proglasi za elementarnu nepogodu. Uvek je za sebe imala razumevanja pa je te štete u strategijama proglašavala  sa dvocifrenom brojkom! To je bio početak i kraj. I uvek su oni u pravu. A, selјak odlazi sa ovog sveta čekajući bolјe sutra. 
• Većina ih ni ne dočeka jer je prosečna staros vlasnika 508.365 gazdinstava u proselu 60 godina. U svakom tom gazdinstvu ima po 2,2  zaposlena lica. To znači da je  u primarnom agraru Srbije u toj fabrici pod otvorenim nebom, za sada je zaposleno oko 1.165.653 lica;
• Svako to gazdinstvo prema podacimaa RZS je prosečne veličine 6,4 hektara. Na njem se u proseku nalazi  jedna krava  mlekulјa, pet svinja , tri ovde, tri košnice i po  43 živine; 
• Tek svaki 11 vlasnik gazdinstva je mlađi od 40 godina;

“Suša je proteklih godina uzela svoj danak, ostali su kratki izdanci, a proizvodnja malina u Srbiji u 2025. godini iznosila je između 18.000 i 20.000 tona. Kada je reč o 2026. godini, sa prolećnim i jesenjim sortama očekujemo rod malo veći 20.000 tona, ukoliko ne bude vremenskih nepogoda”, navode sagovornici za javnost. 

• Svi napominju  da se navedene količine maline ne odnose na stvarnu domaću proizvodnju, već i na robu koja se uvozi u Srbiju, a potom izvozi, odnosno reeksportuje.  To je dozvolјeno dok Vas nauhvate;
• Moramo da počnemo da govorimo o proizvodima koji se zaista proizvode u Srbiji. Ta količina u našoj zemlјi nije proizvedena i ne možemo da se složimo sa pomenutom statistikom, jer sa terena imamo sve podatke. Reč je o robi koja je uvezena, a zatim izvezena iz Srbije. O tome se govori tek kad nestaju malinjaci koji  umesto blagostanja u tovarima ili pakovanjima, nazovi malina iz Sribje ima – i nečeg lošeg;
• Ministarstvo polјoprivrede najavilo je kontrole malinjaka radi preciznije slike proizvodnje. Tim povodom resorni ministar Dragan Glamočić najavio je monitoring i obilazak dela zasada kako bi se dobila što realnija slika stanja na terenu i uporedili podaci iz eAgrara sa stvarnim stanjem proizvodnje. To je trebao da uradi kada je prvi put bio ministar pa bi se za jednu deceiju izlečio i teško bolesni agrar! Međutim, treba ga razumeti prvi put je imao mandat od samo sedam meseci. Svi ostali u proseku su bili po 14 meseci ministri… Neodovolјno da se nešto uradi i da svi budu zadovovolјni!
• Prema podacima koji se trenutno vode u sistemu, u Srbiji je prijavlјeno oko 18.000 hektara pod malinom, dok se u javnosti pojavlјuju različite procene stvarnih površina. Poznavaoci prilika ističu da je ova najava resornog ministarstva, zakasnela pa sad ishitrena i da se kontrola ne može izvršiti samo na osnovu evidencije sistema agrarnih plaćanja i površina, već da se i fizički moraju obići sve plantaže. Tačno je da postoje malverzacije, da se pašnjaci vode kao malinjaci, ali bez ličnog prisustva ne može se izvršiti kontrola, a mnogo vremena potrebno je da se prođe cela Srbija; 

Za sd otkupna cena maline kreće se od 400 do 450 dinara po kilogramu, što proizvođači ocenjuju kao nepovolјno stanje na tržištu. Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović ističe  za javnost,  da je takva cena „poražavajuća“, posebno imajući u vidu da u Srbiji gotovo da nema zaliha maline u hladnjačama.

• Ukolko se ne prihvati da  cena bude bar 500 dinara, sledeće godine Srbija  će se u svetu  brisati sa mape proizvođača malina!

• Neće biti koristi što ih imamo više povšrona, čak 52 ara po jednom stanovniku! A, to je na papiru više nego što imaju zajedno Kina, Indija i Japana! 
• Nepovolјne okolnosti ne odnose se samo na domaće tržište, već i na situaciju u vodećim zemlјama proizvođačima. Po analizama poznavalaca prilika, u Polјskoj je oko 80 odsto roda izmrzlo, dok je proizvodnja u Ukrajini dodatno pogođena ratnim okolnostima. Istovremeno, i u Čileu je, tokom berbe u prvom delu godine, zabeležen značajan pad proizvodnje. Sve to, kako se ističe, ukazuje na smanjenu globalnu ponudu maline!

Što se tiče cena na evropskom i svetskom tržištu, malina je trenutno najjeftinija u Srbiji – 12 ili 13 evra po kilogramu, koliko se kreće u maloprodaji na pijacama i u marketima i na 10.000 pijaca u Srbiji. U Evropi i zemlјama poput Nemačke i Francuske, koje su među najvećim kupcima, kreće se između 25 i 40 evra, u zavisnosti od pakovanja i sortimenta. Kod nas, gde je srce proizvodnje malina je od 400 do 450 dinara, što je nešto više od tri evra. To nema veze sa proizvodnjom i zato se tražila akontna cenu od 550 dinara sa tendencijom rasta naspram ponude i potražnje. 

