• Zbog uvoza svinjskog mesa i mleka u 2025. godini, što je posledica loše protekle agrarne strategije! Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlјa samo „gašenje požara“. Ponekad je to i dalјe razbuktavanje požara i problema. 
• Vladanje uredbama nikada nikome nije donelo dugoročno rešavanje problema. Zbog takvog načina rada u protekloj deceniji, Srbija je izgubila Prehrambeni i semenski suverenitet!                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    
• Prema podacima, u bolјim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak oko 920.000 goveda. Pa bilo je i do dva miliona grla…  Sad u Srbiji ima samo 698.871 goveda, kao što je bilo i pre 100 godina!
• Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilјe, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolјe, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto ukupnog broja grla u Srbiji;
• U zemlјi Srbiji postoji i oko 10 – 15 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i svinja kao i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolјe se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla;
• Pre tri i po decenije iz Srbije se u svet izvozilo godišnje po 34.000 tona ,,bebi bifa’’, a sad 100 puta manje!
• U Srbiji danas postoji ,,blago’’ od  698.871 grlo goveda, 2.403.991 grlo svinja, 1.684.013 ovaca, oko 150.000 koza i 14.509.384 pilića i kokošaka;
• Prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela;
• U poslednjoj deceniji od 2014. do 2024. godine, kada se sprovodila prošla Strategija razvoja polјoprivrede koja je narodu bila obećala med i mleko, odnosno godišnji razvoj agrara od 9,1 ili u lošijim godinama 6,1 odsto;
• Umesto obećanog blagostanja, od 2014. do 2024. godine  agrar je imao godišnji rast od samo 0,17 osto ili za celu deceniju samo 1,7 odsto!
• To je biča socijalna, asad je razvojna strategija!

Branislav GULAN

Pad proizvodnje i potrošnje!

Stočarstvo u Srbiji je grana polјoprivrede koja je tokom poslednjih nekoliko decenija zabeležilo najveći pad u Srbiji. Danas se broj goveda nalazi na minimum, koji je postojao i pre 100 godina. To je 698.871 grlo goveda. Pored njih je i oko 2.370.000 grla svinja i 1.684.013 ovaca i oko 150.000 koza… Mada Srbija raspolaže sa povolјnim prirodnim uslovima od 489.000 hektara pašnjaka i livada kao i velikim brojem neiskorišćenih objekata za smeštaj i uzgoj stoke, brojem uslovnih grla goveda po hektaru je u poslednjoj deceniji pao sa 0,59 na samo 0,46 grla po hektaru.To je znatno ispod proseka  EU.

U drugim zemlјama to je znatno više: U Holandiji 3,4 grla, Belgiji 2,7, Danskoj 1,6, Irskoj 1,3, Nemačkoj jedno grlo, Sloveniji 0,9 grla po hektaru. Tako sad u Srbiji ima samo 698.871 grla goveda. Toliko ih je bilo i pre 100 godina. Gazdinstva pravnih lica imaju po 464 grla, a farme preduzetnika po 56,5 grla. Uzgojem muznih krava bavi se 12,4 odsto gazdinstava sa prosekom od 5,3 grla po farmi. Struktura gazdinstava od njih 508.365 pokazuje da najveći broj njih drži u proseku jednu do dve muzne krave. Udeo gazdinstava sa 10 do 19 grla iznosi 8,2 odsto, sa 20 do 29 ima ih 1,9 odsto, sa 30 do 49 odsto ima po 1,1 grlo, dok samo 0,2 odsto gazdinstava drži više od po 100 grla muznih krava. Svi oni zajedno proizvode 1,34 milijarde litara kravlјeg mleka godišnje! Dovolјno za naše potrebe! Držaca tim vrednim stočarima treba samo da pomogne u prodaji viškova mleka. Inače, potrošnja mleka u Srbiji je smao 155 litara po jednom stanovniku godišnje. Iza Srbije u Evropi je samo Makedonija! 

• Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proteklom desetogodišnjem periodu kretala se u rasponu od 76.000  do 86.000  tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi blizu 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre dve decenije prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona!

Sadašnja dinamika na srpskom agrarnom tržištu proteklih donosi niz promena. Dok tržište goveda beleži skok otkupnih cena junadi, tržište svinja pokazuje rast cena prasadi uz pojeftinjenje teških tovlјenika. Istovremeno, cene jagnjadi padaju! Na produktnim berzama fokus je na pšenici novog roda i variranju prometa soje i ječma.

Tržište goveda: Skok cena tovne junadi i pad cena krava za klanje

Na području srednjobanatskog regiona zabeležen je primetan rast otkupne cene tovne junadi (telesne mase preko 480 kg), dok je u Šumadijskom regionu zabeležen pad cena krava za klanje. Ponuda tovnih grla i dalјe varira od slabe do prosečne, a potražnja diktira različite otkupne vrednosti širom zemlјe. Pirotski region prednjači sa najvišom otkupnom cenom tovnih bikova, dok su cene teladi na pijacama takođe na visokom nivou.

