• Poljoprivreda Srbije i dalje počiva na više od pola miliona gazdinstava, ali broj ljudi i domaćinstava koja se bave proizvodnjom hrane iz godine u godinu opada. Prema najnovijim podacima, u Srbiji trenutno postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, dok je u primarnoj proizvodnji hrane direktno ili indirektno angažovano 1.150.653 ljudi;

• U proseku, na jednom porodičnom gazdinstvu rade i žive 2,2 člana ili stalno zaposlena lica. Ipak, poređenje sa ranijim periodom pokazuje zabrinjavajući trend. Još 2018. godine u poljoprivredi Srbije bilo je angažovano 1.336.714 ljudi, što znači da je za manje od osam godina broj uključenih u proizvodnju hrane smanjen za oko 14 odsto;

• Mašinski krug u Srbiji postoji samo jedan. To je u Bačkom Petrovom selu u Vojvodini. U okviru zadruge organizoali su je zemljoradnici. Idejni tvorac ovog Mašinsog kruga je ekonomista i poljoprivrednik iz ovog sela Karolj Pece. Poljoprivrednici ovog naprednog sela, udružili su mehanizaciju u Mašinski krug.  Tako niko nemora da ima sve mašine. Svako je dao svoju mašinu  pa sad svi imaju sve! Ali, svi za obavljanje radova imaju sve!

• To mnogo pojeftinjuje proizvodnju u agraru u ovom selu ali i regionu Bečeja. Inače, tako organizovane mašinske prste, kako ih zovu, u svakoj opštini i zadruzi imaju poljoprovrednici u Sloveniji;

Branislav GULAN 

Poljoprivreda Srbije je teško bolestan organizam. Uz to pogrešno je lečena proteklih tri i po decenije! U najtežem stanju je stočarstvo koje je decenijama poslovalo u uslvovima povećanog rizika i strukturne nestabilnosti. Više od tri i po decenije stočarstvo je imalo godišnji pad proizvodnje od oko tri odsto! Od poljoprivrednika se tražilo prilagođavanje, ali često nije postojao ni sistem na koji mogu da se oslone. Poljoprivreda u Srbiji nikad nije bila sistemska rešena, ni strateška grana! Rezultat takvog rada je da se produktivnost agrara Srbije nalazi na jednoj trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru su za četvrtinu niži. U Srbiji postoji 481.000 traktora i 46.000 kombajna, ali je čak 90 odsto te mehanizacije starije od deset godina! Polovina vlasniks jr starija od te mehanizacije. Uvoz raste brže od izvoza, dok je proizvodnja znatno nestabilnija nego u većini evropskih zemalja. Razlog je neprilagođavanje sušama i drugim klimatskim rizicima. Svemu tome  doprinosi činjenic što je polovina vlasnika gazdinstava  (ima ih 508.365) starija od 65 godina! 

• Rezultat takvog stanja je – da je izgubljen prehrambeni i semenski suverenitet!

Zbog takvog stanja poljoprivredi Srbije potrebna je reforma. Jer, u poslednjih deceniju i po ona nije povećala proizvodnju, ali se godišnje iz budđžeta za nju u proseku troši više od 1,4 milijarde dinara. Reforma je neophodna jer agrar ima važan ekonomski, ali i socijalni i strateški značaj! Više nego nužbo je da se mora menjati odnos države prema ovoj grani. Jer, samo u kratkom periodu od 2023 do 2025. godine propisi o raspodeli podsticaja menjani 34 puta. Neuspešna agrarna politika uticala je na visoke cene hrane koje sve više osećaju građani jer hrana u Srbiji košta  oko 96 odsto proseka u EU! Veliki deo problema predstavlja i niska produktivnsot domaće proizvodnje.

Dakle, svi problemi domaće poljoprivrede su strukturne prirode i akumuliraju se decenijama, a svako dalje ,,guranje pod tepih’’ povećava ekonomske troškove njihovog rešavanja. Zato je potrebna postepena, ali temeljna agrarja reforma politike koja, iako ne zahteva povećanje ukupnog agrarnog budžeta, traži drugačiju upotrebu raspoloživog novca. To je jedini put kojim Srbija može se približi savremenoj arhitekturi zjaedničke  poljoprvredne politike EU, uz uvažavanje specičnosti domaće poljoprivrede!

