- Fiskalni savet Srbije smatra da je državi potrebna agrarna reforma. Jer, poljoprivreda u poslednjih deceniju i po nije povećavala proizvodnju!
- U tom periodu godišnje ulaganje u agrar je oko 1,4 milijarde dinara;
- Ključ reforme, nije samo izbor subvencija, već sposobnost države da sprovede i kontroliše nov, složeniji sistem jer Srbija sada nema dovoljno razvijene elektronske registre, kontrolne mehanizme, laboratorijske i stručne kapacitete koje takav model zahteva;
- Neuspešna agrarna politika, kakva se godinama vodi u Srbiji, utiče i na visoke cene hrane koje sve više osećaju građani u Srbiji čija je cena sad oko 96 odsto proseka u EU!
- Rezultat sprovođenja loše Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014. do 2024. godine je gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta zemlje! Teško bolesnu poljoprivredu sad treba da izleči nova Strategija poljorivrede i ruralnog razvoja od 2026. pa do 2034. godine! Tek potom kada budu punr staje goveda, obori svinja, i torovi ovaca, treba da se vrati prehrambeni i semenski suverenitet!
- Srbija je agrarna zemlja jer po jednom stanovniku ima 52 ara obradivih njiva! To je mnogo više nego druge zemlje. Jer, recimo, Kina ima 14, Indija deset, a Japan samo tri ara po jednom stanovniku!
- Skupa hrana u Srbiji nije posledica samo poljoprivrede – značajan cenovni pritisak nastaje i u preradi, distribuciji i maloprodaji, ali niska produktivnost domaće proizvodnje u Srbiji predstavlja veliki deo problema!
- Svaki ministar kada je sedao u agrarnu fotelju obećavao je da će pokrenuti rad laboratorije za mleko u Batajnici I da će osnovati Poljoprivrednu komoru. To su i danas obećanja i očekivanja od svih 17 agrarnih ministara posle demokratskih promena 2000. godine
Danas u 600 sela Srbije nema nijedne krave! To nije statistika. To je ekonomija! Jer, posle nestane i računica pa na kraju i svako od tih sela!
Foto A. Vasiljevć Najveća fabrika u Srbiji je njiva pod otvorenim nebom od 3.257.100 hektara na kojima se proizvode sirovine za hranu. Ta njiva je rasparčana u 19 miliona mini parcela!
Branislav GULAN
U objavljenoj studiji ,,Poljoprivreda Srbije imeđu stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika’’ Fiskalni savet je upozorio da je produktivnost poljoprivrede u Srbiji na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru su za četvrtinu niži! Dakle, poljoprivreda Srbije je težak bolesnik, koja je pogrešno lečena u protekloj deceniji!
Ovo su samo posledice, a uzroci su mnogo dublji! Jer, poljoprivreda u Srbiji i pored 4.073.703 hektara obradivih njiva nije strateška grana! Prema podacima RZS hrana se poslednjih godina proizvodi na 3.257.100 hektara. Pretposlednja strategija od 2014. do 2024. godine agraru je bila obećala med i mleko! To je bio godišnii rast od 9,1, odnosno ako je loša godina od 6,1 odsto! Ali, to je bilo samo obećanje i očekivanje? Jer, u tom periodu agrar je imao godišnji rast od samo 0,17 odsto, a za celu deceniju tek od 1,7 odsto! I pored upozorenja recenzenta te bivše strategije dr Kovilkja Lovre, bivšeg saveznog ministra poljoprivrede, nA njenu štetnost i neostvarivost, niko ga nije hteo da ga čuje, pa je ona usvojena na vladi Srbije krajem 2014. godine.
- Rezultat njenog sprovođenja je gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta u Srbije!
