• U političkim izvorima se operacionalizuju metode razvoja karijera i borbe za vlast. Karijere i osvajanje vlasti, koja u krajnjoj liniji donosi i bogatstvo, mogu se ostvariti samo političkom borbom, i to najčešće  u višestranačkim borbama; 
• U obe knjige posebno su zanimljivi oni izvori koji se svode na psihološke manipulacije. Zbog toga su poruke čitaocu koje se odnose na njihovo prepoznavanje najčasniji delovi sadržaja ovih knjiga. Put ka istini je jedini spas za naše biće, pošto od davnina imamo svest da ne postoji mogućnost da “pranjem ruku” operemo i one  grehe koje su zasnovane na neistinama; 
• Konačno se sve svodi na veru i nadu, odnosno na to da se vlast osvoji i da se najšira javnost za nju pridobije i da joj se  pokori;

Foto: Dokumentacija autora knjiga

U kratkom roku pred našom javnošću  se pojaviše  dve knjige posvećene istim pojmovima i njihovim manifestacijama u ovom vremenu. U jednoj se naše rodoljublje i patriotski  duh se  podiže do samih vrhova ljudske plemenitosti, a u drugoj se  on prikazuje kao vrh ljudske bede. U jednoj se ljubav prema svom rodu i domu tretira kao čast, a u drugoj kao izvor koristi. U jednoj se afirmiše naša plemenitost, a u drugoj prikazuje naš egoizam. Sve to se na kraju dovodi u vezu sa Neoliberalnom stvarnošću koja u ovom vremenu vlada ovim svetom..  

U obe knjige korišćena je heterogena građa, pa se one po sadržaju javljaju kao sinteza sledećih naučnih oblasti i praktičnih znanja skupljenih u njima. Autor ovih knjiga je prof dr Dragoslav Slović, iz Beograda, a izdavač firma firma ,,Fineks’’ u 2026. godini. Obe knjige šampane su u tiražu d po 1.000 primeraka.

U ekonomskim izvorima se prepoznaju motivi za afirmaciju nacionalnog stanja i koriste se kao motivi razvoja rodoljublja i patriotizma.Oni  su identični u svim nacionalnim zajednicama. U njima se prepoznaju  izvori bogaćenja i baš oni su  motivi za afirmaciju egoističkih strasti za bogaćenjem.

• U političkim izvorima se operacionalizuju metode razvoja karijera i borbe za vlast. Karijere i osvajanje vlasti, koja u krajnjoj liniji donosi i bogatstvo, mogu se ostvariti samo političkom borbom, i to najčešće  u višestranačkim borbama. Opšte pravilo se u tom ambijentu svodi na borbu za demokratiju, ali onu i onakvu za koju se  „Mi” i samo mi borimo za vas i za  „Vaš” interes;
• U obe knjige posebno su zanimljivi oni izvori koji se svode na psihološke manipulacije. Nikad se u prošlosti nisu na tako surov način koristile psihološke manipulacije zasnovane na lažnim informacijama. Zbog toga su poruke čitaocu koje se odnose na njihovo prepoznavanje najčasniji delovi sadržaja ovih knjiga. Put ka istini je jedini spas za naše biće, pošto od davnina imamo svest da ne postoji mogućnost da “pranjem ruku” operemo i one  grehe koje su zasnovane na neistinama; 
• I na kraju, pravni izvori se svode na to da se u tome izgrade i odneguju kriterijumi legaliteta. Primereno je tome da se obezbedi sloboda, poštovanje prava i jednakosti, kao i da se eliminišu sve privilegije;

Konačno se sve svodi na veru i nadu, odnosno na to da se vlast osvoji i da se najšira javnost za nju pridobije i da joj se  pokori.

Autor je očigledno bio dobro potkovan u svim ovim oblastima iz razloga što je u svakoj od njih doktorirao sa sledećim temama:

Ekonomija: “Problemi ujednačavanja uslova privređivanja u složenim ekonomskim sistemima”.

Političke nauke: “Priroda i nauka u procesu društvene reprodukcije”.

Psihologija: “Psihološke osnove harizmatskog vođstva”.

Pravo: “Fiktivni kapital u svetlu teorije Prirodnog prava”.

Sa takvim referencijama on je imao i snage i hrabrosti da se posveti ovoj tematici i da javnosti ponudi realne  modele za autonomno zaključivanje. Pogodnost je i to da je u ovim radovima korišćena metodologija izbegavanja aktuelnih problema i političke realnosti. Umesto toga, čitaocu je ponuđena mogućnost da sam prepozna likove kojima su ova dela posvećena. Po našem uverenju, i to je jedna od svetlih tačaka ovih dela. Likovi kojima su ona posvećena nisu pokazani, ali su i pored toga vidljivi i jasno prepoznati u našem lokalnom, ali i širem okruženju, pa čak i u međunarodnim odnosima.

Gledanje kroz političku ključaonicu!

Treba imati u vidu da su ova dela nastala na Balkanu i da su u duhu i sadržaju u velikoj meri posvećena balkanizmu, koji se u svetu senči tamnim nijansama. On je i tu činjenicu obrađivao i potvrdio stavovima uglednih imena iz savremenog balkanskog ambijenta. Pri tom treba posebno istaći da su ih ocenjivali ljudi iz različitih zemalja, koji pripadaju različitim narodima i verama, i da je i po tom pitanju postignut visok stepen kohezije. Na taj način su uspešno negirane sve definicije koje balkanizam tretiraju kao netrpeljivost i nerazumevanje između ovih naroda i ljudi kkao pojedinaca. U delima iz ovog žanra teško  se razbijaju emocionalne strasti ljudi koji ispovedaju različite vere.U ovim delima  je baš ta dimenzija istaknuta sa jakim emocijama. Otvoreno je i pitanje: kako ćemo se odnositi prema grobovima naših majki koje su nekada ispovedale istu veru?

