Pre 129 godina je Nikola Tesla prvi i jedini put posetio Beograd

        

Nikola Tesla po dolasku u Ameriku

Godišnjica jedine Tesline posete Beogradu

  • Nekoliko stotina Beograđana dočekala ga je na železničkoj stanici uz povike „živeo, živeo“. Tesla im je odgovorio: „Manje oduševljenja braćo!“

Marko Lopušina

       Nikola Tesla je danas najpoznatiji i najpopularniji Srbin u svetu. Ima 33 miliona poseta na Internetu i 33 spomenika i bisti u dvadeset država. U Srbiji je dan njegovog rođenja 10. juli progalašen za Dan nauke, a u Filadelfiji za Dan Nikole Tesle.

        U Beogradu ovaj srpski genije ima tri spomenika i 14 bisti. Beograđani misle da su se slabo odužili ovom geniju za uspeh i ugled srpskog naroda, koje Tesla čini svojim likom i delima, pa predlažu da se podigne i četvrti spomenik.

Kralj Aleksandar Obrenović dodelio je Nikoli Tesli Orden Svetog Save

       Navršilo se 129 godina od kako je Nikola Tesla prvi i jedini put posetio Beograd. Bilo je to 1, 2 i 3. juna 1892. godine, kada je Tesla primio Orden Svetoga Save od kralja Aleksandra Obrenovića.

       Naime, Tesla je u to vreme, dok je posećivao bolesnu majku u Gospiću, imao zakazanu posetu Budimpešti, što je Milovan Marinković, tadašnji predsednik Beogradske opštine, iskoristio da uputi delegaciju u Mađarsku sa molbom da Nikola Tesla: 

     “Učini čast prestonici svoga plemena, našoj varoši Beogradu da bude njen gost koliko mu bude vremena bilo na raspoloženju i da nam tom prilikom, ma i posredno, pomogne svojim u svetu priznatim znanjem, naročito u pitanju našeg električnog osvetljenja varoši”.

         Premda je Tesla delegaciju zamolio da mu u Beogradu ne prave svečani doček, te večeri 1. juna 1892. godine na železničkoj stanici u Beogradu okupilo se gotovo svako ime koje je nešto značilo. Uz njih nahrupila je i brojna omladina, a sve je uveličano vojnom muzikom i Akademskim pevačkim društvom “Obilić”.

       Ondašnja štampa je ovako opisala Teslu: 

      “G. Tesla je lep, crnomanjast čovek, malih tankih brkova, visoka i lepa stasa, vedra čela izgleda mlađi no što je; pri tome je vrlo prijatan i simpatičan, a njegov blag osmeh privlači čovaka da mu odmah pokloni svoje simpatije”

      Prolazeći kroz gužvu obožavalaca koja je usklikivala njegovo ime i vikala “Živeo, živeo”, Tesla je bio, reklo bi se, pomalo postiđen, pa se okupljenima obratio rečima:

           “Manje oduševljenja braćo”.

Obeležen je dan dolaska Nikole Tesle u Beograd

      Odmah sa stanice naučnika su ispratili do hotela “Imperijal”, gde je prenoćio i sutradan započeo niz sastanaka.

          Prvi u nizu susreta naučnik je imao sa Androm Nikolićem, ministrom prosvete i crkvenih poslova, a zatim je otišao u kraljev dvor (danas zgradu Skupštine grada Beograda) na audijenciju kod maloletnog kralja Aleksandra Prvog Obrenovića. Razgovor Tesle i kralja bio je veoma zanimljiv pa, iako je planiran samo kratak susret, njihova beseda o naučnim otkrićima Tesle trajala je čitav sat.

        Tesla se sreo sa prvim kraljevim namesnikom Jovanom Ristićem i ministrima sa kojima je razgovarao o svojim pronalascima, a zatim se kočijama provozao po beogradskoj kaldrmi. Naučnik je posetio i Veliku školu i Narodni muzej, a zatim se, uz obostrano oduševljenje, sreo i sa učenicima Velike škole.

