POGLEDI IZ SRBIJE: Tri kuge gase stočarstvo (2.)!

Dve decenije uspešnog uvoza mesa!

• Vlast u Srbiji je dosledna: Svake godine svetliju budućnost, farmerima pomera – u budućnost! Građani bi voleli da bar jednom bolje žive ove nego naredne godine. Dosadilo im čekanje, odnosno, samo prazna obećanja od istorijskih promena. Jer, seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, oni ga čekaju već danas, a on nikada da stigne. I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta. Jer, je prosek starosti života žitelja sela, koji obrađuju zemlju, 60 godina!
• Protekle Strategija koja je važila do početka 2025. godine, bila je socijalna i strategija pada! Bio je projektovani rast proizvodnje  svake godine od 9,1 odsto, a ako je suša 6,1 odsto. To je bila prevara, netačno i neostvarivo obećanje. Srbije je za deset godina u agraru imala rast od samo 1,7 osto, a godišnje je to bilo tek 0,17 odsto!
• Rezultat te sad već bivše Strategije agrara je da je Srbija izgubila prehrambeni i semenski suverenitet!
• Za tako loše urađeni dokument, čiji je rezultat da Srbija sad godišnje mora da uvozi hrane za više od milijardu evra, niko nije odgovoran!
• Analitičari ,,krivca’’ vide u državi. Jer divlje svinje bez pasoša slobodno šetaju Balkanom, prelaze granice i prenose afričku kugu! Ova kuga nema leka, ali, uništava i ono malo svinja što je ostalo u tovu od prethodne dve kuge, političke i loše agroekonomske. Pre nego što je stigla afrička kuga u Srbiju,  već je bio utamanjen svinjski fond. Pre samo dve i po decenije u Srbiji je u oborima bilo oko pet miliona grla svinja. A, kada je stigla afrička kuga, koja nema leka, zatekla je u oborima Srbije samo 2,4 miliona grla. Broj grla je smanjen sa pet miliona, na sadašnji broj… To su uradile prethodne dve kuge…
• Dakle, sve je već skoro uništeno, što se tiče stočnog fonda. Nema puno ,,posla’’ ni za afričku kugu! Jer, stočarstvo već sad u BDP agrara učestvuje samo sa oko 22 odsto. To je karaktesristika najnerazvijenijih zemalja sveta!  
• Teško bolesnu poljoprivredu koja nije strateška grana, treba da izleči nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine…
• Dakle, fond svinja u Srbiji sveden je na minimum i pre dolaska afričke kuge na ove prostore! Nije ostalo puno ,,posla’’ za afričku kugu! Sad posle afričke kuge u 2026.godini u oborima je manej samo 33.500 svinja… Sve je pre nje već bilo unisteno!
• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je 26. jula 2026. godine, da je na jednom gazdinstvu na području opštine Raška potvrđeno i žarište boginja ovaca i koza. Na gazdinstvu se nalazilo 67 ovaca i 60 jagnjadi, a svih 127 životinja je eutanazirano!

Branislav GULAN

Agrar nije strateška grana!

Zeleni dogovor u EU je zanemaren! Evropska komisija predstavila je novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine, ublažavajući svoju prethodnu, ekološki ambicioznu politiku kao odgovor na rastuće proteste poljoprivrednika. Novi pristup poljoprivredno – prehrambenoj politici koji je Evropska komisija predstavila fokusira se na pojednostavljivanje propisa i pretvaranje poljoprivrede u privlačnu profesiju, umesto na podizanje ekoloških standarda, prenosi Euronews. Sa ovom promenom, Komisija se udaljava od svoje kontroverzne strategije ”Farm to fork”, koja je bila poljoprivredno-prehrambena komponenti vodeće politike prethodnog mandata, evropskog Zelenog dogovora.

Iako ambiciozan, Farm to Fork je postavio ciljeve koje je bilo teško implementirati, kao što je prepolovljena upotreba pesticida do 2030. godine. Odluka da se odustane od prethodne politike usledila je nakon kritika farmera, koji su tvrdili da je strategija produbila polarizaciju u sektoru poljoprivrede. 

• Umesto toga, nova vizija ima za cilj da revitalizuje poljoprivredu, obezbeđujući da ona ostane konkurentna i sposobna da poljoprivrednicima obezbedi fer uslove za život i rad. Fokus Komisije biće pojednostavljenju;

Napori će započeti racionalizacijom implementacije Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), ogromnog programa EU poljoprivrednih subvencija koji trenutno vredi skoro trećinu ukupnog budžeta EU. Iako ekološki aspekti ostaju, oni više nisu centralni fokus kao što su bili u strategiji Farm to Fork. Konkretno, najambiciozniji elementi prethodne strategije, revizija okvira EU za pesticide, zvanično su napušteni. Prvi put predstavljena u junu 2022. godine, takozvana Uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena je u februaru 2024. godine usred sve većeg odgovora desnice protiv evropskog Zelenog dogovora i široko rasprostranjenih protesta nezadovoljnih farmera.

• Uprkos promeni politike, nova vizija nudi malo o reformi CAP-a (Zajedničke poljoprivredne politike), osim ponavljanja starih, nerealizovanih predloga kao što su degresivnost i ograničavanje. Ove mere imaju za cilj da učine pravedniju raspodelu subvencija izdvajanjem više sredstava malim poljoprivrednicima i smanjenjem plaćanja velikim poljoprivrednim preduzećima. Sistem direktnog plaćanja, koji čini oko 75 odsto  finansiranja CAP-a, dugo je bio kritikovan zbog nesrazmerne podrške u korist velikih farmi, javlja Agronews;

Foto arh

iva autora: U Srbiji je do poslednje pojave afričke kuge 2026. godine u oborima bilo 2.403.991 grlo svinja. Toliko svinja u Srbija je imala i posle Drugog svetskog rata 1947. godine. Zbog nedostaka svinjskog mesa, koje sad mora da se uvozi, za koje je samo u 2025. godini potrošeno 1,1 milijarda evra, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet! Njega treba da vrati nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine!

Dve decenije uspešnog uvoza mesa u Srbiju, od samostalnosti do prošle godine!

• Prema podacima RZS, 1. decembra 2025. godine u oborima Srbije bilo je 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je u Srbiji bilo i posle Drugog svetskog rata 1947. godine!
• Statistika beleži da je istog datuma u stajama Srbije bilo 698.871 grlo goveda. Toliko goveda Srbija je imala i pre 100 godina!
• Istog datuma u Srbiji je u torovima bilo i 1.684.013 grla ovaca;
• Statistika je zabeležila i da je u ekonomskim dvorištima Srbije tada bilo i 14,5 miliona živine;
• Ovakvo stanje u stočarstvu Srbije dovelo je nekadašnju zemlju svinja da izgubi na ovom mesu Prehrambeni suverenitet! To je konstatovano i u budućoj Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine! 
• Pored toga izgubljen je i semenski suverenitet jer Srbija za njivu pod otvorenim nebom koja svake godine treba da se zaseje na 3.257.100 hektara se zaseje mora da uvozi čak 85 odsto potrebnih semena i hibrida!

Poljoprivreda u Srbiji nije strateška grana. Istovremeno sa gubitkom prehrambenog suvereniteta na svinjskom mesu izgubila je suverenitet i u semenarstvu. Jer, hvalimo se kako u Srbiji postoji fabrika pod otvorebnim nebom na kojoj se seje čak 3.257.100 hektara plodnih njiva. Ali, da bi se te njive zasejale mora da se uveze iz sveta čak 85 odsto potrebnih sorti i hibrida svih useva. Najbolji dokaz je da je Srbija izgubila i semenski suverenitet su činjenice da se na na 630.000 hektara pšeničnih polja seje godišnje čak  60 do 70 odsto  nedeklarisno seme pšenice, zvano ,,tavanka’’. Ime je dobilo po tome što ga poljoprivrednici imaju na svojim tavanima.  Mnogo je jeftinije od deklarisanog i kvaltietnog semena. To je glavni razlog zašto se seje ,,tavanka’’ pa koliko god rodi. Sa njim nema viskoh prinosa i rekorda, ali ima prosečne proizvodnje. 

