Kriminalne aktivnosti malih verskih grupa i zajednica u našoj zemlji
Sekta Hari krišna u Beogradu
– Militantni džihadisti i vehabije, ali i satanisti kao sekte vode borbu protiv našeg društva i Srpske pravoslavne crkve – kaže profesor religije Miroljub Jevtić
Marko Lopušina
Nedavno podignuta optužnica protiv Gorana Pavlovića Abdulaha i Rejhana Plojovića i još petoro džihadista iz Srbije koji se bore sa stvaranje Islamske države aktuelizovalo je problem delovanja malih verskih grupa i zajednica u našoj zemlji u Srbiji.
– Džihadisti u Srbiji su sekta, jer su odvojeni od Islamske verske zajednice i propagiraju veru, koja se bazira na političkom nasilju. Sam islam jeste politička religija u okviru se pojavljuju sekte koje imaju svoju interprеtaciju islama i svoj smer delovanja. Islamska sekta u Srbiji su i one vehabije koje propagiraju nasilje. Militantni džihadisti i vehabije kao sekte vode pravi rat protiv Srbije, protiv našeg društva i posebno protiv Srpske pravoslavne crkve – upozorava na ovu pojavu Miroljub Jevtić, profesor religije na FPN.
Goran Pavlović Abdulah poznat bezbednosnim službama i kao Džebel, prešao je u islam 2004. godine u Bajrakli-džamiji u Beogradu. Devet godina kasnije pridružio se verskoj organizaciji “Šama” i postao sektaš. To se dogodilo sa još šestoro žitelja Novog Pazara, koji su postali “ratnici džihada”.
U međuvremenu, u julu 2014. godine u bespuću Kučajskih planina sekta “Srpska istinski pravoslavna crkva” (SIPC). Organizovala je kamp za obuku dece u pucanju iz replika “kalašnjikova” i pripreme za rat. Članovi ove sekte.su pravoslavni fundamentalisti kojima je glavna ideologija antiekumenizam protiv katolika, ali i prekid svih kontakata s drugim hrišćanima. Predvodi ih Nemanja Stanković, poznatiji kao episkop Akakije.
O masovnosti ovakvih malih i opasnih verskih grupa i sekti u Srbiji nema preciznih zvaničnih saznanja. Bivše Ministarstvo vera utvrdilo je da u našoj zemlji ima oko 40 verskih zajednica i grupа, od kojih su polovina sa sumnjivim aktivnostima. Nezvanični podaci Udruženja za zaštitu građana od sekti “Bedem”, međutim, uvtrdilo je da u Srbiji deluje 150 raznih verskih grupa i sekti sa skoro 200.000 članova.
Njihovo vrbovanjе se vrše preko ilegalnih sastanaka i obreda, preko raznih časopisa, brošura, knjiga i letaka koji se dele svakodnevno na ulici i od vrata do vrata. Zbog tog poremećenog sistema društvenih vrednosti, mnogi mladi ljudi, na primer, spremni su da za novac dele letke ili pristupe nekoj sekti, kako bi na taj način zaradili ili pronašli svoj put u život.
– Sekte vrbovanju svojih članova i sledbenika pristupaju studiozno, pri čemu koriste razne mentalne manipulacije i služe se i psihoaktivnim supstancama za ostvarivanje svojih ciljeva – kaže stručnjak za sekte Dimitrije Pastulović, autor knjiga “Sekte i mentalna manipulacija” i “Horor pred našim vratima” – To su opasne, destruktivne grupe sa “surovim ritualima” koji se po članove neretko završavaju i tragično.
Zavisno od svog porekla i svojih “učenja” postoje četiri vrste sekti. Pseudohrišćanske sekte su one koje su se odvojile od zvanične hrišćanske crkve. Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte su prenele i prilagodile hinduizam i budizam na Zapad. Sinkretističke sekte su mešavina raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, okultizma i magije. I satanističke sekte, propovedaju Satana kao boga kome se klanjaju i prinose krvave žrtve.
Najozloglašenije sekte u Srbiji su Red istočnjačkog hrama (OTO), Satanistička crkva, Crna ruža, Red vukodlaka, Vatra pakla. Pre 12 godina policija je u Belom Potoku čak našla kuću u kojoj su se odvijali satanistički rituali, sa spiskom političara za odstrel.
