MARDARIJE NOVI SRPSKI SVETAC

Srpska pravoslavna crkva u SAD slavi

mardarije

 

  • Ivan Uskoković, koji je u maju 2015. proglašen za sveca SPC, a tokom jula njemu u čast u Americi se održava veliki crkveni i narodni sabor

Marko Lopušina

 

– Prvi vladika američko-kanadski i novokanonizovani srpski svetitelj Mardarije libertvilski okupiće oko svog imena i dela vernike Srpske pravoslavne crkve i srpski narod iz čitavog sveta u Čikagu tokom jula meseca. Biće to najveća srpska svetkovina u manastirima Sveti Sava i Gračanica pored Čikaga, na kojoj će prisustvoivati i patrijarh srpski Irinej.

Ovu vest javio nam je iz Milvokija vernik i biznismen Bo Dražević, koji će sa porodicom da učestvuje na ovom crkvenom i narodnom saboru. Zvanično skup je na sajtu Eparhije srednjo-američke i novogračaničke najavljen kao

Konferencija “Život i vreme svetog Mardarija”. Glavni domaćin konferencije biće episkop Longin. Na ovom skupu će se govoriti o ulozi svetog Mardarija libertvilskog u formiranju SPC u SAD i Kanadi, o ulozi Rusije i njene crkve u stvaranju srpske kolonije u Severenoj Americi, kao i o ulozi SPC danas u srpskoj emigraciji.

Konferencija će se održati u manastiru Sveti Sava u Libertivilu i na njoj će govoriti patrijarh srpski Irinej, koji će održati i liturgiju. Trećeg dana ovaj skup će prerasti u srpski saborni sabor u porti drugog manastira Gračanica, koji će biti okončan velikim muzičkim i folklornim festivalom.

 

mardarije_uskokovic_1889-1935

 Mardarije_Uskoković_1889-1935.

  • Slaveći svetog Mardarija SPC i njeni vernici slave slogu i jedinstvo srskog naroda iz matice i emigracije, a posebno srpskih vernika na tlu Severne Amerike – kazao nam je Bo Dražević, jedan od uglednih Srba iz Milvokija.

Sveti Mardarije Crno­gor­ski ka­lu­đer Mar­da­ri­je rođen je kao Ivan Us­ko­ko­vić 1889. godine u Pod­go­ri­ci. Nižu gi­mna­zi­ju zav­ršio je u Be­o­gra­du. Na pre­po­ru­ku žič­kog epis­ko­pa Save De­čan­ca, zamonašen je 1907. u ma­na­sti­ru Stu­de­ni­ca pod ime­nom Mar­da­ri­je. Ru­ko­po­lo­žen je u čin đa­ko­na i po­slat od stra­ne Sve­tog ar­hi­je­rej­skog si­no­da na školovanje u Ru­si­ju. Bo­go­slo­vi­ju je zav­ršio 1911. Če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je Mar­da­ri­je je zav­ršio i du­ho­vnu aka­de­mi­ju u Pe­tro­gra­du, gde je po­stao sin­đel i kli­rik Rus­ke pra­vo­sla­vne crkve.

Ruska crkva je odlučila da pošalje u Ameriku kandidata ruske akademije, sinđela Mardarija Uskokovića i 17. jula 1917. dala mu je ruski pasoš. Mardarije je postavljen za šefa Srpske duhovne misije sa zadatkom da „sazove Srpski crkveno-narodni sabor sveštenika i naroda, radi organizovanja samostalne Srpske pravoslavne crkve u Americi”.

Po do­las­ku u Ame­ri­ku, u maju 1917, sin­đel Mar­da­ri­je je obišao sve srpske parohije i jeromonahu Aleksiju Saviću u Pitsburgu napisao pismo u kome ga obaveštava da je u „Ruskoj crkvi izvojevao da naša Srpska crkva dobije samostalnost. Od sada je sudbina naše crkve u našim rukama…”

Srpski crkveno-narodni sabor sveštenika i naroda na kome je razmatran položaj Srpske duhovne misije, odnosno Srpske pravoslavne crkve u Americi, održan je 25. februara 1919. u Klivlendu. Na saboru je učestvovalo 12 srpskih sveštenika i 267 delegata srpskih parohija, koji su sinđela Mar­da­ri­ja pro­i­zve­li u ar­hi­man­dri­ta i iza­brali ga za epis­ko­pa Srpske pra­vo­sla­vne crkve u Americi i Kanadi. Za sedište prve srpske episkopije određen je Čikago, u kome je novi episkop 27. februara 1919. održao prvu konferenciju.

mosti-svetog-mardarija

 Mardarije_Uskoković_1889-1935.

Prva Srpska pra­vo­sla­vna epar­hi­ja u SAD i Ka­na­di je, odlu­kom Sve­tog ar­hi­je­rej­skog sa­bo­ra od 1921. godine, formalno prim­lje­na pod srpsku ju­ri­sdik­ci­ju Kraljevine SHS. Međutim, zbog nedostatka novca, sinod nije pune četiri godine odredio ko će biti „episkop amerikanski”. To su iskoristili Rusi i Crnogorci, da ojačaju svoj uticaj na Srpsku crkvu u Americi, pa je sinod morao da reaguje. Ulogu episkopa je, kao administrator eparhije, preuzeo patrijarh srpski Dimitrije, koji je za svog arhijerejskog zamenika odredio vladiku Mardarija.