A, odmah se zna da sa takvim semenom nema visokih i rekordnih prinosa. Nisu bile dobre procene srednje dobre rodne 2026. godine godine, kada je pšenica u pitanju uz ovakvu setvu  ,,tavanke’’. Jer, onda nema ni visokih prinosa ni rekorda! Ona donosi prosečan prinos od oko šest tona po hektaru u dobroj, srednje rodnoj godini.  A, pšenica je u 2025. godini bila zasejana na oko 630.000 hektara. 

Sa ovom setvom, Srbija ima dovoljno pšenice za svoje  potrebe pa čak i za izvoz oko dva miliona tona. Po ovakvim prinosima sa setvom ,,tavanke’’ Srbija  sa svojih 6,6 miliona stanovnika, može da ima dovoljno pšenice kada bi je sejali samo na 300.000 hektara. Svu proizvedenu pšenicu na više od 300.000 hektara, Srbija ako nađe kupce može da proda, odnosno izveze. Ali, od ovakvog semena dobije se druga klasa pšenice koja uglavnom ide za stočnu hranu! Njena cena na tržištu je niža od kvalitetne pšenice i početkom ove 2026. godine kretala se oko 176 evra po jednoj toni, ako se pronađu kupci za nju! 

• Prema podacima RZS rekordna proizvodnja pšenice u Srbiji bila je 3.736.503 tone. Taj rekord ostvaren je sad daleke 1991. godine i nikada do sada nije postignut!
• Dakle, Srbija će I od žetve u 2026. godini imati za sebe dovoljno domaćeg žita za hleb, ali moraće da uveze izvesne količine od nekoliko desetina hiljada tona tvrde pšenice, odnosno poboljšivača!
• Inače, Srbiji za ishranu, robne rezerve i semenarstvo treba oko 1,3 miliona tona pšenice. Jer, danas je potrošnja hleba u Srbiji oko 49 kilograma po jednom stanovniku godišnje. Tome treba dodati još i potrošnju od oko 15 kilograma raznih peciva. 
• Dakle, potrošnja hleba je 64 kilograma po jednom stanovniku godišnje u Srbiji. To je značajno manje nego li, recimo, pre jedne decenije kada je to prvo bilo više od 100 kilograma godišnje, pa zatim 83 kilograma… Uzroke pada potrošnje hleba treba tražiti u manjem broju stanovnika za 500.000 u poslednjoj deceniji, siromaštvu i novom načinu života. Jer, seljak više neide na njivu sa veknom hleba i komadom slanine. Jer, teške poslove sad obavljaju mašinje pa na njivi treba i manje hrane! 
• Ali, mora da se istakne da Srbija ima i ogromno bogatstvo za proizvodnju hrane! Jer, Srbija sa svojih 52 ara kvalitetne obradive zemlje po jednom stanovniku, po čemu je i agrarna zemlja, ima izuzetan neiskorišćeni potencijal!
• Uporedimo li ovu cifru sa nekim od najudaljenijih zemalja sveta, Srbija se izdvaja kao lider! 

Kina na primer, ima samo oko osam do 10 ari po jednom stanovniku, Indija 12 do 14 ari, dok Japan raspolaže sa skromnih tri ara  po osobi. Čak i u razvijenim zapadno evropskim zemljama, poput Velike Britanije i Holandije količina obradivog zemljišta po jednom stanovniku iznosi svega sam do 15 ari!

• Dakle, Srbija ima više u vlasnitšvu zemlje po jednom stanovniku, čak 52 ara, nego li Kina, Indija i Japan zajedno! U tome se i nalaze razlozi zašto ove zemlje žele da sarađuju sa Srbijom…
• Prema podaciamj RZS iz poslednejg popisa poljoprivrede 2023/24 godine Srbija ima 4.073.703 hektara raspoloživog obradivog zemljišta. Od toga se koristi 3.257.100 hektara. Ta velika fabrika pod otvorenim nebom je rascepkana u 19 miliona mini parcela. Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 miliona poljoprivrednih gazdinstava. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnoim gazdinstvu je 2,2 lica. Dakle, ukupno u primarnomm sektoru je zaposleno 1.150.653 lica! Od ukupnog broja gazdinstava 506.323 je porodičnih i 2.042 pravnih lica i preduzetnika.
•  U Srbiji  se stočarstvom bavi 313.495 lica!
• U Srbiji je agrar  već decenijama teško bolestan oranizam! Agrarni budžet prema do sada određenim parama u Sribji iznosi oko 7,2 odsot ukupnog budžeta ili oko 150 milijardi dinara u 2026. godini. Da je zdrava poljoprivreda to bi bio dobar razvojni novac. Ovako on će da se troši za lečenje bolesnog agrara;
• Da bi se izlečio agrar Srbije, izrađen je predlog Strategije poljoporivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine. Taj dokument treba da usvoji Vlada Srbije. Posle toga prvo treba da se izleči ova najveća fabriku pod otvorenim nebom u Srbiji;
• To znači da treba da se vrati Prehrambeni i semenski suverenitet Srbije!
• Da bi se to uradilo, u Srbiji prvo mora da bude:

• Dva miliona grla goveda u stajama i na pašnjacima;
• Oko 5,5 miliona grla svinja u oborima;
• Zatim oko 3,5 miliona ovaca u torovima;
• I 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja u ekonomskim dvorištima!

Mesna kriza u Srbiji…

Od kako se Crna Gora osamostalila od Srbije, pa je na taj način osamostalila i Srbiju, imamo mnogo ekonomskih podataka kojima možemo da se dičimo, kako su povećani četiri (javni dug, sa manje od deset na 41 milijardu evra) i više puta. Ipak, malo ih je koji su povećani poput uvoza mesa (42,5 puta), a u tome svinjetine (69 puta). To su takvi uspesi da sumnjam da im se mogu naći uporedivi podaci u celom svetu (kod mesa i svinjetine), a i kod nas u drugim ekonomskim oblastima, navodi analitičar dr Miroslav Zdravković na sajtu makroekonomija.org.

Zahvalјujući ovako impresivnom rastu uvoza mesa, u Srbiji je smanjen broj goveda za skoro 40 odsto (sa 1.106.000 hi na 699.000 ), kao i svinja (sa tačno četiri miliona na 2,4), jedino je povećan broj ovaca, i to zaprepašćujuće sličan broju Beograđana (1.759 hilјada u 2024. ali je smanjen na 1.684 u 2025. godine, kako bi se uklonile ove podudarnosti), mada Beograđani nisu ovce, ali ovce mogu da budu „Beograđanke“, tj. da žive na teritoriji Beograda (njih 57.104 prema stanju stoke na dan 1. decembra 2025. godine).

• Ovo smanjenje stočnog fonda treba posmatrati kao veliki uspeh u transformaciji srpske privrede, jer se ona oslobađa zaostataka mračne prošlosti, a na putu u svetlu budućnost povećava uvoz, javne i privatne dugove, razvija veštačku inteligenciju, dok stvarnu inteligenciju zamenjuje mišićavim humanoidima koji se ne razlikuju mnogo od robota, i bolјe tuku nego što igraju kolo (opet, zaostatak iz mračne prošlosti – danas se pleše uz muziku koja se dobro slaže sa usitnjenim tečnostima i praškovima);

Ali, odoh predaleko u ovom svetlom pogledu u budućnost, gde suze radosnice zamaglјuju svu veličinu sadašnje sreće i blagostanja u agraru Srbije, navodi analitiačr Miroslav Zdravković.

Foto dokumentacija: U 2025. godini u Srbiju je bilo uvezeno oko 100.000 tona svinjskog mesa! U oborima Srbije sad imamo samo 2,4 miliona grla svinja. Zbog nedostatka ovog mesa izgubljen je prehrambeni suverenitet Srbije! Njega sad, uy semenski suverenitdet,  treba da vrati nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine!