– Najviše sekti ima u Beogradu, potom u Vojvodini i Raškoj oblasti. Samo u Novom Sadu ih je oko 60, dok u Sandžaku ima oko 600 vehabija, od kojih se neki bave političkom indoktrinacijom mladih, ali i trgovinom ljudima – tvrdi dr Miroljub Jevtić.
Sekte su nastale odvajanjem od matičnih crkava i stvaranjem svojih verskih načela. Tako su se baptisti odvojili od luteranaca, Jehovi svedoci od baptista. Satanisti su pokret zla, koji ne prihvataju načela hrišćanstva i predstavljaju u Srbiji najopasniju versku grupu. Članovi sekte “Crna ruža”, na primer, pečena testa natapaju krvlju životinje i jedu, a posle upotrebe narkotika, orgijaju. Uslov za prijem je da se prespava u grobnici uoči sahrane nekog pokojnika. Među članovima ima i čitavih porodica sa decom. U beogradskoj gimnaziji “Sveti Sava” samoubistvo je izvršilo dvoje učenika za koje se veruje da su bili sledbenici Crne ruže.
Svoje sektaško opredeljenje Robert Hej satanista i ubica iz Bečeja iskazivao je na društvenim mrežama. Krvave obrede posvećene đavolu vršio je noću. Ritualno je ubijao životinje. Zaklao je svoju mačku i psa. Za sebe je tvrdio: “Ja sam najzgodnije zlo koje gazi ovo tlo”
Kako se tvrdi u optužnici Hej je u novembru 2014. godine ubio svog rođaka Tibora Lakatoša, jer je hteo da napusti sataniste, pa je kao “izdajnik” brutalno kažnjen.
– Mislim da je ovo ubistvo tek početak strašnih događaja i da bi trebalo da prestanemo da razmišljamo kao pojedinci, već kao društvo o opasnosti od sekti u Srbiji – kategoričan je Dinitrije Pastulović.
Povodom sve masovnije pojave sekti, čak su i arhijereji Srpske pravoslavne crkve u više navrata vernicima ukazivali na štetnost njihovog delovanja.
– Nije slučajnost da su se svi oni pojavili baš sada. Istorija hrišćanske crkve nam svedoči da su se oni pojavljivali onda kad je Crkva bila napadana i proganjana. Iza njih stoje određeni moćni centri, koji raspolažu velikim materijalnim sredstvima, što im omogućava da se šire sve više. Oni su antihrišćanski i antipravoslavno nastrojeni – poručuje SPC, која се pobunila nedavno i protiv seanse jedne sekte u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.
O slabostima u suprostavljanju sektama govori i dr Jevtić.
– U Srbiji ne postoji prava definicija i svest o opasnim sektama, pa se zato naše društvo slabo bori protiv ovih kriminalnih grupa. Jedino se SPC i par udruženja građana žrtava sektaša sa manje više uspeha neprestano bore protiv ovakvih sekti – zaključuje profesor Miroljub Jevtić.
Antrfile
UBISTVA I PROSTITUCIJA
Prema mišljenju policijskih stručnjaka delovanje sekti loše utiče na psihičko zdravlje sledbenika i dovodi do visokog stepena destrukcije s brojnim posledicama. Izaziva asocijalno ponašanje, ugrožavanje javnog reda i mira, skrnavljenje sakralnih objekata, ali i autoagresiju, otmice, pljačke nekretnina, razbojništva, trgovinu drogom i ljudima, prostituciju, silovanja i ubistva. Od 2007. do danas u smrt je odvedeno sedmoro ljudi.
Antrfile
SAJANTOLOZI U POLITICI
Na tvrdnje boraca protiv sekti da Sajantološka crkva u našoj zemlji ima političare u svojim redovima, profesor Jevtić odgovara: – Sajantelozi nisu sekta već posebna verska zajednica, koja se bavi politikom i ima za cilj “osvajanje” sveta, pa i Balkana. Taj cilj pokušava da ostvari prodorom u strukture vlasti i visoke politike.