Doktor Mihailo Vukas iz Geteborga

• Akademija „Ivo Andrić“ iz Beograda uručila osam Andrićevih povelja znamenitim umetnicima, među kojima je i Mihailo Vukas iz Švedske

U svečanoj sali Udruženja književnika Srbije u Beogradu dodeljene su Andrićeve povelje, koje svake godine uručuje Akademija „Ivo Andrić“. Nagrade su dobili publicista, Miloje Popović Kavaja, doktor Pavle Kovačević, pisci Zoran Milojević, Milan Pađan, Dara Trifović i mlada Ana Magda. Među laureatima je i doktor Mihailo Vukas iz Švedske.

• Doktor Mihajlo Petra Vukas je svojim delima „Suza iz oka kanula – zašto“ i „Sudbina istine“ je ispisao manirom Dostojevskog i Hemingveja. Zažeo je u ovim delima lična iskustva švedskog gastarbajtera, ali i srpskog patriote i humaniste, koji je lečio narod i u miru i u ratu. Njegova pisana reč je prepuna osećanja, dramatike i iskreno unosi nemir i zadovoljstvo kod čitaoca – rekao je dodeljujući ovu Andrićevu nagradu predsednik akademije Radomir Smiljanić.

Knjiga u pet tomova “Suza iz oka kanula – zašto”  je biografija doktora Vukasa, njegova priča o porodici, odlasku u Švedsku iz Srbije, ali i o radu sa srpskim klubovima i udruženjima u Skandinaviji. Doktor Vukas je kardio hirurg, univerzitetski profesor, prvi srpski mason u Skandinaviji  I jedan od osnivača srpskog kluba “Sinđelić” u Geteborgu.

• Rođen je u Nišu Diplomirao (1963) na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalizirao torakalnu hirurgiju u Univerzitetskoj bolnici u Geteborgu (1976) u Švedskoj i potom i opštu medicinu (1998). Doktorsku disertaciju je odbranio 1977. na Geteborškom univerzitetu. Bio je na stručnim usavršavanjima u Stokholmu, Cirihu, Parizu, Lajdenu i Los Anđelesu. Radio je krajem šezdesetih kao lekar opšte prakse na specijalizaciji u Domu zdravlja Voždovac i potom predavao anatomiju u Srednjoj medicinskoj školi za fizioterapeute u Beogradu. Od 1968. bio je hirurg opšte hirurgije u mestu Molndal u Švedskoj, potom torakalne hirurgije u Geteborgu i od 1986. u Hjart-Lung centeru u Geteborgu – rečeno je na svečanoj sednici Akademije „Ivo Andrić“.

Radomir Smiljanić dodeljuje Andrićevu povelju dr Mihailu Vukasu

Držao je praktičnu i teoretsku nastavu studentima na Medicinskom fakultetu  u Geteborgu. Bio je gostujući profesor na Medicinskom fakultetu  u Kragujevcu i predavač kardiovaskularne hirurgije na postdiplomskoj nastavi u Geteborgu. Počasni je član MASLD. Učestvovao na mnogobrojnim stručnim, nacionalnim i međunarodnim kongresima. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova.

– Višegodišnji član je rukovodstva srpskih i jugoslovenskih udruženja u Švedskoj, predsednik Regionalne organizacije Svetske srpske zajednice za Skandinaviju; osnivač Informativnog centra Srbije za Skandinaviju, Srpske Nacionalne akademije za Skandinaviju. Bio je organizator zvanične posete SLD Švedskom lekarskom društvu i Crvenom krstu Švedske, delegacije Skupštine Republike Srbije 1990. Predsednik Jugoslovenskog saveza, osnivač Srpskog lekarskog društva i odbora Sabora srpskog ujedinjenja 1993. u Švedskoj. Predsedavajući Prve i Druge konferencije srpskih humanitarnih organizacija u dijaspori u Beogradu, potpredsednik Gimnastičkog saveza Jugoslavije. Ekspert je Medicinske komisije Gimnastičke federacije sveta (FIG) i šef delegacije saveza na Kongresu FIG na svetskim prvenstvima u Lozani i Berlinu – kaže predsednik akademije Radomir Smiljanić.

Kada se doktor Mihailo Vukas kao pisac odlučio da ispiše svoju ratnu biografiju učinio je to u dva toma svoje “Sudbine istine”. Želeo je da razdvoji vreme SFRJ i JNA, pravne države i prave vojske, od perioda spasavanja razbijene zemlje na komade koji su trebali da budu država u periodu haosa i hajdučije. U oba ta vremena autor je bio humanista, lekar, sanitetlija, spasilac života, čovek brži ili sporiji od smrti.

Njegov smisao ovog romana u dva dela jeste da je istini  najbliža priča preživelih očevidaca, pa se zajedno sa vozačom Mićom stavio u ulogu vidaoca rata za uništenje Jugoslavije i srpskih država.

– Godine 1991. branio sam Jugoslaviju. Bio sam svedok krvavog razbijanja zemlje bratstva i jedinstva i humaniste koji se bori protiv zla pod žigom crvenog krsta. Kao lekar, sanitetlija, borac za život, osećao sam se nemoćnim jer nisam mogao da spasem ni narod, ni državu. Kao vojnik poštovao sam red i rad i činove, jer je postojao sistem odbrane i hijerarhije. U drugom ratu 1992. branio sam od smrti Srbe u BiH, u haosu međunacionalne mržnje i pokolja, kada je hajdučka vojska stalno bila u jurišu. To vreme sam doživeo kao povratak u šesnaesti vek kada su ljudi nabijani na kolac i pečeni na ražnju. Trebalo je sve to preživeti, ostati mentalno zdrav i opisati zlo neviđeno – rekao nam je dr Vukas.

U ovoj njegovoj knjizi osećaju se zadah smrti, zlosutna mržnja, životinjski nagoni, ali i ljudska nada ka spasenju.

Ta sirovost ljudi i života uhvaćena je u pero autora. Ona daje snagu ovom svedočanstvu toliku da mu se veruje i da se poštuje. „Sudbina istine“ ta dva rata i stradanja u njima, koja se kretala od poraza do pobede, od smrti do života, je u suštini opisana kao neminovnost opstanka u balkanskom paklu.

• Drago mi je da sam dobio Andrićevu povelju. Trudiću se da sledimi tradiciju našeg nobelovca i da i dalje opisujem život mog naroda, kako u otadžbini, tako i u dalekom rasejanju – rekao je primajući ovo prznanje doktor Mihilo Petra Vukas, srpski patriota iz Geteborga.