• U Srbiji od 2015. do 2025. godine postoji kumulativni pad BDV polјoprivrede od 0,89 odsto!

U periodu od 2015. do 2025. godine u polјoprivredi u Srbiji ostvaren je kumulativni pad bruto dodate vrednosti (BDV) od 0,89 odsto, dok je prosečna godišnja stopa rasta iznosila minus 0,53 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

• U radnom dokumentu RZS Ekonomski računi polјoprivrede u Republici Srbiji, 2015. do 2025. godine navodi se da je u 2015. godini došlo do pada BDV-a polјoprivrede od 5,6 odsto, u 2017. od 10,5 odsto, a u 2020. godini ostvaren je rast od 2,4 odsto!

Izvor: RTV (Slavko Rosul): U Srbiji se obrađije oko 3.257.100 hektara njiva. One su rascepkane u 19 miliona mini parcela! Poljoprivreda je izgubila računicu pa je u poslednjoj deceniji ugašeno 62.000 farmi!

U 2021. godini zabeležen je pad BDV-a za 6,2 odsto, u 2023. rast od 8,11 odsto a u 2025. godini zabeležen je pad od 0,19 odsto.

• Kada je reč o bilјnoj proizvodnji iz RZS su naveli da su prošle 2025. godine u strukturi vrednosti bilјne proizvodnje žita imala dominantno učešće sa 30,9 odsto, proizvodnja industrijskog bilјa je učestvovala sa 14,6 odsto, proizvodnja vina sa 12,0 odsto, a proizvodnja voća sa 23,8 odsto!

Proizvodnja povrća i hortikulturnih proizvoda učestvovala je sa 10,3 odsto, a proizvodnja krompira sa 4,6 odsto.  Najniže učešće imala je proizvodnja krmnog bilјa, 3,7 odsto;

Što se stočarske proizvodnje tiče u periodu 2015 – 2025. godine, u strukturi vrednosti stočarske proizvodnje prosečno uzgoj stoke je učestvovao sa 68,0 odsto, a proizvodi stočarstva sa 32,0 odsto. U uzgoju stoke, u posmatranom periodu, prosečno najveće učešće imao je uzgoj svinja – 51,6 odsto, sledi uzgoj goveda sa 26,4 odsto, uzgoj živine sa 12,9 odsto, dok je uzgoj ovaca i koza bio 8,9 odsto, a konja 0,2 odsto.

• Najznačajniji proizvod stočarstva bilo je mleko i njegovo prosečno učešće u ukupnoj vrednosti proizvoda stočarstva iznosilo je 69,8 odsto!
• Prema podacima RZS prosečno gazdinstvo u Sribji danas je veličine 6,4 hektara i da ono raspolaže jednom kravom za proizvodnju mleka, pet svinja, tri ovce, tri košnice i 43 grla  živine. Iz RZS upozoravaju da broj gazdinstava nastavlja da opada;

U odnosu na 2018. godinu, kada je bilo registrovano 564.541 gazdinstvo, Srbija danas ima oko 10 odsto manje poljoprivrednih domaćinstava!

• Prema procenama stručnjaka i podacima RZS posle popisa 2023/24. godinu, dakle tokom perioda od 2014. do 2024. godine ugašeno je oko 62.000 gazdinstava, a negativan trend nije zaustavljen ni danas. Smanjenje broja gazdinstava prati i pad stočnog fonda, niža proizvodnja hrane i slabiji prinosi. Pojedini pokazatelji ukazuju da su prinosi na obrađenim površinama niži nego u pojedinim periodima od pre deset, pa čak i pedeset godina;

• Analitičari posebno ukazuju na nerešeno pitanje zadružne imovine. Jer, roces vraćanja nekadašnje zadružne zemlje još nije završen, a sporno je oko 200.000 hektara zemljišta, iako za deo parcela postoje dokumentacija i poznati nosioci prava! Ta nepravedno oduzeta imovina ima svoje titulare. Ali, veći deo njih čekajući pravdu na selu,  već su otišli sa ovog sveta!