Uskoković se vratio u Čikago u prvoj polovini 1923. godine, ali nije odmah ozvaničen kao episkop, jer je jedan deo sveštenstva i inteligencije očekivao da to bude vladika Nikolaj Velimirović. Rasprava oko Uskokovića i Velimirovića kao prvog episkopa Srpske crkve u Americi potrajala je sve do jesenjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora 1925. godine. Tada je za episkopa Srpske crkve u Americi izabran Mardarije Uskoković, koji je imao i podršku zvanične državne diplomatije.

Ar­hi­man­drit Mardarije hirotonisan je za episkopa američko-kanadskog, kako je glasila njegova službena titula, u Beogradu 12. aprila 1926. U svojoj 36. go­di­ni ži­vo­ta budući epis­ko­p ame­rič­ki Mar­da­ri­je je još 1923. pokušao da ispuni želju srpskog naroda i vladike Nikolaja Velimirovića da se „u Americi osnuje bar jedan manastir, koji bi bio i sanatorijum za slabunjavu decu i odrasle oslabele ljude”.

Mardarije je uz  po­moć ame­rič­kih pri­ja­te­lja, drža­vnih pred­sta­vni­ka, kao i Srba i sveš­ten­stva iz Ame­ri­ke, koji su sakupili 15.000 dolara, ku­pio 33 ekra zemlje u Li­ber­ti­vi­lu, čet­rde­se­tak mi­lja se­ver­no od Či­ka­ga. Trećeg septembra 1923. osvećeni su temelji manastira Sveti Sava i počela je njegova izgradnja. Tom činu prisustvovalo je preko „dve hiljade duša Srba iz raznih krajeva Amerike”.

Po­slo­vi oko ma­na­sti­ra su teš­ko na­pre­do­va­li. Ra­zlo­zi su bili po­če­tak eko­nom­ske de­pre­si­je, za­tim ot­por koji su neki Srbi pru­ža­li zbog toga što je Mar­da­ri­je, navodno, imao dug, što je crkvenu imo­vi­nu držao na svom ime­nu, što još zvanično nije bio episkop. Njegovi kritičari ispevali su mu pogrdnu pesmu: „Mardarije crkvu gradi, a umire od gladi!”

Po arhitektonskom stilu manastir predstavlja stari gradski hram sa 12 malih kubeta, koji simbolizuju 12 anđela, i trinaestim kubetom, koje predstavlja Isusa Hrista. Osam ikona uradio je Uroš Predić. Vitraži na manastirskim prozorima delo su italijanskog majtora Tonelija. Manastir danas ima status američke kulturne baštine.

Da bi se ma­na­stir Sveti Sava spa­sao, jer su dugovi narastali na 36.000 dolara, i dru­ge epar­hij­ske stva­ri ure­di­le, epis­kop Mar­da­ri­je je sa­zvao Prvi srpski crkve­no-na­ro­dni sa­bor 29. maja 1927. u Či­ka­gu. Mihailo Pupin je priložio 25.600 dolara iz svog Škol­skog fon­da. Time su pokriveni ma­na­stir­ski du­go­vi, kada je samo imanje već dostiglo tržišnu cenu od oko 50.000 dolara.

Episkop Mardarije je zbog toga Mihaila Pupina pozvao da na svečanom osvećenju i otvaranju manastira 7. septembra 1931. bude kum crkve Sveti Sava. Pupin je zbog lošeg zdravlja odbio taj poziv. Kralj Petar II Karađorđević poklonio je crkvi pozlaćeni ikonostas urađen u hrastovini.

U vre­me svih ovih događaja, a posebno oko izgradnje manastira Sveti Sava u Libertivilu, epis­kop Mar­da­ri­je je obo­leo na plućima i ub­rzo umro u bolnici En Arboru, u državi Mičigen, 12. decembra 1935.

  • Odjednom je zaspao, kao čovek koji je prevalio težak i zamoran put – zapisao je u svom dnevniku njegov prijatelj Živojin Ristanović, koji je bio uz episkopovu postelju.

Ivan Uskoković, odnosno episkop Mardarije je 29. maja 2015. godine proglašen u hramu Svetog Save u Beogradu za sveca SPC. Kako je njegovo kanonizovanje zahtevalo i otkrivanje i čuvanje njegovih moštiju, to je obavljeno početkom maja 2017.  godine, uz blagoslov episkopa Longina, u crkvi manastira Svetog Save u Libertivilu. Otvaranjem groba otkriveno je da su mošti Svetog Mardarija netruležne.

Potom je telo Svetog Mardarija izvađeno za pregled i pranje svetih moštiju. Pažljivo su skinuti odežde i odelo, od kojih su neki delovi morali biti odsečeni kako mošti ne bi bile oštećene ili pomerene. Celom procesu je pristupljeno sa najvećim poštovanjem i pažnjom dok su sveštenici celo vreme pojali tropar Svetom Mardariju i druge pashalne himne.

Već tokom jula 2017. u čast svetog Maradija libertivilskog u Americi se održava veliki crkveni i narodni sabor, kojim će se slaviti Srpska pravoslavna crkva, prvi episkop američko-kanadski i srpski narod u matici i rasejanju.

Antrfile

 

         80 SVETACA

          Od osnivanja SPC 1219. godine do početka 21. veka kanonizacijom je 80 lica proglašeno za svetitelje. U 2017. se kao svetitelji proslavljaju patrijarh pećki Pajsije Janjevac, prepodobni Stefan Tronoški, sveštenomučenici mitropolit Vikentije Krdžić i iguman Vladimir Protić, prepodobni Jakov Novi Tumanski i 12. decemba sveti Mardarije.