Fotogreafija  mdes akiejh se juvzoi

• Ukupan uvoz mesa povećan je sa pet miliona evra u 2006. na 41 u 2012. godini da bi dostigao rekordnih 256 miliona u 2024. i zatim se smanjio na 213,5 u 2025. godini. U tome je uvoz svinjetine povećan sa 1,8 miliona evra u 2006. na 22,6 miliona u 2012, dostigao maksimum od 165 miliona evra u 2024.godini i smanjen je na 120,4 miliona evra u 2025. godini;
• Kao što je iz podataka očigledno, više od polovine ukupnog uvoza mesa predstavlјa svinjetina, sveža ili zamrznuta, te ćemo se njom malo detalјnije pozabaviti;
• Kod jestivih klaničnih proizvoda (osim šunki i drugih prerađevina), dominira uvoz iz Crne Gore, pa se iz ove  zemlje, bivše sestrice uvozi za 24,2 miliona evra, od ukupnih 34 miliona evra. Ima tu svakojakih sumnji u pogledu mogućnosti da Crna Gora izveze ovoliku svinjetinu u Srbiju, a da, takoreći nema svinja, ali, ovde se bavimo lepim statistikama uvećanog uvoza, a ne klevetama!?
• Crna Gora uvozi meso godišnje za preko 150 miliona evra, pa je red da malo od te vrednosti plasira i u Srbiju, i nešto na tom izvozu zaradi, navodi  analitičar Miroslav Zdravković;

trdemap.org

• Kad se fokusiramo samo na svinjetinu, vidimo da se ubedlјivo najveći deo uvoza sastoji od zamrznutog mesa (108,3 od 120,4 miliona u 2025. godini). Pad vrednosti uvoza zamrznutog svinjskog mesa sa 142,9 miliona evra u 2024. na 108,3 miliona u 2025. delom je posledica manje količine (sa 43.051 na 35.939 tona), a delom pada jedinične cene uvoza sa 3,3 na 3,0 evra po kilogramu!

• Najveći deo uvoza zamrznute svinjetine u 2025. godini dolazio je iz Španije (59,5 miliona evra) i Rusije (28,8 miliona), a znatno manje iz Danske, Crne Gore, Belgije, Holandije, BiH i Mađarske. Nekada je znatna vrednost bila i iz Nemačke (2018. godine), ali je više nema…

• U 2026. godini uvoz zamrznute svinjetine neznatno je smanjen, sa 33.455 hilјada evra u periodu januar-april 2025. na 32.215 evra u istom periodu 2026. godine. Pri tome je drastično smanjen iz Rusije – sa 13.836 na 2.686 hilјada evra. Vrednost uvoza zamrznute svinjetine smanjena je usled pada jedinične cene sa 3,1 evra po kilogramu, u aprilu 2025. na 2,54 evra po kilogramu u aprilu 2026. godine. Ruski prasići i svinje su istisnuti sa našeg tržišta jer su postali cenovno nekonkurentni – prošlog aprila kada su po ceni bili ispod prosečne uvozne cene, a u ovom aprilu 2026.godine bili su za 31 evro-cent iznad prosečne cene, mada je oni nisu menjali!
• Da zaklјučimo: Uvoz zamrznute svinjetine stagnira već drugu godinu za redom, pa bi ovu oblast trgovci trebalo da napuštaju, a da se usklade sa modernim promenama u zameni srpskog stanovništva inostranim, te da više uvoze govedinu, ovce, koze, ribu i još sitnije morske i zemalјske plodove!

• Ukupna vrednost uvoza mesa od 2006. do 2026. godine iznosila je  1,72 milijarde evra, u tome svinjetine 1,18 milijardi evra. Ovim istim parama mogao je da se finansira neki od auto-puteva, Moravski, Miloš Veliki ili Karađorđev. Ali to ne bi bilo lepo, jer je bolјe razvijati industriju zaduživanja, kad je ova industrija uvoza mesa dostigla svoj maksimum!

I dok još nisu završeni svi planirani autoputevi, treba ozbilјno razmišlјati o kosmičkom programu, uvek napredno i unapred.

• Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je u Skupštini Srbije da je virus prisutan u sedam okruga u Srbiji, a zaključno sa 20. julom 2026. godine, uginulo je 29.241 svinja. Zahvaćeni su Sremski, Mačvanski, deo Beograda (Obrenovac), Kolubarski, kao i pojedina gazdinstva u Podunavskom, Južnobačkom i Zapadnobačkom okrugu. Ministar navodi da se broj uginulih svinja iz dana u dan smanjuje;
• Prema drugim izvorima, zaraza je zabeležena u sedam okruga, 12 opština i 52 naseljena mesta, zaključno sa 19. julom, a poslednja žarišta pojavila su se u Bezdanu na granici s Hrvatskom, te u Žablju i Gospođincima!

Afrička kuga svinja u Srbiji: broj novih slučajeva se smanjuje, ali žarišta ostaju u sedam okruga

• Afrička kuga svinja i tokom vikenda 25. I 26. Jula 2026. godine, ostala je jedna od glavnih tema u domaćem stočarstvu. Prema poslednjem zvaničnom preseku Operativnog štaba, bolest je potvrđena u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 703 gazdinstva.

Najugroženiji su i dalje Sremski i Mačvanski okrug, kao i deo teritorije grada Beograda. Dodatni rizik predstavljaju područja sa velikim šumskim kompleksima i lovištima, zbog mogućeg kontakta domaćih i divljih svinja.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je država aktivirala sve organe, od lokalnih samouprava do državnog vrha, kako bi se suzbila afrička kuga svinja, i ponovo poručio proizvođačima da moraju da sprovode biosigurnosne mere.

Najnoviji zvanični presek: 703 gazdinstva

Prema podacima sa sednice Operativnog štaba od 23. jula, afrička kuga svinja bila je potvrđena na 703 gazdinstva u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta. Ministarstvo je tada saopštilo i da se od 10. jula beleži postepeno smanjenje broja novih slučajeva, ali je naglašeno da nema prostora za opuštanje;

• To znači da se situacija ne može posmatrati kao završena, već kao faza u kojoj država pokušava da lokalizuje postojeća žarišta i spreči širenje virusa na nova gazdinstva;

Najveći pritisak i dalje je u regionima gde je svinjarska proizvodnja značajna i gde postoji rizik kontakta sa divljim svinjama. Upravo zato su prethodnih dana pojačane kontrole u šumama, lovištima, na gazdinstvima i u transportu.

Vakcine nema, biosigurnost je ključna

• U izjavi Glamočić je afričku kugu svinja označio kao jedan od najopasnijih virusa za svinjarsku proizvodnju i podsetio da protiv ove bolesti nema vakcine. Poručio je da su u borbu uključeni svi nivoi države i da proizvođači moraju da vode računa o biosigurnosnim merama;

To podrazumeva kontrolu ulaska na gazdinstvo, dezinfekciju obuće, opreme i vozila, zabranu nekontrolisanog prometa svinja, prijavu svake sumnje na bolest i saradnju sa veterinarskom službom.

• Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali je izuzetno opasna za domaće i divlje svinje. Bolest se brzo širi, a posledice za gazdinstva mogu biti velike, jer se u zaraženim objektima sprovode stroge mere uklanjanja životinja i dezinfekcije;

Zašto se I dalje insistira na strogim merama?

Glavni razlog je to što se virus može širiti I kada nema direktnog kontakta između životinja. Može se preneti preko kontaminirane obuće, odeće, vozila, opreme, hrane, proizvoda životinjskog porekla I nelegalnog prometa svinja.

