Parlament Mađarske izabrao šestog šefa države od promene režima
Ekskluzivno iz Budimpešte za Štajerske novosti Akademik Vlastimir Vujić
Katalin Novak, Orbanova bliska saradnica, prva žena u Mađarskoj na funkciji predsednika države
Bivša ministarka bez portfelja zadužena za pitanja porodice, inače članica vladajućeg Fidesa, na tajnom glasanju dobila 137 glasova, a kandidat opozicije, univerzitetski profesor Peter Rona dobio je 51 glas. – Novakova će na funkciju čelnika Mađarske stupiti 10. maja
Mađarski parlament 10. marta izabrao je novog predsednika države!… I to š e s t o g od promene režima koji se dogodio pre 32. godine. Prvi Mađar u narednih pet godina biće – Mađarica! To je prva žena u istoriji te zemlje koja će joj biti na čelu! Premijer Viktor Orban je 21. decembra prošle godine objavio da Katalin Novak kandiduje za predsednika, pošto Janošu Aderu ističe drugi mandat na toj funkciji. Ova bivša ministarka bez portfelja zadužena za pitanja porodice (koja će na predsedničku funkciju stupiti 10. maja) na tajnom glasanju dobila je 137 (od 199) glasova, dok je kandidatu opozicije, univerzitetskom profesoru Peteru Roni pripao 51 glas.
Dva kandidata su pre glasanja iznela svoje stavove u trajanju od po 15 minuta… Katalin Novak prvo je govorila o „neodbranjivom i neobjašnjivom“ rusko-ukrajinskom ratu, ističući saradnju, pomoć i upravljanje kriznom situacijom od strane Vlade Mađarske. Podvukla je da Mađari žele mir, jer se samo u miru može planirati, napredovati i smejati se. Zahvalila se svojim profesionalnim mentorima, saradnicima i premijeru Viktoru Orbanu – što je mogla da bude deo izgradnje mađarske nacije!
„Mi četrdesetogodišnjaci privrženi naciji gledamo na svet sa mađarske zemlje mađarskim očima! Mi nismo više morali učiti kako je živeti pod sovjetskom okupacijom, nacionalnu nezavisnost doživeli smo kao činjenicu i zato nećemo dozvoliti da sa teško stečenom slobodom zemlje – „bilo ko igra ruski rulet“! Iz te generacije mnogi od nas su učili i živeli u Zapadnoj Evropi. Mi taj svet sigurno nećemo „imitirati“, ali u njemu ima dobrih stvari koje ćemo preuzeti“ – rekla je nova predsednica Mađarske, podvlačeći da njena država nikada neće biti Švajcarska, ali da je Mađarima rivijera – jezero Balaton, najviša planina – Kekeš, prirodno blago – mineralna voda, brendovi – Bartok i Kodalj, a obrazovani ljudi – društveni resurs! Pripadamo Evropi i Evropa nama. To ne možemo, niti želimo da menjamo!
Prva žena na mestu predsednika države u svom govoru još je istakla koliko je težak i složen zadatak žena danas, jer moraju da se nose sa više uloga odjednom. Dodala je, ipak, da je spremna za najsloženiji diplomatski zadatak kojim će predstavljati sve Mađare u svetu(!), da je to neće promeniti i da će ostati onakva kakva jeste. Parlamentarne izbore u Mađarskoj 3. aprila nazvala je odlučujućim i izrazila nadu da će birači imati u vidu dve najvažnije stvari – nacionalne interese i budućnost dece! Na kraju izlaganja istakla je da će prva zemlja u koju će otići nakon preuzimanja funkcije predsednika Mađarske biti najveća država u Višegradskoj četvorci (u kojoj su još njena zemlja, Slovačka i Češka) – Poljska!
Katalin Novak rođena je 1977. godine u Segedinu. Diplomirani je ekonomista, potom je završila i studije prava u Parizu. Od 2001. do 2003. godine bila je referent u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske, a posle savetnica. Od 2012. godine radila je u Ministarstvu za ljudske resurse Mađarske, bila je šef kabineta premijera, državni sekretar za pitanja porodice i omladine, a od 2020- ministarka bez portfelja za ovu oblast. Od 2017. četiri godine bila je potpredsednica Orbanovog Fidesa zadužena za spoljne poslove (u januaru je istupila iz Fidesa zbog kandidature za predsednika Mađarske)! Novakova je živela i radila i u Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj i Nemačkoj. Osim maternjeg, mađarskog jezika, tečno govori engleski, francuski i nemački, a španski na nivou konverzacije… Prema Ustavu, predsednik Mađarske izražava jedinstvo nacije, nadgleda demokratsko funkcionisanje državne organizacije i vrhovni je komandant vojske Mađarske. Parlament predsednika države bira na pet godina, a moguć je jedan reizbor.