• Prema navodima pojedinih proizvođača iz zapadne Srbije i okoline Krupnja, otkupna cena organske maline trenutno je 580 dinara po kilogramu, uz očekivanja da bi mogla dostići 600 dinara. Početna cena iznosila je 530 dinara;
• Ove godine ima dovolјno sezonskih radnika za berbu. To su radnici van Srbije. Dnevnice se kreću od 6.000 do 8.000 dinara, dok se plaćanje po ubranom kilogramu kreće od 120 do 140 dinara;
• U toku je berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na najviše 23.000 tona;

To je za trećinu više nego lane, ali i dalјe daleko ispod potencijala srpskih malinjaka. Kao i uvek u ovo doba godine, pojedini proizvođači izašli su sa početnom cenom koja iznosi 550 dinara za kilogram srpskog crvenog zlata.

Spekulacije sa otkupnom cenom, nedostatak sertifikovanog sadnog materijala i radne snage – malinari koji godinama odolevaju ovim izazovima, ove sezone u svoje malinjike ulaze sa još više pesimizma.

Proizvođačima na ruku idu i prazne hladnjače.

“Nemamo ove godine zaliha, nemamo uvoznemaline. Borili smo se da se to deklariše da se više ne meša srpska sa inostranom, da nemamo te viruse i te bolesti koje su se u zadnje vreme pojavile”, kaže Mileta Pilčević.

“Svet je taj koji je to definisao. Oni traže najkvalitetniju malinu, a to je malina iz Srbije i to su samo dve sorte, to je ‘vilamet’ i ‘miker’. Zbog nedostatka sadnog materijala, počeli smo da radimo i druge sorte koje nemaju te karakteristike, počeli smo da mešamo sorte i to tržište neće da trpi”, kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

Pad proizvodnje, suša, ali i pogrešne proizvođačke i trgovačke prakse

Stručnjaci procenjuju da malinu uzgajamo na 9.000 hektara. Gotovo duplo manje od onoga što piše u zvaničnoj statistici. Razlog za raskorak u podacima vidi se u zloupotrebi subvencija.

Pad proizvodnje objašnjavaju i sušom ali, pre svega, pogrešnim proizvođačkim i trgovačkim praksama. Ipak, smatraju da malinu ne treba da uvozimo!

• Kažu, izgubili smo primat u količinama, ali ne i u kvalitetu. Lideri smo i po broju hladnjača;
• Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma;

“Često se u poslednje vreme čuje da je jedan od načina da se prerađivački kapaciteti sačuvaju da se uvozi i da se kod nas prerađuje ta malina, što nije ispravno. Mi treba da insistiramo i da radimo na našoj proizvodnji, da to što proizvedemo i preradimo u Srbiji, jer uvek su to bile više cene u odnosu na konkurenciju”, kaže Aleksandar Leposavić.

Država arbitrira između malinara i hladnjačara!

• Iako je godinama jedna od najvrednijih stavki domaćeg agrarnog izvoza malina sa oko 300 miliona evra prihoa, gotovo da nema sezone u kojoj zavađeni malinari i hladnjačari nisu pozvali državu u pomoć da arbitrira! “Ministarstvo radi na tome da uspostavi obavezne ugovorne odnose između primarnih proizvođača i otkuplјivača, upravo sa cilјem da se proizvođači zaštite i imaju veću sigurnost prilikom prodaje svojih proizvoda”, saopštava Ministartvo polјoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

Navode da podstiču i udruživanje proizvođača, jer organizovan nastup na tržištu omogućava jaču pregovaračku moć, lakše planiranje proizvodnje, obezbeđivanje kontinuiteta isporuke, kao i obezbeđivanje količine i ujednačenog kvaliteta! Iz ministarstva podsećaju proizvođače na podsticaje za sisteme za navodnjavanje, nabavku opreme, mehanizacije, unapređenje tehnologije proizvodnje i modernizaciju gazdinstva.

Neiskorišćen dar Boga!

Ovo  svešto se dešava u Srbiji i u fabrici pod otvorenim nebom koja je ima agrarne površine od 4,73 miliona hektara, a sad se loše koristi 3.257.100 hektara,  jednoglasno je odlučilo 240 kreatora agrarne politike u Strategiji polјoprivrede od 2014.do kraja 2024. godine. Oni su bili narodu jednoglasno  obećali godišnji rast agrara od 9,1 odsto, odnosno ako je lošija godina da će to biti 6,1 odsto.  Rezultat tog obećanja  u toj deceniji je rast od samo od 1,7 odsto ili godišnji rast od samo 0,17 odsto. To je bio samo početak  ove propasti!

