Iz Budimpešte ekskluzivno za Štajerske novice Akademik Vlastimir Vujić
MAĐARSKI „MODEL“ ZA SVE ČLANICE EU I NATO!
Viktor Orban i Vladimir Putin u Moskvi 1. februara 2022. godine
I ako komplikovan, odnos Mađarske i Rusije nije važna tema predizborne kampanje za parlamentarne izbore u ovoj državi u aprilu! U ovom trenutku gotovo apsurdno zvuči činjenica da je i sam premijer Viktor Orban svoju političku karijeru počeo kada se pre 33 godine (1989!)žestoko zalagao za povlačenje sovjetskih vojnika iz Mađarske. Danas se od Orbana više ne može čuti nijedna reč o Mađarskom ustanku za nezavisnost 1956. i ruskim tenkovima koji su ga krvavo ugušili. Čini se da Orbanove pristalice u Mađarskoj menjaju mišljenje onako kako ga menja i njihov premijer!? Orban je 2013. poslednji put bio kritičan prema Rusiji, pa je tako mislila i većina njegovih birača. A kada je 1. februara ove godine „poslušno“ otputovao u Moskvu – to su zdušno podržali i njegovi simpatizeri!
Iznenađenje što su u razgovoru Putin i Orban sedeli za ogromnim dugačkim stolom, mađarski premijer na konferenciji za medije obrazložio je razlogom – epidemije korona virusa
Ipak, Mađari kontradiktorno vide ulogu predsednika vlade svoje zemlje (članice EU i NATO!), koji je u uslovima ozbiljne rusko-ukrajinske krize (koja nije viđena od kraja Hladnog rata) ovog meseca posetio rusku metropolu.
Opozicija Mađarske, koja Orbana naziva „Trojanskim konjem EU“ (neki čak i Putinovim „pekinezerom“), medijima su izjavili da je Viktor Orban u Moskvi Vladimiru Putinu rekao sve što je ovaj želeo da čuje! Došao je u „misiji“ mira i preneo poruku Evropske unije da ona ne želi da vodi rat, tvrde. Savetuje i drugim članicama Unije takav pragmatičan stav kakav ima Mađarska. A kada je reč o ekonomskim sankcijama, ruski mediji su sa zadovoljstvom preneli Orbanovo mišljenje da one više štete EU nego Rusiji?! Mađarski socijalisti Orbanu su spočitali još nešto. Dodali su mu ulogu minijaturnog „izviđačkog“ posrednika (proxy wars) iz vremena hladnog rata u državama Trećeg sveta (izraz je smislio Zbignjev Bžežinski, savetnik američkog predsednika Džimija Kartera za ratove i primirja u kojima se sile ne sukobljavaju direktno, već podržavaju finansijski i materijalno druge zemlje koje su u sukobu). Sada se to dešava u Ukrajini!
S druge strane, pristalice Orbana, njegovu posetu Moskvi okarakterisale su – istorijskom? On je bio „ledolomac“, kako su istakli, jer su se posle njega u diplomatske pregovore i dijalog uključile Francuska i Nemačka, potom i Velika Britanija. A dijalog budi nadu da se napetosti znatno mogu ublažiti, što je u skladu i sa nacionalnim interesima Mađarske (jer, treba se setiti, kada god je između Istoka i Zapada došlo do konflikta, „deblji“ kraj uvek je izvukla – Srednja Evropa!).
I analitičari se slažu u konstataciji da je glavni adut mađarskog premijera Orbana (uz multilateralnu spoljnu politiku koju vodi) – pragmatizam. Odnosno, da on radi samo ono što je za njegovu zemlju najkorisnije! I ako pod plaštom unijskog „mirotvorstva“, on je od Rusije dobio ono najvažnije što mu je jedino (i) trebalo – veoma povoljan gasni ugovor (čiji su uslovi znatno bolji od mnogih drugih kupaca ruskog prirodnog gasa). Prema sporazumu koji važi do 2036. godine, Mađarska će plaćati samo petinu cene zemnog gasa koja je trenutno na evropskom tržištu. Uz to, isporuke gasa na daljinu biće joj dodatno povećane milijardu kubnih metara! U dugoročnom ugovoru s Gaspromom još piše da će taj ruski koncern Mađarskoj gas isporučivati preko Srbije, odnosno Austrije – dakle, zaobilazeći Ukrajinu. Taj ugovor žestoko je naljutio ukrajinske zvaničnike koji su javno i glasno podvukli da je pomenuti sporazum Moskve i Budimpešte potpisan samo „da bi prkosio nacionalnim interesima Ukrajine i nastavio sa daljom degradacijom ukrajinsko-mađarskih odnosa“.
