Stručnjaci savetuju da se ne seje u prašinu

• Zemlјa je suva, a kiše nema – za setvu ulјane repice ne može da se gleda samo calendar!
• Manja količina padavina, između 10 i 30 litara po metru kvadratnom, mogla bi biti dovolјna za početak pripreme. Ipak, za idealne uslove i sigurno nicanje, bilo bi potrebno između 50 i 100 litara!

Setva ulјane repice, jedne od najvažnijih ulјarica, ove godine počinje u izuzetno teškim uslovima. Zbog suše koja traje mesecima, priprema zemlјišta je ozbilјno otežana, a radovi na njivama su praktično zaustavlјeni. Dok su neki polјoprivrednici već obavili setvu, većina čeka prve ozbilјnije padavine kako bi stvorili minimalne uslove za nicanje i razvoj useva. Gostujući u emisiji “Dobro jutro Vojvodino” na Radio-televiziji Vojvodine u izjavi za javnost dr Ana Marjanović-Jeromela, naučna savetnica sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, istakla je da se optimalni rok za setvu ne sme posmatrati strogo kalendarski, već u skladu sa konkretnim na kišu kao jedino rešenje.

• Setva uljane repice proteklih godina u Srbiji se obavljala na oko 35.000-40.000 hektara. Ima stabilnu cenu i prinose, rano završava vegetaciju i za mnoge proizvođače donosi i prve prihode. Za uspešnu proizvodnju uljane repice vrlo je važan pravilan izbor sortimenta. Cilj je bio da se ove jeseni zaseje na 42.000 hektar.a Ppšto je setvu odložila suša pa je sad pitanje Koliko će površina zauzeti!

Po rečima dr Marjanović-Jeromele, trenutni problem nije samo nedostatak vlage u površinskom, već i u dublјim slojevima zemlјišta, što pripremu čini gotovo nemogućom. “Polјoprivrednici su u velikoj dilemi. S jedne strane, vreme prolazi, a sa druge, setva u potpuno suvo zemlјište nosi ogroman rizik”, objasnila je ona.

• Na pitanje koliko je kiše potrebno da bi se radovi nastavili, ona navodi da bi i manja količina padavina, između 10 i 30 litara po metru kvadratnom, mogla biti dovolјna za početak pripreme. Ipak, za idealne uslove i sigurno nicanje, bilo bi potrebno između 50 i 100 litara. Stručnjaci i iskusni ratari saglasni su u jednom – ne treba sejati u prašinu, već sačekati kišu, ali se istovremeno postavlјa pitanje koliko dugo se može čekati, a da kasnija setva ne donese još veći rizik!

Povećanje površina pod uljanom repicom u odnosu na prethodnu vegetacionu sezonu je za gotovo trećinu i površine prelaze 40.000 hektara u setvi 2026. godine. Razlog za veće površine treba tražiti u izuzetno visokim temperaturama i suši na njivama prošle godine, što je dovelo do ubrzanog sazrevanja jarih useva i gubitka prinosa u nosećim biljnim vrstama kao što je kukuruz pa i soja. Na njihovo mesto dolazi uljana repica, sejana u drugoj polovini septembra i povoljni vremenski uslovi.

Kvalitet setve važniji od brzine

Dr Marjanović-Jeromela naglašava da je kvalitet setve presudan za uspeh proizvodnje ulјane repice. To podrazumeva ravnomernu i ujednačenu setvu, koja će omogućiti bilјkama da u optimalnom stanju uđu u zimski period i budu otpornije na napade štetočina. “Ulјana repica je sitnosemena bilјka sa značajnim energetskim rezervama. Zbog toga zahteva izuzetno kvalitetnu pripremu zemlјišta, ujednačenu dubinu setve i dobar kontakt semena sa zemlјištem”, poručila je ona.

Dodatni savet polјoprivrednicima je da izbegavaju prekomerne prolaske mehanizacije, jer svaki prolaz dodatno isušuje već ispošćeno zemlјište. U ovakvim uslovima, strplјenje i primena stručnih saveta klјučni su faktori koji će odrediti sudbinu ovogodišnjeg roda ulјane repice na vojvođanskim polјima.

