Пише из Будимпеште: академик Властимир Вујић ексклузивно за Штајерске новице
Парламент Мађарске на Кошутовом тргу у Будимпешти
Фото: Раде Бакрачевић, Здравко Мајсторовић
Срби у Мађарској су историјска мањина која на угарском подручју живи готово пола миленијума. Највећи број њих данас – потомци су ВЕЛИКЕ СЕОБЕ из 1690.године – када је српски народ са територије Косова и Метохије, под вођством пећког патријарха АРСЕНИЈА III ЧАРНОЈЕВИЋА, бежећи од турске најезде населио просторе на којима је и сада присутан.
Српску заједницу, која по последњем попису становништва у Мађарској броји око 10.000 сународника, током протеклих векова од константно спровођене асимилације (готово свих мађарских власти!) сачувало је – ЋИРИЛИЧНО ПИСМО, ПРАВОСЛАВЉЕ, СРПСКИ ОБИЧАЈИ И ПОВЕЗАНОСТ СА МАТИЧНОМ НАЦИЈОМ ЧИЈИ СУ ДЕО УВЕК БИЛИ !
Свака српска црквена заједница је у Мађарској од 1948. године имала своју школу, а њиховим уједињењем у Помазу формирана је Окружна јужнословенска школа и ђачки дом (колегијум). Школа се 1954. године из Помаза преселила у Будимпешту и заједно са печујском Српкохрватском гимназијом добила статус Огледне школе
Српскохрватски језик, књижевност, историја и географија су се предавали на српском, а остали предмети на мађарском језику.
Једина државно призната национална установа на српском наставном језику са 13 разреда (осам + нулти + четири) званично је почела са радом 1. септембра 1993. године (имавши тада 152 ђака).
Две године потом – прикључен јој је Ђачки дом у улици Ружа, а 12 година касније и обновљени део Завода за питомце „ТЕКЕЛИЈАНУМ“ у Вереш Палне улици (у оба колегијума смештају се деца која похађају главноградску Српску основну школу и гимназију, а нису из Будимпеште и Мађарске).
Након прве четири године од школске самосталности (где се радило у изузетно тешким материјално – техничким условима), 1997. године рад је настављен у обновљеној згради на пештанском Тргу ружа – која пружила оптималне могућности за васпитање и образовање на матерњем, српском језику.
Данас, Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом „Никола Тесла“ (установа је име примила пре седам година) – има преко 700 школараца и по сили Закона, од пре три године, морала је постати двојезична Мађарско – Српска државна школа ! У Мађарској постоје још три српске школе. Све три су основношколске, у Ловри и Сегедину нижеразредна (од 1. до 4. разреда) а у Батањи – осморазредна.
Српска гимназија „Никола Тесла“ у Будимпешти, једна је од укупно три званично признате Средње школе Срба у комплетном расејању Срба у свету. Уз темишварску Српску гимназију „Доситеј Обрадовић“ у Румунији и загребачку Општу православну гимназију „Катарина Бранковић – Кантакузина“ у Хрватској!!!
И ако су услови у којима данас ради знатно модернизовани (ђаци уче по најсавременијим програмима, поред учионица има и специјализоване кабинете, школско – спортску салу, преко 40 ваншколских активности, стручне и културне везе са осталим народносним школама у Мађарској, и братским школама у матици…) –
„ТРНОВА РУЖИЦА“ СА ПЕШТАНСКОГ ТРГА РУЖА, како сам у броју 974 – 975 српског политичког двонедељника „СВЕДОК“ насловио причу о будимпештанској Српској школи „Никола Тесла“ – СВЕ ЈЕ ТО ПОСТИГЛА У ЛАВИРИНТУ СТАЛНО ПУЛСИРАЈУЋЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ АСИМИЛАЦИЈЕ КОЈУ МАЂАРСКЕ ВЛАСТИ СПРОВОДЕ И – УГЛАВНОМ НЕДОВОЉНЕ ПОМОЋИ МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ – СРБИЈЕ!
