DRŽAVA BEZ NARODA

Usud prazne zemlje

Branislav GULAN FOTO: Rade Bakračević

Država bez naroda?

Savremeni svet donosi nove načine razmišljanja, niko više neće da trpi nekoga ako ima mogućnost da promeni život u sedam dana. Vrlo je složeno sve to. Centralna ličnost demografije je žena. Ona je ta koja odlučuje da li će rađati ili ne. Pre 80 godina, dovedu devojku i kažu joj da će da rodi petoro, ona ćuti.

Danas je žena, hvala bogu, slobodna. Ona danas hoće da se ostvari kao akademski građanin, da se bavi naukom, kulturom, da vodi firmu, mnoge žrtvuju decu zarad karijere. Nema više kulta porodice, ona ništa ne znači. Porodica je jedina ćelija koja može da reprodukuje narod, a mi je više nemamo. Nama dete više nije najveća vrednost, sad je to brend, da li nosiš „armani” odelo, voziš auto od 100.000 evra.

Vlast ako ovako nastavi da radi uskoro će u Srbiji imati usud prazne zemlje. Jer je samo u 2020. godini umrlo 116.850 žitelja, rođeno svega 61.292 bebe. Dakle, već za jedan vek, što je za običan narod puno vremena, političari će imati zemlju bez naroda. Ako ne bude naroda neće biti ni glasova za vladajuće stranke koje tada budu na tim prostorima. Situacija će biti ravna danas onoj na Kosovu i Metohiji gde ima oko 1,7 miliona stanovnika, ali Srba nema više od 95.000. Zato je i problem tamo, jer da je bar polovičan broj, drugačije bi se razgovaralo o Kosovu i Metohiji danas i u našoj zemlji i svetu. Jer, tamo žive neki drugi koji ne priznaju Srbiju za svoju zemlju. A, zašto više nema Srbije na Kosovu i Metohiji to je rezultat kako su se vlasti odnosile prema južnoj srpskoj Pokrajini posle Drugog svetskog rata. Nije bilo dovoljno samo da se vraćaju dugovi, pa da kažemo to je Srbija. Trebalo je da se vodi računa da to bude i srpska zemlja, na osnovu naroda koji tamo živi.

Iskustvo EU pokazuje da se s velikom verovatnoćom može predvideti da će se:

Učešće poljoprivrede u BDP Srbije, sad je između osam i 11 odsto, i zapošljavanje u Srbiji dalje će se smanjivati. Kako uposliti 100.000 ljudi u poljoprivredi koji su u pljačkaškoj privatizaciji (poništena je svaka treća ta privatizacija) ove grane ostali bez posla? Ovaj uticaj će biti različit u različitim regionima Srbije. Konkurentnost poljoprivredne proizvodnje, kao i struktura poljoprivredne proizvodnje se veoma razlikuje u različitim delovima Srbije. Zapošljavanje u sektoru poljoprivrede će se smanjivati (u bliskoj budućnosti treba da imamo oko 350.000 gazdinstava, a sad imamo oko 570.000), jer mali posedi neće biti u stanju da konkurišu velikim u Srbiji, a naročito u okviru EU. Ovo će rezultirati daljim migracijama u okviru Srbije ali i u susedne zemlje EU;

Doći će do intenzifikacije poljoprivrede u konkurentnim regionima (Vojvodina), a do dalje ekstenzifikacije u drugima regionima Srbije. To će dovesti do veće diversifikacije privređivanja u ruralnim područjima. Veliki deo ruralnih područja će postati zavistan od politika koje nisu vezane za poljoprivredu;

Struktura poljoprivredne proizvodnje će se izmeniti. Cena zemljišta neće porasti prema očekivanjima koja su trenutno u Srbiji. Može se očekivati da će cena zemljišta padati pod uticajem liberalizacije (koja će i dalje postojati samo u smanjenom obliku) i koja će eliminisati nekonkurentne proizvođače i povećati efikasnost intenzivne proizvodnje čime bi se sa manjih površina dobijao isti rezultat.

