• U Srbiji postoji 4.073.703 hektara obradivih njiva. One predstavljaju značajan proizvodni potencijal jer u Srbiji na svakog stanovnila dolazi po 52 ara obradivih njiva. Koliko je to bogatstvo najbolje ukazuje podatak da je to u svetu samo 19 po stanovniku. A, da recimo Kina ima 14, Indija deset, a Japan samo tri. Dakle ove tri svetske sile imaju samo 27 ari zajedno po jednom stanovniku! 

• Više od 200.000 hektara zadružne zemlje u Srbiji je uzurpirano od strane biznismena kojima je ona nezakonito prodata, ističu stručnjaci. Tako je četiri milijarde evra bukvalno opljačkano srpskom narodu i stavljeno na raspolaganje tajkunima!

• Zašto Srbija nekoristi ovo bogatstvo odgovorna je loša agropolitika zemlje! Jer produktivnost poljoprivrede je na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru za četvrtinu niži nego u EU!

• Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12 odsto stanovništva je u statusu zadrugara. Oni svoje ekonomske interese ostvaruju u preko tri miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu. U zadrugama je zaposleno 10 osto od ukupnog broja zaposlenih lјudi u svetu. U Srbiji se one ponovo bore za opstanak jer njihov položaj nije sistemski rešen! 

• Prema podacima RZS u 2026. godini žetva pšenice je obavljena na 652.872 hektara i ukupan rod je bio rekordan, čak 3.966.444 tone! Selekcionari sumnjaju u tu visiniu roda. Oni ističu da je na njivama  čak 70 odsto bila  zasejena ,,tavanka’’ koja ne daje visoke  ni rekordne prinose!

Branislav GULAN

Srbija je retka, a možda i jedina zemlja u svetu koja po jednom stanovniku ima 52 ara plodnih, njiva, a da je izgubila prehrambeni i semenski suverenitet! Zbog toga je potrebna kompletna reforma poljoprivrede u ovoj zemlji, jer ona u poslednjih deceniju i po nije poćavala proizvodnju, iako se za nju godišnje iz budžeta daje po 1,4 milijarde evra!

Produktivnost poljoprivrede u Srbiji je na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru su za četvrtinu niži. Uz sve to njive koje se koriste, a to je posed od 3.257.100 hektara obrađuju starci, vlasnici su iznad 65 godina! Ovaj zapostavljeni sektor u Srbiji ima veliki ekonomski, ali socijalni i strateški značaj! Veliki problem je i u nestabilnosti sistema jer su samo u vremenu  od 2023. do 2025. godine propisi o raspodeli podsticaja menjani 34 puta. Dakle, u Srbiji se za finnansiranje i održavanje tekućeg i neuspešnog agrarnog modela troši novac, umesto da se raspoloživa sredstva koriste za njegovu transformaciju ka produktivnijoj, konkurentnijoj i otpornijoj poljoprovredi. 

• Neuspešna agrarna politika, kako se ističe, utiče i na visoke cene hrane koje sve više osećaju  građani jer hrana u Srbiji danas košta kao 96 odsto proseka u EU, iako je prosečan dohodak i dalje ispod polovine evropskog proseka! Proizvođačke cene agrarnih proizvoda u Srbiji nalaze se na 87 odsto proseka EU. Onda se i otvara pitanje gde se na putu od njive do rafova stvara razlika koju na kraju plaća potrošač, ističu u Fiskalnom savetu Srbije!

Ipak, primarna proizvodnja ne objašnjava evropske cene na policama u Srbiji. Poljoprivredni proizvod do potrošača prolazi kroz otkup, skladištenje, preradu, pakovanje, transport, distribuciju i trgovinu… Svaka karika dodaje svoje troškove i marže!

I na kraju ovog dela, posebno je zuanimljivo što je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno – prehrambenih proizvoda, što bi trebalo da doprinosi domaćim cenama.

Deo cenovnog pritiska nastaje već u primarnoj prozvodnji. Proizvođačke cene su sa oko 72 odsto proseka EU u vremenu od 2015. – do 2017. godine stigle do porosečnih 87 odsto u periodu od 2022 .- 2024. godine. Na to su uticali skuplji inputi, nestabilna proizvodnja, klimatski ekstremi i niska produktivnost!

• Hrana u Srbiji danas je skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope! Poređenja radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, cene hrane se kreću oko 92 odsto evropskog proseka!
• Niska produktivnost domaće proizvodnje predstavlja veliki deo problema!
• Posebno indikativno je to što su najviše cene baš u onim segmentima u kojima su i strukturni problemi domaće poljoprivrede najdublji, poput stočarstva! 