А, управо је Мађарска, еклатантан пример – КАКО МАТИЦА СВИХ СРБА (И ДРЖАВЉАНА СРБИЈЕ) У СВЕТУ – ТРЕБА ДА СЕ ОДНОСИ ПРЕМА СВОМ ВАСКОЛИКОМ, ЧЕТВОРОМИЛИОНСКОМ РАСЕЈАЊУ! А ОНА ТО (ЈОШ УВЕК, ИЛИ – И ДАЉЕ?) НЕ ЧИНИ У ОБИМУ КОЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН. МИ, КОЈИ У ПРОСВЕТИ ДРУГИХ ЗЕМАЉА – ПУНИХ ЧЕТВРТ ВЕКА БИЈЕМО БИТКУ ЗА БИТКОМ – ВРЛО ДОБРО ЗНАМО „ТЕЖИНУ ОКОВА“ СВОЈЕ МИСИЈЕ. И „КОПЕРФИЛДОВСКИ“ ПОДУХВАТ НОВОРОЂЕНИХ ГЕНЕРАЦИЈА СРБА У РАСЕЈАЊУ – КАКО ДА МАТИЦУ СВОЈИХ РОДИТЕЉА, ДЕДА И БАБА, ПРАБАКА И ДЕКА – ОСЕТЕ И ДОЖИВЕ КАО И СВОЈУ МАТИЦУ !
Да појасним неке од бројних прикривки – законски ушушканих – у процес тзв „ИНТЕГРАЦИЈЕ“ под којим се у Мађарској над немађарима несметано спроводи државна асимилација.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Другим доласком на власт 2010. године, овога пута двотрећинском, десно – конзервативни ФИДЕС и његов партијски председник ВИКТОР ОРБАН – променио је Устав. Из Основног закона Мађарске, што је за нас „мањинце“ било најтрагичније: ИЗБАЦИО ЈЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ?! Увео је називе НАРОДНОСТ и ЕТНИЧКА ГРУПА!? У прве је сврстао оне бивше националне мањине које имају матичну земљу (у којој су од тада и Срби), а у етничке групе – оне који је немају!
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
На жестоку реакцију из главног града Европске Уније, Брисела, један од главних аутора овог новог, недемократског Устава Мађарске, Јожеф Сајер (донедавно посланик ФИДЕСА у Европском парламенту), ову терминолошку промену поткрепио је тзв „ЕМОТИВНИМ РАЗЛОЗИМА“. Према њему, реч „МАЊИНА“ указује на инфериоран, подређен положај поменутих заједница, док су изрази „НАРОДНОСТ И ЕТНИЧКА ГРУПА“ – неутрални у том погледу !?
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
И ту се стигло до једног веома битног – НАИЗГЛЕД СИМБОЛИЧНОГ ПИТАЊА – а то је однос НАРОДНОСТИ И НАЦИЈЕ, у облику како га то нови Устав Мађарске види! У преамбули („НАЦИОНАЛНО ВЈЕРУЈУ“) дословно пише реченица – „НАРОДНОСТИ И ЕТНИЧКЕ ГРУПЕ КОЈЕ ЖИВЕ У МАЂАРСКОЈ СМАТРАМО ДЕЛОВИМА ЈЕДИНСТВЕНЕ МАЂАРСКЕ НАЦИЈЕ“ (!?).