List Danas je objavio, pozivajući se na podatke Ministarstva poljoprivrede, da se bolest u 2026. pojavila u više okruga i da je do 13. jula potvrđena na 544 gazdinstva, dok su do tada uginule 1.233 svinje, a eutanazirane 23.994. Taj presek pokazuje koliko se brzo broj gazdinstava pod merama povećavao tokom jula.

Upravo zbog toga je državna reakcija tokom druge polovine jula pooštrena: uvedene su strože kontrole, pojačano je angažovanje veterinarske inspekcije, policije i lokalnih kriznih centara, a akcenat je stavljen na biosigurnost i kontrolu prometa.

Kritike malih odgajivača

Pored zvaničnih saopštenja, u javnosti se čuju i kritike proizvođača. N1 je ranije preneo da mali odgajivači tvrde da su više puta apelovali na nadležne da se aktiviraju ranije, dok država kao odgovor najavljuje pooštrene mere i jaču kontrolu.

To pitanje ostaje važno, jer afrička kuga svinja ne zavisi samo od odluka na republičkom nivou. Njeno suzbijanje se lomi na terenu: u selima, dvorištima, oborima, na lokalnim putevima, pijacama, u lovištima i u radu lokalnih službi.

Ako se mere ne sprovode istovremeno i dosledno na svim nivoima, virus može nastaviti da se širi i pored zvaničnih zabrana.

Lovišta i šume ostaju posebna zona rizika

Ministarstvo je prethodnih uvelo posebne instrukcije za lovišta i šume. U delovima lovišta koji se nalaze na područjima visokog rizika ograničava se pristup i kretanje ljudi, osim za službena lica i osobe koje obavljaju neophodne poslove uz biosigurnosne mere.

Razlog je uloga divljih svinja u održavanju virusa u prirodi. Zato se insistira na pretrazi terena, prijavi svake uginule divlje svinje, kontroli kretanja i dezinfekciji opreme i vozila.

Za domaće proizvođače to je posebno važno u područjima blizu šuma i lovišta, gde postoji veći rizik da se virus prenese iz prirode ka gazdinstvima.

Šta proizvođači treba da rade?

Za držaoce svinja najvažnije je da ne pomeraju životinje bez odobrenja nadležnih službi, da ne kupuju svinje nepoznatog zdravstvenog statusa i da ne dozvole ulazak ljudi, vozila i opreme na gazdinstvo bez kontrole i dezinfekcije.

Svaku sumnju na bolest treba odmah prijaviti veterinaru ili veterinarskoj inspekciji.

Posebno je važno da se ne obavlja nelegalan promet svinja i proizvoda od svinjskog mesa, jer upravo takvo kretanje može preneti virus iz zaraženog u nezaraženo područje.

Zaključak

Tokom vikenda nije objavljen novi detaljan zvanični brojčani presek koji bi zamenio podatke Operativnog štaba od 23. jula. Najnovija javno potvrđena slika je da je afrička kuga svinja prisutna u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na 703 gazdinstva.

• Dobra vest je da Ministarstvo navodi postepeno smanjenje broja novih slučajeva od 10. Jula 2026. godine!
• Loša vest je da su žarišta i dalje u svinjarski važnim područjima, posebno u Sremu, Mačvi i delu Beograda, i da se virus ne može brzo iskoreniti.

Zato se poruka države nije promenila: vakcine nema, opuštanja nema, a jedini način da se bolest drži pod kontrolom jeste brzo otkrivanje, stroga biosigurnost, kontrola prometa i saradnja proizvođača sa veterinarskim službama. (Izvori: Tanjug, Ministarstvo poljoprivrede / Vlada Srbije, Uprava za veterinu, Danas, N1)

Reakcije i sporovi

Stranka SRCE tvrdi da su najugroženija mala poljoprivredna domaćinstva i traži od države naknade štete, ocenjujući da Vlada nema adekvatnu strategiju za suzbijanje epidemije!

• Profesor dr Vitomir Vidović krivicu za širenje bolesti pripisuje državi, tvrdeći da je dozvolila nekontrolisano razmnožavanje divljih svinja koje potom zaraze i farme sa najstrožim biosigurnosnim merama!
• Analitičar i publicsita Branislav Gulan takođe ,,krivca’’ vidi u državi! Jer divlje svinje bez pasoša slobodno šetaju Balkanom, prelaze granice i prenose  afričku kugu. Ona nema leka. Ali, uništava  ono malo svinja štoje ostalo u tovu od prethodne dve kuge, političke i loše agroekonomske! Prema njegovom mišljenju pre nego li što je stigla afrička kuga u Srbiju,  već je bio utamanjen svinjski fond. Pre samo tri decenije u Srbiji je u oborima oko pet miliona grla svinnja. 
• A, kada je 2019. godine stigla afrička kuga, koja  nema leka, zatekla je u oborima Srbije samo 2,4 miliona grla! Jer, pre toga s sv9injski fond većunistiel dve domaće kuge! Broj grla svinja je smanjen, delovanjem ostalih kuga, sa pet miliona, na sadašnji broj od oko 2,4  miliona grla. Nakon eutanazije u julu 2026. godine uoborima u Srbuiji sad ima manje za oko 33.500 grla! 
• Dakle, fond svinja u Srbiji sveden je na minimum i pre dolaska afričke kuge na ove prostore! Nije ostalo puno ,,posla’’ za afričku kugu!
• Razlog da nema posla za afričklu kugu je delovanje dve prethodne kuge (političke i klasične kuge) u Srbiji koje su i danas povremeno prisutne, pa je ovoj trećoj preostalo manje svinja, nego pšto je uništeno za poslednjih nekoliko decenija!
• Taj broj svinja, koliko ih sad ima u Srbiji, toliko je mali, da ih je toliko u oborima seljaka bilo i posle Drugog svtskog rata, dakle sad daleke 1947. godine. To što je sad ostalo svinja u oborima, je polovina od onog potrebnog broja (što je ta nekadašnja Srbija imala pre tri decenije) od onog nekadašnjeg! 
• Dakle, broj svinja je u Srbiji prepolovljen angažovanjem, dve prve prethodne kuge u poslednje dve i po decenije…
• Te dve kuge, politička i agroekonomska,  prepolovile su postojeći nekada stabilan broj svinja. I svele ga sad na samo 2,4 miliona grla! 
• Taj broj svinja doveo je Srbiju do gubitka  dela prehrambenog suvereniteta. Njega sad, posle lečenja agrara Srbije,  treba da vrati nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine! U Srbiji se nalazi najveća fabrika pod otvorenim nebom, njiva koja ima 3.257.100 hektara obradivog zemljišta. Da bi se zasejala ta njiva Srbija svake godine mora da se uvozi i 85 odsto potrebnih sorti ihibrida!

Foto arhiva autora: Pema poslednjem popisu 2023/24 godine u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara obradivih njiva. To je 0,52 ara po stanovniku. U prošloj godini se koristilo 3.257.100 hektara…

• Srbija (be)nekoristi prirodno bogatstvo jer na jednog stanonika ima 52 ara oranuica! To je više nego što po jednom stanovniku zajedno imaju Kina, Indija i Japan, zajedno!
• Prvi put se afrička kuga u Srbijii pojavila 2019. godine… Posle nekoliko godina bilo je eutanazirano više od 80.000 svinja. Sva šteta  je tada nadoknađena vlasnicima po eutanaziranom grlu. Posle je kuga nestala, ali pooivremeno se opet javlja i šara po Srbiji. Sad se ponovo pojavila početkom jula 2026. godine… Ostavila je trag jr je eutanayiranoi samo 33.500 svinja. Šteta ogromna ali, mala u odnosu na prethonde dve kuge koej su prepolovuie svinjski fond!

Uprava za veterinu (Ljiljana Ivanjac) navodi da su od afričke kuge sad u 2026. godini najugroženiji Srem, Mačva, deo Kolubarskog okruga i Beograd, gde je najveća koncentracija proizvodnje svinja, i poziva građane da meso kupuju isključivo u registrovanim objektima.