- To sve sad treba da leči nova Stregija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. pa do 2034. godine. Za razliku od prošle strategije koja je bila socijalnog karaktesra, ova treba da bude razvojna! Jer, sa novom je predviđena reforma podsticaja, veće usmeravanje javne podrške ka investicijama i modernizaciji proizvodnje, kao i promene u organizovanju proizvođača (ima ih oko 508.365 gazdinava) i uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Cilj je razvoj ruralnih sredina, rast izvoza finalnih proizvoda i organizovanje proizvođačkih organizacija i formiranje krovnih nacionalnih udruženja po granama poljoprivrede. Planirana je modernizacija pijaca (ima ih oko 10.000), imenovanje ombdusmana za hranu, kao i primena tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso. Posebna pažnja biće posvećena navodnjavanju i odvodnjavanju, mladima, kroz stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koja studiraju agroekonomiju, veterinu i druge srodne oblasti. Nacionalno sprovođenje biće razrađeno kroz Nacionalni program za poljoprivredu, Nacionalni program ruralnog razvoja i trogodišnje planove!
- Proizvođač ne sme da bude najslabija karika u tom lancu. Srbija treba da prodaje proizvode veće vrednosti, a ne samo sirovinu…
Najteže stanje je u stočarstvu!
- U stajama sad ima samo 698.871 grlo goveda! Toliko ih je u Srbiji bilo i pre jednog veka!
- U oborima se sad nalazi manje od 2.403.991 grla svinja! Toliko ih je bilo i posle Drugog svetskog rata, 1947. godine! Sad je teško oporaviti ovaj stočni fond. Jer, je pre jednu deceniju u Srbiji bilo oko 1,1 miliona krmača, a sad ima samo 100.000! Sa ovim brojem i godišnjim uvozom 500.000 prasića i od 100.000 tona svinjskog mesa nema povratka prehrambenog suvereniteta!
- U torovima se nalazi 1.684.013 grla ovaca!
- U ekonomskim dvorištima je 14.509.387 grla živine!
Kada se izleči bolesni agrar, da bi Srbija vratila prehrambenu sigurnost, ona treba da ima:
- U stajama i na pašnjacima oko dva miliona grla goveda!
- U oborima više od 5,5 miliona grla svinja!
- U torovima više od 3,5 miliona ovaca!
- U ekonomskim dvorištima oko 90 glra pilića i osam miliona koka nosilja!
- Statistika ne beleži, ali tada u Srbiji treba da bude najmanje oko 15.000 konja i oko 200.000 grla magaraca!
Agrar Srbije je težak bolesnik. U njoj još uvek postoji 4.720 sela. Od toga oko 1.200 njih ima manje od po 100 stanovnika na spavanju-. Posle rezultata popisa u agraru 2023/23 u RZS je rečeno je da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati oko 3.000 sela!
- Danas u 600 sela Srbije nema čak nijedne krave! To nije samo statistika. To je ekonomija! Jer, posle nestane i računica pa na kraju i svako od tih sela!
Ekonomija napušta teritoriju!
Ko želi da razume ekonomsko zdravlјe jedne zemlјe, treba da pogleda šta se dešava na njenom selu! U Srbiji danas ima 4.720 sela. Od toga u fazi nestajanja je njih 1.200 jer na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika. Ali, u javnosti se ponovo pojavila informacija da u Srbiji postoji i više od 600 sela u kojima nema nijedne krave! Vest je prošla gotovo neprimećeno, kao još jedan u nizu zabrinjavajućih podataka ruralnih sredina i agrara Srbije!
Jer, Srbija je agrarna zemlјa, u kojoj se do nedavno govorilo da može da hrani pola Evrope! Danas je izgubila Prehrambeni i ekonomskiu suverenitet! Više ne može da hrani ni svojih 6,6 miliona žitelјa! Svake godine zbog toga što više umre nego što se rađa, nestaje po jedna varoš kao što su Negotin, Bačka Palanka, Vršac ili Kikinda! Zato se ističe da sad, kad je u procesu nestanak sela, treba da se očuvaju varošice… Jer, umire više od 102.000 stanovnika godišnje, a rađa se manje od 65.000 njih! Dakle, samo prirodnim putem, Srbija je svake godine manja za više od 37.000 stanovnika!