Detalјan pregled cena goveda (klanice i pijace)

Region / Grad	Kategorija goveda	Težina / Rasa	Cena (din/kg)	Napomena / Trend
Srednjobanatski (klanice)	Tovna junad	> 480 kg	480	Rast cene, prosečna ponuda
Pirotski (klanice)	Tovni bikovi	> 500 kg (SM rasa)	550	Stabilna, visoka cena
Pirot (stočna pijaca)	Telad	do 160 kg (SM rasa)	750	Dominantna cena prodaje
Beograd (klanice)	Tovni bikovi	> 500 kg (SM rasa)	460	Stabilan obim ponude i tražnje
Jablanički (klanice)	Tovni bikovi	> 500 kg (SM rasa)	440
Jablanički (klanice)	Krave za klanje	sve težine	240
Šumadijski (klanice)	Krave za klanje	sve težine	230	Pad cene
Zaječarski (klanice)	Tovna junad	350 – 480 kg	380	Slaba ponuda
Zaječarski (klanice)	Krave za klanje	SM rasa	225	Slaba ponuda
Južnobanatski region	Tovna junad	> 480 kg	410	Dosta slaba ponuda

Srbija i kapaciteti

• U evropskoj proizvodnji goveda Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemlјama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg; 

Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolјe veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovolјavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlјi;

U zemlјi Srbiji postoji i oko 10 do 15 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolјe se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla;

• Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtom mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. 

Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplјa, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalјe uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemlјama;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavlјaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I, II i III kategorije. Meso, potslabina (biftek) stavlјa se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

• Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara! Izvoz je usmeren samo u pet zemalјa sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona godišnje, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spolјnotrgovinske razmene goveđeg mesa;

Razvoj tovnog govedarstva Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je jedini deo rada i proizvodnje koji ima blagi napredak.  Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javlјaju novi problemi. Jednom nema dovolјno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržištem… Pošto se država javlјala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana. 

Ono je sad krenulo u obnovu, pa predsednik Udruženja tovnih goveda Čedomir Keco, kaže da se krenulo sa malim stadom, ali da sad imaju već u tovu za izvoz oko 40.000 grla! Što je dosta dobro u odnosu na ono šta je ovu oblast pratilo sve loše u poslednje četiri decenije! 

Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, a posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je i 200.000 staja za tov goveda i isto toliko i obora za gajenja svinja u Srbiji! Jer, u Srbiji ima samo 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata, 1947 godine. 

Zahvalјujući akciji Minstarstva za brigu selu, deo sela se i obnavlјa. Jer, su dodelom kuća sela dobili i veliki broj novih stanovnika. Jer, dok ona nestaju onima koji hoće da žive na selu, koji nemaju više od 45 godina, uz pomoć države kuplјeno je oko 4.300 kuća. U ta sela je stiglo oko 17.500 stanovnika. Među njima je i oko 3.000 dece.  mTako se po prvi put, posle niz godina, u selima čuje i dečja graja.  Te kuće nađu oni koji hoće da žive u nekom od sela Srbije. Oni koji su došli u ta sela da žive, kuće nemogu prodavati u narednoj deceniji. Od novodošlih stanovnika u ta sela, čak 30 osto njih je došlo iz grada. Po prvi put postoje kretanja u dva smera. Iz sela u grad, ali i iz grada u selo. 

• Ali, da je stanje još uvek devastirano najbolјe ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije više od 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u količini od 8.875 tona godišnje. Nјena važnost je prestala početkom 2025. godine pa se sad očekuju nove mere i konačno da krene bolјitak ovoj grani; 

• Recimo, ,,bebi bif“ poslednjih godina iz Srbije se 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 34.000 tona! Međutim, to je posle išlo silaznim putanjom pa sad godišnji ukupan  izvoz iznosi oko 400 tona! 

Rezultati loše agrarne i ruralne politike pokazali su se protekle decenije, dok je važila ambiciozna, socijalna, ali i neostvariva strategija razvoja polјoprivrede u Srbiji, od 2014. pa do kraja 2024. godine. Nјu je kreiralo 240 naših stručnjaka i predvideli su razvoj agrara u toj deceniji od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama od 6,1 odsto godišnje. Međutim, umesto mleka i meda, ona je selјacima donela samo probleme! Pošto nisu imali drugog rešenja počeli su da ih rešavaju na ulici. To nije dobar način rešavanja problema, ali oni u ovoj situaciji nisu imali drugih rešenja. Ta strategija donela je sve što sad postoji loše u agraru Srbije. 