Nerešeni imovinski odnosi, ostavili su posledice i tokom privatizacija nakon 2000. godine, kada su u mnogim sredinama ugašeni mali prerađivački pogoni koji su predstavljali važan oslonac lokalne ekonomije. To je bila pljačkaška privatizacija obavljena uz pomoć države!

U stručnim krugovima sve češće se ističe da bi obnova manjih prerađivačkih kapaciteta mogla da vrati deo ekonomskih aktivnosti u ruralna područja, otvori nova radna mesta i uspori odlazak stanovništva iz sela.

Dodatna pitanja otvaraju se i kada je reč o državnom poljoprivrednom zemljištu. Zvanično, za zakup je dostupno oko 450.000 hektara državnih oranica, ali deo stručnjaka smatra da evidencije nisu u potpunosti usklađene. Kako se navodi pojedini poznavaci prilika upozoravaju da su se tokom godina u evidencijama državnog zemljišta našle i površine koje potiču iz zadružne imovine ili nikada nisu bile klasična državna svojina.

• Region Šumadije i Zapadne Srbije predstavlja najznačajnije poljoprivredno područje u zemlji, ne samo po broju gazdinstava već i po broju žena angažovanih u poljoprivredi. U tom delu Srbije poljoprivredom se bavi više od 231.000 žena. Najveći broj gazdinstava nalazi se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je registrovano 224.433 poljoprivredna gazdinstva. Na drugom mestu su Južna i Istočna Srbija sa 145.751 gazdinstvom, dok je u Vojvodini registrovano 111.884 gazdinstava, a u Beogradskom regionu 26.297;

Dakle, ukupno, prema podacima RZS u Srbiji ima 508.365 gazdnsava , a u svakom od njih je zaposleno po 2,2 lica. Dakle, primarnom poljoprivredom se bavi 1.150.653 obrađuje lica. Oni obrađuju  3.257.100 hektara zemljišta.Podaci ukazuju i na velike regionalne razlike kada je reč o veličini poseda. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji raspolaže sa 6,4 hektara zemljišta. U svakom tom gazdinstvu nalazi se po jedna krava, pet svinja, tri ovce, 43 živine i po tri košnice! 

• Srbija je među svetskim liderima sa 52 ara obradivog zemljišta po stanovniku!

Srbija raspolaže jednim od najvrednijih prirodnih resursa – obradivim zemljištem. Iako se često ističe kao zemlja sa velikim poljoprivrednim potencijalom, stručnjaci upozoravaju da se ta prednost i dalje ne koristi u meri koja bi mogla da donese snažniji privredni rast, veći izvoz i brži razvoj sela. Podaci pokazuju da svaki stanovnik Srbije “raspolaže” sa oko 52 ara obradivog zemljišta, što zemlju svrstava među države sa daleko povoljnijim odnosom poljoprivrednih površina i broja stanovnika nego što je slučaj u većem delu sveta.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, u Srbiji je zabeleženo 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, dok se aktivno koristi 3.257.100 hektara. Na tim površinama sad posluje više od pola miliona gazdinstava – ukupno 508.365, od čega čak 506.323 čine porodična gazdinstva, dok su 2.042 pravna lica i preduzetnici. Stočarstvom se danas bavi 313.495 gazdinstava i proizvođača.

Iza ovih brojki krije se i jedan od najvećih problema domaće poljoprivrede – izrazita usitnjenost poseda. Više od tri miliona hektara obrađene zemlje podeljeno je na čak 19 miliona parcela, što ozbiljno otežava modernizaciju proizvodnje, primenu savremene mehanizacije i povećanje produktivnosti. Stručnjaci zato ovu oblast često opisuju kao najveću fabriku pod otvorenim nebom, ali i fabriku čiji je proizvodni potencijal daleko od iskorišćenog.

Kada se Srbija uporedi sa drugim državama, razlika je još uočljivija!