- Zahvalјujući aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, blizu 4.500 praznih kuća u Srbiji, dobilo je nove vlasnike. U njih je stiglo i 17.500 novih žitelјa! Među njima je više 3.000 dece! Ali, demografski proces pražnjenja Srbije je brži i od ove akcije!
- Nažalost! Kao analitičar ovih prilika i nestajanja sela, koji se bavi pitanjima privrednog i regionalnog razvoja, ove vesti nisam pročitao kao statistiku, već kao signal dublјeg ekonomskog problema, jer u njoj je sadržana mnogo dublјa poruka, svega za vlasti u Srbiji!
- Jer, selo bez krave nije statistika! To je ekonomija koja je napustila teritoriju!
- Selo bez krave nije samo agrarni problem. To je trenutak kada prostor prestaje da proizvodi prihod, a kada prihod nestane, za njim odlaze i lјudi!
- Takvih sela danas sima više od 600 u Srbiji!
- Kada iz sela nestane krava, ne nestaje samo mleko. Nestaje ritam života, svakodnevni novčani tok, razlog da se ujutru ustane i nestane plan za sutra! Nestaje logika po kojoj je selo vekovima postojalo kao samoodrživ, zaokružen sistem!
Sela i gazdinstva
U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 sela, odnosno kako to piše u Ustavu, naselјenih mesta! Od toga 1.200 je u fazi nestajanja, jer imaju manje od po 100 stanovnika. Još se navodi da će do 2052. godine sa mape Srbije nestati 3.000 sela, kako ih mi zovemo! Prema podacima PKS oko 1.000 sela nema ni prodavnice!
- Prema istom izvoru u Srbiji danas ima 508.365 gazdinstava. U svakom je prosečan broj članova i stalno zaposlenih po 2,2 lica. Dakle, ukupno je 1.150.653 osoba u tom primarnom sektoru agrara;
- Starost nosioca polјoprivrednih gazdinstava je veća od 60 godina, navode u RZS. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina!
- Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. U njemu danas postoji po jedno govedo, najčešće krava, pet svinja, 43 živine tri košnice!
- Kada se obnovi stočni fond u zemlјi, tek onda može da se radi na povratku Prehrambenog suvereniteta!
- Stočarstvo je oduvek bilo više od jedne grane polјoprivrede. Ono je povezivalo zemlјu, rad, porodicu i tržište u zatvoren ekonomski krug. Ali, ono je sad u gašenju u Srbiji. Jer, u stajama se nalazi 698.871 govedo, a to je kao pre pre 100 godija, svinja u oborima je tek 2,4 miliona grla, kao posle Drugog svetskog rata 1947.godine, ovaca u torovima ima samo 1,6 miliona grla i u dvorištima se nalazi samo 14,5 miliona kokošaka…
Kada se taj krug prekine, nastaje tišina! Ali, ta tišina se ne čuje odmah!
Ona dolazi postepeno: prvo se smanji stado, zatim nestane siguran otkup, onda se ugasi prerada, a na kraju se ugasi i selo. Mladi ne odlaze zato što ne vole selo, već zato što u njemu više ne vide računicu! A, bez računice nijedan prostor ne može da opstane, ma koliko bio plodan, lep ili istorijski važan!
- Mlad čovek ne odlazi od zemlјe, on odlazi od neizvesnog novčanog toka. Polјoprivreda u kojoj se ne može projektovati prihod ne može zadržati ni znanje!