• Izgublјen je i prehrambeni i semenski suverenitet jer prema podacima RZS u oborima ima samo 2.403.991 grlo svinja. Čak 40 odsto potreba za ovim mesom mora da se uvozi! 
• U 2024. godini bilo je uvezeno u Srbiji blizu 500.000 prasića, ali godinu dana kansije je uvezen isto toliki broj. Međutim, to nije pobolјšalo brojno stanje svinja u zemlјi. Jer,  nema krmača prasilјa. Pre dve decenije bilpo ih je oko 1,1 miliona, a sad ima samo oko 100.000 grla. Sa tim brojem nema obnove stočnog fonda;
• Sad je tja fond  još manji za 36.632 eutanazirana grla svinja! Da te svinje i i kirmače nisu eutanazurine  pa dfa su donsoile praiće i da suoni postajali svisnje, to bi onda bar zѕanjiuansu pobolјšalo fond svinja!

Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do 2023. godine u BDP agrara ono je učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Učešće, sve ispod 70 odsto je na nivou nerazvijenih zemalјa. 

Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 34.000 tona bilo je iz Srbije. Prema najnovijim podaci agrar sad u BDP zemlјe učestuvje sa oko 3,6 odsto. To je pad u odnosu na prethodne decenije. Tada je učešće agara u BDP bilo od sedam do deset odsto. Ova brojka je rezultat razvoja drugih privrednih grana u Srbiji., ali ponajviše zbog zaostajanja agrara  uodnsou na druge privredne grane! To je uticalo na smanjenje učešća u BDP zemlјe. Jer,  primera radi agrar u Sloveniji, zemlјi članici EU, učestvuje samo sa 1,7 odsto!

Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:

• U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
• Od 2018. do 2025. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’;
• Sad je taj izvoz manji za 100 puta nego li pre četiri decenije!

• Vlada Srbije je 13. agusta 2026. donela Strategiju polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026-2034. godine. Ona u prvom planu ima obnovu stočarstva, povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta. Sve to podrazumeva i reformu sistema i većeg usmaravanja javne podrške ka investicijama i modernizaciju proizvodnje, kao i promene u organizovanju proizvođača i uređenja tržišta polјoprivrednih proizvoda; 

• Prošla strategija je bila socijalna, a ova treba da bude razvojna. Nova sStreteijadonsoi niz novina.  Jer, njeno usvjanaje predstavlјa i poetlak njngo sprovođenja krozu konkretne programe i mere. Menja se i sistem podsticaja, registar polјoprivednih gazdinsava,  jačamju se investicije za poreradu, biećč bolјa oraniahucija proizuvošača i tržoiđte đće biti oreganizuovanoi po evropskom modleu. Za svaku mereu unače ćse ko je sprovodi, u kom roku, koloiko košta i kakav se rezultat očekjuje. Jedna od klјučnih promjehnja odnjsoi se na sisem državnih po

• Jedna od klјučnih promena treba da bude u sistemu državnih podsticaja, kao i povećanje učešća i raznovrst mera namenjenih razvoju ruralnih područja. Veći deo javne podrške trealo bida bude usmeren na invstkicimje, modrnizaciju proizvodnje, inovacije i dugolročnu održoivpt polјoprivrednih gazdinstava.Predviđebna jenj i reforma registran polјoprivrednih gazdinstava. Kaoi povećanje učešća i raznovstnosti mera namenjenuih razvoju ruralnih područja!

Foto: M. Berček: Srbija ima u tovu za izvoz oko 40.000 tovnih junadi!

Straegijom kje prediđeno jačanje investkicija i domaćšeprerade, sa cilјem da se pvoećšđa dodata vrednsot doamđe polјoprivredne proizvodnje. Jeda od priorieta je da proizuvodđački imakju bolјu pozicijku u lancu vrednsoti, odnosno da Srbimja više izvozi proizvode sa većom dodatom vredenošću umesto da se dominanto oslanja na prodaju sirovina!

• Planirana je i modernizacija pijaca (ima ih oko 10.000 u zemlјi), imenovanje ombdusmana za hranu i kao i primena tržižnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso;

• Posebna pažnja biće podvećena mladima! Kroz stipendija za decu polјoprivrednih proizvođača, koja studiraju agrponomiju, veterinu i druge srodne oblasti!

• Učešće polјoprivrede u  BDP Srebije je smanjeno  u poslednjoj deceniji i iznosila je 3,8 do 3,9 odsto; 

• Razlog nije samo razvoj ostalih sektora polјoprivrede, već, pre svesga, opadanje ili stagnacija agrara, koji nije uspeo da prati razvoj drugih sektora – dok su ostali sektori i ukipna privreda rasli i do 39 odsto polјoprivreda je zabeležila pad od 0,4 odsto!