Uhapšen je i muškarac iz Salaša Noćajskog zbog sumnje da je prerađivao i prodavao svinjsko meso uprkos merama protiv afričke kuge… Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su P. D. (1971) iz Salaša Noćajskog zbog sumnje da je postupao suprotno merama za sprečavanje i suzbijanje afričke kuge svinja, 22. jula 2026. godine. Akciju su sproveli pripadnici Odeljenja kriminalističke policije Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, Službom za suzbijanje kriminala i inspekcijskim organima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati. Postoji sumnja za krivično delo prenošenja zaraznih bolesti kod životinja i biljaka. Osnovi sumnje su da je osumnjičeni izvršio krivično delo prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka. Kako se navodi, on je u periodu od 22. novembra 2025. do 21. jula 2026. godine postupao suprotno merama koje je donela Uprava za veterinu radi sprečavanja i suzbijanja afričke kuge svinja na području naseljenog mesta Salaš Noćajski. Prema sumnjama nadležnih, uprkos važećim merama, nastavio je da prerađuje i stavlja u promet svinjsko meso na svom gazdinstvu.

Salaš Noćajski pod pojačanim kontrolama

Ovo hapšenje dolazi u trenutku kada su u Sremskom i Mačvanskom okrugu, kao i na delu teritorije Beograda, pojačane mere nadzora zbog afričke kuge svinja. Salaš Noćajski je već bio pomenut kao mesto u kojem se sprovode zajedničke akcije veterinarske inspekcije i policije radi otkrivanja nepravilnosti u držanju i prometu svinja. Cilj tih kontrola je da se spreči svako postupanje koje može doprineti širenju virusa, posebno nelegalna prerada, promet mesa i nepoštovanje mera Uprave za veterinu.

 Zašto je promet svinjskog mesa veliki rizik?

Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali je izuzetno opasna za domaće i divlje svinje. Virus se može širiti kontaktom sa zaraženim životinjama, kontaminiranom hranom, opremom, odećom, obućom, vozilima i proizvodima od svinjskog mesa. Zato je promet mesa iz područja pod merama jedan od najvećih rizika za širenje bolesti. Ako se meso, proizvodi, oprema ili ambalaža kreću mimo kontrole, virus se može preneti na drugo gazdinstvo, u drugo selo ili u potpuno novo područje.

Država najavila da neće biti povlašćenih

• Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić, koji je 17 listopadni ministar na toj funkciji od 2000. godine, ranije je poručio da u sprovođenju mera protiv afričke kuge svinja neće biti povlašćenih i da zakon mora da važi jednako za sve. Ovaj slučaj pokazuje da se kontrole više ne zadržavaju samo na upozorenjima i veterinarskim merama, već prelaze i u krivično-pravni okvir kada postoji sumnja da se merama svesno suprotstavlja. Za proizvođače to znači da svako kretanje životinja, prerada mesa i promet proizvoda moraju biti u skladu sa propisima i nalozima nadležnih službi!

Nelegalan promet može ugroziti cela gazdinstva

Kod afričke kuge svinja jedan propust može imati velike posledice. Nelegalna prodaja, klanje, prerada ili promet svinjskog mesa iz rizičnog područja mogu ugroziti ne samo jedno gazdinstvo, već i komšijska domaćinstva, sela i čitave proizvodne regione. Zbog toga se od držalaca svinja traži da prijave svaku sumnju na bolest, da ne pomeraju životinje bez dozvole, da ne obavljaju promet mesa mimo propisa i da sarađuju sa veterinarskim službama. Hapšenje u Salašu Noćajskom pokazuje da država pooštrava kontrolu sprovođenja mera protiv afričke kuge svinja. U trenutku kada je bolest već izazvala velike gubitke u domaćem svinjarstvu, svako kršenje mera postaje ozbiljan rizik za proizvodnju!

• Afrička kuga svinja ne može se zaustaviti samo eutanazijom zaraženih životinja. Ključ je u sprečavanju širenja virusa — kroz kontrolu prometa, odgovorno ponašanje proizvođača, rad veterinarske inspekcije i sankcionisanje onih koji mere ne poštuju. (Izvor: MUP / Ministarstvo poljoprivrede);

Uticaj na tržište

Stručnjaci procenjuju da epidemija neće značajno uticati na maloprodajne cene svinjskog mesa, jer je Srbija poslednjih godina postala veliki uvoznik svinjskog mesa i prasadi, pa se eventualni deficit brzo nadoknađuje uvozom. Ipak, stočni fond Srbije je u dugogodišnjem padu — sa 3,4 miliona grla 2012. na svega 2,26 miliona po poslednjem popisu 2023. godine!

• Pre tri decenije Srbija je imala  pet miliona svinja.  Sad ima samo 2,4 miliona grla. Dakle, sve je uništeno pre dolaska afrilčke kuge, člak 2,5 miliona grla.  
• To je (ne)delo dve kuge, političke odnosnoi  lo[e agroekonomkije  klasične kuge svinja! Vakcinacija, protiv klasične kuge svinaj je ukinuta 15.decembra 2019. Godine. Ali ne I ta kgua. Jer, I ona ,,šeta’ponekad po Srbiji!
• Da zaklјučimo: Uvoz zamrznute svinjetine stagnira već drugu godinu za redom, pa bi ovu oblast trgovci trebalo da napuštaju, a da se usklade sa modernim promenama u zameni srpskog stanovništva inostranim, te da više uvoze govedinu, ovce, koze, ribu i još sitnije morske i zemalјske plodove, navodi analitičar Miroslav Zdravković.

Regionalni kontekst

Bolest je zabeležena i u susednoj Hrvatskoj, najviše u Osječko-baranjskoj županiji, gde je do 18. Jula 2026. godine eutanazirano 2.822 svinje, uz dodatnih 341 grlo usmrćeno zbog nepravilnosti u transporu!

• Od početka AKS 2019. Godine, prema sadašnjim podacima eutanazirano je 55.000 svinja, pa do 11. gecembra 2023. godine u Srbiji je blo eutanazrinao oko 55.000 svinja! Pos toga pa do ove psoeldnej pojave AKS, eutnaazrinao je blizu 100.000 svinaj u Sribj iukuipno… To je znatno manje nego što su uništile svinja prethodne dve kuge. To je njihov uticaj političke i klasične kuge smanje3 na smanjen borj ssvinaj za sokro trimiliooan gla u Srbiji!
• U 2026. Godiji je euetanazirano 33.500 grla!
•  Od kada je u Srbiji prijavljen prvi slučaj afričke svinjske kuge još 2019. godine, u skoro 2.500 poljoprivrednih gazdinstava prijavljeni su slučajevi zaraze, a bolest je bila zahvatila 48 opština i 15 upravnih okruga. Do sada je, prema sadašnjim zvaničnim podacima, eutanazirano oko 55.000 svinja, pa ova bolest, koja se brzo širi, predstavlja problem ne samo za finansijske prihode farmera i ostalih učesnika u lancu prizvodnje, već postaje i pretnja po prehrambenu sigurnost države!
• Agroanalitičar Branislav Gulan objašnjavao je početkom decemba 2023. godine da se stočarstvu u Srbiji odavno ne posvećuje dovoljno pažnje te da je afrička kuga svinja samo dodatno pogoršala odveć devastirani stočni fond. “Obori su odavno prazni. Iz godine u godinu je stanje sve lošije. Na kraju 2022. smo, prema zvaničnim podacima, imali 3,22 miliona svinja, a danas imamo manje od dva miliona. Odlika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP-u agrara učestvuje sa manje od 70 odsto, a mi smo pr nekoliko godina  imali tek 28,1 odsto. Afrička kuga nije tu ni imala mnogo toga da uništi, ali je svakako donela posledice. A, sad je to učešće simbolično tek nešto više od 20 odsto!
• U oborims Srnijr je ove godinr manje posle eutanazije 33.500 svinja!
• Zoran Erić, poljoprivrednik i predsednik nekadašnje Asocijacije stočara Srema i Mačve, objašnjava da su mnogi farmeri već pretrpeli velike gubitke, ali i da će prave posledice postati osetne tek kasnije, kada se proglasi kraj epidemije i kada tovljenje stoke bude ponovo omogućeno, a cene odlete u nebo“!

