AGROPOLITIKA
Do početka prolećne setve u Srbiji koja 2022. godine treba da se obavi na više od dva miliona hektara, ostalo je manje od mesec dana, a ono što će je svakako obeležiti – je visoka cena neophodnog repromaterijala. Po tradiciji, najveće površine od oko milion hektara zauzeće ,,žuto zlato“, odnosno kukuruz. On će po tradiciji zauzeti oko milion hektara. Za ovogodišnju setvu izuzetno skupo je veštačko đubrivo, ali i gorivo, čija je cena, doduše, Uredbom Vlade Srbije zamrznuta početkom meseca na 30 dana. Ovogodišnja setva kukuruza biće skuplјa za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i ulјarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se najznačajniji posao u polјoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal. Dakle, biće ovo setva, nadanja, ali i strahovanja. Da li će se uloženi novac vratiti. Odnosno prvo pitanje je kakva će biti godina, rodna ili ne. Drugo da li će i po kojoj ceni se prodati rod? I treća da li će proizvođači dobiti novac za prodato?
Branislav GULAN
U Agrarnom savezu Srbije navode da će setva kukuruza po hektaru ovog proleća koštati od 140.000 do 155.000 dinara, što je za blizu 50 odsto više nego lanjske setve, dok će setva soje i suncokreta biti skuplјa za 30 odsto nego prošle godine. Kukuruz svake godine u Srbiji zauzme blizu milion hektara njiva. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, a u 2021. godini suša je obrala deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Zbog malo stoke, Srbiji je sad dovolјno godišnje oko četiri miliona tona kukruza. Ostalo se izvozi.
Od početka žetve, 2021. godine pa do kraja februara 2022. godine iz Srbije je u svet izvezeno 743.302 tone pšenice.
- JUL 129.076 tona
- AVGUST 130.375 tona
- SEPTEMBAR 160.580 tona
- OKTOBAR 85.791 tona
- NOVEMBAR 67.243 tona
- DECEMBAR 69.620 tona
- JANUAR 38.774 tona
- FEBUAR 61.843 tona
IZVOZ PŠENICE PO DRŽAVAMA
ODREDIŠTE IZVOZA
RUMUNIJA – KONSTANCA 258.592 tona
UNMIK-KOSOVO 62.440 tona
CRNA GORA 6.513 tona
MAKEDONIJA 56.808 tona
BiH 59.192 tona
ITALIJA 255.702 tona
ALBANIJA 29.051 tona
NEMAČKA 961 tona
AUSTRIJA 8.010 tona
Druge države 6.034 tona
U ISTOM PERIODU IZVEZENO JE I 84.768 TONA BRAŠNA
- JUL 9.161 tona
- AVGUST 12.559 tona
- SEPTEMBAR 14.492 tona
- OKTOBAR 10.282 tona
- NOVEMBAR 12.406 tona
- DECEMBAR 10.037 tona
- JANUAR 6.228 tona
- FEBRUAR 9.573 tona
IZVOZ BRAŠNA PO DRŽAVAMA
ODREDIŠTE IZVOZA
BiH 23.074 tona
CRNA GORA 30.097 tona
UNMIK /KOSOVO/ 865 tona
MAKEDONIJA 23.981 tona
ALBANIJA 2.573 tona
GRČKA 268 tona
HRVATSKA 3.183 tona
RUMUNIJA 21 tona
ITALIJA 146 tona
Druge države 560 tona
,,S obzirom da bilans pšenice treba da se zasniva na, precenjenoj proizvodnji pšenice roda 2021. godine ( a verovatno su precenjene i prelazne zalihe na dan 30. juna 2021. godine) do daljeg nećemo raditi bilans pšenice iz razloga što je gotovo nemoguće pouzdano i tačno tvrditi koliko iznosi stvarni bilansni višak pšenice za izvoz (pretpostavljamo da za izvoz pšenice roda 2021. godine ima najmanje million tona)’’, kaže Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku proizvodnja pšenice u Srbiji 2021. godine iznosila je 3.573.896 tona, uz prosečan prinos od 5,895 tona po hektaru. Procena prelaznih zaliha pšenice od strane Ministarstva poljoprivrede na dan 30. juna 2021. godine iznosila je 878.000 tona. Mišljenje analitičara je da ova procena nije realna i da su stvarne prelazne zalihe pšenice bile znatno niže, jer je već u maju i junu izuzetno teško bilo kupiti značajniju količinu pšenice. U istom periodu izvoz pšenice u Italiju iznosio je 255.702 tone, a Italija je definitivno po značaju postala naš drugi kupac pšenice sa trenutnim učešćem od 34,40 odsto u ukupnom izvozu pšenice.