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Остављајући по страни ко су то „МИ“ (који у Мађарској из прикрајка посматрају нас – мањине), када су већ оне део нације, треба дешифровати – КАКВА ЈЕ ТО НАЦИЈА ЧИЈИ СУ ДЕЛОВИ И МАЊИНЕ!? Пре свега, она има своје име и зове се „мађарска нација“, затим она има и свог првог краља Сент Иштвана (Светог Стефана), састављена је од „мађарских људи“, у 20. веку Тријанонским уговором је раскинута на делове, њена култура је „мађарска култура“ и има свој „уникатни језик“ (мађарски). Она има чланове који (тренутно) живе ван територије Мађарске (члан Д новог Устава), а културне вредности чине заједничко наслеђе целе нације (по уставном члану О)…
Дакле, очигледно је да је аутор новог Устава Мађарске (међу којима је био и садашњи председник државе из редова ФИДЕСА Јанош Адер) применио двострука мерила: У ПОГЛЕДУ ДОМАЋИХ МАЊИНА ПОЛАЗИ ОД КОНЦЕПЦИЈЕ ПОЛИТИЧКЕ НАЦИЈЕ, А У ПОГЛЕДУ КУЛТУРЕ И ПРЕКОГРАНИЧНИХ МАЂАРА УСВАЈА КОНЦЕПТ ЕТНИЧКЕ НАЦИЈЕ И КУЛТУРЕ!
Овакав приступ доводи под велики знак питања право мањина у Мађарској на посебност, различитост, на сопствени идентитет, историјску свест, језик и културу. Двострука мерила, потом, званична Будимпешта – кроз правни систем Мађарске – „превазилази“ (под знацима навода) на још један, ЗА КОМПЛЕТАН РЕГИОН – ВРЛО ИРИТИРАЈУЋИ ПОСТУПАК… ДАВАЊЕМ МАЂАРСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА ПРЕКОГРАНИЧНИМ МАЂАРИМА (и Немађарима – 45.000 Срба из Војводине до сада је положило заклетву на верност Мађарској и добило пасош поменуте земље!!!), а затим и бирачко право на мађарским парламентарним изборима – ЧИМЕ СУ ПРЕКОГРАНИЧНИ МАЂАРИ (И НЕМАЂАРИ) ПРАКТИЧНО ПОСТАЛИ – НЕ САМО ЧЛАНОВИ ЕТНИЧКЕ, ВЕЋ И П О Л И Т И Ч К Е Н А Ц И Ј Е !!!…
Уз наведене проблеме око кодификовања мањинских права и положаја мањина, нови Устав Мађарске укинуо је и институцију омбудсмана за мањинска права! У претходном Уставу, Пето поглавље садржало је Одредбе које се односе на омбудсмана за грађанска права и омбудсмана за права националних и етничких мањина.
У новом Уставу Мађарске постоји само један једини омбудсман, и то за ОСНОВНА ПРАВА (који треба да обрати пажњу и на заштиту мањинских права, а може да именује и своје заменике). Аутори оваквих Одредби су свој поступак образложили тиме да на овај начин желе да избегну ситуације КАДА ОМБУДСМАНИ ЗА РАЗЛИЧИТА ПРАВА (на пример за заштиту личних података или за заштиту интереса будућих генерација) доносе одлуке и препоруке које противурече једна другој!?… ДО САДА, ИНАЧЕ, НИЈЕ БИО ПОЗНАТ НИЈЕДАН СЛУЧАЈ ДА ЈЕ ОМБУДСМАН ЗА МАЊИНСКА ПРАВА ДОНЕО НЕКУ ОДЛУКУ ПРОТИВУРЕЧНУ ОДЛУКАМА ДРУГИХ ОМБУДСМАНА…
По питању заступништва мањина у Парламенту Мађарске, доскорашњи Устав посебно је истицао колективно право мањина на политичко заступништво с правом гласа (и посебним мандатом) у Парламенту, регионалним и локалним Самоуправама, па чак и да учествују у Извршној власти… У НОВОМ ОРБАНОВОМ УСТАВУ ИЗБРИСАНЕ СУ СВЕ ОВЕ ОДРЕДБЕ И УБАЧЕНА РЕЧЕНИЦА КОЈА ДАЈЕ МОГУЋНОСТ УЧЕШЋА МАЊИНА У РАДУ ПАРЛАМЕНТА (АЛИ НЕ СА ГАРАНТОВАНИМ ПРАВОМ ГЛАСА!).