Jer, u stajama i na pašnjacima sad ima samo 698.871 grla goveda, koliko ih je u Srbiji bilo i pre 100 godina. U oborima je tek 2.403.991 grlo svinja. Toliko ih je Srbija imala i posle Drugog svetskog rata 1947. godine. U torovima se nalazi tek 1.684.013 grla ovaca, a u dvorištima je 14.509.387 grla živine.

Kada se izleči teško bolesni agrar Srbije prerhrambeni i semenski suverenitet treba da se vrati kroz:

Foto M.Berček: Cilj Srbije je da u stajama i na pašnjacima bude dva miliona grla goveda!

• Posedovanje dva miliona grla goveda;
• Blizu šest milioan svinja;
• U torovima da bude oko 3,5 miliona ovaca;
• U ekonomskim dvorištima oko 90 miliona pilića i osam miliona koka nosilja!
• Srbija treba da ima i oko 15.000 konja, nekoliko hiljada magaraca i oko 200.000 koza!

Sumnja u visinu roda pšenice!

• Da bi se u Srbiji zasejala najveća fabrika pod otvorenim nebom, njiva od 3.257.100 hetara ona mora da uvozi čak 85 odsto potrebnih semena – hibrida i sorti za sve kulture! Posebno je problem sa pšenicom koja je prema podacima RZS u 2026. godini požnjevena ma 652.272 hektara. Međutim, prinos je po podacima RZS bio, da se ne poveruje rekordan, čak, 3.966.444 tone. Ili oko 6,1 tona po hektaru. 

• Ali selekcionari ističu da se u toj računici nije uzelo u obzir da je seme ,,tavanka’’ zauzimala čak 70 odsto površina! Znajući da ona ne daje rekorde ni visoke prinose, stručnjaci ističu da je pravi rod u Srbiji bio manji za oko  23 odsto od zvanično objavljenog! 

Sad pa do kraja 2026. godine predstoji setva pšenice na približno istiim tim površinama. Prošle godien je jejsenja setva svih kultura boial obavljena na 842.000 hektara. Međutim, pošto je sertifikovano seme mnogo skupo, ratari su bez para pa ga ne kupuju, i veruje se  da će ,,tavanka’’ opet zauzeti iste ili čak i veće površine! Odmah se postavlja pitanje koliki će biti rod jer to nije kvalitetno, sertifikovano sortno seme! Ono nedaje visoke prinose ni rekorde! 

• U lečenju poljoprivrede Srbije veoma je bitno da se vrati i semenski suverenitet. To treba da bude obrnuto nego što je sad. Znači nauka i agropolitika treba da obezbede da na poljima bude sopstvenih 85 odsto  svih semena, a da se uvozi samo ono malo što nedostaje!

Pokradene njive…

Ali, u Srbiji je i problem sa nepravilno oduzetuim, a nevraćenim zemljištem!

• Kako je svojevremeno istakao predstavnik akcionara bivšeg Polјoprivrednog kombinata “Prvi maj” u Ruskom Krsturu, Mihajlo Katona, uzurpirano je više od 200.000 hektara zadružne zemlјe “pretvaranjem” u društvenu imovinu, a koja je potom prodata biznismenima!

– Ako se računa da je hektar tada koštao oko 10.000 evra, to je tada bilo dve milijarde evra, oplјačkanih od naroda!  To je danas dvostruko više, jer hektar takvih oranica na tržištu ima cenu od 20.000 evra. To već više od deceniju i po znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu – kazao je on.

Savez udruženja akcionara Vojvodine uputio je još 2019. godine žalbu Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Za sada odgovora nema!

O ovom slučaju govori i predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, mr Jelena Nestorov Bizonj, koja je ističe da treba ubrzati rešavanje svih postupaka jer je to jedini način da se ova zemlja vrati zadrugama!

– Pitanje i jeste u nadležnosti zakona, i to različih Zakona o zadrugama iz 90-tih godina, a bilo ih je više po Kojima su pokretani postupci, ali je problem u odugovlačenju postupaka. Društvena polјoprivredna preduzeća su se privatizovala po različitim propisima, po onom koji je bio na snazi u momentu privatizacije, ali je imovina zadruga ostala nevraćena zadrugama u tim preduzećima jer imovina kada se vrati pripada zadruzi kao pravnom licu – navela je ona. Jer, a imovina ima svoje titulare, odnosno vlasnike! Naglasila je da zemlјoradničke zadruge potražuju povraćaj značajne imovine, od koje je najvrednije polјoprivredno zemlјište, zatim objekti, polјoprivredne mašine i druga oprema… Pita nje je kako je mogla da se odizima i privatizuje imovina koja je već imala titulare?