Prosečna izvozna cena pšenice u izvozu bila:
- Septembar 2021. godine 216,24 evra po toni
- Oktobar 2021. godine 233,83 evra po toni
- Novembar 2021. godine 247,27 evra po toni
- Decembar 2021. godine 255,16 evra po toni
- Januar 2022. godine 259,25 evra po toni
- Februar 2022. godine 262,65 evra po toni
Izvoz brašna u februaru 2022. godine iznosio je 9.573 tone. Moguće je da će izvoz u martu biti znatno veći zbog aktuelne svetske političke situacije. Izvoz brašn u KiM u februaru je i dalje simboličan, samo 50 tona, iz već poznatih razloga.
Prosečan cena brašna u izvozu iznosila je:
- Septembar 2021. godine 263,96 evra po toni
- Oktobar 2021. godine 287,42 evra po toni
- Novembar 2021. godine 318,77 evra po toni
- Decembar 2021. godine 340,90 evra po toni
- Januar 2022. godine 345,27 evra po toni
- Februar 2022. godine 349,13 evra po toni
Đubrivo poskupelo setvu
Setva je skuplјa zbog visokih cena đubriva, goriva, ali i arende, koja u pojedinim delovima AP Vojvodine košta i 500 evra po hektaru – kazao je predsednik Agrarnog saveza Srbije Nenad Manić. Naveo je da će u prolećnoj setvi jeftinije proći stočari zakupci državnih njiva jer je arenda za hektar oranice u vlasništvu države u dinarskoj protivvrednosti 200 evra, ali i da će i velikim polјoprivrednim proizvođačima setva biti niža jer će dobiti povraćaj od PDV-a.
Prema izjavi ministra poljoprivrede u vladoi Srbije Branislava Nedimovića, subvencije u agraru, od marta 2022. godine povećane su sa 4.000 na 8.000 po hektaru. Međutim, kako kažu poljoprivrednici, to neće rešiti probleme. Potrebne su sistemske mere koje će probleme dugoročno rešavati. Netreba uredbe da nam rešavaju probleme jer to onda predstavlja samo gašenje požara.To se može uraditi samo kroz novi koncept agrarne politike. Dobili smo nacrt agrarne politiek do 2024. godin, a u fiokama imamo i strategiju od 2014. do 2024. godine. Dupliramo dokumenta. VažegaStrategija, koju je usvojiula Vlada Srbije jula 2014. godien (ali ne i Parlament Srbije) ima 125 strana, i delo je naših 200 eksperata. A, novi document, doduše njegov nacrt pod nazivom Nacionalni program za poljoprivredu od period za period 2022 – 2024. godine 94 strane! Svaka noa, odnosno naredna strategija ili dokument lošiji je od prethodnog! Nama netrebaqju stotine strana birokratskog teksta! Potrebna je akcija, sili strategija, nazovimo je kako god hoćemo, napisana na desetak strana i da se radi… Da se više i jeftinije proizvodi i izvozi.U ovom dokumentima, postojećim i budućem – se mudruje… To neće donti boljtiak agraruz, ali ni nariodu. Još će se dugo čekatina bolji život onih koji se bave proizvodnjom sirovinama za hranu i hrane! Ta politika u kratkoj strategiji, odnosno akciji, značila bi da poljoprivrednici moraju dobiti prerađivačku industriju koja im je oduzeta za vreme pljačkaške privatizacije koja je obavljena uz pomoć države u proteklim decenijama, nakon demokratskih promena 2000. godine!
Čekanje setve…
Kod nas se najviše seje kukuruz. Lane ga je bilo posejanog na blizu milion hektara. Očekivanja su da će i u ovoj setvi kukuruz biti primaran u odnosu na soju u suncokret, pogotovo što je u janauru 2020. godine kukuruz koštao svega 17,05 dinara, a sada 30 dinara.