• Posebno je kritičan sektor stočarstva, tako da je on prvi prioritet, da se obnovi fond stoke da bi imali, dva miliona goveda, blizu šest miliona svinja, 3,5 miliona ovaca, 90 miliona pilića, oko 150.000 koza i osam miliona koka nosilјa;

• Direktna davanja postepeno će se smanjivati u korist investicija, tehnoloških inovacija i mera podrške ruralnom razvoju;

• Zadatak ombdusamana će biti da se zalaže za poštene odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca. Ta institucija će transparentno objavlјivati cene i imati mogućnost vođenja postupaka, kako polјoprivrednici ne bi bili najslabija karika u polјoprivredno – prehrambenoim sektoru; 

Strategija dobija konkretne akcione  planove!

Opšti cilјevi strategije su obnova prehrambenog i semenskog suvereniteta Srbije, prehrambena sigurnost stanovništva, povećanje konkurentnosti polјoprovredno – prehrambenog sektora i održivi razvoj sela! 

• Jer, 600 sela nema sad više nijedne krave muzare! U tim selima više nema ni ekonomije, i odlaze mladi iz njih;

Poseban program biće izrađe za navodnjavanje i odvodnjavanje, što dobija dodatni značaj, zbog sve češćih suša i nestabilnih vremenskih uslova.  Procene su da će od 100 godina čak 52 biti sušne.

Strategija tako polјoprivrednu politiku povezuje i sa prilagođavanjem klimatskih promena, posebno u delu upravlјanja vodama resursima i u otpornosti proizvodnje na ekstremne uslove.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Sad kada čitate ovu analizu Srbija bi tebala da ima:

• Najmanje, bar dva miliona grla goveda;
• Oko 5,5 miliona svinja;
• Najmanje 3,5 miliona ovaca;
• Oko 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilјa!  

• To treba da bude prvi zadatak u lečenju bolesnog agrara.Tek kada se to ostvari može se krene u povratak prehrambenog i semenskog suvereniteta!

Ti loši rezultati u Srbiji, iz prošle strategije, doveli su stočare u situaciju da izlaze na ulicu, protestvuju – i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješće ih velike multinacionalne kompanije! 

• U razvoju stočarstva, veliku ulogu imaće i novi model korišćenja pašnjaka u Srbiji. Jer, po podacima ,,Agroprofita” iz Novog Sada u Srbiji se koristi 185.000 hektara pašnjaka. Sa 75.000 hektraa upravlјaju sela, 51.000 hektara je izdata u zakup, a 60.000 hektara čeka korisnika;

Inače, kao da se na kraju tunela vidi svetlo, pa tako se ističe da Srbije godišnje već sad može da izvozi oko 40.000 grla žive junadi. Najveći napredak beleže stočari gde se gaje tovna junad za prodaju i izvoz. Tome je doprinelo i zadovolјstvo odgajivača tovnih rasa goveda sa cenama od oko pet evra po kilogramu žive mere. Tvrdi se da je država puno pomogla u obnovi govedarstva. Bez njene pomoći ne bi bilo napretka u ovom poslu. Stočari sad ističu da su farmeri zadovolјni sa kvalitetom tovnih rasa i sa novčanim iznosima svih mera i podsticaja, ali zamerku imaju zbog kašnjenja isplata, i zaostalog dugovanja iz prethodnog perioda. Pa kako onda obave jesenju setvu na milion hektara na u 2026. Godin, kad nisu dobili novac za pšenicu!

• Agrarnom budžet Srbije u 2026. godini od oko do sada određenih 150 milijardi  dinara! Taj novac, kada bi se dobro rasporedido na zdrave njive, bio dovolјan za tih 3.257.100 hektara. Ovako – nije!
• Najveći deo budžeta čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;

Članovi Odbora za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije usvojili su (13. novembar 2025.godine) predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu za Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za koje predviđena izdvajanja iznose ukupno 136,5 milijardi dinara, a tu treba dodati još oko 11 miliajrdi dinara. Znači ukupno 147,5 miliajrdi. Posle toga i država je dodala još 2,5 milijardi dinara. Dosta novca, kada bi se uložilo u zdravu polјoprivredu i kada bi taj novac, stigao na imanja pravih proizvođača, a ne u mešetarske ruke.  A, agrar u Srbiji je veliki bolesnik i treba mu dosta novca i vremena da bi se izlečio!