Impresionira i to da se u ovim delima ništa ne veliča i ne umanjuje. Sve se prikazuje u punoj realnosti, a čitalac se dovodi u poziciju da je sam ceni i meri. Zaključci mu se ne nameću.Oni su u njegovoj svesti i duši. Malo je radova ove vrste koji ne veličaju svoj rod i svoju domovinu. Za to je potrebna i dovoljna  samo istina. Zaslužuje pažnju naučna i literarna obrada ljubavi koju prema svom rodu i svom domu gaje naši gastarbajteri, a među njima posebno oni koji su tamo kao politički prognanici. Vredan je pomena autorov razgovor sa političkim emigrantom Srbinom, koji je život spasao bežanjem u beli svet sa optužbom izdajnika svog naroda. Reč je o onom izdajniku-patrioti koji je u stranoj zemlji doneo cveće da čestita praznik svoje socijalističke zemlje, one koja ga je prognala. Jake su patriotske poruke tog rodoljuba koji je u poštovanim godinama zaplakao sa žaljenjem što ne može to cveće da položi na grob svoje majke. Prvi put se u radovima ove vrste srećemo sa opisom rodoljublja onih građana koji svoje kazne izdržavaju u domaćim i stranim tamnicama. Nije to bilo lako objasniti, ali je autor imao sudbinu da je i to bio deo njegovog proživljenog života. I on je  gledao ovaj  svet  kroz političku  ključaonicu. 

Rodoljublje i patriotizam!

U ovom kontekstu bila je posebno zanimljiva ona građa koja se odnosi na one zatvorenike koji su osuđeni u Hagu baš zbog toga što su svojim delovanjem dokazivali svoj patriotizam. Pri tom je posebno vredno istaći da su se u istom tribunalu, u isto vreme i u istim prostorijama nalazili ljudi koji su se zbog istih dela pre toga našli na različitim stranama i opet sreli u stranim sudnicama. I to je razlog da je malo autora koji mogu da skupe tako bogatu građu za ovakva dela, posebno ako se ima u vidu da je takve patriote autor lično poznavao i bio dobro upoznat sa njihovim sudbinama.

• Na interesantan način je otvoreno pitanje koje se odnosi na tumačenje rodoljublja i patriotizma onih koji se nalaze na suprotnim stranama u odnosu na nas, onih koji drugačije misle i vide svoju ličnu i nacionalnu budućnost. U nizu vrednih zapažanja treba istaći i argumentaciju koja se odnosi na pravo na protest, na revolt i na pobunu koja se diže u ime bolje  budućnosti svog naroda. Nasuprot tog prava nalazi se pravo na odbranu i gušenje takvih pobuna. Takve situacije su najveće zlo koje može zadesiti jedan narod i državu, pa je apel na razum i smirivanje strasti poslednji i jedini častan izlaz.

S tim u vezi autor naglašava da je u takvom stanju najnečasnije slavljenje, pa čak i pominjanje reči „pobeda”. Pobeda u svom rodu može da nastane samo kao rezultat borbe, a svaka borba u njemu je nečasna.

• Vredno je istaći i to da je autor imao svest o tome da se živi ne slave kao velikani svog vremena. Upravo tom slavlju je posvećeno delo „Prodaje duše”. Jasnije rečeno, slavljenje živih, bogatih i uticajnih se na kraju uvek svodi na poltronstvo i prodaju duše. Takvi se u istoriji civilizacije javljaju u ulogama dvorskih pevača, onih koji veličaju dvorove i dvorjane i vernost ljuba onih sa čijeg stola uzimaju parče hleba i čašu vina. Te pesme su posvećene mrvicama  hleba i vinu.One su  daleko od sadržine onog što se u njima veliča. Bolje rečeno, to su najbolji dokazi bede onih duša kojima je udeljena takva sudbina. Lažno veličanje onih koji to ne zaslužuju je greh jednako kao i ćutanje pred njihovim delima;

Za razliku od likova koji su na koricama knjige „Rodoljublje i patriotizam” predstavljeni kao nacionalne veličine, u knjizi „Prodaje duše” oni su opevani kao univerzalni civilizacijski likovi. Oproštajni poljubac zahvalnosti apostola Jude Iskariotskog, upućen Isusu Hristu, je takav simbol za celu civilizaciju. Gresi te vrste su neoprostivi i oni se po božjim zakonima kažnjavaju baš onako kako je Juda okončao. Sva zla te vrste baš tako počinju, pa je uzaludno pranje ruku onih koji na kraju treba da se sretnu sa svojom savešću. 

• Pošto je u savremenom svetu taj greh u neoliberalizmu u najvećoj meri skopčan sa korupcijom, vredno je  ponoviti i to da Judinu sudbinu nije promenilo ni to što je vratio srebrnjake koje je po tom osnovu dobio;

Opšti zaključak koji se iz svega mogao izvesti je da se ruke mogu oprati, ali niko na ovom svetu nije pronašao tečnost kojom se može oprati gresi i svoja  savest. To je poruka svim vođama ovog sveta da se tajne izdaje nalaze u prljavim  rukama i da ih  baš  sa te strane treba očekivati.

                            Priredio: Branislav GULAN, analitičar i publicista