Dok na jednog stanovnika Srbije dolazi oko 0,52 hektara obradivog zemljišta, svetski prosek iznosi svega 0,19 hektara. U Kini na svakog stanovnika dolazi između osam i deset ari obradive zemlje, u Indiji između 12 i 14 ari, dok Japan raspolaže sa svega tri ara po stanovniku. Ni razvijene evropske zemlje nemaju znatno povoljniju situaciju – u Velikoj Britaniji i Holandiji obradive površine po stanovniku kreću se između osam i 15 ari. Uprkos toj značajnoj prednosti, agrar Srbije godinama ima probleme koji se ogledaju u padu stočarske proizvodnje, nedovoljnom navodnjavanju, slabijim investicijama i sporom tehnološkom razvoju. Zato je i urađena nova Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine. Nju je 13. avgusta 2026. godine koja bi, usvojila Vladi Srbije.Očekuje se da ona postane glavni dokument za oporavak sektora.

Takođe, država je za agrarni budžet u 2026. godini opredelila oko 150 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije. Međutim, deo stručne javnosti smatra da sama visina izdvajanja neće biti dovoljna ukoliko se sredstva ne usmere na rešavanje ključnih strukturnih problema koji opterećuju domaću poljoprivredu.

Jedan od primera kako su se menjale vrednosti poljoprivrednog zemljišta vidi se kroz podatke o prodaji državnih oranica. Zemljište koje je nekada prodavano po ceni između 150 i 200 evra po hektaru danas pojedini vlasnici procenjuju i na oko 20.000 evra.

Novi pristup zemljištu!

Srbija svoju komparativnu prednost može pretvoriti u ozbiljan razvojni potencijal, ali samo uz drugačiji pristup proizvodnji i organizaciji tržišta.

Jedan od prvih koraka jeste intenzivnije ulaganje u održivu poljoprivredu.To podrazumeva edukaciju proizvođača o organskoj proizvodnji, pravilnoj rotaciji useva i racionalnijoj upotrebi hemijskih sredstava, ali i širu primenu savremenih tehnologija poput precizne poljoprivrede. Digitalni sistemi za praćenje useva, satelitski nadzor i pametna mehanizacija mogli bi da povećaju prinose, a istovremeno smanje troškove proizvodnje. Važnu ulogu ima i razvoj lokalnih tržišta. Direktna prodaja domaćih proizvoda omogućava proizvođačima da ostvare veću zaradu, dok potrošači dobijaju svežiju robu. Poseban značaj imaju pijace, kojih u Srbiji ima oko 10.000, kao i više od 5.000 lokalnih manifestacija posvećenih promociji hrane i pića.

Veliki prostor postoji i za nova ulaganja. Poreske olakšice i subvencije mogle bi da privuku više domaćih i stranih investitora u poljoprivredu. Posebno se izdvajaju voćarstvo, koje se prostire na oko 196.000 hektara, zatim povrtarstvo i stočarstvo, kao oblasti koje imaju značajan potencijal za povećanje proizvodnje i izvoza.

Tokom 2024. godine Srbija je izvezla poljoprivredno-prehrambene proizvode u vrednosti od 5,1 milijardi evra, dok je uvoz iznosio 3,9 milijardi. To znači da je ostvaren suficit od oko 1,2 milijarde, što potvrđuje da poljoprivreda i dalje, uz sve teškoće, predstavlja jednog od najznačajnijih izvoznika u zemlji.

Za dugoročan razvoj, međutim, nije dovoljno samo povećati proizvodnju. Neophodno je očuvati prirodne resurse, pre, svega vodu. Ulaganja u sisteme za navodnjavanje i racionalno upravljanje vodnim resursima smatraju se jednim od ključnih preduslova za stabilnije prinose, naročito u uslovima sve češćih suša i klimatskih promena.

Zadružno organizovanje i udružianje

Posebna pažnja usmerava se i na zadružno organizovanje proizvođača. U Srbiji danas postoji oko 5.000 zadruga, od kojih je približno 3.000 poljoprivrednih. Udruživanjem proizvođači mogu lakše da nabave savremenu mehanizaciju, zajednički nastupe na tržištu i smanje troškove proizvodnje. U svetu se procenjuje da je oko tri milijarde ljudi na različite načine povezano sa radom zadruga, koje obezbeđuju više od 100 miliona radnih mesta, odnosno oko petinu više nego multinacionalne kompanije.