•   Najveći iznos subvencija, od 150 milijardi dinara, namenjen je za direktna plaćanja u iznosu od 89,1 milijarde dinara. Jer, je budžet Srbije za 2026.godinu usmeren ka dalјem ekonomskom napretku zemlјe i životnog standarda građana;
•   U opredelјenom budžetu planirane su i mere ruralnog razvoja u iznosu od 12,8 milijardi dinara, IPARD 6,2 milijarde i kreditna podrška polјoprivredi u iznosu od 1,2 milijarde;
•   Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU po jednom stanovniku. Ili potrošnja mesa po jednom stanovniku je manja u Srbija od prosečne u EU čak za 25 kilograma godišnje. To se, uz sadašnju stopu rasta, nemože stići ni za pola za pola veka!
•   Po glavi stanovnika najveću proizvodnju i potrošnju mesa imaju Polјska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti;

Kada je reč o goveđem mesu danas u EU, treba reći da je tržište goveđeg mesa stabilno uz  blagu korekciju cena. Jer, prema najnovijim izveštajima Evropske komisije, tržište goveđeg mesa u EU, pokazuje blagu korekciju cena nakon višemesečnog rasta. Prosečna cena goveđih trupova na nivou  EU iznosila je oko 723 evra za 100 kilograma, što predstavlјa minimalan pad od 0,2 odsto.  Prosečna cena bikova od 100 kilograma kretala se oko 723 evra, zatim junadi 715 evra… Dakle, evropsko tržište goveđeg mesa trenutno ulazi u fazu stabilizacije nakon snažnog rasta tokom prethodne godine. Prognoze su da se sektor goveđeg mesa nalazi u periodu dugoročnog rasta cena.

• Ministar polјorpvirede dr Dragan Glamočić, kaže da primena nove Strategije treba Srbiji da vrati prehrambeni i semenski suverenitet! Za razliku od prošle strategije koja je bila socijalna, ova će biti razvojna! Od 2025. do 2034. godien treba prvo da se vrati Prehbambeni suverenitet, da se poveća brj svinja igoveda kao i da se stabilizizuje tržište mleka!

• Ministar polјoprivrede šumarstva i vodoprivrede naglašava da će prioritet i razvoj sela i voćarstvo koje u Srbiji zauzima oko 200.000 hektara… Jer, ono ove godine ima i dobar rod od oko 1,5 miliona tona!

Po rečima ministra, od 2026. godine viši nivo podrške dobijaće proizvodnja koja zahteva više ručnog rada – pre svega malina, kupina i povrtarske kulture, kao i stočarstvo.  ,,Prošla 2025. godina je bila teška zbog suše, ali tamo gde su proizvođači radili po savetima stručnjaka, rezultati su dobri. Prinosi su bili iznad proseka, što pokazuje da se znanjem i tehnologijom mogu postići stabilni rezultati”, navodi ministar. 

Dakle, Srbija nastavlјa da podržava razvoj voćarstva, sa posebnim akcentom na uvođenje nove savremene mehanizacije.

• Jer, Srbija rasplaže sa mehaniazcijom od 481.000 traktora i 46.000 kombajna. Ali, to je zastarela mehanicija jer je polovina nje govotovo starija od svojih vlasnika.

Zato uvođenje modernih polјoprivrednih mašina u voćarstvu treba da omogući:

• Povećanje produktivnosti rada i kvaliteta radnih operacija; 
• Preciznu i efikasnu proizvodnju, od setve i obrade zemlјišta do zaštite i berbe plodova; 
• Očuvanje kvaliteta plodova i zaštitu životne sredine, zahvalјujući pravilnom rukovanju mašinama i optimizovanom procesu obrade zemlјišta; 
• Savremena mehanizacija obuhvata traktore prilagođene voćnjacima, priklјučne mašine zaobradu zemlјišta, sadnju, đubrenje, zaštitu bilјaka, rezidbu i berbu. Posebna pažnja se posvećuje dimenzijama traktora, širinama guma i snazi hidraulike, kako bi se smanjilo sabijanje tla i omogućio stabilan rad na brdovitom terenu; 
• U svemu tome važna je i edukacija polјoprivrednika; 
• U zaklјučku, prioritet razvoja voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije obuhvataju kombinaciju državne podrške, moderne tehnologije i edukacije polјoprivrednika, što omogućava povećanje prinosa, bolјi kvalitet proizvoda i konkurentnost domaćih proizvođača na globalnom tržištu;
• Subvencije su izuzetno visoke u Srbiji, ali one ipak nisu čarobni štapić niti rešenje koje će ulaganje u narednom periou bude oko 35 odsto objašnjavaju, analitičari!
• Srbiji ima 10 odsto manje polјoprivrednih gazdinstava nego 2018. godine. Uposlednjoj deceniji ugašeno je čak 62.000 farmi! Smanjen je broj goveda i svinja!
• Voćarstvo Srbije u rodnim godinama donosi prinose svih kultura od oko 1,5 miliona tona!

• U fabrici pod otvorenim nebom u Srbiji na 3.257.100 hektara godišnje se proizvede od 21 miliona tona sirovina za proizvodnju hrane. Nјena vrednost se kreće oko šest milijardi eva godišnje!