“Mora proći najmanje 45 dana od poslednjeg prijavljenog slučaja u nekom mestu da bi se proglasio kraj epidemije. Do tada, niko ne sme da drži svinje, a posle određenog vremena opet može da se kupi stoka i da se počne s uzgojem. Na neki način svi proizvođači svinja su lišeni mogućnosti da se bave svojom delatnošću u tom periodu, a do tada će cene skočiti, em jer nema stoke”, kaže Erić. Stevica Gaćeša, poljoprivrednik iz sela Belegiš, koje pripada sremskom okrugu zaraženom afričkom kugom svinja, ističe da u tom selu skoro da nije ostalo nijedno domaćinstvo koje ima svinje, ali i da većina stočara i dalje čeka da im se obećani novac isplati. ”Cena koja je predložena za nadoknadu jeste dovoljna da se pokrije jedan deo troškova. Ali niko ne uzima u obzir da će jedna krmača biti plaćena po komadu i da je ta cena mnogo manja od onoga što su krmača i njeni prasići mogli da donesu jednom gazdinstvu. Od jedne dobre krmače i prasića može se ostvariti zarada od 800 do 1.000 evra“, naglasio je tada Gaćeša.

• Upozorenja na afričku kugu na ulazima u sela, više od 33.500 grla eutanazirano ili uginulo sredinjom 2026. godine!
• Virus afričke kuge svinja u 2026. godini bio je aktivan je u sedma okruga. Od početka godine, zbog te bolesti više od 26.000 grla je eutanazirano i uginulo. Na teritoriji opština Ruma i Vladimirci beleže se novi slučajevi zaraze.

• Domaćinstva koja imaju i još gaje svinje u Provu se gotovo mogu prebrojati na prste. Za dva meseca, bolest je potvrđena u više od 100 domaćinstava. Prema rečima nadležnih, eutanazirano je više od 2.000 grla. Svakog dana se beleže novi slučajevi zaraze u opštini Vladimirci.
• Upozorenja na afričku kugu na ulazima u sela. U opštini Vladimirci, bolest je prisutna u devet naselјa;

“Prvo mi se krmača suprasna razbolela, posle druga, počela i ona, vepar treći. Ja sam prijavio posle prvog, tako da je to pobijeno, šta da radim, bolest je došla”, priča za javnost Živan Šević iz Prova.

Načelnik Štaba za vanredne situacije Opštine Vladimirci Vladan Milošević kaže da preduzimaju sve što je u njihovoj moći. “Obezbedili smo i mehanizaciju, i lјude za utovar uginulih i eutanaziranih životinja, sve što možemo – činimo. Situacija je takva. Osnovni problem je što se bolest donosi iz šuma u Sremu i preko Save prenosi ovde”, objašnjava Milošević,a javlja novinar Nenad Tomačević.

• Samo na teritoriji Rume eutanazirano sredinjom 2026. godine oko 17.000 svinja! Table sa upozorenjem postavljene su na ulazima u rumska sela, ali i na kapijama domaćinstava gde je potvrđena zaraza!

Milenko Sekulić, zamenik komandanta Štaba za vanredne situacije Opštine Rume, kaže ya javnost da su bile vanredne kontrole, pogotovo na velikim farmama. “Ustanovili su da se poštuju sve propisane mere. Upozorenja su postavlјena tako sa preventivom, da stanovništvo ne odlazi dalјe u šumska područja koja su zaražena afričkom kugom. Prenosioci su divlјe svinje”, podseća Sekulić. Na teritoriji Rume, eutanazirano je oko 17.000 svinja. Od početka godine, afrička kuga potvrđena je u 600 domaćinstava u Srbiji.

• Zbog afričke kuge svinja vanredna situacija u Rumi, Obrenovcu i Sremskoj Mitrovici

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog afričke kuge svinja na snazi vanredna situacija u Rumi, Obrenovcu i Sremskoj Mitrovici, a da se očekuje njeno proglašenje i u još nekoliko opština.

• Dragan Glamočić je apelovao na vlasnike gazdinstava da primenjuju mere biološke sigurnosti kako bi se sprečilo širenje zaraze i ukazao da je najteža situacija bila u Sremskom i Mačvanskom okrugu. “Najveći broj žarišta je na spoju Sremskog i Mačvanskog okruga i teritorije Beograda. To su regioni u kojima imamo najviše domaćih svinja, ali ima i divlјih svinja. Problem je što lјudi puštaju svinje van gazdinstava, iako znaju da to ne smeju, i zato će kontrola biti rigorozna, a kazne mnogo strože”, rekao je Glamočić za javnost. 

Po njegovim rečima, od početka godine eutanazirano više od 27.000 svinja, a ukupno 33.500 grla, istakao je da je to najefikasniji način za sprečavanje širenja zaraze, dodajući da država vlasnicima gazdinstava nadoknađuje svu štetu.  Zbog afričke kuge svinja proglašena je vanredna situaicja u Rumi, Obrenovcu, i Sremskoj Mitrovici od 10. jula 2026. godine! “Dovolјno je malo nediscipline i neodgovornosti da se virus proširi, a onda imamo posledice. Za lјude nema opasnosti ako se desi da konzumiraju meso, a to ne bi trebalo da se dogodi jer vodimo računa. Virus nije opasan za lјude, ali lјudi mogu biti prenosioci! Najveći rezervoar zaraze su divlјe svinje u delovima gde je virus najzastuplјeniji! 

Savetovao je vlasnike da primenjuju mere biološke sigurnosti i sprovode dezinfekciju, ističući da je veoma važno brzo reagovati u slučaju pojave bolesti kod svinja. “Čim primete da se nešto dešava – da svinja ne uzima hranu, da ima neko crvenilo ili bilo kakvu drugu promenu – neka pozovu veterinara. Bitna je brza reakcija, brza eutanazija i uklanjanje izvora zaraze kako se virus ne bi dalјe širio. Važno je da vlasnici svinja ne idu kod drugih koji ih drže i da se u narednom periodu ne ide u šume”, rekao je Glamočić, 17. jula 2026. godine.

Radnici plakali dok se sprovodila eutanazija svinja”

• ZBOG afričke kuge svinja u Srbiji je od početka 2026.godine, do sredine jula 2026.godine eutanazirano do 23.994 životinja od čega je skoro polovina bila sa farme “Mistral” Jasminka Ristovića. -Radnici su plakali dok su veterinari radili eutanaziju svinja zaraženih afričkom kugom na farmi. To je bio najteži trenutak u poslednjih 20 godina, koliko se bavim svinjarstvom – rekao je Jasminko Ristović (60), vlasnik farme “Mistral” iz Hrtkovaca, na kojoj je eutanazirano, odnosno ubijeno više od 11.000 svinja, a čiji obori danas zvrje prazni.
• Ukupno je u 2026. God9in eutanazriano 33.500 grla!

Ristović se svinjarstvom bavi 20 godina i bio je jedan od najvećih proizvođača svinja u ovom delu Srbije, a sada je u dilemi da li će se i posle ovog pomora svinja dalje baviti istim poslom. Samo u poslednje dve godine u našu farmu je uloženo pet miliona evra. Kada se uzme u obzir broj usmrćenih životinja prema proceni stručnjaka direktna šteta je oko 1,5 miliona evra, dok je indirektna mnogo veća. Usmrćene su priplodne krmače, nazimice, tovljenici, prasići … 

• Ove životinje su trebale da donesu više od 30.000 tovljenika. Kao svaki normalan čovek svestan sam situacije, emotivno mi je teško, ali ništa ne mogu da promenim osim da prihvatim situaciju tako kako jeste – svestan je Ristović.