- Pitanje zato nije „ko je kriv“. Pitanje je: Ako je ekonomska logika sela vremenom postala nestabilna? A, Srbija velike i neiskorišćene šanse ima i u ruralnom prostoru, odnosno turizmu! Jer, one nisu ni iz bliza iskorišćene. Primer je za to je i izuzetzno 10 privlačnih, a neiskorišćenih sela koja se preporučuju za seoski turizam. Među njima su Rajačke pimnice i okolina, kod Negotina, Kameno selo, Stara planina, Lukovska banja, Kuršumlija, Prolom banja, Sisevac kod Paraćina, salaši u Vojvodini i niz drugih neodovlјno posećenih naselјenih i nenaselјenih sredina… U tim sredinama ima posla za sve koji traže svoj krov nad glavom!
Izvor – Seoska mreža POGLEDI: Poljoprivreda u višedecenijskoj stagnaciji!ža Srbije. Na osnovu podataka B. GULANA, uradilili dizajneri sajta DIREKTNO!
Ovaj proces nije posledica jedne odluke, jednog perioda ili jednog ciklusa. On je rezultat višedecenijskih strukturnih slabosti, tržišnih pritisaka i demografskih kretanja koja su postepeno podrivala predvidivost. Stočarstvo je godinama poslovalo u uslovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti. Više od tri i po decenije stočarstvo je imalo godišnji pad proizvodnje, od po tri odsto! Od polјoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali često nije postojao sistem na koji može da se osloni. Polјiprivreda nikada u Srbiji nije bila sistemska prioritetna i strateška grana! Osim u vreme protesta na ulici, kada su izlazili proizvođači hrane. Predlog Strategije od 2026. do 2034.godine je sad između ambicioznih cilјeva i starih strukturnih problema. Ima razvojni cilј!
Traktori stariji od vlasnika!
Čak 90 odsto traktora u Srbiji (ima ih 481.000) i tri četvtine kombajna (ima ih oko 46.000) stariji su od deset godina. Trećina traktora je starija i od svojih vlasnika! Međunarodna konkurentnost sektora postepeno slabi, na šta ukazuje osetno brži rast uvoza od izvoza, dok je proizvodnja znatno nestabilnija nego u većini evropskih zemalja! Razlog je i što je polovina nosilaca gazdinstava starija od 65 godina!
- Analitika pokazuje da nije problem koliko novca daje država (u 2026. godini to je oko 150 milijardi dinara u agrarnim budžetu), već kako se on koristi. To znači da država mora da napravi zaokret u agrarnoj politici da bi se oživeo razvoj tog važnog sektora (koji nije strateški na papiru!), ali koji pored ekonomskog, ima velik socijalni i strateški značaj!
Jedna rod retkih dobrih vesti je to što se za poljoprivredu već daje dovoljno novca iz budžeta – a to je do sada prosečno godišnje oko 1,4 milijardi dinara godišnje – kada se uključe se subvencije, ,,refakcije za gorivo’’ i druga davanja, pa sve to ne zahteva dodatna budžetska izdvajanja! U ovoj 2026. godini to je i više oko 150 milijardi dinara!
Međutim, struktura te podrške bitno se razlikuje od savremene agrarane prakse: Za razliku od EU, u Srbiji su direktna plaćanja daleko više vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. S, druge strane, u Srbiji su zapostavljene eko – šeme (nagrade za primenu eko-praksi), redistributivna plaćanja (dodatna podrška) za mala i srednja gazdinstva, kao i drugi mehanizmi za podsticaj ulaganja u modernizaciju, očuvanje zemljišta i voda.
- U poslednjoj deceniji u Srbiji je zbog loše agroekonomske politike ugašenp čak 62.000 farmi!
Jer, konstatovano je da ,,država pretežno finansira održavanje tekućeg i neuspešnog agrarnog modela, umesto da raspoloživa sredstva koriste za njegovu transformaciju ka produktivnijoj, konkurentnijoj i otpornijoj poljoprivredi!
- Veliliki problem je i nestabilnost sistema jer su samo u periodu 2023 – 2025. godini propisi o raspodlei podsticaja menjani čaki 34 puta! Ocena je da takav sistem otežava planriranje i obeshrabruje investicije, posebno u sektorima poput stočarstva i višegodišnjih zasada, gde je dugotrajan povrat ulaganja!