• U Srbiji je, prema popisu polјoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 polјoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je 24 odsto više pravnih lica, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS);

• Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS krajem 2023. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 508.365, što je 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu;
• Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemlјišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno polјoprivredno zemlјište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018. godinu;

•   Pod šumom je oko 2.504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018. godine;
•   Nekorišćenog zemlјišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018. odine;

U Srbiji se stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava!

Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018. godine;

• U stočnom fondu nekada jebilo bilo više miliona grla goveda, a sad je to 698.871 grl, odnosno na nivou od pre 100 godina!
• Broj svinja tada je bio 2.403.991 smanjen je u odnosu na 2018. godinu 30,7 odsto. To je na nivou 1947. godine znači na niovu poslde Drugog svetskog rata! Sad je još manji jer je eutanazrinoi zbog afrilpek kuge oko 36.632 grla svinjlј!
• Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine. Sad ih ima 1.684.013 grla. Broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558;
• Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu pet odsto, a sad ih ima samo 14,5 miliona grla! 
• Ukupna polјoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14 odsto manje nego 2018. godine;
• Prosečna starost nosioca porodičnog polјoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je tek svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina;
• Prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela;

Koliko hrane jedemo?

•   Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. godini jelo oko 64 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka;

• Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara;
• U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulјa 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma;

Prosečna porodica pojela je i 28,6 kilograma proizvoda od brašna, testenine i sličnog, 20,2 kilograma govedine, 47,8 kg svinjetine, 52,8 kg piletine i drugog živinskog mesa, 13,3 kg suvog mesa, 36,4 kg suhomesnatih proizvoda i rperađevina od mesa, 9,3 kg ribe, 20,9 kg šećera i 8,3 kilograma kafe.

Od navedenih podataka može se zaklјučiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, 18 kilograma godišnje po stanvoniku, svinjsko meso je sad palo po potrošnji na 15 kilograma godišnje po stanovniku!

• Broj gazdinstava, od 508.365 za 10 odsto je manji u odnosu na 2018. godinu!

Prvi rezultati popisa polјoprivrede ukazivali su na neophodnost agrarne reforme. Jer, popis polјoprivrede sproveden krajem prošle 2023/24 godine pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih polјoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom. Svako gazdinstvo ima zaposlena po 2,2 lica. To znači da je u primarnom agraru Srbije zaposleno ukupno zaposlenih 1.150.653 lica!

Sad se očekuje primena nove Strategije razvoja polјoprivrede Srbije koja treba da se primenjuje od 2026. do 2034. godine. Ona treba da donese velike promene u odnosu na današnje stanje. Jer, Srbija je pred kraj 2025. godine bila jedna od retkih zemalјa u svetu koja nije posedovala agrarnu strategiju!  Izguboila je prehralјmbnebi i semenski suverenitet. To je samo posledica, a ra zlozoi su loše agroekonomske politike!

• Zbog pada stočarstva, pre svega, broja svinja, nekadašnja zemlјa svinja, samo zbog uvoza oko 100.000 tona svinjskog mesa u 2025. godini izgubila je Prehrambeni i semenski suverenitet! Da bi prehranila sopstveno stanovništvo, koje troši po jednom žitelјu samo 15 kilograma svinjskog mesa godišnje, mora da uvozi čak 40 dsto potreba ovog mesa!  

• A, nekada davne 1863. godine tadašnja Srbije je na 1.000 stanovnika u oborima imala čak 1.300 svinja. Poređenja radi tadašnje SAD su na 1.000 stanovnika, u oborima imale samo između 800 i 900 svinja! Dakle, Srbija je gledajući ovu brojku bila razvijenija od njih! 

•   Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlјe, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. 

• Rezultati popisa pokazali su da je u tom vremenu u Srbiji zobg loše agroekonomske politike ugašeno 62.000 farmi!

Podaci pokazuju da se u Srbiji stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava; 

• U Srbiji postoji i 1.261.000 košnica. Ali, med se proizvodi u 800.000 njih. Ostale su prijavlјene zbog subvencija! 
• Najveći pad je u broju koza za čak 31,5 odsto, zatim sledi broj svinja koji je manji za 30,7 odsto, i broj goveda za 17,7 odsto;
• Podaci popisa samo potvrđuju ono na šta su polјoprivrednici i agroanalitičari ukazivali decenijama, a to je – neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje u stočarstvu.

Foto Goran Mulić: U Srbiji se nalazi najveća fabrika pod otvorenim nebom na 3.257.100 hektara na kojoj se nalazi 19 miliona parcela!

Decenije stagnacija i opadanja proizvodnje!