Međutim, kako je veliki uticaj CAP, ali i trenutne politike plaćanja po hektaru u Srbiji, može se pretpostaviti da će cene zemljišta blago rasti. To se već dešava. Ukoliko bi Srbija ušla u EU, tada bi opet pod uticajem ostalih mera CAP cena zemljišta blago porasla;

DRAMATIČNO: Armija muškaraca do 45 godina ne može da se oženi: ženu traži 260.000 momaka u Srbiji

Prošle, 2020. godine u Srbiji je sklopljeno čak 10.000 brakova manje nego 2019, što je jezivo!

Podaci zvuče još dramatičnije kada se ukrste sa podatkom koji je pre nekoliko dana izneo Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu: u našoj zemlji ima oko 260.000 neoženjenih muškaraca do 45 godina i 100.000 neudatih devojaka iste dobi!

Da su oni zasnovali porodice Srbija bi imala više za 500.000 stanovnika!

Da nam se crno piše, pokazuje i činjenica da su razvodi poprimili razmeru epidemije, dok je broj novih beba na istorijskom minimum;

Kult porodice

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2020. Srbija je imala manje od sedam miliona stanovnika i pala je ispod te cifre posle 52 godine. Zato ne čudi ni akcija Ministarstva na izradi nove strategije, ni predlog predsednika države da se jednokratna pomoć za svako novorođenče sa sadašnjih 100.000 dinara poveća na čak 5.000 evra.

Da nam je demografska slika loša nije nepoznanica, ali su lampicu za alarm upalili nikad gori podaci nego oni s kraja prošle godine. Kako je tada izjavio ministar za brigu o porodici Ratko Dmitrović, koji priprema i novu strategiju, broj umrlih je povećan za 3,5 odsto, a broj novorođenih je smanjen za 1,5 odsto, što znači da je Srbija u 2020, kada samo gledamo odnos nataliteta i mortaliteta, izgubila 44.000 ljudi – grad veličine Požarevca ili Sombora.

Nova strategija za stari problem nataliteta

Zato ne čudi ni akcija Ministarstva na izradi nove strategije, ni predlog predsednika države da se jednokratna pomoć za svako novorođenče sa sadašnjih 100.000 dinara poveća na čak 5.000 evra. Prema najavi Dmitrovića, uskoro bi trebalo očekivati i izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji je usvojen 2018. godine i već je bio na popravnom, ali ne u onoj meri u kojoj su očekivale organizacije koje se bave pitanjem roditeljstva. Prema šturim najavama, izmene će ići u pravcu pomoći trudnicama i porodiljama, a predviđeni su i veći iznosi za decu.

Članica Upravnog odbora udruženja „Roditelj” Dragana Soćanin kaže u izjavi za javnost da 15 godina, koliko ono postoji, isto toliko i ukazuje na jednu istu stvar – da kategorija žena koje su u reproduktivnom periodu i planiraju trudnoću, trudnice su ili porodilje, mora da bude maksimalno zaštićena, ne nužno finansijski, nego na mnoge druge načine.

Žmuri se na diskriminaciju žena

„Dozvoljava se i žmuri se na to da žene budu diskriminisane već tokom razgovora za posao. Dozvoljava se i da poslodavci prolaze nekažnjeno kada pitaju žene da li planiraju porodicu, da li je imaju, da li će izostajati s posla. Onda žene dobiju neke ugovore po kojima nisu oni o radu, koji joj onemogućavaju da uopšte uzme porodiljsko, odnosno trudničko bolovanje”, ističe naša sagovornica. Problem je i što se najčešće polovina plate isplaćuje na ruke zaposlene, a polovina je regularno prijavljena, kao i to što se za obračun naknade za porodiljsko odsustvo uzima prosek u poslednjih 18 meseci. Tako se desi da ta naknada bude tek 20 odsto plate, pa čak i manje, ističe Soćaninova.

„Nijednoj ženi, ni njenoj porodici ni 5.000 evra neće značiti ukoliko ona nema ekonomsku stabilnost i garantovanu naknadu svoje plate koju je stvarno i realno ranije imala. I neće joj značiti nikakva jednokratna pomoć ukoliko se država ne pobrine da žene generalno, a posebno one u reproduktivnom periodu, budu zaštićene od početka. To znači da ona ima punu platu, da je prijavljena od samog početka i tada nije bitno kada će ostati trudna. Tek onda će se natalitet povećati”, uverena je ona.