       “Gospodo i braćo. Neobično sam ushićen oduševljenjem kojim me vi preusretate i oduševljenjem svojim kad se ja posle toliko godina moga bavljenja na strani u dalekom svetu daleko od svoje otadžbine, daleko od vas gospodo, moja mila braćo, nalazim ovoga momenta ovde, među vama.

Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više.

       Dešava se gospodo, da čovek, udaljen od svoje otadžbine zanet poslom kakvim se ja zanimam, po katkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga, gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da ga i neće i ne može nikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltaru srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast još više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine ja ponikao”, rekao je Tesla.

       Tesla je besedio o borbi naših predaka na Kosovu, koji su morali podleći otomanskoj sili i o tome da će nazadovanje koje naš narod ima u nauci usled tog poraza nadoknaditi samo jedan genije, jedan srećan trenutak koji će Srbe uvrstiti u red najobrazovanijih naroda.

       Na Kalemegdanu je priređen koncert Tesli u čast na kome su izvođeni srpski marševi, dela Stanislava Biničkog, Stevana Mokranjca, Josifa Marinkovića i Davorina Jenka. Tom prilikom prvi put je neki javni događaj prenošen telefonskim putem iz Beograda u Niš,

     Druženje je nastavljeno u večernjim satima u kafani kod Vajfertove pivare, gde je organizovan veliki banket. Prisustvovalo je više od sto zvanica, među kojima su bili ministri, profesori, predstavnici raznih korporacija i udruženja, opštinski odbornici i drugi ugledni građani.

      Odgovarajući na mnoge zdravice koje su mu bile upućene Tesla je rekao:

       “Gospodo i braćo. Ne bih bio Srbin i ne bih srpski osećao kad večerašnje veče ne bi računao u najsretnije i najdragocenije časove u životu. Od kako sam ostavio otadžbinu svoju i vinuo se u daleki svet, kao i svaki čovek, imao sam i uspeha i neuspeha i radosnih i mračnih, i sretnih i nesrećnih trenutaka. No opet za to mogu reći da mi je sreća bila naklonjena i da sam imao više radosnih no tužnih dana jer sam srazmerno za kratko vreme dostigao velike uspehe i dobitke.

        Ali, slobodno, bez ikakva preterivanja, mogu reći da nikad nisam bio zadovoljniji niti sam ikada osećao ovako slast uspeha kao što to osećam sad ovde u sredini vašoj i uz vaše priznanje, mila braćo moja.

        Kao i svaki mlad čovek, ja sam imao i imam puno planova, ideja, zamišljanja i ideala. Čovek se maša za hiljade stvari pa od hiljadu može biti samo jedna dobra, a od hiljadu dobrih samo jedna ostvariva. Goneći se za tim ostvarenjem moj je život bio neprestano trepetanje između agonije neuspeha i blaženstva uspeha. Ja sam se punih osam godina nosio i baktao s izvesnim idejama. Bivalo je doba kada sam bio sirotan, kad me je golemih napora stajalo da nabavim najpotrebnije stvari koje su mi nužne za opit…

         U svim tim trenutcima uspeha i neuspeha vazda me je krepila nada da će moj rad biti od koristi za Srpstvo, za moj mili narod, u kome sam rođen. Ja osećam mnogo više nego što mogu da kažem. Stoga vas molim da jačinu mojih osećanja ne merite po slabosti mojih reči. Istrgnut sam iz sred poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja koje me evo i ovde prate. U meni ima nešto što može biti i obmana kao što čeće biva kod mlađih oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune najslađa misao biće mi da je to delo jednoga Srbina. Živelo Srpstvo”.

                  Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle iz Muzeja u portu Hrama Svetog Save, gde bi večno bio sahranjen u srpskoj zemlji.

Antrfile

DRUGI DOLAZAK

        Drugi put je Nikola Tesla doputovao u Beograd, kada je njegov pepeo prenesen iz Amerike jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji.