• Prema podacima RZS posle popisa agrara, 2023. godine, u Srbiji sad ima 4.073.703 hektara raspoloživog zremljiša. Od toga fabrika pod otvorenim nebom trenutno poseduje 3.257.100 hektara;

• Prema podacima RZS Srbija je dva popisa ostala skoro bez 1,2 miliona hektara njiva, a cena oranica ide u nebo;

• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, a istovremeno su objavljene i polazne osnove za pripremu ovog propisa. Cilj je da se oblast komasacije uredi posebnim zakonom, sveobuhvatnije i efikasnije nego do sada, jer je usitnjenost parcela jedan od velikih problema domaće poljoprivrede;

• Komasacija zemljišta trebalo bi da omogući racionalnije korišćenje poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta, bolju organizaciju poseda, izgradnju infrastrukture, razvoj sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i efikasnije prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama;

FOTO Goran MULIĆ: Manje oranica u Srbijo, a cene sve više! Fabrika pod otvorenim nebom sad ima 3.257.100 hektara!

Republički geodetski zavod prvi put je, po metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta.

• Prema podacima RZS posle popisa agrara, 2023. godine, u Srbiji sad ima 4.073.703 hektara raspoloživog zremljiša. Od toga fabrika pod otovorenim nebom trenutno poseduje 3.257.100 hektara;
• Prema podacim RZS u Srbiji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga je 506.323 porodičnih, a 2042 pravnih lica i preduzetnika.  Inače, prema anketi RZS iz 2018. godine u Srbiji je tada postojalo 564.541 gazdinstvo.
• Od ukupnog broja gazdinstava, sad se stočarstvom bavi njih 313.495;

• Prema podacima RZS u Srbiji sad ima:

• 698.871 grlo goveda;
• 2.403.991 grlo svinja;
• 1.684.013 grla goveda;
• 14.509.387 grla živine;

Ovako mali broj stoke je i uzrok što je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet. Tome da se doda da je izgubljen semenski suverefenitet. To j nešto najteže što treba sad da se leči u Sribji. To se nije dogodilo preko noći, niti može da se izleči brzo!

A, zemlja koja izgjuboi semenski i prehrambsenoi suvserentiet gjuiboi i ekonomsku funkciju svog sela,a vremenom i sposobnost da odličuje o sopstenoj bjudućnsoti, navodi se u novoj Strategkiji poljoprkivrede i ruralonaog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine.

Ta nova strategijazato predvkiđa obnvou domaće proizuvodnje inputa, jačanje stočarswtva i povećanje dodate vrednolsti kroz peradju hrane, ali stručnajavnsot postavlja pitanje koliko su ti cilejvi realni bez  ozbiljnih sistemskih promena. 

• Prema podacima istog izvora prosečan broj članova i stalno zaposlenih na svakom gazdinstvu je 2,2 lica.Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, a istovremeno su objavljene i polazne osnove za pripremu ovog propisa.
• Cilj je da se oblast komasacije uredi posebnim zakonom, sveobuhvatnije i efikasnije nego do sada, jer je usitnjenost parcela jedan od velikih problema domaće poljoprivrede.
• Komasacija zemljišta trebalo bi da omogući racionalnije korišćenje poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta, bolju organizaciju poseda, izgradnju infrastrukture, razvoj sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i efikasnije prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama.
• To znači da se u primarnoj poljoprivedi nalazi ukupno 1.150.65 lica. Prema anketi iz 2018. godine bilo ih je više za 14 odsto ili čak 1.336.714. To znači da je sad manje gazdinstava za 186.061!
•  Za jednu deceniju i broj farmi u jednoj deceniji manji je za 62.000!
• Popis je pokazao da je prosečna starost svakog nosioca poljoprivredngo gazdinstva 60 godina.Od ukupnhgo bro hja 77 osto su vlasnici muškarci, a 23 odsto žene. TGek svaki 11 nosilac gazdinstva amladjo je od 40 godina!
• Prosečno gazdinstov u Sribji  je veličine 6,.4 hektara. U proseku na svakom gazdinstvu se nalazi po jedna krava, pet svinja, tri ovce tri košnice i 43 živine! 

Podaci pokazuju da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, a da se domaće tržište postepeno približava evropskom proseku. Kako se prema obradivom zemljištu odnosimo i koliko danas vredi hektar oranice u Srbiji?

Agroekonomista Milan Prostran kaže za javnost da je obradivo zemljište strateški važno pitanje jer ga je sve manje, a potrebe za hranom sve veće. Prognozira da će takvo zemljište imati sve veću vrednost, a trenutno hektar oranica u Srbiji u proseku košta 9.600 evra.

• Postoje i ekstremi. Na primer, hektar njive oko Bačke Topole prodat je za čak 120.000 evra. Prostran ističe da su različiti razlozi za ovako visoke cene., a u okolimni Čeneja kod Novog SDa čim se čuje da se pšrodaje nudi se po 100.000 evra!

Najatraktivnija ravnica

U Srbiji je, ističe, atraktivna ravnica – Vojvodina, Stig i Mačva. Postoje, međutim, delovi zemlje u kojima uopšte nema prometa jer postoji tradicionalna veza sa zemljištem i tamo se ono ne prodaje, već se čuva za naredne generacije i eventualno daje u zakup.

Takva oblast je, na primer, Istočna Srbija, ili ako se ide prema Kučevu, Petrovcu na Mlavi.

Loš odnos prema obradivom zemljištu Agroekonomista Milan Prostran smatra da se u Srbiji loše odnosimo prema ovom sektoru, počevši od države.

• Prema podacima Republičke uprave za zemljište, država u svom posedu ima 394.000 hektara, od kojih u zakup daje 250.000 hektara. Međutim, pitanje je u kakvom se stanju to zemljište vrati posle zakupa!

“Čini se da je državi bitnije 50 miliona koje dobija od zakupa, nego odnos prema zemljištu”, rekao je Prostran ukazujući na to da opada kvalitet – humuski sloj je sa pet odsto došao na svega  dva odsto.

• Da bi se vratio jedna santimeetar izgubljenog humusa trebga da pro]e 100 godina!

Poručuje da se mora uraditi ozbiljna strategija kako sačuvati taj sektor.

• Srbija je između dva popisa smanjila kapacitet raspoloživog zemljišta za 1.200.000 hektara, a korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 180.000 hektara. (B.GULAN)

Uskoro, manje rascepkanih njiva!

Foto arhiva MPŠV: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede počelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, a istovremeno su objavljene i polazne osnove za pripremu ovog propisa.

Cilj je da se oblast komasacije uredi posebnim zakonom, sveobuhvatnije i efikasnije nego do sada, jer je usitnjenost parcela jedan od velikih problema domaće poljoprivrede.

• Komasacija zemljišta trebalo bi da omogući racionalnije korišćenje poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta, bolju organizaciju poseda, izgradnju infrastrukture, razvoj sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i efikasnije prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama;

Šta je komasacija i zašto je važna

Komasacija je postupak kojim se veliki broj usitnjenih, nepravilnih i razbacanih parcela preuređuje tako da vlasnici dobiju funkcionalnije zemljišne celine.

U praksi to znači da poljoprivrednik, umesto nekoliko malih parcela na različitim lokacijama, može da dobije veći i bolje oblikovan posed koji je lakši za obradu.

Takvo uređenje posebno je važno za modernu mehanizaciju, jer traktori, kombajni i druge mašine mnogo efikasnije rade na pravilnijim i većim parcelama.

Manje rascepkan posed znači i manje gubljenja vremena na prelazak sa njive na njivu, manje potrošnje goriva, lakšu primenu agrotehničkih mera i bolju organizaciju proizvodnje.

Novi zakon treba da otkloni probleme iz prakse

Ministarstvo navodi da je donošenje posebnog zakona potrebno zbog nedostataka koji su uočeni u dosadašnjoj praksi.

Dosadašnji postupci komasacije često su bili složeni, spori i administrativno zahtevni. U pojedinim sredinama problemi su nastajali zbog nejasnih procedura, dugog trajanja postupka, nerešenih imovinskih odnosa ili nedovoljne informisanosti učesnika.