- Neuspešna agrarna politika, kakva se godinama vodi u Srbiji, utiče i na visoke cene hrane koje sve više osećaju građani u Srbiji cija je cena oko 96 odsto proseka u EU!
- Dakle skupa hrana u Srbiji nije posledica samo poljoprivrede – značajan cenovnih pritisaka nastaje i u preradi, distribuciiji i maloprodaji, ali i niska produktivnost domaće proizvodnje u Srbiji predstavlja veliki deo problema!
Posebno je indikativno to što su najviše cene baš u onim segmentima u kojima su i strukturni problemi domaće poljoprivrede najdublji, poput stočarstva!
- Jer, su gotovo svi problemi domaće poljoprivrede strukturne prirode i akumuliraju se decenijama, a svako dalje ,,guranje pod tepih’’ povećava ekonomske troškovve njihovog rešavanja!
Dakle, više nema prostora za parcijalne korekcije i ad hok regulatorne intervencije koje mogu povremeno ublažiti posledice, ali ne otklanjaju njihove uzroke, a neretko stvaraju i trajne budžetske obaveze! Od njive do rafova: Gde nastaje razlika u ceni hrane u Srbiji.
- Cene hrane u Srbiji stigle su do 96,6 odsto proseka Evropske unije, znatno brže nego što se evropskom nivou približavaju zarade i ukupan životni standard. Istovremeno, proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda nalaze se na oko 87 odsto proseka EU. Razlika otvara ključno pitanje – gde se, na putu od njive preko prerađivača i distributera do rafova, formira konačna cena hrane?
Hrana u Srbiji danas je skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope. Poređenje sa zemljama iz okruženja takođe pokazuje izraženu razliku – cene hrane u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj u proseku su na oko 92 odsto nivoa EU.
To je posebno značajno imajući u vidu kupovnu moć stanovništva. Dok su ukupne cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju u Srbiji 2024. godini bile na gotovo 60 odsto proseka EU, prosečan dohodak nije dostigao ni polovinu evropskog nivoa!
Hrana i bezalkoholna pića pritom čine gotovo trećinu prosečne potrošačke korpe u Srbiji, pa svako poskupljenje ovih proizvoda ima znatno veći uticaj na životni standard nego u zemljama u kojima domaćinstva manji deo prihoda izdvajaju za namirnice.
- Šest od deset kategorija hrane u Srbiji su skuplje od proseka EU!
Razlike nisu iste kod svih proizvoda. U šest od deset posmatranih kategorija cene u Srbiji već premašuju evropski prosek!
Najizraženije odstupanje beleži se kod ulja i masti, koji su oko 20 odsto skuplji od proseka EU. Šećer, džemovi i slatkiši skuplji su oko 15 odsto, dok su mleko, mesne prerađevine i jaja približno osam odsto iznad evropskog nivoa.
Nasuprot tome, povrće je na oko 90 odsto proseka EU, dok su žitarice, voće i meso na približno 85 odsto. Međutim, i kod proizvoda koji su još jeftiniji od evropskog proseka vidi se trend približavanja. Tako je, na primer, meso od 2022. do 2024. godine sa 81,5 stiglo na 88,5 odsto prosečne cene u EU.
Deo pritiska počinje već na njivi!
- Visoke cene na policama ne mogu se objasniti samo trgovačkim maržama. Podaci pokazuju da su i proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji dostigle oko 87 odsto proseka EU, pa deo cenovnog pritiska očigledno nastaje već na početku lanca!
To, međutim, ne znači nužno da poljoprivrednici ostvaruju visoku zaradu. Primarna proizvodnja poslednjih godina suočena je sa rastom cena mineralnih đubriva, semena, sredstava za zaštitu bilja, energenata i drugih inputa, dok klimatski ekstremi i velike oscilacije prinosa dodatno povećavaju rizik i troškove proizvodnje.