Optimalni rok za setvu ulјane repice počeo je da teče. Ipak, ovaj posao moraće da sačeka, jer je zemlјa izuzetno suva. U ovom trenutku nije moguće dobro je pripremiti za polaganje semena, niti je preporučlјivo da ono stoji u zemlјi bez vlage. Zato stručnjaci kažu da se više ne može gledati samo u kalendar, već da se poslovi na njivi moraju prilagođavati vremenskim prilikama i novoj klimi. U ovom slučaju setvu treba odložiti dok ne bude padavina.

• Zemlja je suva, a kiše nema – za setvu uljane repice ne mođe da se gleda samo kalendar!
• U poslednjih desetak godina Vlada je polako povećavao površine pod ulјanom repicom. Sada ona zauzima trećinu od oko 120 hektara koje obrađuje. Ni prošle godine, a verovatno ni ove neće moći da ispoštuje optimalni rok za njenu setvu;

“U zrenjaninskom ataru kiša nije pala tri meseca. Stanje na njivama je jako teško. Zemlјa je suva. Velike mašine uspevaju nekako da to obrade. Neku polu-pripremu smo odradili, ali daleko je to od dobrog. Da bi se radila druga priprema i setva treba da padne minimum 30 litara kiše po kvadratu. U narednih 15 dana nema ni najave padavina”, objašnjava polјoprivrednik iz Zrenjanina.

Svaka godina u polјoprivredi je, navodi, priča za sebe. I ove jeseni će se sigurno sejati, ali treba imati strplјenja, treba pripremati, sačekati kišu, pa ući u njivu.”Mi smo ulјanu repicu prošle godine sejali 10. oktobrta. Kad kažem nekom da sejem repicu oktobra, on kaže da to nije dobro. Ja se slažem da nije dobro, ali mi smo ove godine imali prinos od 3 tone po hektaru. Polјoprivrednu proizvodnju ne možemo strogo vezivati za datume. I posle tzv. optimalnih rokova postoje dani, ako prognoza kaže da će biti toplo, da će biti padavina. Bilјka će tada da se razvije koliko je potrebno da bi prezimela zimu”, navode poljoprivrednici iy okoline Zrenjanna.

Proizvodnja ulјane repice je zahtevnija od pšenice i ječma, pa ukoliko proizvođači razmišlјaju o njoj treba dobro da se pripreme. Istovremeno, u ovom trenutku to je najisplativija kultura.

“Ulјana repica je bila 60 dinara, pa puta prinos od tri tone, lako je da se izračuna koliko je to novca. Kukuruza ćemo isto imati tri tone, ali njegova je cena je oko 20 dinara, što znači da je ta proizvodnja tri puta lošija. Pšenica je, takođe, tri puta lošija. Suncokret je 40 dinara, ali ga ima dve tone po hektaru. U ovom trenutku ulјana repica je najbolјa za proizvodnju kada pričamo o ratarskim klasičnim kulturma”, ističe Vlada Srbije.

Prvo kiša, pa setva

• U regionu Srednjeg Banata poslednjih godina povećavaju se površine pod ulјanom repicom. Lane je ovom kulturom posejano oko 3.000 hektrara, a bilo bi i više da deo proizvođača, zbog pomeranja rokova, nije odustao od setve;

“Svedoci smo da meteorološki uslovi limitiraju svu polјoprivrednu proizvodnju. Osim što je kasnila setva, nedostatak padavina u aprilu uticao je na kondiciju i stanje useva. To se odrazilo i na prinos, jer je ulјana repica bila u fazi intenzivnog porasta, kao i na visinu useva koja je izostala, tako da bilјke nisu ostvarile pun kapacitet prinosa. Kasnije smo imali period koji je bio dobar za razvoj, jer je tokom juna je bilo nešto kiše koja je uticala na bolјe nalivanje zrna”, objašnjava Snežana Parađenovć iz PSS Zrenjanin.

Optimalne rokove sve je teže ispoštovati. Sa setvom ne treba žuriti, jer će seme biti u suvom i biće otežano nicanje.