Proteklih godina u Srbiji smo imali soje između 240.000 i 250.000 hektara, a suncokreta oko 220.000 hektara. Prošle 2021. godine sušu je najbolje podneo suncokret, pa je ukupan rod ove uljarice bio oko 650.000 tona. Prolećna setva 2022. godine biće znatno skuplja za one koji u potpunosti budu primenjivali agrotehničke mere, ali će im skup repromaterijal biti vraćen visokim cenama polјoprivrednih proizvoda? Ko je mogao i znao da sačuva rod i proda ga pametno, ne može više da kaže da mu se ne isplati baviti se polјoprivredom, kazao je Nenad Manić.
Polјoprivrednik iz Torka (Begejci) u opštini Žitište Đorđe Milotin kupio je seme kukuruza i suncokreta, za desetak odsto više para nego prošle godine, ali još nije kupio hemiju. Pre nekoliko meseci sam kupio veštak jer sam znao da će cena ići nagore pa sam sada s te strane miran. Jedino me brine cena goriva, šta će biti kada prestane da važi Uredba – kazao je Milotin, smatrajući da bi bilo dobro kada bi država povećala podsticaje za bilјnu proizvodnju do 20 hektara, sa 4.000 dinara na 8.000 dinara po hektaru.To bi nam značilo da donekle ublažimo visoki izdatak za veštak, rekao je Milotin.
Vencel Pejov iz Ivanova sa području grada Pančeva rekao je za novosadski ,,Dnevnik“ da će prolećnu setvu obaviti približno kao i lane. Jesenas je posejao više žita pa će ovog proleća sejati manje kukuruza i suncokreta. Kupio sam oko 70 odsto reprometarijala, ureu sam plaćao 1.016 evra po toni, a semena za oko 20 odsto skuplјe nego prošle setve, naveo je Pejov, rekavši da je više nego zadovolјan sadašnjom cenom kukuruza, ali da strepi za prinos. Boji se da ne bude kao prošle 2021. godine velika suša i visoke dnevne temperature, zbog čega je imao manje kukuruza. Zato je potrebno stvarati nove hibride otporne na suše koje dolaze narednih godina i decen 2021. godine.
U poslednjoj jesenjoj setvi 2021. godine proizvođači u Srbiji najviše su povećali površine pod ovom profitabilnom ulјaricom. U prošlogodišnjoj jesenjoj setvi, 2021. godine u Srbiji ukupno je zasejano 801.659 hektara površina, što je za 3,5 odsto više nego godinu dana ranije, pokazao je poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. Više je sejano pšenice (koaj je zauzela rekrodnih 620.000 hektara) i raži ali su ratari najveći preokret napravili s ulјanom repicom koje protekle sezone za gotovo trećinu bilo više nego u jesen 2020. godine – 27,9 procenata. Visoka cena žitarica na svetskom i domaćem tržištu tokom pandemije očigledno je podstakla ratare da povećaju zasade nekoliko kultura. Onoliko koliko se moglo s obzirom na to da su žetvene površine u Srbiji ograničene, tako da najčešće dolazi do nekih minimalnih pomeranja. Kada je reč o pšenici, logika proizvođača je jasna. Statistički gledano, njena cena je 2021. porasla za 40,9 odsto, pokazuju podaci Produktne berze. Za skoro trećinu veći zasadi ulјane repice u poslednjoj jesenjoj setvi svakako su iznenađenje, mada stručnjaci napominju da ova ulјarica već dugo ima odličnu perspektivu.
Još 2017. godine objavlјeno je da ova bilјka, karakteristična po jarko žutim cvetovima, postaje hit među vojvođanskim ratarima. Posebno je aktuelna s aspekta proizvodnje bioobnovlјivih izvora energije, biogoriva, biodizela… Ali u prehrambenoj, kozmetičkoj i drugim industrijama gde su tražena ulјa. Stručnjaci napominju da je dobro da se površine pod ovom kulturom u Srbiji povećavaju. Jer, je ona vrlo profitabilna kultura, ali traži dobru mehanizaciju i pripremu zemlјišta. Ima teško zrno puno ulјa. Jedina je ratarska kultura koja ne trpi bilo kakve improvizacije od same setve do transporta u skladišta. Koristi se takođe i u ulјnoj i farmaceutskoj industriji i stočarstvu, a najveći potrošači su zapadne države, jer je između ostalog koriste i kao alternativu u ishrani stoke. Od nje se dobijaju visokokvalitetna ulјa. Sve što se proizvede može se prodati i izvesti, a ratari su intenzivnije krenuli u proizvodnju jer ih je privukla dobra cena. Ta ulјarica ima najveći potencijal da se prilagodi promenjenim klimatskim uslovima.
Pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove u novosadskom Institut za ratarstvo i povrtarstvo, dr Ana Marjanović Jeromela rekla je za javnost da je primetan rast površina ulјane repice u Srbiji. Napomenula je da je ova industrijska bilјka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih bilјaka kao izvor ulјa, posle soje, i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulјa. Moguće je gajiti u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima ulјana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine. Objasnila je da se većina agrotehničkih operacija ulјane repice ne poklapa sa drugim značajnim ratarskim bilјnim vrstama, što omogućava da se resursi gazdinstva pravilno iskoriste. Najznačajnije je seme koje ima visok procenat ulјa čijim ceđenjem se dobija ulјe koje je pogodno i za lјudsku ishranu ali i za industrijsku preradu.
Ono što proizvođače svakako najviše opredelјuje je stabilna cena koju ulјana repica ima. Ono što je važno jeste i da se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i na svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju, kazala je Marjanović Jeromela.Napomenula je da je to bilјna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre polјoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime. Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilјe, ulјana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme a ne kao finalni proizvod. Kao i kod svih drugih ulјanih bilјnih vrsta, i kod semena i ulјa ulјane repice došlo je do naglog skoka cena tokom pandemije i da se ta cena i dalјe održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.
Površine pod pšenicom znatno uvećane
Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u odnosu na 2020. godinu na njivama je u protekloj jesenjoj setvi 2021. godine za 5,8 procenata više pšenice, a raži za 12,9 odsto. Istovremeno, ratari su se opredelili da poseju manje ovsa i ječma (za 18,2, odnosno 5,7 procenata). Statistički podaci pokazuju da su, u poređenju s desetogodišnjim prosekom jesenjih setvi (2011. do 2020. godine), površine pod pšenicom povećane za 9,4 odsto.
Srbiji treba domaći traktor
Nekada je Srbija imala IMT traktore, pre svega 535, koji su tada obrađivali 10 miliona hektara njiva u Jugoslaviji, ali su se i izvozili u 60 zemalja nesvrstanog sveta. U dobrom delu tih zemalja ti traktori i danas su u upotrebi. Međutim, njihova proizvodnja u Srbiji je ugašena, što je velika šteta! Nekada je godišnje u izvoz odlazilo oko 32.000 tih traktora iz nekadašnje Srbije. Sad se sve to uvozi, staroi novo. Ponegde na poljima u Srbiji i danas se mogu videti kada je sezona poljoprivrednih radova. Jer, mehanizacija koja obrađuje njive u Srbiji danas stara je oko tri decenije.
Ukupno i u Srbiji postoji oko 5,2 miliona hektara poljopriuvrednog zemljišta, a obradivo je 4,2 miliona hektara, dok se koristi 3.476.000 hektara.Te njive obrađuje oko 400.000 traktora čiji je prosečan vek starosti oko tri decenije. Njima treba dodati i više desetina hiljada novouvezenih oko 13.000 polovnih traktora iz skorašnjeg uvoza, starosti do desetak godina, kaže Đorđe Mišković, direktor firme za uvoze KITE u Novom SAdu. Nema tačnih podataka koliko je stiglo u Srbiju poslednjih godina iz uvoza novih traktora, ali se procenuje oko 20.000 mašina. Poslednji podaci iz Prtivredne komore Srbije o broju traktora bili su da ih je bilo ukupno u zemlji oko 450.000. Previše za njive koje obrađuju, što ukazuje da smo premehanizovani, ali sa starim mašinama. Jer, dobar deo traktora služi za male parcele, a u Srbiji ih ima 19 miliona, pa su oni dobrim delo i neiskorišćeni. DA bi sva mehjanjiazciaj bila bolej organizovana, potrebno je da se poljoprivrdnici, vlasnici tih mašian udruže u zaqdruge, stvore mašinsek prstenvoe I da tako rade. To će pojefitniti proivzdonju jer neće mroati svako da ima svu potrenbumehaniazcijeu, kako smo radili do sada.
(Autor je analitičar i publicista)