- Posebno je zanimljivo koliko su se domaće proizvođačke cene približile evropskim. U periodu 2015–2017. godine bile su na oko 72 odsto proseka EU. Veliki zaokret počinje 2021, a 2022. Godine dostigle su gotovo 96 odsto evropskog nivoa!
Rast se vremenski poklopio sa globalnom krizom na tržištu poljoprivrednih inputa, ali je skok proizvođačkih cena u Srbiji bio izraženiji nego u brojnim drugim evropskim zemljama, što ukazuje da spoljni faktori nisu jedino objašnjenje.
Od otkupne do malorodajne cene…
- Ako su proizvođačke cene na oko 87 odsto evropskog proseka, a hrana u prodavnicama na 96,6 odsto, deo odgovora treba tražiti i u narednim karikama lanca;
- Poljoprivredni proizvod od njive do potrošača prolazi kroz otkup, skladištenje, preradu, pakovanje, transport, distribuciju i trgovinu, a svaka od tih faza ima svoje troškove i marže!
Zbog toga se konačna cena ne može objasniti samo položajem farmera, prerađivača ili trgovaca. Na nju mogu uticati niska produktivnost pojedinih sektora, troškovi logistike i prerade, ali i nedovoljna konkurencija i koncentracija tržišta u pojedinim delovima lanca.
Dodatnu dilemu predstavlja činjenica da je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Zemlja, dakle, proizvodi više određenih poljoprivrednih proizvoda nego što troši, što bi prema ekonomskoj logici trebalo da doprinese nižim cenama na domaćem tržištu. Ali to nije tako!
Nestabilna proizvodnja preliva se na cene
- Važan deo problema je i nestabilnost domaće proizvodnje. Posebno su pogođeni sektori koji se godinama suočavaju sa smanjenjem proizvodnje ili velikim sezonskim oscilacijama!
Stočarstvo i proizvodnja šećerne repe beleže dugoročnije probleme, dok su voćarstvo i povrtarstvo izrazito izloženi suši, visokim temperaturama, mrazu i drugim klimatskim ekstremima.
Kada nema stabilne ponude domaće sirovine, poremećaji se prenose dalje kroz prehrambeni lanac, povećavaju potrebu za uvozom i stvaraju dodatne cenovne pritiske.
Istovremeno, rast državnih izdvajanja za poljoprivredu nije u dovoljnoj meri pretočen u veću produktivnost, tehnološku modernizaciju i stabilniju proizvodnju. Problem je i česta promena mera i reagovanje tek kada se pojavi tržišni ili proizvodni poremećaj, umesto dugoročnijeg planiranja.
Možemo i da vidimo ko koliko dodaje na cenu?
Jedan od ključnih problema domaćeg tržišta jeste što potrošač, ali često ni proizvođač, nema jasan uvid u to kako se cena menja od njive do rafova.
Evropska unija već prati cene kroz različite faze prehrambeno-poljoprivrednog lanca – od cena inputa i otkupa poljoprivrednih proizvoda, preko izlaznih cena prehrambene industrije, do konačnih maloprodajnih cena.
Uspostavljanje sličnog sistema u Srbiji omogućilo bi da se preciznije utvrdi u kojoj karici nastaju najveće razlike između ulazne i izlazne cene, kao i gde postoje tržišni poremećaji.
To bi bilo značajno i za poljoprivrednike i za potrošače. Farmerima bi omogućilo bolji uvid u to koliko njihov proizvod učestvuje u konačnoj ceni, dok bi potrošači mogli jasnije da vide gde i zbog čega hrana poskupljuje.
Jer pitanje cene hrane u Srbiji očigledno više nije samo pitanje koliko košta proizvodnja na njivi ili kolika je marža u trgovini. Od njive do rafova postoji čitav lanac, a tek transparentnije praćenje svake njegove karike može pokazati gde zaista nastaje razlika u ceni koju na kraju plaća potrošač!
Potrebna postepena, temeljna reforma!
