Srbi u Rusiji doživljavaju veliko priznanje

princeza-jelena-majka-ivana-iv-groznog

Princeza Jelena majka Ivana IV Groznog.

VASKRSAVANJE CARA IVANA GROZNOG

 

  • Kada je u gradu Orelju podignut prvi spomenik i kada je predsednik V. Putin odao počast Ivanu Groznom ruski narod je dobio priliku da sazna da je on poreklom Srbin

 

Marko Lopušina

 

  • Zašto Rusija vaskrsava cara Ivana Vasiljevića Četvrtog?

Ovo pitanje je nedavno u Moskvi postavila profesorka Dina Kapaeva iz Škole modernih jezika na Tehnološkom institutu u Gruziji. Kao autor knjige “Proslavljanje smrti u savremenoj kulturi” je sebi dala za pravo da javno kaže kako se Rusi vraćaju u prošlost:

  • Dok je veliki deo sveta zauzet uklanjanjem spomenika ličnostima koje su sprovodile represiju, Rusi se kreću u suprotnom pravcu, podižući statue srednjovekovnim vojskovođama koje su bile poznate po svom despotizmu. Razumevanje ove obnove može baciti svetlo na politiku Rusije.

Povod za reagovanje ugledne profesorke, ali i dela intelektualne javnosti Rusije je podatak da je car Ivan Vasiljević Četvri, poznatiji kao Ivan Grozni posle pet vekova vaskrsao.

Oktobra 2016. godine, uz podršku ruskog ministra kulture Vladimira Medinskog, u gradu Orelju podignut je prvi spomenik u Rusiji caru Ivanu Groznom. Mesec dana kasnije, Vladimir Žirinovski, lider ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije Rusije, zatražio je da se Lenjinova avenija u Moskvi preimenuje u autoput Ivana Groznog. Već jula 2017. godine ruski predsednik Vladimir Putin odao je počast Ivanu Groznom u ime same vlasti, objavljujući da “najverovatnije Ivan Grozni nikada nikoga nije ubio, pa čak ni svog sina”. Kritičari Putina tvrde da to što je rekao nije istina.

Većina ruskih istoričara se slaže da je Ivan zaslužio još jedno ime koje mu je pridodato – Grozni.

  • Ne samo što je ubio svog sina i druge bliske srodnike, već je takođe naredio opričninu, državne čistke koje su terorisale Rusiju od 1565. do 1572. godine. Ivan Grozni je takođe glavni krivac za poraz Rusije u Livonijskom ratu, a njegova rđava vladavina doprinela je Smutnom vremenu i razarajućoj depopulaciji države – tvrde kritičari Vladimira Putina.

U dvadesetom veku Josif Staljin je pokrenuo moderni kult Ivana Groznog. Međutim, od sredine prve decenije 21. stoleća, Ruska evroazijska partija, politički pokret predvođen profašističkim mistikom Aleksandrom Duginom, okrenuo se gledištu da je Ivan najbolje oličenje “autentične” ruske tradicije: autoritarne monarhije.

  • Polemika koja se u Rusiji prošle godine povela o Ivanu Groznom otvorila je prvo proces njegove političke rehabilitacije i vaskrsavanja u javnosti, a drugo ruski narod je dobio priliku da sazna da je Ivan Gorzni bio poreklom Srbin. A to je za nas veliko priznanje – kaže Goran Radmanovac, srpski biznismen iz Moskve.

Ivan Gorzni je živeo u Moskvi od 1530. do 1584. godine. Bio je  Sin Vasilija trećeg, velikog kneza Moskve i kneginje Jelene Glinske, srpskog porekla. U trenutku očeve smrti 1533. imao je 3 godine i titulu velikog kneza. Njegov regent postaje majka Jelena Glinska Vasiljevna.

  • Postao je car Rusije 1547. godine. Imao je srpske pretke po muškoj liniji – „baba po ocu Sofija Paleolog, bila je čukununuka despota Dejana i Teodore Nemanjić, sestra cara Dušana”. Po ženskoj liniji – njegova baba po majci Ana Jakšić Glinska bila je “kćer vojvode Stefana Jakšića”, a njegova majka Jelena Vasiljevna bila je Srpkinja po majci. Baba i majka su ga upoznale sa srpskom tradicijom – tvrdi istoričar Dejan Tanić.