Krevetac i kolica nisu odlučujući

To što će biti nabavljen krevetac, auto-sedište za bebe, kolica, neće biti odlučujuće da se žena lako opredeli da rodi i drugo dete. Tu mi padamo na natalitetu, ne na prvom detetu, nego na odluci da imamo drugo, jasna je predstavnica udruženja „Roditelj”. Kada je 2018. godine doneta Strategija za podsticanje rađanja, prosečan broj rođene dece po ženi u Srbiji iznosio je 1,48, a da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks bi trebalo da iznosi 2,1. Narodski rečeno, svaka žena bi trebalo da rodi najmanje dvoje dece da bismo imali prostu reprodukciju. Iznad tog broja je već reč o demografskom oporavku.

Daleko od zelene grane

Nakon što je 2019. godine stopa rodnosti skočila sa 1,48 na 1,52, prošle 2020. godine, obeležene pandemijom, sklopljeno je 10.000 brakova manje i opet je smanjen prosečan broj dece po jednoj ženi, što je Srbiju udaljilo od rešavanja problema nataliteta. Zato Soćaninova kaže da je za odluku žene da ponovo rodi najbitnija ekonomska stabilnost. „Ako imamo negativno iskustvo sa prvim detetom – ostanemo bez posla, bez plate, naknade, realno, koja bi se žena odlučila da kroz taj pakao ponovo prođe. Mnoge žene se ne vraćaju na posao sa porodiljskog baš zbog takvih ugovora koji joj ne omogućavaju stabilnost”, objašnjava ona, ali i dodaje da je osim toga neophodno i psihološko rasterećenje. Za odluku o rađanju, dugoročno gledano, bitni su potezi koji roditeljima omogućavaju lakše odgajanje deteta, od vrtića i školovanja, do fleksibilnijih uslova poslodavca kada je radno vreme u pitanju.

„To je set mera koje nisu nužno vezane za finansije, ali je za snižavanje svakodnevne cene roditeljstva jako važno da vi ne morate da brinete o nekim osnovnim stvarima na dnevnom nivou. Onda ćemo se lako odlučiti i za dugo i za treće dete, jer znamo da sistem funkcioniše i da nas kao roditelje podržava”, ističe Soćaninova.

Potrebno selo da se odgaji dete

Po njenoj oceni, to sada ne vidimo i stalno se vrtimo u začaranom krugu. Kada se majka ne vrati na posao posle porodiljskog, ona ne može da upiše dete u vrtić jer ne radi i nije na listi prioriteta.„Isključivo finansijska podrška neće rešiti problem nataliteta, niti će rešiti neke probleme roditelja zbog kojih oni imaju sve manje kapaciteta za roditeljstvo, zato što je psihološka cena izuzetno visoka. Jednokratne mere su uvek dobrodošle, jer naravno da se povećava trošak sa povećanjem dece u porodici. Ali to nije, strateški gledano, rešenje na duge staze.” Svoje mesto, kako smatra, u tome imaju i lokalne samouprave koje moraju da prate potrebe svojih sugrađana, roditelja i da odgovaraju na njih.

Zajednica u to mora da bude uključena i nije dovoljno da država samo dâ pare. Ništa nije tačnije od afričke poslovice da je potrebno selo da se odgaji dete, zaključila je Soćaninova.

Zastrašujuće brojke

Kako kaže Ratko Dmitrović, ministar u Vladi Srbije, tačno je da je prošla godina bila godina korone, međutim brojke su zastrašujuće i kada se uzme u obzir taj faktor. Pogledajte samo to što je broj razvedenih brakova blizu 40 odsto, u odnosu na sklopljene. Dva su pitanja. Zašto se mladi ljudi kasno odlučuju na brak i otkuda toliko raskinutih bračnih zajednica – nabraja ministar Dmitrović i dalje objašnjava:

Pozitivan priraštaj

Zvezdara

Novi Sad

Bujanovac

Novi Pazar

Tutin

Preševo

sve ostale opštine imaju negativan prirodni priraštaj

SMANJENA OSNOVA

Gordana Bjelobrk, načelnica odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), konstatuje da je evidentno da je smanjen broj stanovnika u starosnoj grupi koja najčešće sklapa brakove. Drugo, prisutna je sve više tendencija zajedničkog života u vanbračnoj zajednici i to se vidi po broju dece rođene van braka. Razvodi jesu u porastu u odnosu na prethodne godine, međutim to, po mom mišljenju, još nije zabrinjavajući nivo. Prema prvim rezultatima za 2020. godinu, biće pad broja zaključenih, ali i pad broja razvedenih brakova, međutim sve se to dešavalo u kovid godini, ljudi nisu imali institucionalni potencijal da sklope brak. Nisu radile matične službe. Podaci statistike ukazuju da je tačno da nikada nismo imali manje živorođene dece.

https://magazin-tabloid.com/casopis/slike/u-clancima/500/15.jpg

  • U 2021. VIŠE JE UMRLO NEGO ŠTO JE ROĐENO ČAK 75.000 LJUDI U SRBIJI!
  • ZA PRVA TRI MESECA 2022. GODINE JE UMRLO 35.736 OSOBA, A ROĐENO SAMO 14.838 BEBA!

Sve to se može objasniti smanjenim potencijalom za rađanje. Prosečna starost majke za prvo dete je 29 godina, to su generacije rođene 1988, 1989. godine, a tu smo isto imali smanjen broj živorođenih, tako da je i osnova smanjena. Kad uključite još komponentu iseljavanja, u osnovi imate manje žena koje uopšte mogu da rađaju, zaključuje Gordana Bjelobrk.

ZABRINJAVAJUĆE: U Srbiji se rodi 100.000 godišnje manje beba nego pre 70 godina, problem su ekonomski i stambeni uslovi!

Nikada manje beba i nikada više starijih ljudi. Većinu mladih bi zadržali bolji uslovi zapošljavanja, stabilnije tržište rada i veće zarade. Sa lošim ekonomskim preduslovima, problemi se, međutim, samo umnožavaju. Stručnjaci kažu da je mladima potrebna sigurna budućnost, a ne obećanja vlasti.

– U prvom redu ja bih istakla stambeni problem gde se nasleđeni stambeni fond sada deli između više generacija, pa dve trećine mladih ne može uopšte da zasnuje porodicu zbog stambenih uslova, rekla je Nada Novaković sa Instituta društvenih nauka.

Samo tri opštine u našoj zemlji osporavaju negativan demografski trend. Više rađanja nego umiranja je, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeleženo u Preševu, Tutinu i Novom Pazaru.

– Možda su neke tradicionalne norme reproduktivnog ponašanja prisutne u tim opštinama pod uticajem islamske veroispovesti. Stanovništvo je uglavnom islamske veroispovesti i odlučuju se na veći red rođenja, više dece i mlađe je stanovništvo što znači da imaju potencijal za rađanje, – kaže demograf Gordana Bjelobrk.

Stručnjaci su saglasni da mladim ljudima treba da bude zagarantovana, pre svega, sigurna budućnost da bi rode mogle da se vrate čak i tamo gde ih odavno nema.

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje, od demokratskih promena 2000. godine, ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto”, kaže Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista.

U mnogim selima pitaju se ko će sahraniti poslednjeg

U Srbiji je, bez podataka za Kosovo i Metohiju, u 2019. rođeno je 64.399 beba što je za 424 više nego u 2018. godini. Ovaj broj beba bio je najmanji od 1875, kada je na tadašnjoj teritoriji Srbije, pred srpsko-turske ratove, živelo 1.378.000 stanovnika. Međutim, i od najmanjeg može manje, pa je to bilo u godini Korone. Ako u 2018. godini isključimo podatke iz Vojvodine ostaje nam 47.414 rođenih što je uporedivo sa Srbijom oko 1850. godine kada je u njoj živelo manje od milion stanovnika. Mučna poređenja! U 2019. je, ukazuju analitičari, u Srbiji umrlo je 101.458 stanovnika, što znači da se broj smanjio za 37.059, što je manje za jedan Bečej ili Negotin, ne računajući emigriranje naših stanovnika u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i u ostale zemlje.