“Sa otežanim nicanjem imaćemo različite faze razvoja, što je bitno kasnije kod primene sredstava za zaštitu. Imamo štetočine koje ugrožavaju usev kako u jesen, tako i kasnije, a istovremeno nemamo adekvatne insekticide za njih. Uz to, mora se pravovremeno reagovati. Na početku godine problem je repičina lisna osa, kasnije su to pipe. Takođe, mora se voditi računa i o suzbijanju korova. Treba primeniti herbicide posle setve, a pre nicanja, a čija efikasnost, isto, zavisi od padavina. Imamo i tretmane nakon nicanja. Do sada smo imali i probleme sa samoniklim pšenicama u usevu ulјane repice koji konkurišu mladom usevu”, navodi nvodi Ana Marjanović – Jeromela.

Dobri i loši predusevi za ulјanu repice

Jako je važno i voditi računa o tome koji je predusev bio na parceli gde se planira setva ulјanre repice. Imamo ranije skidanje kukuruza, tako da očekujemo da će i na tim površinama da se seje ulјana repica. Za nju je dobro da su joj predusev pšenica ili kukuruz. Suncokret nikako nije dobar kao predusev. Treba obratiti pažnju gde su primenjivani herbicidi koji mogu da stopiraju porast ulјane repice i te parcele treba izbegavati, dodaje Parađenović.

Foto-Arhvia Instititua yat arastvo u Novom Sdu: Proizvodnja ulјane repice je zahtevnija od pšenice i ječma!

Proizvodnja ulјane repice počinje pre ulaska sejalice u njive, a od analize zemlјišta

Stručnjaci upozoravaju da je pre setve veoma važno uraditi analizu zemlјišta. Pored osnovnih parametara plodnosti – pH vrednosti, sadržaja organske materije, fosfora i kalijuma – na pojedinim parcelama korisno je odrediti i rezerve mineralnog azota u profilu zemlјišta. To može biti naročito značajno nakon sušnih perioda i na parcelama na kojima je prethodni usev slabije koristio raspoloživi azot.

“Cilј nije dati repici „što više“, već joj dati onoliko koliko joj je potrebno u skladu sa stanjem zemlјišta, očekivanim prinosom, predusevom i raspoloživim rezervama hraniva. Kod ulјane repice treba imati u vidu i povećane potrebe za sumporom. Ishranu sumporom treba planirati zajedno sa azotom, jer je njihov metabolizam u bilјci usko povezan. Nedostatak sumpora može ograničiti iskorišćavanje azota i ostvarivanje potencijala prinosa i kvaliteta semena”, upozorava dr Ana Marjanović – Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Zemlјište mora biti dobro pripremlјeno, ali u uslovima suše i visokih temperatura svaki dodatni prohod samo povećava gubitak vode. “Ulјana repica rano formira snažan vretenast koren. Pre setve treba proveriti profil zemlјišta i, ako postoji zbijeni sloj, izabrati način obrade kojim će se on efikasno ukloniti kada vlažnost zemlјišta to dozvolјava. Površina treba da bude ravna, setveni sloj dovolјno usitnjen, ali ne praškast, a podloga dobro formirana. U povolјnim uslovima seme se polaže približno 2–3 cm duboko, uz što manja odstupanja između pojedinačnih redova i bilјaka”, dodaju stručnjaci nvosadksgoi Instituta za ratarstvo povrtarstov.

Nagomilana slama otežava precizno polaganje semena, prekida kontakt semena sa zemlјištem i doprinosi neujednačenom nicanju. Dobro upravlјanje žetvenim ostacima počinje još tokom žetve preduseva. “Normu setve treba određivati prema želјenom sklopu, masi 1.000 semena, klijavosti i očekivanom polјskom nicanju, a ne samo prema kilogramima semena po hektaru. Za savremene hibride u dobrim uslovima cilј je najčešće oko 40–45 pravilno raspoređenih bilјaka po kvadratu, uz prilagođavanje sklopa roku setve i uslovima parcele”, precizira Marjanović Jeromela.