Kolika je vrednost te imovine teško je proceniti, ali kada se kaže da zadruge potražuju više hilјada hektara njiva, može se zaklјučiti da je reč o izuzetno vrednoj imovini, sad već četiri milairjude eva, vredi zemlja, a postavlja se i pitanje druge oduzete imovine!

Prema stavu Saveta za borbu protiv korupcije, prikrivanje pravih podataka jasno upućuje na zaklјučak da se štiti privatni, a ne državni interes. Naveden je primer pokojnog biznismena Mileta Jerkovića, koji je u postupku privatizacije polјoprivrednih preduzeća raspolagao sa preko 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlјe u državnom i društvenom vlasništvu. Nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano zemlјište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara ne postoji nikakav trag – naveo je Savet za borbu protiv korupcije još februara 2019. godine.

Foto G. Mulić – Zadrugari u Srbiji potražuju oko 200.000 hektara njiva i više desetina hiljada objekata oduzetih posle Drugog svetskog rata. Vrednost te imovine je najmanje četiri milijarde evra!

A, u svetu je slika potpuno drugačija – zadruge danas postoje u skoro svim privrednim delatnostima i posluju na svim kontinentima, bez ovakvih otežavajućih okolnosti.

• Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, danas u svetu više od 12 odsto stanovništva u statusu zadrugara svoje ekonomske interese ostvaruje u preko tri miliona zadruga, koliko ih danas posluje u svetu. U zadrugama je zaposleno 10 osto od ukupnog broja zaposlenih lјudi u svetu. U Srbiji se, kaže, one ponovo bore za opstanak jer njihov položaj nije sistemski rešen! 

• Bilo je pokušaja da se to reši 2017. godine, ali sistemski nije rešeno pa su zadruge opet u borbi za opstanak i ostanak. Naime, tada je u akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ koju je vodio uspešno Milan Krkobabić, sadašnji ministar Brige za selo, navodi da je sa 2,2 milijarde dinara bespovratnog državnog novca, u vremenu od 2017. do 2021. godine, pomognut je rad 207 zadruga u Srbiji. Ali, taj položaj zadruga sistemski nije rešen pa su sve one ponovo u velikoj krizi i borbi za opstanak i ostanak.

Zadrugarstvo  rešava probleme!

Zadruge su u selima, a u Srbiji ima 4.720 sela. Od toga je na putu nestanka njih oko 1.200 jer svaka ima manje od po 100 stanovnika na spavanju! Ali, sve netreba spašavati koje nemaju šanse za samoodrživost. Međuitim, osnivanje zadruga i njihova revitalizacija imaju geopolitički i strateški  značaj! Jer, sela nisu samo mesta u kojima se proizvodi hrana, već ona moraju da imaju sve uslove za život kao i gradovi. Opstanaka i ostanak sela zavisi i od mladih devojaka. Da li će biti zadovoljne da ostanu u selima da žive i stvaraju porfodice, rađaju i odgajaju decu.Ako one to ne budu htele, da im selo nije privlačno za život, džaba je sveo sptoi se radi!

Cilj mora biti ekonomski, da život na selu da ima računicu. A, toga sad nema već u 600 sela gde više nema nijedne krave mlekulje! Cilj mora biti da sela ponovo budu mesta rađanja, a ne samo umiranja i čekanja ko će biti poslednjni da ugasi svetlo, ako ga ima u selu! Jer, groblja su nam postala tesna da se svi ljudi sahrane koji umru u Srbiji. To je više od 103.000 njih godišnje, a r di sa najviše 65.000 beba. Za sahrane nam treba veličina više od nekoliko fudbalskih igrališta godišnje!  Do nedavnolje trebala veličina od  po dva fudbalska igrališta godišnje! Sad više to nije dovoljno!

A, savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga da bi se hrana proizvvela, prodala i naplatila. Taj novac je i sredstvo za život u selima. Jer, u Srbiji polovina gazdinstava, njih čak 217.623 ima imanja veličine do 2,5 hektara! 

• Država treba sve da učini da vlasnici ovih poseda, uz intenzivnu proizvodnju u plastenicima i staklenicina postanu robni proizvođači!

To je danas u zadrugarstvu moguće. U odnosu na zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, kada se u zadrugu unosila sva imovina, novac, zemlja, kuća, životinje i sve što je zadrugar posedovao, pa i gubio, danas se unosi samo sirovina, poluproizvod ili finalni proizvod da se prodao i naplatio. Ukoliko se ne nepraplati nema vere u povratak zadrugarstva!