I dok napetosti oko Ukrajine eskaliraju, ostale tri države iz Višegradske grupe u kojoj je Mađarska – Poljska, Češka i Slovačka – podržavaju vojne napore NATO. Mađarska je, međutim, ostala izvan toga! Zbog mnogih prošlih nesuglasica s Ukrajinom (s kojom se na severoistoku i graniči), prevashodno zbog manjinskih i izbornih prava Mađara koji žive u toj zemlji – nije dozvolila povećanje vojnih efektiva Alijanse u Mađarskoj kao bezbednosnu podršku Ukrajini! Međutim, za sada nema dokaza da će Budimpešta zauzeti bilo kakav drugačiji stav od EU kada je reč o evropskoj bezbednosti! Premijer Viktor Orban, inače, održava redovne sastanke sa predsednikom Putinom još otkako je 2014. (po drugi put) postao premijer Mađarske. Pregovori o snabdevanju energentima uvek su bili ključni deo tih sastanaka, a višeslojna Orbanova poslovna politika, koja ima za cilj da Mađarskoj omogući da sama zadovolji sopstvene potrebe za energijom – koristi takođe i Kremlju! Zato je Budimpešta pre osam godina potpisala ugovor s ruskom državnom korporacijom za nuklearnu energiju Rosatom o proširenju NE u Pakšu u Mađarskoj. Projekat je finansiran iz kredita vrednog deset milijardi evra iz Rusije, a to je ujedno i ključni element kada je reč o poboljšanju poslovnih odnosa Rusije i Mađarske. Pre tog ugovora, Rosatom je radio na projektima širom sveta, ali nikada u Evropskoj uniji!
Na kraju, kažimo da je prošla, 2021. bila najbolja godina mađarsko-ruske bilateralne saradnje u poslednjoj deceniji. Broj ruskih turista koji su posetili Budimpeštu, Sentandreju i jezero Balaton povećan je za petinu, milion državljana Mađarske primilo je rusku antikovid vakcinu „Sputnjik“ (nova mađarska fabrika vakcina u izgradnji ima šest od sedam potrebnih dozvola da može da proizvodi i novu rusku vakciju „Sputnjik-lajt“), a u gigantskom terminalu „Zahonji“ biće osnovano mađarsko-rusko zajedničko preduzeće za špeditersko-logističku delatnost – kako bi se na ovaj deo Srednje Evrope proširio Istočni tip teretnog saobraćaja.
Antrfile
Logika hladnog rata
Od kada je anektirala Krim, 2014. godine, Rusija je pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država. Dodatne sankcije Moskvi su uvedene zbog slučaja Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionara koji se nalazi u zatvoru. Kremlj kaže da im „ne pada na pamet“ da uđu u Ukrajinu, ali da će braniti svoje interese. Vojne manevre jedne i druge strane treba tumačiti kao zveckanje oružja koje služi za – razuveravanje! TO JE LOGIKA HLADNOG RATA!
Ostaje Ukrajina, u kojoj su se sukobili američki i ruski interesi u Evropi. U strategiji vojnog okruživanja Rusije nakon okončanja hladog rata, koja za Zapad (a pre svega Vašington!) nikada nije prestala da bude neprijatelj, NATO je ušao u ruski „komšiluk“, na šta je Rusija uzvratila. Bivše sovjetske republike postale su teren za odmeravanje snaga dojučerašnjih hladnoratovskih rivala.
U nekoliko zemalja bivšeg Sovjetskog saveza postoje „zamrznuti“ sukobi, ratovi koji nisu završeni i koji mogu ponovo da se razbuktaju usled nekog incidenta ili političke odluke. Ukrajinski sukob je najosetljiviji, jer je Ukrajina veliki zalogaj u geopolitičkim igrama sa Rusijom. U sukobu koji traje od 2014. godine do sada je poginulo 13.000 ljudi, većina u borbama koje su vođene 2014. i 2015. godine. Zemlja je podeljena na „dve Ukrajine“, linija koja ih razdvaja duga je 427 kilometara!