Dodatni prostor za razvoj vidi se i u povezivanju poljoprivrede sa turizmom. Seoska domaćinstva, vinski putevi, etno manifestacije i gastronomska ponuda mogu doneti nove prihode ruralnim sredinama i pomoći da sela postanu privlačnija za život i ulaganja.

Iako Srbija raspolaže značajnim prirodnim resursima i povoljnim odnosom obradivog zemljišta po stanovniku, brojni pokazatelji ukazuju da taj potencijal još nije ni sa jednom trećinom iskorišćen. Upravo zato se od nove strategije razvoja poljoprivrede očekuje da ponudi konkretna rešenja za modernizaciju proizvodnje, jačanje konkurentnosti domaćih proizvođača i održiviji razvoj jednog od najvažnijih sektora srpske privrede.

Srbija, svetski lider po obradivom zemljištu po jednom stanovniku!

Srbija raspolaže jednim od najvrednijih prirodnih resursa – obradivim zemljištem. Iako se često ističe kao zemlja sa velikim poljoprivrednim potencijalom, stručnjaci upozoravaju da se ta prednost i dalje ne koristi u meri koja bi mogla da donese snažniji privredni rast, veći izvoz i brži razvoj sela. Podaci pokazuju da svaki stanovnik Srbije “raspolaže” sa oko 52 ara obradivog zemljišta, što zemlju svrstava među države sa daleko povoljnijim odnosom poljoprivrednih površina i broja stanovnika nego što je slučaj u većem delu sveta.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, u Srbiji je zabeleženo 4.073.703 hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, dok se aktivno koristi 3.257.100 hektara. Na tim površinama posluje više od pola miliona gazdinstava – ukupno 508.365, od čega čak 506.323 čine porodična gazdinstva, dok su 2.042 pravna lica i preduzetnici. Stočarstvom se danas bavi 313.495 gazdinstava i proizvođača.

Iza ovih brojki krije se i jedan od najvećih problema domaće poljoprivrede – izrazita usitnjenost poseda. Više od 3,25 miliona hektara obradive zemlje podeljeno je čak na 19 miliona parcela, što ozbiljno otežava modernizaciju proizvodnje, primenu savremene mehanizacije i povećanje produktivnosti. Stručnjaci zato ovu oblast često opisuju kao najveću fabriku pod otvorenim nebom, ali i fabriku čiji je proizvodni potencijal daleko od iskorišćenog.

Foto A.Vasiljević – Preka podacima RZS svaki stanovnik Srbije “raspolaže” sa 3.257.100 hetkara obadivih njiva. To znači da svaki stanovnik raspolaže sa 52 ara obradivog zemljišta, što zemlju svrstava među države sa daleko povoljnijim odnosom poljoprivrednih površina i broja sanvoinkak u svetu. Jer, prosek obradivih njiva po jedbnom stanovniku je 19 ari!

Kada se Srbija uporedi sa drugim državama, razlika je još uočljivija!

– Dok na jednog stanovnika Srbije dolazi oko 0,52 hektara obradivog zemljišta, svetski prosek iznosi svega 0,19 hektara. U Kini na svakog stanovnika dolazi između osam i deset ari obradive zemlje, u Indiji između 12 i 14 ari, dok Japan raspolaže sa svega tri ara po stanovniku. Ni razvijene evropske zemlje nemaju znatno povoljniju situaciju – u Velikoj Britaniji i Holandiji obradive površine po stanovniku kreću se između osam i 15 ari – navodi agroanalitičar Branislav Gulan, za Makroekonomiju.org.

Uprkos toj značajnoj prednosti, domaći agrar godinama ima probleme koji se ogledaju u padu stočarske proizvodnje, nedovoljnom navodnjavanju, slabijim investicijama i sporom tehnološkom razvoju. Zato je pripremljena nova Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine, koju je prihvatila Vladi Srbije. Ova strateginja treba da izleči teško bolesni agrar Srbije. 