Pridržavali se svih mera

On ističe da, iako su na farmi preduzete sve zaštitne mere, nisu uspeli da spreče da zaraza uđe u obore.

– Ni jedno vozilo nije moglo da uđe na farmu pre temeljne dezinfekcije. Radnici su se tuširali i presvlačili u čista radna odela i čizme pre svakog ulaska kod životinja. Teško je tu upreti prst u bilo koga, niti ja to želim. Ali, smatram da država treba da promeni pristup kad se pojavi prvo žarište, jer je sada i država u minisu. Koliko znam država nadoknaduje štetu sve osim izgubljene dobiti, a ja znam koliko smo ulagali i šta smo izgubili – preračunava se Ristović. Po njegovim rečima potrebno je da prođe od šest meseci do godinu dana da bi se proizvodnja mogla zanoviti. Do tada ću videti šta mi je činiti. Još uvek je sve sveže, moram ostati miran, sabran i realan – zaključuje Jasminko Ristovi

Afrička kuga u brojkama 2026. godine:

• Afrička kuga u 2026. godini pogodila je 496 gazdinstava, pet upravnih okruga trenutno se bori sa afričkom kugom, a 23.994 svinje su eutanazirane zbog afričke kuge od početka godine!

Zbog aktuelne situacije u vezi sa afričkom kugom svinja po nalogu ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragana Glamočića u Vladi Srbije na najvišem nivou bila je održana sednica Operativnog štaba za koordinaciju aktivnosti na sprečavanju pojave, ranom otkrivanju, suzbijanju i iskorenjivanju afričke kuge svinja.

Nije vreme za opuštanje

Ministar Glamočić istakao je da su mere za suzbijanje afričke kuge svinja trenutno na snazi u šest upravnih okruga, ali da su mere 14. Jula 2026. godine, ukinute u Borskom upravnom okrugu. Dodao je da tokom poslednjeg vikenda, 25. Jula 2026. godine, nije bilo novih slučajeva zaraze, te da nema mesta panici, ali da aktuelna epizootiološka situacija zahteva maksimalnu ozbiljnost, disciplinu i odgovornost svih aktera u lancu!

– Ovo nije trenutak za opuštanje. Afrička kuga svinja nije opasna po zdravlje ljudi, ali može da nanese ogromnu štetu našem stočarstvu, a upravo su ljudi najveći prenosioci virusa. Zato svi, od državnih institucija i lokalnih samouprava, do veterinarskih službi i samih proizvođača, moraju da deluju kao jedan tim i pokažu najveći stepen odgovornosti. I najmanja nepažnja može dovesti do širenja virusa među svinjama – poručio je Glamočić.

• Od početka 2026. godine u Srbiji, do kraja  jula 2026. godine eutanazirano je oko 33.500 svinja, a iz resornog ministarstva poručuju da će šteta svima biti nadoknađena. Radi se procena štete i država će nadoknaditi štetu po svim zahtevima koji ispunjavaju zakonske uslove, a to je da je gazdinstvo registrovano i da su svinje obeležene. Takođe, kazne će biti pooštrene za sve koji ne poštuju propisane mere – ističu iz MPŠV;

Dr Slobodan Stanojević, šef odeljenja za epizootiologijuu Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, kaže za javnost da je virus afričke kuge svinja prvi put u Srbiju uneta 2019. godina na jednu farmu kod Mladenovca, ali da je brzom akcijom potpuno iskorenjen. Ispitali smo više hiljada uzroka i nismo uspeli da razjasnimo kako je virus stigao. Kasnije je, 2020. i 2021. godine, bolest iz pravca Rumunije i Bugarske ušla na farmu u Zaječaru i tada je eutanazirano između 10.000 i 15.000 svinja. Tada su ubijane i zaražene i nezaražene životinje da bi se sprečilo dalje širenje – rekao je Stanojević za javnost.

Šta je afrička kuga svinja

• Afrička kuga svinja je opasna zarazna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje, ali nije opasna za ljude. Virus se prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, kontaminiranom hranom, opremom, odećom i vozilima!

Postupanje sa uginulim životinjama

Posle eutanazije svinje se zakopavaju. Stajsko đubrivo se pakuje na gomile kako bi se podvrglo biofermentaciji, jer tokom vrenja na određenoj temperaturi virus afričke kuge strada.

Stanojević ističe da se sada ubijaju samo zaražene životinje i zato sada imamo na stotine žarišta u više okruga.To se tako ne radi. Kada imate situaciju da imate više desetina, a možda i stotina izvorišta zaraze kojih niste ni svesni, trebalo bi razmisliti koju strategiju primeniti. Nama u Beogradskom okrugu je bolest stigla sa područja Mačve, gde postoji od januara, i od Drine se širila i proletos stigla u Beograd. Mi sada imamo situaciju da se u domaćinstvima u kojima se otkrije kuga uradi eutanazija svinja, očiste se dvorišta, ali je vrlo teško izvršiti dezinfekciju i biti siguran da je ona pouzdano urađena tamo gde imate đubrište. Problem je i što seoska gazdinstva često nisu ograđena, svinje se izgone na pašu ili im se donose sveža trava i lucerka, koju vole i divlje svinje, tako da je taj kontakt i neposredni i posredni vrlo čest, objašnjava Stanojević.

Nakupci šire zarazu

Po rečima Stanojevića, mora se strogo voditi računa o prometu životinja, mesa i ljudi. Ljudi koji se bave gajenjem svinja ne treba da posećuju tuđe farme. Moraju da budu svesni toga i da sami štite i sebe i svoje saradnike sa kojima posluju. Dešava se da nakupci dolaze i jeftino kupuju prasiće i svinje koje u tom trenutku nisu bolesne i voze ih na drugu teritoriju. Dovoljno je da se jedna kasnije razboli i proširi zarazu. To je specifična bolest, jer umiru jedna po jedna svinja, pa ljudi ne primete dok ne počnu masovno da uginjavaju – i dodaje da trenutna strategija suzbijanja afričke kuge ne daje rezultate i da bi u tu borbu trebalo da se uključe svi državni organi.

– Kad je bilo tropsko vreme, mi smo po 12 do 14 sati radili na eutanaziji iz dana u dan, od šest ujutru do osam sati uveče – ističe Stanojević.

• Kako je za javnost rekao analitičar Branislav Gulan, od 2019. godine do danas u Srbiji je zbog afričke kuge eutanazirano više od 100.000 svinja. Ova opasna zarazna bolest nestane, pa se javi. Nažalost, danas imamo samo 2.400.000 svinja u Srbiji, što je na nivou iz 1947. godine. Po glavi stanovnika trošimo oko 15 kg svinjskog mesa, a ova grana stočarstva je na ivici opstanka. Kada se dogodi ovako nešto kao što je bilo u Hrtkovcima, nastane ogromna šteta. Država nadoknadi eutanaziranu svinju, ali prava šteta nastaje kasnije. Eutanaziraju se i suprasne krmače, koje bi imale 18 pa do 40 prasića, pa kad bi ti prasići postali svinje, znate koliko bi to bilo svinja u Srbiji – rekao je Gulan.

Kako zaštiti obor?

Za afričku kugu svinja ne postoji lek niti vakcina, zato je prevencija od ključne važnosti. To znači sledeće:

• Fizička barijera kako bi se sprečio kontakt između domaćih i divljih svinja;
• dezobarijere i zabrana neovlašćenim licima, vozilima i alatima koji nisu dezinfikovani da ulaze na farmu;
• ne hraniti svinje pomijama i otpacima iz kuće;
• nova grla moraju da prođu kroz karantin;
• edukacija farmera o rizicima i načinima prenošenja virusa;
• redovno krečenje obora gašenim krečom kao deo širih biosigurnosnih mera (gašeni kreč ne ubija virus, ali se koristi za dezinfekciju i održavanje higijene u stočarskim objektima zbog svojih antiseptičkih svojstava).

