Novi Sad: 23. Mar. 2020

Novi Sad za vreme bombardovanja
Korona virus koji je zahvatio ceo svet i zbog toga proglašeno vanredno stanje u Srbiji nije omelo Novosađane i stanovnike Vojvodine da se sećaju takođe teških trenutaka: početak agresije NATO-a na suverenu državu SR Jugoslaviju (Srbija i Crna Gora) 24. marta 1999. godine.
Kao i proteklih 20 godina, Novi Sad će i sutra (24. marta) po 21. put obeležiti sećanje na neshvatljivu i nerazumnu NATO agresiju na SR Jugoslaviju (Srbija i Crna Gora) i na poginule . Delegacija Grada Novog Sada prisustvovaće, po tradiciji, u kasarni „Jugovićevo“ komemorativnom skupu jedinica iz garnizona Novi Sad, povodom obeležavanja 24. marta, Dana sećanja na nevino stradale u NATO bombardovanju i početak zločina NATO alijanse na suverenu zemlju, članicu Organizacije Ujedinjenih Nacija. Pored predstvanika Grada Novog Sada vence na spomen obeležje položiće i predstavnici Pokrajine, delegacije garnizona Novi Sad, Organizacije rezervnih vojnih starešina Grada Novog Sada, SUBNOR-a Novi Sad i porodica poginulih pripadnika Vojske Srbije.

(A) Zgrada RTV-a Novi Sad
Da podsetimo: napadi na SR Jugoslaviju počeli su akcijom pod nazivom “Milosrdi anđeo” 24. marta 1999. godine nešto pre 20,oo časova po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane. Agresija NATO-a je započeta posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu i Metohiji u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine, a bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

(B) Žeželjev most je dugo odolevao bombama i projektilima

Vlada SR Jugoslavije je iste noći proglasila ratno stanje. Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo 2.500 ljudi (neke procene kažu čak 4.000) i to uglavnom civila. U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, a dan-danas se osećaju posledice bombi koje su punjene osiromašenim uranijom, a mnogi delovi Srbije još nisu bezbedne od zabranjenih (a korišćenih) kasetnih bombi…

(C) Noćno bombardovanje Novog Sada

Ukupna materijalna šteta se ceni na oko 100 milijardi dolara. Ondašnja vlast je zatražila nadokandu štete od članica NATO koja nikada nije isplaćena (!).

(D) Varadinski most
Novi Sad je u NATO agresiji često bio na meti aviona i dalekometnih raketa: više desetina puta bombardovana je Rafinerija, srušena su tri mosta – Most slobode, stari Petrovaradinski most i Žeželjov most, potpuno je uništena zgrada Radio Televizije Vojvodine iako po ženevskoj konvenciji mediji, škole i bolnice ne smeju biti meta vojnih napada…
Novosađani zato nikada ne mogu da zaborave NATO agresiju…

(E) Bomardovanje Rafinerije i Žeželjevog mosta

Novosadski fotoreporter pokojni Miljan Čubranović (sin našeg urednika Radomira) je prvi u svetu u aprilu 1999. godine, dok je još trajala agresija, izdao sa novosadskim “Stylosom” razglednice bombardovanja Novog Sada. Razglednice su priložene sa ostalim fotografijama sa naznakom: a,b,c,d,e .

(E)19.06.2002. Novi Sad Novosadsko kupalište je prepuno iako su radovi na obnovi mosta uveliko u toku. snimio: Miljan Chubranovic
Agresija SRJugoslavije je okončana 10. juna 1999., usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak u pokrajinu Kosovo i Metohiju međunarodnih vojnih trupa.
Radomir Čubranović
Fotografije: pokojni Miljan Čubranović