Za šta se sve koristi ulјana repica

Ozima ulјana repica je jedna od najznačajnijih ulјanih bilјnih vrsta. Nјena vrednost nije samo kao sirovine za proizvodnju kvalitetnog bilјnog ulјa. Sačma koja ostaje nakon izdvajanja ulјa predstavlјa važan izvor proteina za ishranu domaćih životinja, dok ulјe ima primenu i u proizvodnji biogoriva i drugim industrijskim sektorima. Uvođenjem ulјane repice u plodored prekida se plodored kojim dominiraju žita, proširuje broj gajenih vrsta i omogućava ravnomernija raspodela radova tokom godine.

“U 2025. površine pod ulјanom repicom u Srbiji bile su veće za 7,5 odsto nego godinu ranije, a svetska proizvodnja ove ulјarice kreće se oko 97 miliona tona. Evropska unija ostaje jedan od klјučnih svetskih proizvođača, prerađivača i potrošača repice, pri čemu je njena prerada veća od sopstvene proizvodnje. To znači da evropsko tržište i dalјe ima izraženu potrebu za ovom sirovinom”, objašnajva.

Evropska komisija za 2026. očekuje rast ukupne proizvodnje ulјarica u EU, ali istovremeno upozorava da rast cena energije i đubriva ponovo povećava pritisak na ekonomiku proizvodnje. Upravo zato preciznije korišćenje inputa – posebno mineralnih đubriva – postaje i agronomsko i ekonomsko pitanje.

Setva ulјane repice u Bačkoj na čekanju – paorima nedostaje i do 100 litara kiše po kvadratu

• Dok se letnje temperature ne predaju, a kalendar najavlјuje početak jesenjih radova, paori u somborskom ataru sa strepnjom gledaju u nebo. Suva zemlјa, ispucala od višemesečne suše, čeka preko potrebnu kišu, bez koje najvažniji posao – jesenja setva – ne može ni da počne. Stručnjaci procenjuju da je neophodno između 50 i 100 litara kiše po metru kvadratnom kako bi se zemlјa pripremila za ulјanu repicu;

 Minimum 30 litara kiše za početak obrade

Iako je optimalni rok za setvu ulјane repice od početka do 20. septembra, polјoprivrednici ističu da su vremenski uslovi daleko važniji od kalendara. U bačkom regionu, jul, avgust i početak septembra protekli su gotovo bez padavina, što je dovelo zemlјište u stanje koje onemogućava kvalitetnu pripremu.

“Da bi se uopšte započela osnovna obrada i predsetvena priprema za ulјanu repicu, neophodno je da padne minimum 30 do 50 litara kiše po kvadratnom metru”, objašnjava Olivera Sekulić iz Polјoprivredne stručne službe Sombor. “Priprema zemlјišta za ovu kulturu zahteva posebnu pažnju i ne podrazumeva teško oranje. Potrebna je specifična obrada koja minimalno remeti zemlјište i čuva dragocenu vlagu, jer ulјana repica zahteva ujednačen rast kako bi spremno dočekala zimu.”

Paori se okreću ozimim usevima

Dugotrajne suše poslednjih godina primorale su mnoge polјoprivrednike da menjaju setvenu strukturu. “Primetan je trend okretanja ozimim, odnosno zimskim kulturama, jer su se prolećni i letnji usevi pokazali kao rizičniji”, ističe Olivera Sekulić. “Prolećni i letnji prinosi su zbog suše često bili loši. S druge strane, neke ozime kulture, poput pšenice i ječma, ove godine su imale rekordne ili u najmanju ruku zadovolјavajuće prinose”, naglašava ona. Ova promena strategije predstavlјa direktan odgovor paora na izmenjene klimatske uslove, u pokušaju da osiguraju stabilnost pPOroizvodnje.

Dok mehanizacija čeka u dvorištima, a seme je spremno, polјoprivrednicima u Bačkoj ne preostaje ništa drugo nego da se nadaju da će jesen doneti obilnije padavine. Od kiše ne zavisi samo setva ulјane repice, već i priprema zemlјišta za sve ostale ozime useve koji predstavlјaju temelј polјoprivredne proizvodnje u Vojvodini. (B.Gulan)