• Novim zakonom trebalo bi da se obezbedi veća transparentnost, efikasnija organizacija i bolja zaštita prava svih učesnika u postupku komasacije;

To je posebno važno jer komasacija direktno utiče na imovinu poljoprivrednika. Zbog toga postupak mora biti jasan, pravedan i dovoljno otvoren da vlasnici zemljišta znaju šta dobijaju, šta se menja i kako se štite njihova prava.

Bolji pristup parcelama i razvoj infrastrukture

Jedan od važnih ciljeva novog zakona biće unapređenje poljoprivredne infrastrukture.

Komasacija nije samo premeštanje i ukrupnjavanje parcela. Ona često uključuje i planiranje atarskih puteva, kanala, prilaza njivama, sistema za odvodnjavanje i drugih elemenata koji omogućavaju da zemljište bude bolje iskorišćeno.

Za poljoprivrednika je pristup njivi jednako važan kao i sama površina. Parcela koja nema dobar put, koja je nepravilnog oblika ili do koje se teško dolazi, skuplja je za obradu i manje pogodna za ozbiljnu proizvodnju.

Uređenjem zemljišta mogu se stvoriti uslovi da se lakše koriste savremene mašine, da se smanji gaženje useva i da se proizvodnja bolje organizuje.

Važno i za navodnjavanje i odvodnjavanje

Ministarstvo posebno ističe da će nova zakonska rešenja biti usmerena i na razvoj sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.

To je jedna od ključnih tema za srpsku poljoprivredu, jer se proizvođači sve češće suočavaju sa ekstremima — od dugih sušnih perioda do obilnih padavina i zadržavanja vode na parcelama.

Na rascepkanim i nepravilno raspoređenim parcelama mnogo je teže planirati ozbiljan sistem za navodnjavanje. Isto važi i za odvodnjavanje, čišćenje kanala i upravljanje viškom vode.

Jer, kada su parcele funkcionalnije uređene, lakše je planirati zajedničku infrastrukturu i ulagati u sisteme koji koriste većem broju proizvođača.

• Zbog toga komasacija može biti važan alat ne samo za povećanje prinosa, već i za prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama;

Manji troškovi i efikasnija proizvodnja

Usitnjenost zemljišta direktno povećava troškove poljoprivredne proizvodnje.

Kada je posed rasut na više udaljenih lokacija, proizvođač troši više vremena, goriva i rada. Teže je organizovati setvu, zaštitu, đubrenje i žetvu, a svaka dodatna manipulacija povećava ukupne troškove.

• Komasacija može da pomogne da se proizvodnja učini efikasnijom, naročito u ratarskim krajevima gde se obrađuju velike površine i gde je mehanizacija ključna za rentabilnost;

Veće i pravilnije parcele mogu da doprinesu boljoj upotrebi savremenih tehnologija, precizne poljoprivrede, sistema za navodnjavanje i racionalnije primene đubriva i zaštitnih sredstava.

Zaštita prirodnih resursa

U najavi novog zakona Ministarstvo navodi i mere koje doprinose zaštiti prirodnih resursa.

To znači da komasacija ne bi trebalo da se posmatra samo kao tehničko preuređenje parcela, već i kao deo šireg upravljanja zemljištem, vodama i prostorom.

Dobro planirana komasacija može da omogući bolju zaštitu od erozije, racionalnije upravljanje vodama, očuvanje kanalske mreže, uređenje atarskih puteva i zaštitu delova prostora koji imaju ekološki značaj.

U vreme sve češćih suša, bujičnih padavina i degradacije zemljišta, način na koji se poljoprivredni prostor uređuje postaje sve važniji za dugoročnu proizvodnju hrane.

Transparentnost postupka biće jedno od ključnih pitanja!

Jedan od ciljeva novog zakona biće veća transparentnost postupka komasacije.

To je posebno važno jer se komasacija često doživljava kao osetljiva tema među vlasnicima zemljišta. Ljudi žele da znaju da neće izgubiti vrednost svog poseda, da će postupak biti pravičan i da će dobiti zemljište odgovarajućeg kvaliteta i položaja.