• Vrednost proizvodnje po hektaru danas je samo 1.800 dolara godišnje! Agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost ukupne proizvodnje kreće tek oko šest milijardi dolara;
• Stopa rasta agrara u poslednje tri i po decenije, do pojave Korone 19 iznosila je oko 0,45 odsto godišnje;
• U poslednjoj deceniji od 2014. do 2024. godine, kada se sprovodila prošla Strategija razvoja polјoprivrede koja je narodu bila obećala med i mleko, odnosno godišnji razvoj agrara od 9,1 ili u lošijim godinama 6,1 odsto;
• Umesto obećanog blagostanja, od 2014. do 2024. godine  agrar je imao godišnji rast od samo 0,17 osto ili za celu deceniju samo 1,7 odsto!

Autori te strategije pada, sa svojim prognozama obmanuli su tadašnjeg premijera i ministra polјoprivrede. Jer, sa netačnom strategijom, sa netačnim brojkama, koje se nikada i nigde u svetu tom obimu nisu ostvarile, obmanuli su i narod i naneli štetu državi Srbije. Jer, ona je u to vreme sprovođenja te Strategije od 2014. pa do 2024. godine, koja je bila strategija promašaja, izgubila i Prrehambeni i semenski suverenitet. Plan te strategije bio socijalni, ali suviše ambiciozan, a štetan  po zemlјu koja je postala zavisna od uvoza svinjskog mesa, a čak 85 odsto potrebnog semena mora da se uvozi. To bolesnju polјoprivredu mora da iizeči nova, razvojna strategija!

Na to je tada upozorio recenzent Strategije 2014. – 2024 godine prof. dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije.Niko nije slušao njegova upozorenja. Strategiju je tada, 2014. godine usvojila samo Vlada Srbije. Na javnu raspravu nije ni išla. Svi su se oglušili na upozorenja recenzenta. Bilo je obećano i da će ta sad već prošla strategija, ići na javnu raspravu u Skupštinu Srbije, ali se ni to nikada nije ostvarilo. Sve je bilo samo obećanje, a planirani i obećani rast u toj deceniji nije ostvaren! 

• Rast  je za celu deceniju bio samo 1,7 odsto, a godišnji rast je iznosio tek 0,17 odsto! Rezultat te strastegije je izgublјeni Prehrambeni i semenskoi suverenitet Srbije, uvoz svinjskog mesa i mleka za šta je samo u 2024.godini plaćeno čak 650 miliona evra, a u 2025. godini još milijarda evra! Više od milijarde evra na uvoz svinjskog mesa biće potrošeno i u 2026. godini!

•  Pored toga u Srbiji je 15. decembra 2019. odine ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge. Krajem 2025. godine opet je najavlјen uvoz oko milion doza vakcina, koje bi navodno bile u rezervi. Za to sad platiti oko 61 miliona evra! Ako se vrati ponovo vakcinacija protiv klasične svinjske kuge, Srbija će se u ovoj oblasti vratiti unazad, u vreme od pre skoro četiri decenije. 
• Jer, poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU i SAD, bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara! Posle toga počeo je raspad tadašnje Jugoslavije, stigle su sankcije protiv Jugoslavije, a zatim je stigla klasična, pa afrička svinjska kuga! Ali, loša agarna poltika je ponajviše uništila stočni fond!
•  Smanjio se tov svinja u Srbiji, jer nekadašnja zemlјa svinja sad nema ovog mesa ni za sopstvenje potrebe. Mora 40 odsto potreba da uvozi! A, EU neće da uvozi za svoj narod svinjsko meso iz Srbije, gde su svinje vakcinisane. Jer, neće da njihov narod jede takvo meso. Pored toga EU u svakom trenutku ima višak od 50 miliona svinja! Od tada je zabranjen izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU. Pored toga, čak nije dozvolјen ni transport ovog mesa preko teritorije država članica EU. To može da se čini samo ukoliko je meso  prerađeeno na temperaturi od najmanje 72 stepena…

Potrebno sistemsko rešavanje problema!

• Analitičar i publicista Branislav Gulan, u izjavama za časopis Biznis.rs, rekao je da smatra da je potrebno sistemsko rešavanje problema u agraru Srbije koje se čeka decenijama! A, pre toga potrebno je da agrar dobije status strateške grane u Srbiji!

Analitičari su tada, pa i danas, ukazivali da je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje, ali i novi lјudi koji će taj program da sprovode u praksi. Sad je  doneta novea Strategija razvoja agrara Srbije od 2025.do 2024. godine. Ona treba da ispravi sve loše što je bilo posledica protekle loše strategije koja se sprovodila od 2014. do kraja 2024. godine. Nјu je bilo kreiralo oko 240 naših agroekonomista koju su je napisali na 145 strana.U njoj su proizvođačima hrane obdećali med i mleko. To je po obećanjima značilo godišnji razvoj agrara od 9,1 odsto, a ako je loša godina da će to biti 6,1 odsto. Ništa od toga obećanog nije se ostvarilo! 