- Zato je potrebna postepena, ali temeljna reforma agrarne politike koja, iako ne zahteva povećanje ukupnog agrarnog budžeta, zahteva drugačiju upotrebu raspoloživih sredstava. To podrazumeva postepeno smanjivanje značaja proizvodno vezanih subvencija i drugih kratkoročnih mera, a veće oslanjanje na investicije, redistributivna plaćanja, upravljanje rizicima i mere usmerene na kvalitet i bezbednost hrane i očuvanje prirodnih resursa predlaže se kao mogući pravac reforme koja bi se sprovodila fazno, tokom narednih šest do 10 godina;
- U prvoj fazi prioritet bi, po toj preporuci, bila stabilizacija pravila i vraćanje predvidivosti sistema, uz uvođenje redistributivnih plaćanja i pilot eko-šema;
- U narednoj fazi postepeno bi se menjala struktura podrške – sve veći značaj dobijale bi mere za dobrobit životinja, očuvanje kvaliteta zemljišta i voda, dok bi se proizvodno vezana plaćanja ograničila na sektore u kojima za njih postoji jasno ekonomsko opravdanje;
- U završnoj fazi novi instrumenti postali bi okosnica sistema koji bi se time približio savremenoj arhitekturi Zajedničke poljoprivredne politike EU, uz uvažavanje specifičnosti domaće poljoprivrede!
Ključ reforme, nije samo izbor subvencija, već sposobnost države da sprovede i kontroliše nov, složeniji sistem jer Srbija sada nema dovoljno razvijene elektronske registre, kontrolne mehanizme, laboratorijske i stručne kapacitete koje takav model zahteva. Primera, radi u Batajnici već dugo postoji laboratorija za mleko. A, nkjiej pregledala ni jednu liltru mleka! Ona je čedo svih dosadašnjih mimnistara koji su se slkiakli pored nje! Ali još počela da radi. A, svaki mistar kada je sedao u fotelju, odmah je obećavao da će početi da radi ta laboratorija i da će osnovati poljoprivrednu komoru.
- To s uvek bila i ostala agrarna obećanja i očekivanja!
- Agrar Srbije od 1991.godine pa do izbora 2026. godine vodio je 21 ministar. Četiri su bila od 1991. pa do 2000. odine. Posle demokratskih promena u toj fotelji do danas sedelo je 17 mininistara! Sadašnji se na tom mestu nalazoi drugi put! Svaki od njih kada je sedao u tu privlačnu fotelju, govorio je o teškom stanju u agraru, sa mnogo nerešenih problema! Istovremeno je naglašavo kako je on baš taj pravi čovek da sve to reši!
Zbog toga, kako je ocenjeno, institucionalno jačanje mora početi odmah kroz uspostavljanje IACS/LPIS sistema (Integrisan administvni i kontrolni sistem i Sistem identifikacije zemljišnih parcela), unapređenje registra gazdinstava, jačanje inspekcija i specijalizovanih službi i obezbeđivanje dovoljnog broja stručnih kadrova.
- Reforma se, tu ne završava već je neophodno povećati javna ulaganja u infrastrukturu – pre svega, u navodnjavanje i odvodnjavanje, zaštitu od poplava i bujica, skladišne kapacitete i lokalnu i atarsku putnu mrežu!
„Istovremeno, povećanje produktivnosti primarne proizvodnje mora biti praćeno boljim funkcionisanjem čitavog lanca snabdevanja hranom – većom transparentnošću cena i marži, jačanjem pregovaračke pozicije poljoprivrednika i razvojem zajedničke logističke infrastructure, preporučuje Fiskalni savet Srbije!
- Ostaje klјučno pitanje: da li će Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2026 do 2034. godine i preporuke Fiskalnog saveta biti praćene stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnijim procedurama i stvarnim uklјučivanjem lokalnih zajednica i proizvođača, ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan. Dakle, kao i svi dosadašnji!
(Autor analitičar i publicista)