O uticaju bake Ane Jakšić na budućeg ruskog cara Ivana Groznog pisao je Milovan Vitezović:

“O njegovom obrazovanju starala se ona koja je obrazovala i njegovu majku, usadivši joj ponos, dostojanstvo i odlučnost, a što je i njemu sada prenosila sa srpskim duhovnim i državnim nasleđem, sa duhovnim i državotvornim učenjem Svetog Save, sa uzdizanjem Svete loze Nemanjića od Stefana Nemanje, sakupioca srpskih zemalja do cara Dušana Silnog, njegovog krunisanja u slavi,njegovih sabora i proglašenja Zakonika, ali i sa propasti Srpskog carstva i potresnom sudbinom kneza Lazara”.

Ivan Gorzni je vladao  37 godina (1547-1584).  U Rusko carstvo uveo je kult srpskog svetitelja Save Nemanjića. Sam car Ivan Četvrti je nadahnuo svoje istorijske naslednike, vladare carske Rusije da u najznačajnijoj ruskoj crkvi svih vremena Arhangleskom saboru u Kremlju, u kome bogosluži i ruski patrijarh Kiril, uz najveće ruske svece postave i tu danas stoje Sveti Sava, Sveti Simeon Mirotočivi i Sveti car Lazar.

  • Ikone Svetog Save i njegovog oca Simeona, rađene su od 1652. do 1666. godine u vreme vladavine cara Alekseja Prvog iz dinastije Romanovih. Sveti Sava i Simeon, sabiratelji srpskih zemalja, naslikani su u punoći svoje božanske misije. Pred grandioznim freskama veliki ruski knezovi molili se za duhovnu snagu i pobedu uoči svake bitke. Zbog fresaka izuzetne umetničke vrednosti, među kojima su i tri srpskih prosvetitelja i čudotvoraca, Arhangelski sabor je ruski spomenik nacionalne kulture – pojasnila nam je profesorka istorije i turistički vodič Elena Petrovna.

Ikone svetih Srba se nalaze u delu koji se odnosi na vladarske prethodnike cara Ivana Groznog, jer su oni duhovno bili povezani sa Srbima. Naime, Teodosijevo “Žitije Svetog Save” bilo je dobro poznato u ruskim crkvenim i državnim krugovima. I nije neskromno reći, da je naš sveroditelj i njegovo veličanstveno delo, to jest da je “Sveta Srbija” Nemanjića kao Savin duhovni porod – bila uzor i ideal onoga što danas zovemo “Svetom Rusijom”. Nije preterivanje reći da je uzor vladara-monaha čije su najveličanstvenije ovaploćenje upravo bili Nemanja i njegov sin, bili i ideal cara Ivana IV Groznog.

Primio je u Moskvi 1550. godine svetogorske monahe i od turskog sultana Sulejmana tražio da uzme u zaštitu manastir Hilandar. Šest godina kasnije hilandarsko bratstvo zatražilo je novu pomoć od cara Ivana Groznog.

  • Njihovi izaslanici, koji su došli u Moskvu, bili su bogato darivani crkvenim odeždama, ikonama, knjigama i novcem. Car je poklonio Hilandaru 300 rubalja, a carev brat knez Jurij Vasiljevič 50 rubalja. I narednih godina, sve do pred Ivanovu smrt, Hilandar će redovno dobijati pomoć od cara Ivana Groznog – zapisano je u pravoslavnoj istoriji.

Car Ivan je u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. U Moskvi je od vremena cara Ivana Groznog, pa do početka 19. veka, postojalo Podvorje manastira Hilandara. Zatim, od 1874. godine do Oktobarske revolucije delovalo je Srpsko podvorje uz blagoslov mitropolita Mihaila. Hram Podvorja svetog Kira i Jovana i Svetog Save, arhiepiskopa srpskog, sa samom zgradom Podvorja darovao je Srbima sam car.

 

Antrfile

 

SVETI SAVA IDOL

Nije preterivanje reći da je uzor vladara-monaha čije su najveličanstvenije ovaploćenje upravo bili Nemanja i njegov sin, bili i ideal cara Ivana IV Groznog.