На (по ко зна који пут) притисак из Брисела о обавезној заступљености Немађара, ФИДЕС и Виктор Орбан увели су превисоки цензус – тако да изборни праг није могла да пређе ниједна од 13 званично признатих мањина у Мађарској!?… СВАКА ОД ЊИХ, УМЕСТО ПРАВОГ ПОСЛАНИКА, ДОБИЛА ЈЕ САМО ПОРТПАРОЛА – ЗАСТУПНИКА, АЛИ БЕЗ ПРАВА ГЛАСА – ШТО ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН СЛУЧАЈ У КОМПЛЕТНОЈ ПАРЛАМЕНТАРНОЈ ПРАКСИ ДО САДА ЗАБЕЛЕЖЕНОЈ У СВЕТУ!!!
И на крају поново о образовању, јер само он чува језик Срба у Мађарској, без којег, као заједница – НЕ БИ НИ ПОСТОЈАЛИ! У јединој дванаесторазредној васпитно – образовној установи Срба у Мађарској, будимпештанској Српској школи „НИКОЛА ТЕСЛА“, врло тешко су пребродили Орбанову централизацију школа и њихово реформисање, под знацима навода – „одоздо“.
Први корак у области просвете, по други пут – двотрећински владајући ФИДЕС (нови апсолутни мандат добио је и за периоде 2014 – 2018. и 2018 – 2022. године!) били су – УПИТНИЦИ које су ученици народносних и мањинских школа у Будимпешти и Мађарској сви морали да попуне (међу питањима било је пуно оних која су се директно оглушила о Закон о заштити личних података!)…
ФИДЕСОВ ОСНОВНИ ЦИЉ ОБАВЕЗНОГ АНКЕТИРАЊА БИО ЈЕ, ДА УТВРДИ КО ЈЕ У ПОМЕНУТИМ ШКОЛАМА – СТРАНАЦ (и ако сви ђаци са привременим или сталним боравком у мањинским школама имају законско право на буџетско финансирање). Одмах након тога Виктор Орбан је донео политичку одлуку „да сви ученици који у мањинским школама немају мађарско држављанство морају плаћати пун износ школарине (што је у многим школама преполовило број ђака). У исто време, у већинским мађарским школама таква одлука није се примењивала. Дакле, прикривени ФИДЕСОВ циљ био је да што више Немађара добије мађарско држављанство!
… И круцијална новина коју је Виктор Орбан увео, догодила се у школској 2011 – 2012. години. Више у Мађарској није смело бити ниједне мањинске основне и школе средњег степена у којој се настава могла одвијати само на матерњем језику те националне заједнице. СВЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ИСКЉУЧИВО СУ МОРАЛЕ БИТИ ДВОЈЕЗИЧНЕ!…
У ПОСЛЕДЊОЈ ДЕЦЕНИЈИ И ПО, НИЈЕДНА ОД ВЛАДА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, НИКАКВИМ РЕЦИПРОЦИТЕТОМ, РЕСПЕКТАБИЛНИМ ПРИГОВОРОМ, НИТИ ЖАЛБОМ БРИСЕЛУ, СТРАЗБУРУ ИЛИ ЛИОНУ НИЈЕ ОДГОВОРИЛА НИ НА ЈЕДНУ ЈЕДИНУ ДИСКРИМИНАТОРНУ ОДЛУКУ У СВА ТРИ МАНДАТА ПРЕМИЈЕРА ВИКТОРА ОРБАНА ПО ПИТАЊУ ЗАШТИТЕ ДЕЛОВА СРПСКЕ НАЦИЈЕ КОЈА (ЈОШ УВЕК) ЖИВИ У МАЂАРСКОЈ. Овог пута само као Народност. Напротив!… Спиновали су „чудну“ матрицу у медијима – ДА СУ ОДНОСИ МАЂАРСКЕ И СРБИЈЕ НА НАЈВЕЋОЈ ТАЧИ У НОВИЈОЈ ИСТОРИЈИ…?