• Posle toga treba da vrati izgubljeni prehrambeni i semenski suverenitet Srbije!

Takođe, država je za agrarni budžet u 2026. godini opredelila oko 150 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto ukupnog budžeta Srbije. Međutim, Fiskalni savet Srbije smatra da sama visina izdvajanja neće biti dovoljna ukoliko se sredstva ne usmere na rešavanje ključnih strukturnih problema koji opterećuju domaću poljoprivredu.

• Srbija svoju komparativnu prednost može pretvoriti u ozbiljan razvojni potencijal, ali samo uz drugačiji pristup proizvodnji i organizaciji tržišta!

Jedan od prvih koraka jeste intenzivnije ulaganje u održivu poljoprivredu. To podrazumeva edukaciju proizvođača o organskoj proizvodnji, pravilnoj rotaciji useva i racionalnijoj upotrebi hemijskih sredstava, ali i širu primenu savremenih tehnologija poput precizne poljoprivrede. Digitalni sistemi za praćenje useva, satelitski nadzor i pametna mehanizacija mogli bi da povećaju prinose, a istovremeno smanje troškove proizvodnje.

Važnu ulogu ima i razvoj lokalnih tržišta. Direktna prodaja domaćih proizvoda omogućava proizvođačima da ostvare veću zaradu, dok potrošači dobijaju svežiju robu. Poseban značaj imaju pijace, kojih u Srbiji ima oko 10.000, kao i više od 5.000 lokalnih manifestacija posvećenih promociji hrane i pića. Poljoprivreda Srbije prvi put dobija i ombdusmana za hranu!

Veliki prostor postoji i za nova ulaganja. Poreske olakšice i subvencije mogle bi da privuku više domaćih i stranih investitora u poljoprivredu. Posebno se izdvajaju voćarstvo, koje se prostire na oko 196.000 hektara, zatim povrtarstvo i stočarstvo, kao oblasti koje imaju značajan potencijal za povećanje proizvodnje i izvoza. 

Za dugoročan razvoj, međutim, nije dovoljno samo povećati proizvodnju. Neophodno je očuvati prirodne resurse, pre svega, vodu. Jer, dok je prošli vek bipo vek nafte, ovo je vek vode. Čqka se predvidjajui I retovi u borbi za vodu! Ulaganja u sisteme za navodnjavanje i racionalno upravljanje vodnim resursima smatraju se jednim od ključnih preduslova za stabilnije prinose, naročito u uslovima sve češćih suša i klimatskih promena.

Posebna pažnja usmerava se i na zadružno organizovanje proizvođača. U Srbiji danas postoji oko 5.000 zadruga, od kojih je približno 3.000 poljoprivrednih. Udruživanjem proizvođači mogu lakše da nabave savremenu mehanizaciju, zajednički nastupe na tržištu i smanje troškove proizvodnje. U svetu se procenjuje da je oko tri milijarde ljudi na različite načine povezano sa radom zadruga, koje obezbeđuju više od 100 miliona radnih mesta, odnosno oko petinu više nego multinacionalne kompanije. 

Mašinski krug u Srbiji postoji samo jedan. To je u Bačkom Petrovom selu u Vojvodini. U okviru zadruge organizovali su je zemljoradnici. Idejni tvorac ovog Mašinskog kruga je ekonomista i poljoprivrednik iz ovog sela Karolj Pece. Poljoprivrednici ovog naprednog sela, udružili su mehanizaciju odnosno  Mašinskoi krug. Tako niko nemora da ima sve mašine. Svako je dao svoju mašinu  pa sad svi imaju sve! Ali, svi za obavljanje radova imaju sve!

• Ti mašinski krugovi, pojeftinjuje proizvodnju u agraru u ovom selu ali i regionu Bečeja. Inače, tako organizovane mašinske prste, kako ih zovu, u svakoj opštini i zadruzi imaju imaju poljoprivrednici u Sloveniji!  