Sad u Srbiji postoji oko 5.000 različitih vrsta zadruga. Od toga je oko 3.000 poljoprivrednih. Postoji duga tradicija zadrugarstva, i sad je pravo vreme da se krene što pre u razvoj proljoprivrede koja stagnira već deceniju i po! 

• I danas u zadruzi ,,Sićevo’’ ima jedna tabla na kojoj piše da je udruživanje zakon života na kome piše da je udruživanje zakon života na kome se temelji svekolik napredak.

Sad je više od 130 godina od osnivanja prvih zadruga u Srbiji dok, uključujući i teritoriju AP Vojvodine, zadrugarstvo je  u našoj zemlji ,,ima staž’’ duži od 180 godina. Zadružni savez Srbije je osnovan 1895. godine  kao glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, a iste godine je učestvovao u osnivanju Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu u kojem se Srbija, pored Francuske, Italije, Engleske, Belgije, Danske, Argentine, Amerike, Indije i Švajcarske, našli među prvim članicama, navodi Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. 

Od sredine XIX veka u Evropi se pojavljuju prvi oblici zadružnog organizovanja, prvo među zanatlijama, zatim među zemljoradnicima. Zadrugarstvo danas ima dugu i bogatu tradiciju i predstavlja važnu ekonomsku okosnicu, posebno u razvijenim zemljama. U svtu deluje blizu milijarda zadrugara u više od 750.000  zadruga. One im obezbeđuju preko 100 miliona radnih mesta.

U Srbiji je prva kreditna zemljoradnička zadruga osnovana 1894. godine u Vranovu, a već naredne godine osnovan je glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Do 1900. godine Srbija je imala preko 650 zadruga! Srbija je i jedan od 12 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1895. godine, a prva zadruga na njenoj teritoriji (koja je tada bila Austro – Ugarska) osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846. godine, kao treća u svetu, kaže mr Jelena Nestorov – Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine. Inače, u ovom savezu postoji oko 462 zadruge. 

• Iniciranje reforme zadrugarstva ili  stvaranje novog zakona o zadrugama inicira Evropski konvent u Srbiji od 2018. godine, kad je predložio reformu ili pisanje novog zakona sa 78 promena. Rukovodeće garniture u Srbiji  treba da izaberu, da li će reformu oaviti  da li kroz postoječi zakon ili da se napiše novi! 

Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2024.godine broj aktivnih gazdinstava u Srbiji je 508.365 i u svakom se nalazi po 2,2 lica. Dakle, u primarnoj  poljoprivredi Srbije sad se obrađuje 3.257.100  hektara i nalazi se 1.153.653 lic koji se bave tim poslom. 

• Inače, ovaj posed predstavlja značajan proizvodni potencijal jer u Sribji na svakog sanovnkak dolazi po 52 ara obradivih njiva. Koliko je to prirodno bogatstvo najbolje ukazuje podatak da je to u svetu samo 19 ari po stanovniku. A, da recimo Kina ima 14, Indija deset, a Japan samo tri! Dakle ove tri svetske sile imaju samo 27 ari zajedno. Zašto Srbija nekoristi dovoljno ovo bogatstvo odgovorna je loša agro- ekonomskja politika zemlje! Jer, nepostoji zemlja u svetu, osim Srbije, sa takvim bogatstvom, a da je izgubila prehrambeni i semenski suverentiet! Tu tešku bolest agrara Srbije sad treba da leči nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvija od 2026. do  2034. godine. 

• Zašto Srbija nekoristi ovo bogatstvo odgovorna je loša agro-ekonomska politika zemlje! Jer produktivnost poljoprivrede je na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru za četvrtinu niži nego u EU!

Zato zadruge ostaju ekonomska osnovica opstanka sela u Srbiji, kojih ima oko 4.720, ali se i veliki broj gasi. Procene RZS ukazuju da će do 2052. godinje, ako se i dalje bude vodila ovakva, loša agroekomska politika sa mape Srbije nestati oko 3.000 sela. U ministarstvu za brigu o selu ističu da je poslednjih pet godina uz pomoć države u selima širom Srbije onima koji hoće da žive uselima, starosti do 45 godinastapritio, po nnjihpovom izbpru klupljeno oko 4.500 kuća. Tako su sela dobiaj blizui 18.000 novih stanovnika.Mešu njiam je i više od 3.000 dece. Oni dobijene kuće za život u selima ne mogu otuđivati u narednoj deceniji.

                                                          (Autor je analitičar i publicista)