Jer, polјoprivreda je u tom periodu od 2014. pa do 2024. godine imala rast u celoj deceniji od samo 1,7 odsto! I godišnji rast je bio tek 0,17 odsto. To je bila nerealna netačna i neostvariva želјa kreatora agrarne politike u Srbiji u tom periodu. Urađena je sa netačnim i štetnim podacima! Nјena primena u toj deceniji ništa dobroi nije donela ni Srbiji, ni stočarima ni narodu! Popis agrara je prikazao pravo stanje stvari u domaćem agraru i na osnovu dobijenih podataka izrađene je novi program razvoja agrara do 2034. godine.

 “Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu, na šta su bili prinuđeni, da bi se čuo njihov glas. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlјa samo „gašenje požara“. Ponekad je to i dalјe razbuktavanje požara i problema. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put. Ni vladanje uredba, ma nikada nije nikome donelo dugoročno rešavanje problema.”, naglašava Gulan.

Veliki problem je što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet). Da su te pare koje su bile upućene stočarima i selims, stigle do njih, oni ne bi bili na protoestima ni na ulidama, već na svojim imanjima, u stama i oborima za tov stoke, na njivama… Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za polјoprivredu, stočarima i selima, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana.

U poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlјe čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa.

Stanje u Evropskoj uniji: Goveda i svinje u najvećem padu u deceniji!

Broj grla stoke u EU nastavio je da opada tokom 2024. i 2025. godine, pokazuju podaci Evrostata. Na veoma loše stanje u stočnom fondu, pogotovo u govedarstvu, decenijama upozoravaju stručnjaci Evrope, ali i u Srbiji, a sada zabrinjavajući podaci sa aspekta obezbeđivanja hrane dolaze i iz EU. 

• U saopštenju Evrostata navodi se da je u 2024. godini EU imala 132 miliona svinja, 72 miliona goveda, 57 milina ovaca i 10 miliona koza. Ali, i taj broj opada i do sada je to već zabeležen dugoročan trend. U poređelјu sa prethodnom godinom, brojnost svih kagegorija stoke je manja kod svinja za 0,55 odsto, goveda za 2,8 odsto, ovaca za 1,7 odsto… U poređenju sa 2014. godinom, broj svinja u 2024.godini bio je manji za 8,1 odsto, a broj goveda za 8,7 odsto!

Evropska Unija i njenih 27 članica dali su u 2024. godini 31,7 milijardi evra javnih sredstava za podršku zemlјama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena, što je bilo više nego godinu dana ranije, kada je to izdvajanje bilo 28,6 milijardi evra.  

 Pored toga, mobilisano je još 11 milijardi evra privatnog kapitala za smanjenje emisija štetnih gasova i prilagođavanje klimatskim uticajima. Oko polovine ukupne pomoći usmereno je na mere prilagođavanja klimatskim promenama, a grantovi čine gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će nastaviti da jača finansijske mehanizme i da podržava sprovođenje Pariskog sporazuma, za ispunjavanje cilјa razvijenih. Nјih zemlјe da godišnje mobilišu sa 100 milijardi dolara finansiranja za borbu protiv klimatskih promena.

• U Srbiji po jednom stanovniku ima čak 52 ara njiva! Da to bogatstvo ni približno nije iskorišćenp govore brojke da Kina, Indija i Japan zajedno imaju samo 27 ari. Jer, Kina ima 14, Indija deset i Japan samo tri ara po jednom stanovniku!

Zemlјe u kojima ima više krava nego lјudi!

U četiri zemlјe sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju! 

• U Argentini, sa 53,8 miliona grla stoke i 45,5 miliona lјudi, goveda su simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni proizvod;
•  Brazil ima čak 257,7 miliona grla i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedna od vodećih izvoznika govedine, suočava se i sa kritikama zbog uticaja stočarstva na amazonske šume; 
• U Urugvaju, na svakog sganovnika dolaze gotovo tri grla goveda. Sa 11,9 miliona krava i 3,3 miliona lјudi. Govedina zbog visokog kvaliteta čini petinu izvoza zemlјe;
•  Na Novom Zelandu gde ima 10 miliona grla i 5,2 miliona lјudi, stočarstvo je oslonac mlečne industrije;

Evropska sela gube mlade i radna mesta

Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u ,,zamke razvoja’’ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku lјude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30 odsto stanovništva EU živi u ruralnim područjima. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim polјoprivrednim kompanijama, za deceniju i po je ugašeno više od dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasniji finansijski podstcijai za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodi strikta.

                                                                                             (Autor je analitičar i publicista)