Dodatni prostor u poljoporivredi vidi se u saradnji i kooperaciji sa seoskim turizmom i njegovom razvoju. Seoska domaćinstva, vinski putevi, etno manifestacije i gastronomska ponuda mogu doneti nove prihode ruralnim sredinama i pomoći da sela postanu privlačnija za život i ulaganja. A, takvih manifestacija godišnje u Srbiji bude oko 5.000. Ove godine će se u 1.800 sela organizovani Miholjski susreti.

Funkcija stočarstva u seoskom turizmu

Poljoprivreda u Srbiji je teško bolestan organizam! I pogrešno lečen proteklih decenija! Decenijama je bila zapostavljena. Nju je od 199l. godine vodio 21 ministar. Srbija je sad došla u situaciju da ima: Samo 698.871 grlo goveda, koliko je imala i pre 100 godina. U oborima se nalazi tek 2,4 miliona grla svinja, a toliko ih je Srbija imala i posle Drugog svetskog rata 1947. godine. U torovima se nalazi samo 1,6 miliona ovaca, a u ekonomskim dvorištima oko 14,5 miliona grla živine. 

• Rezultat tih loših agrarnih politika vođenih u poslednje tri i po decenije su da je Srbija izgubila prehrambeni i semenski suverenitet! 
• Sad je doneta i nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja koja sve to treba da ispravi. Tek onda treba da se radi na vraćanju prehrambenog i semenskog suveniteta. Kada se izleči teško bolesni agrar Srbije ona bi trebalaa da ima: U stajama i na pašnjacima oko dva miliona grla goveda, u oborima više od 5,5 miliona grla svinja, u torovima oko 3,5 milina ovaca, a u ekonomskim dvorištimka oko 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja. Preporučuje se i da u dvorištima bude oko 15.000 konja i blizu 200.000 magaraca! Tek posle toga moći će da se radi na povratku prehrambenog i semenskog  suverenita!

Kada sve ovo bude urađeno moći brže da se krene i u razvoj seoskog turizma koji je direktno povezan sa razvojem stočarstva. Neiskorišćena prilika je prodaja prerađevina od mesa i mleka sa kućnog praga i stvaranje lokalnih brendova. Gazdinstva koje se bave seoskim turizmom treba podsticati da očuvaju autohtone rase stoke od kojih se dobijaju jedinstvene domaće mlečne i mesne prerađevine. “Naši uvaženi profesori tehnologije pokušali su da naprave industrijski kajmak, industrijsku sremsku kobasicu, kulen i sudžuk i nisu uspeli. Ti upravo zanatski proizvodi su ustvari pravi mamac pogotovo autohtonih sorti i rasa životinja”, kaže Drago Cvijanović, Fakultet za hotelijerstvo i turizam Vrnjačka banja.

Među mogućnostima za brži razvoj seoskog turizma navodi se udruživanje. “Jedno gazdinstvo će da proizvodi sirove proizvode, jedno će da se uklјuči u preradu, možda u malim količinama jer postoje pravilnici vezani za to kako se i u kojim obimima sme proizvoditi odnosno obavljati prerada tih proizvoda na gazdinstvu. A, neko će da se bavi pružanjem usluga prenoćišta, a četvrti će možda to da plasira kroz svoj restoran”, navodi mogućnosti Marija Nikolić, sa Polјoprivrednog fakulteta u Beogradu. U Srbiji se svega 0,2 odsto gazdinstava bavi seoskim turizmom, u Austriji ih je na primer šest odsto i svako takvo domaćinstvo ima neku vezu za stočarstvom. 

• Zato u Srbijiiprvo treba vratiti stočarstvo!

Iako Srbija raspolaže značajnim prirodnim resursima i povoljnim odnosom obradivog zemljišta po stanovniku, brojni pokazatelji ukazuju da taj potencijal još nije ni jednu trećinu iskorišćen. Upravo zato se od nove strategije razvoja poljoprivrede očekuje da ponudi konkretna rešenja za modernizaciju proizvodnje, jačanje konkurentnosti domaćih proizvođača i održiviji razvoj jednog od najvažnijih sektora privrede Srbije.

                                                                         (Autor je analitičar i publicista)