• Jer, prvo je izgublјen prehrambeni suverenitet na svinjskom mesu, pa je izgublјen semenski suverenmtiet, jer za tu fabriku pod otvorenim nebom moramo da uvozimo 85 odsto potrebnih semena i hibrida!
• Sad se tom lošem dodaje i ovo što je nekad decenijama donosilo dobrobiti radost, a sad čemer i bedu, kada je reč o malinama.  

Malinjaci u zaseoku Pajevići, Bjeluša kod Arillja

U 600 sela nema više nijednje krave mlekulјe.To nije nestanak krava već gašenje ekonomije, pa nastanak tišine, a postepeno gašenje sela! U većini njih, koja iamu strujui, čeka se ko će biti poslednji da ugasi svetlo.

• Oglasio se resorni ministar sa novim obećanjem i saopštenjem: Očekujem dogovor o višoj otkupnoj ceni maline!

Ministar polјoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je u Arilјu sa predstavnicima Udruženja proizvođača malina i vlasnika hladnjača i poručio da očekuje da dve strane postignu dogovor i da se otkupna cena maline malo podigne naviše!?

Ministar je istakao da je država ispunila obećanje za sve iz svoje nadležnosti, ali da cenu formira tržište, na kojem srpsko malinarstvo ima veliku konkurenciju. “Ja očekujem da će oni sesti za sto i već sutra, jedni i drugi da će ta cena malo da se popravi naviše, ali ne treba očekivati sad revoluciju da to može da ide. Trenutno smo inače najskuplјi u regionu sa plaćanjem maline i moj apel je njima da uđu u nove vrste proizvodnje, da unaprede svoje zasade i na taj način da sutra budu konkurentni. Tržište se menja, svet se menja, ulaze države u malinu, koje nisu ulazile, nismo više jedini. I ono što je važno reći u ovoj godini malinari treba da budu zadovolјni, zato što niko nema cenu približnu kao prošle godine u svim voćnim vrstama i kajsija i šlјiva, šta oni da kažu? Gde je, kad je veći rod, bolјa godina, cena je uvek niža. I to je tako. Zato građanima je jeftinije i ne može niko biti zadovolјan, to je tako”, rekao je Glamočić posle sastanku u Arilјu. 

• Vlasnik kompanije za izvoz malina Radoje Cvetić ocenjuje da je ovaj sastanak bio jedan od najkonstrukivnijih do sada, ali su okolnosti na svetskom tržištu i neizvesnost veliki problem;

Kako se navodi, izvoznici strepe od niskih cena na svetskom tržištu, a domaći proizvođači od otkupne cene u Srbiji. Sa 400 dinara kažu da ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, otplaćuju kredite i investiraju u narednu sezonu, a pre svega za egzistenciju.

Predsednik udruženja “Vilamet” Arilјe Mileta Pilčević naveo je da su sve oči uprte samo u cenu maline. “Nisu uprte ni u Džon Venčera, ni u Japan, ni u Tokio, nego samo u cenu maline od koje živi ovaj region, a samo ta tema se ovde ne može pomenuti, ne može dotaći, nego moramo čekati neke njihove ugovore. Jedne godine se ti ugovori potpisuju u oktobru, jedne godine u septembru, jedne godine u maju. Stalno različito vreme. Kad god ih pitamo za cenu oni potpisuju ugovore. Nikako da mi dođemo da pogodimo kad su ti ugovori potpisani, da dobijemo konkretan odgovor za cenu”, rekao je Pilčević.

• Srbija je u T3 2025. imala uvoz 5.013 tona zamrznutih malina (i drugog bobičastog voća koje u tome učestvuje zanemarlјivo malo). U tome su bile 3.063 tone iz Polјske, 502 tone iz Ukrajine, 337 tona iz Moldavije, 303 tone iz Belorusije, 217 iz Bosne i Hercegovine, 86 tona iz Albanije (!?)…
• Ovo je bila i rekordna tromesečna količina uvoza u Srbiju do sada!

Da se ne radi o uvozu motivisanom reeksportom govore relativno visoke uvozne cene, pa stoga i relativno mala margina u odnosu na izvoznu cenu iz Srbije. Iz Polјske je uvozna cena u T3 2025. iznosila 3,02 evra (što jeste stimulativno za reeksport), iz Ukrajine 3,97, Moldavije 3,96, iz Belorusije 4,5, iz BiH 4,32 i iz Albanije 4,2 evra po kilogramu. 

Voćnjaci u Srbiji se nalaze na površinama od 196.129 hektara. Od toga su 58,9 odsto plantažni voćnjaci i 41,1 odsto ekstenzivni voćnjaci. Ovom polјoprivredom bavi se 242.769 gazdinstava. Voćnjaci su uglavnom koncentrisani u teritorijalnoj jedinici Srbija – jug (81,3 odsto ukupnih voćnjaka), posebno Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (52,1 odsto ukupnh voćnjaka. Najzastuiplјenija vrsta voćaka su šlјive, koje se uzgajaju na 38 odsto ukupnkih površina pod voćem. Značajan udeo imaju i jabuke (13.2 odsto), višnje sa 10,1 odsto, maline sa 9,5 odsto, kao i leska i orah zajedno oko 7,4 odsto

                                                         (Autor je analitičar i publicista)