Zato će za uspeh novog zakona biti važno da postupak bude jasno objašnjen, da učesnici imaju uvid u planove i da postoji efikasan način zaštite prava i rešavanja prigovora.

• Komasacija može doneti veliku korist, ali samo ako se sprovodi uz poverenje vlasnika zemljišta i jasna pravila;

Polazne osnove dostupne na sajtu Ministarstva

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je polazne osnove za izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta.

To je početni korak u pripremi zakona, što znači da konačna rešenja još nisu usvojena.

U narednom periodu očekuje se izrada nacrta, nakon čega bi trebalo da usledi javna rasprava i mogućnost da zainteresovana javnost, stručnjaci, lokalne samouprave i poljoprivrednici daju primedbe i predloge.

Za proizvođače je važno da prate ovaj proces, jer zakon o komasaciji može dugoročno uticati na način korišćenja zemljišta, uređenje atara i uslove poljoprivredne proizvodnje u mnogim selima.

Komasacija kao uslov za moderniju poljoprivredu

Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, ali usitnjenost poseda i loša infrastruktura u pojedinim područjima ostaju ozbiljna prepreka za veću produktivnost.

Novi zakon o komasaciji zemljišta trebalo bi da stvori osnov za efikasnije korišćenje zemljišta, smanjenje rascepkanosti parcela i bolje planiranje infrastrukture.

Ako se postupak sprovede transparentno i uz dobru zaštitu prava vlasnika, komasacija može postati važan instrument za modernizaciju domaće poljoprivrede.

Za poljoprivrednike to u praksi znači manje vremena izgubljenog između parcela, bolji pristup njivama, mogućnost navodnjavanja i odvodnjavanja, niže troškove i veću sigurnost proizvodnje u sve nestabilnijim .klimatskim uslovima. (Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede).

Za rešava nej ovih, ali I svih druguh problema u bolesnokim agraru Srbije, ostaje ključno pitanje hoće li nova Strategkija poljorpvirede Srbije ostati samno dokument? Jer, nova Strategiaj poljoprivrede Srbije donosi ambkicioyne ciljeve iprviput otvoreno govori o problemima koji su godinama gurani u stanu, aot je urušavanej stoačrstbva, semenarstva, degaadaciji zemlljišta i nestajanmju sela. Jer, RZS posle popisa agrara 2023. godine predviđa, ukoliko u Srbiji nedođe do korenitih reformi u agraru, do 2052. godine sa njih mapa će nestati ukupno 3.000 sela! Pitanje je da li će onda bez ssela moći da postoji i država. Jer, sad u fazi nesajanja u Sroibji čak 1.200 sela koja u većinji na spavanju imaju manje od po 100 stanovnika. Pa se već sad postavlja poitanje od stane analitičara i sociologa, da li će tada postoji i država bez sela, ili sa onima koja opstanu i ostanu, sa 5,2 miliona stanovnika, koliko će ih tada biti u Srbiji!

Zato i sad najveća dilema ostaje ta kao i kod prethodnih strategija u ovoj oblasti, da li će najavljene mere zaista biti sprovedene, ili će dokument ostati samo dekrarativni okvir, kao i mnogi do sada u ovoj oblasti, ali bez suštinskih promena. Jer, kako upozoravaju analitičari u ovoj oblasti, selima  Srbije, a prema Ustavu Srbije, to su naseljena mesta (ima ih 4.720), više nisu potrebna obećanja za sutra  Hoće, to bolje suta da osete već danas! Već danas im je potreban sistem koji će da funkcioniše dugoročno, nezavisno od političkkih ciklusa i promena listopadnih ministara. Jer, sadašnji ministar agara u Srbiji je od 2000. godine do danas 17 po redu! On je jedini u tu fotelju seo drugi put u tom periozu. Ako su uzme u obzir da Zadružni savez Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina i da je do sad imao samo 12 predsednika! Onda se vide i problemi u agraru Srbije,  kako su radili listopadni ministri poslednje dve i po decnenj. Jer, su u fotelji ostajali  u proseku samo 14 meseci!

                                                                                                                                        B. GULAN