Situacija u regionu

• U Hrvatskoj su zabeleženi novi slučajevi afričke kuge svinja tokom letnjih meseci, posebno na području Osječko-baranjske i Virovitičko-podravske županije;
• U Republici Srpskoj zaraza je ponovo aktivirana u semberijskom selu Gradac kod Bijeljine, a virus je prisutan i u okruženju;
• U Rumuniji i Mađarskoj je virus takode aktivan u populaciji domaćih i divljih svinja;
• Prof dr Vitomir Vidović: Smanjiti populaciju divljih svinja! U izjavi za javnost, on kaže da je jedino rešenje za iskorenjivanje afričke kuge svinja uništavanje ili držanje pod strogom kontrolom populacije divljih svinja, koje su glavni prenosioci zaraze;

– Ovo što se danas dešava na farmama u Srbiji trebalo je da se reši još pre sedam godina smanjenjem populacije divljih svinja. Mi imamo sedam divljih svinja po hektaru, a norma je jedna do dve životinje. One su glavni rezervoari i prenosioci bolesti. Sve divlje svinje bi trebalo da stavimo u zoološki vrt, višak da pokoljemo jer su ljudi važniji od divljih svinja. I to ne samo kod nas već i u zemljama regiona, pre svega u Hrvatskoj i BiH, jedino tako možemo da stanemo na put ovoj opasnoj zarazi – smatra Vidović.

• GLAMOČIĆ IZNEO NOVE PODATKE Broj novih žarišta afričke kuge svinja opada, ali nema mesta opuštanju (23. jul 2026.godine);

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je 23. jula 2026. godine, nakon sednice Operativnog štaba za koordinaciju aktivnosti na sprečavanju pojave, ranom otkrivanju, suzbijanju i iskorenjivanju afričke kuge svinja, da se smanjuje broj novih žarišta ove bolesti, ali da je za uspešnu borbu neophodno jedinstvo svih nadležnih institucija i dosledno sprovođenje propisanih mera na svim nivoima. Afrička kuga svinja ne može da se suzbija samo radom Uprave za veterinu i Ministarstva polјoprivrede. U ovaj posao moraju biti uklјučene sve institucije, od nacionalnog, regionalnih i lokalnih kriznih centara, preko policije i Vojske Srbije, do lokalnih samouprava. Samo dobrom koordinacijom možemo brzo reagovati i smanjiti štetu – rekao je ministar. Podsetio je da Pravilnik o utvrđivanju Plana upravlјanja kriznim situacijama, donet još 2015. godine, jasno definiše nadležnosti svih institucija i da nacionalni, regionalni i lokalni krizni centri moraju svakodnevno da koordinišu aktivnosti, razmenjuju informacije i obezbede blagovremeno sprovođenje svih veterinarsko-sanitarnih mera.

• Ministar je dodao da su kadrovske promene u Nacionalnom kriznom centru usledile nakon uočenih propusta u funkcionisanju sistema, ističući da nova rukovoditelјka Ljilјana Ivanjac ima punu podršku Ministarstva! Ljilјana Ivanjac je veoma kompetentna i stručna. Nacionalni, regionalni i lokalni krizni centri moraju da zasedaju svaki dan. To se nije dešavalo, nije svako radio svoj posao – rekao je ministar;
• Konstatovano je da je afrička kuga svinja trenutno potvrđena u sedam okruga, 12 opština i 58 naselјenih mesta, na ukupno 703 gazdinstva. Najugroženiji su Sremski i Mačvanski okrug, kao i deo teritorije grada Beograda, dok dodatni rizik predstavlјaju područja sa velikim šumskim kompleksima i lovištima.

Ministar je ukazao da se od 10. jula 2026. godine beleži postepeno smanjenje broja novih slučajeva, ali je naglasio da nema prostora za opuštanje i da je neophodno zadržati najviši nivo biosigurnosti.

Članovima Operativnog štaba predstavlјene su dosadašnje aktivnosti Uprave za veterinu, veterinarskih instituta, Uprave za šume, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Posebno je ukazano na potrebu održavanja visokog stepena pripravnosti zbog rizika od pojave drugih zaraznih bolesti životinja, pre svega kuge malih preživara, koja nije potvrđena u Srbiji, ali je prisutna u neposrednom okruženju. Tokom rasprave predloženo je dodatno jačanje mera biosigurnosti, uklјučujući postavlјanje dezobarijera na kritičnim lokacijama, pojačanu kontrolu ulaska i izlaska iz zaraženih područja, kao i dodatne kontrole na graničnim prelazima radi sprečavanja nelegalnog unosa životinja, proizvoda životinjskog porekla i druge rizične robe.

Operativni štab usvojio je niz zaklјučaka kojima se dodatno jača sistem upravlјanja kriznom situacijom. Između ostalog, naloženo je Nacionalnom kriznom centru da ažurira podatke o regionalnim i lokalnim kriznim centrima, kao i kontakt podatke odgovornih lica, dok su svi članovi Operativnog štaba zaduženi da dostave pregled raspoloživih kadrovskih, tehničkih i materijalnih kapaciteta.

Veterinarski instituti zaduženi su da dostave izveštaje o laboratorijskim kapacitetima i spremnosti centara za brzo reagovanje, dok je Upravi za veterinu naloženo da sačini pregled kapaciteta kafilerija, raspoloživih lokacija za neškodlјivo uklanjanje životinjskih leševa i alternativnih rešenja u slučaju povećanog obima uginuća. Jedinice lokalne samouprave zadužene su da ažuriraju podatke o lokacijama za zakopavanje uginulih životinja u skladu sa propisima, a naložena je i provera ispravnosti dezobarijera, dezinfekcionih sredstava i druge neophodne opreme za sprovođenje mera biosigurnosti.

• Zaklјučeno je da Uprava za veterinu pripremi predlog izmena i dopuna Pravilnika o utvrđivanju Plana upravlјanja kriznim situacijama, kako bi sistem bio dodatno unapređen na osnovu iskustava stečenih tokom suzbijanja afričke kuge svinja;
• Poseban set zaklјučaka odnosi se na sprečavanje unošenja kuge malih preživara u Srbiju. Naloženo je pojačavanje veterinarsko-sanitarnog nadzora na svim graničnim prelazima, uz punu podršku granične policije i Uprave carina;

Istovremeno, Uprava za veterinu zadužena je da obezbedi kontinuiranu razmenu informacija sa nadležnim službama susednih država, Evropskom komisijom, Svetskom organizacijom za zdravlјe životinja (WOAH) i drugim međunarodnim institucijama, dok su veterinarski instituti zaduženi da obezbede punu laboratorijsku pripravnost za brzu dijagnostiku i hitno postupanje po svakoj sumnji na pojavu bolesti.

Regionalni i lokalni krizni centri dobili su zadatak da pojačaju nadzor na terenu, informisanje držalaca životinja i kontrolu sprovođenja mera biosigurnosti, dok će Uprava za veterinu redovno dostavlјati izveštaje Operativnom štabu i, u slučaju promene procene rizika, bez odlaganja predložiti dodatne mere.

Operativni štab je naložio i pojačano angažovanje Ministarstva unutrašnjih poslova i saobraćajne policije radi pružanja pune asistencije veterinarskoj inspekciji u kontroli transporta živih životinja, proizvoda životinjskog porekla i drugih rizičnih pošilјki, kao i prilikom sprovođenja svih veterinarsko-sanitarnih mera na terenu.

• Činjenica je da ovaj virus nećemo iskoreniti i da ćemo sa njim morati da živimo i u narednom periodu. Zato su brzo otkrivanje, hitna reakcija, dosledno sprovođenje mera biosigurnosti i odgovornost svakog pojedinca jedini način da sačuvamo domaće svinjarstvo i sprečimo još veće ekonomske štete. Samo ako budemo organizovani, jedinstveni i odgovorni, možemo uspešno držati bolest pod kontrolom!

                                                        (Autor je analitičar i publicista)