Mađar je na aprilskim izborima pobedio Orbana, ali je po pitanju zaštite granica Tisa zadržala veliki deo politike prethodne Fidesove vlasti

              Za Štajerske novice iz Budimpešte piše: akademik Vlastimir Vujić

Aprilska promena vlasti u Mađarskoj nije donela drastični zaokret u migracionoj politici te države. Novi premijer Peter Mađar po pitanju zaštite granica zadržao je najveći deo politike prethodne Orbanove vlasti. Stanje krize zbog masovnih izbegličkih talasa ka Evropi (najčešće preko mđarskih graničnih prelaza) uvedeno je pre više od decenije (i od tada više puta je produžavano). Poslednja važeća mera trebala je da prestane da važi 7. septembra ove godine, ali je vlada stranke Tisa odlučila da je produži do 31. decembra – zadržavajući tako vrlo strog sistem kontrole granica koji je (još) uspostavio Viktor Orban! Peter Mađar je ovakvu odluku obrazložio procenom da bi „čak i manje izmene postojećeg sistema mogle da stvore slabosti na spoljnoj granici Evropske unije“! Poručio je da njegova vlada ne želi da preuzme rizik od naglog povećanja izbegličkog pritiska, a kao glavno upozorenje naveo je krizu u Seuti (španskoj enklavi na severu Afrike).

              Mađarska policija sa grupom migranata koji su ilegalno prešli njenu i unijsku granicu 

Podsetimo, krajem jula ove godine desetine hiljada migranata prešle su granicu iz Maroka, što je dovelo do velike humanitarne i bezbednosne krize i primoralo španske vlasti da angažuju velike dodatne državne resurse. Španija je potom proglasila (vanrednu!) situaciju od državnog interesa za naciomalnu bezbednost u Seuti – koja, kao i u Mađarskoj, važi do kraja 2026. godine.

              Takođe, novi mađarski premijer smatra da je slučaj Seute pokazao koliko brzo krijumčarske mreže reaguju na promene zakona i preusmeravanje migracionih tokova. Dovoljna je jedna jedina „pravna praznina“ da se za kratko vreme stvori (nova!) situacija koju vlasti teško mogu da kontrolišu.

              Pored, ovoga nova vlast u zemlji severnog komšije Srbije, pokušava da reši spor sa EU zbog mađarskog sistema azila!? Sud pravde Evropske unije je 2024. naložio Budimpešti da plati 200 miliona evra jednokratno i dodatnih milion evra za svaki dan kašnjenja u sprovođenju ranije presude o pravilima za međunarodnu zaštitu i postupanje prema ljudima koji nezakonito borave u državi. Sud je tada ocenio da Mađarska nije ispunila obaveze koje se, između ostalog, odnose na – Pristup postupku za dobijanje međunarodne zaštite, Pravo tražilaca azila da ostanu u zemlji do konačne odluke i Postupak udaljavanja državljana trećih zemalja koji nezakonito borave na njenoj teritoriji!

                 Odluka Mađarove vlade značajna jer nije doneo radikalni zaokret u migracionoj politici Budimpešte

Nova dvotrećinska vlada Tise u ovom trenutku svim svojim kapacitetima pokušava da zadrži čvrstu kontrolu granice (posebno južne prema Republici Srbiji, jer „Balkanska migraciona ruta“ nikada nije mirovala!), ali istovremeno i da uskladi mađarski sistem sa pravom Evropske unije – kako bi zaustavio ogromne finansijske kazne Budimpešti. Dakle, cilj Mađarske je da uspostavi sistem koji će zadovoljiti evropske pravne standarde, ali bez slabljenja sposobnosti države da sprečava ilegalne prelaske granice.

                    Pošto finansijsko pitanje za Budimpeštu iz dana u dan ima sve veći značaj, cilj Mađarske je da joj Brisel nadoknadi novac izgubljen zbog kazni, za čije nagomilavanje vlada Tise direktno krivi kabinet Viktora Orbana. Novi premijer Mađar, uz to podseća glavni grad EU, da Budimpešta čuva ne samo nacionalnu već i zajedničku spoljnu granicu Evropske unije i da bi Brisel to morao da uzme u obzir!

                    Peter Mađar ukazuje i na još jednu, novu, činjenicu. Evropska politička klima prema migrantima danas je znatno drugačija nego 2015 i 2016. godine! Sve veći broj članica Unije sada zagovara strožiju kontrolu spoljnih granica, pa tvrdi da se Mađarska kažnjava zbog politike čije su pojedine elemente (u međuvremenu!) prihvatile i druge evropske države. Spor sa Briselom, ipak – nije samo politički? Presuda Suda pravde odnosi se na konkretne povrede prava EU, pa samo zadržavanje stroge granične politike ili politička podrška drugih država članica – ne rešavaju pravni problem Budimpešte.

                     Produžetak vanrednog režima Budimpešte do 31. decembra, prema tumačenju autora ovog analitičko-kritičkog teksta, može kontekstualno da bude i „kupovina“ vremena Mađarove vlade da bi tokom preostalih meseci izradila novi sistem koji bi bio – i zakonit, i funkcionalan, i dovoljno strog. Time i u pravnom okviru Evropske unije!