Profesor Vlastimir Vujić je bio jedan od četiri dobitnika nagrade Tesline naučne fondacije iz SAD, koja se već osam godina, kao nastavljač misije najvećeg naučnika 19. i 20. veka Nikole Tesle, zalaže za ljude širom sveta, koji će svojim radom činiti dobro za druge i raditi za dobrobit celokupnog čovečanstva.

Zasluženim dobitnicima, nagrade su uručene u sklopu programa na konferenciji “Dan dijaspore” koja je po treći put održana na Univerzitetu “Singidunum” u Beogradu, a pozivnicu za ovaj svečani događaj je dobio i Portal “Naše Mesto”.

“Dan dijaspore postao je mesto susreta, razgovora, novih ideja, ali i rešenja za pitanja koja se tiču matice i dijaspore”, bile su pozdravne reči kojima je počela konferencija za čiju organizaciju su zaslužni Univerzitete “Singidunum” iz Beograda i Teslina naučna fondacija (SAD), uz podršku Fondacije Studenica (SAD), Srpskog narodnog saveza (SAD), Srpskog kulturno prosvetnog društva Prosvjeta (Austrija), Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, Matice iseljenika, Srpskog privrednog društva Privrednik i drugih.

Prisutnima se prvo obratio rektor Univerziteta “Singidunum”, prof. dr Mladen Veinović koji je ujedno i otvorio konferenciju. “Statistički pokazatelji kažu da danas u svetu živi 11 i po miliona Srba. U Srbiji 6.2 miliona, u Republici Srpskoj 1.2, u Crnoj Gori Srbi čine trećinu sa 182.000 stanovnika, a gotovo četiri miliona Srba, danas je u rasejanju. Srpski narod je rasut na pet svetskih kontinenata. Najviše nas ima u Sjedinjenim Američkim Državama, u Nemačkoj, zatim Austriji i Švajcarskoj, značajan broj Srba živi u Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj i Italiji. Srpska dijaspora nastala je još 1690. godine sa prvom Velikom seobom pod Arsenijem Čarnojevićem. Velike seobe Srba u 17. i 18. veku uzrokovala je politička situacija tadašnje Evrope. Danas statistike govore sledeće: prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je odlivom mozgova, na neslavno, veoma visokom mestu i iza nje su samo zemlje kao što su Burundia, Alžir i Haiti”, kaže Veinović i nastavlja sa zapažanjem da su migracije u Srbiji, danas u najvećem broju slučajeva karte u jednom pravcu. “Nije problem što ljudi odlaze jer mobilnost je osnova Evropske unije, problem je što se ne vraćaju i što nemaju dovoljno kontakta sa svojom zemljom, kada jednom odu”, dodaje prof. dr Mladen Veinović.

Nakon rektora, reč je dobio Miroslav Majkl Đorđević, predsednik Zadužbine “Studenica” iz San Franciska i jedan od najistaknutijih Srba u Sjedinjenim Američkim Državama. Miroslav Đorđević je osnivač i predsednik američke zadužbine “Studenica” koja već dve decenije stipendira studente i mlade talente u Srbiji i pod čijim pokroviteljstvom je stipendirano preko dve hiljade mladih lidera i profesionalaca. On je osnivač i prvi predsednik legendarne i verovatno najuticajnije organizacije koju je Srbija, odnosno njena dijaspora ikada osnovala, a ona nosi naziv “Kongers srpskog ujedinjenja”. Đorđević spada u najpoznatije biznismene u Americi i takođe je izvršni direktor kompanije Monad Financials. Tokom svoje značajne karijere, pretočio je svoje znanje i bogato iskustvo u brojne kreativne radove, među kojima je i njegova najnovija knjiga „Decenija iluzija 1990– 2000” objavljena 2016. godine.

Na trećem Danu dijaspore, Majkl Đorđević je pričao o aktuelnim problemima na relaciji dijaspora – matica i mogućim rešenjima. “Kao i većina dijaspora u svetu i naša dijaspora bi mogla da bude organski i trebalo da bude organski, neotuđeni deo naše nacije i srpskog naroda. Međutim, dolaskom na vlast komunizma 1944. godine, taj neotuđeni deo i priroda odnosa je nestao i dijaspora se smatrala neprijateljem. To je sve bilo i nastavlja da bude na ogromnu štetu srpske države i srpskog naroda”, kaže Đorđević.

Posle gosta iz Amerike, reč je imao i Zoran Radović, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je pričao o naučnoj i umetničkoj dijaspori, ali i o politici povratka.

U ime države, za govornicom su bili Nenad Nerić, državni sekretar iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Marko Milenković, državni sekretar iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Za kraj svečanog otvaranja i generalne sesije, prisutnima se obratio Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije koji je uručio nagrade i pohvalnice za doprinos saradnji matice i dijaspore.

Prvu nagradu, Teslin narod, odnosno medalju za dugogodišnji rad u Mađarskoj, za svoj rad na povezivanju Srba u regionu i matice, kao i za rad za svoju srpsku zajednicu u Mađarskoj i povezivanje sa radom i delom Nikole Tesle, dobio je prof. mr Vlastimir Vujić iz Budimpešte. “Ja sam vrlo prijatno iznenađen što mi je pripala ova nagrada, koju verujte, nisam očekivao, pogotovo što sam se malo i zabrinuo za podvlačenje crte, jer sam ove godine, 16. maja u Budimpešti u svečanoj sali “Tekelijanuma” dobio i nagradu za životno delo u novinarstvu, pre toga još jedna nagrada, ali na pitanje da li me ono obavezuje, isto sam iznenadio odgovorom. Ja isto i dalje radim!”, izjavio je profesor Vujić nakon uručenja nagrade.