Na jednu rođenu bebu imali smo 1,6 kovčega i povoljniji odnos rođenih prema umrlima imali su samo Novi Sad, Zvezdara, Tutin, Preševo, Novi Pazar i Bujanovac – kaže Gulan. – Posmatrano po oblastima Srbije, 10 je imalo dva i više puta umrlih u odnosu na broj rođenih, a najnepovoljniji odnos je imala Zaječarska oblast sa 3,3:1 u korist umrlih. Dva i više puta veći broj umrlih od broja rođenih imalo je tada 89 opština u Srbiji u 2019. godine. Crna Trava je „šampion” sa 10,5 umrlih na jednog rođenog, a prate je Gadžin Han (5,8:1) i Rekovac (5,2:1). Konkurencija na vrhu ovakve liste je veoma velika jer tu su još i Ražanj, Babušnica, Malo Crniće, Kučevo i Negotin sa odnosom većim od 4 prema 1. Statistika na nivou naselja bi tek bila poražavajuća jer je desetine (da se suzdržim od stotina) sela bez ijednog živorođenog uz sahrane kao jedini društveni događaj. Postavlja se pitanje u mnogo sela ko će sahraniti poslednjeg, kaže analitičar Gulan.

Rezultati o rađanju i smrtnosti u Srbiji ukazuju da nam država ubrzano nestaje. Jer, do 2020. godine više je umiralo nego što se rađalo 37.000 ljudi godišnje. Korona je uticala na povećanje smrtnosti za 15.000, ali i na odluke za manje rađanje dece u 2020. godini za blizu 5.000! O tome najbolje govore podaci Republičkog zavoda za statistiku, u kojima se između ostalog ističe:

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji u 2020. godini!

U Srbiji je u 2020. godini umrlo više od 116.000 žitelja, a rođene su samo 61.693 bebe! To je najlošija demografska slika Srbije u poslednjih 100 godina! Dakle, prošle 2020. godine u Srbiji je rođeno 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca. 2020. godine, i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece.

Lane, 2020. godine je umrlo više od 116.000 ljudi, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. godine umrlo je 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. godine kada je umrlo 8.803 ljudi. Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru prošle godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.

Nada u zadrugarstvo!

I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno. Za sada je vraćen duh zadrugarstva, a pomoć za obnavljanje rada stiže postepeno. U bliskoj budućnosti očekuje se i povratak zadružne imovine, vredne najmanje oko dve milijarde dolara. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, čiji je cilj ujednačeni regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo tri godine, od aprila 2017. do početka 2020. godine, osnovano je oko 580 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Do sredine 2020. godine taj broj je povećan na oko 720 novih zadruga. Zadruge su do tada bespovratno dobile 1,7 milijardi dinara. Taj novac je direktno pomogao život i rad 152 zadruge, odnosno fabrike pod otvorenim nebom. Pomognut je i rad i život u tolikom broju seoskih firmi i život 6.120 seoskih porodica. Srbija je do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela” bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo oko 100 zadruga! Posle tog osnovano je 1.000 novih zadruga za samo četiri godine, što je doprinelo da se promeni zadružna mapa Srbije, jer je broj poljoprivrednih zadruga značajno povećan, kaže Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Preporod sela spašava Srbiju!

Projekat ,,500 zadruga u 500 sela”, prerastao je u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja. To znači da je u toku preporod sela u državi, a to je s spasavanje Srbije. Jer, akcija vodi ka zadržavanju mladih u selima, koji će da povećaju proizvodnju hrane i unaprede prerađivačku industriju. Kada kažemo povećaju proizvodnju hrane, to znači da povećaju rast poljoprivredne proizvodnje. Taj rast u poslednje tri decenije iznosi svega 0,45 odsto! To treba da pomogne i Nacionalni savet za preporod sela Srbije. U toku sprovođenja tog trećeg konkursa u 2019. godini obavljena je bespovratna podela 667 miliona dinara novca koji je pomogao rad oko 60 zadruga. Za tri godine bespovratno je podeljeno 1,7 milijardi dinara. Taj novac direktno je pomogao život oko 6.120 porodica u selima Srbije! Akcija koju vodi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, ukazuje da je ovo prvi put posle Drugog svetskog rata da se direktno sa bespovratnim novcem pomaže zadrugarstvo u Srbiji. Ono je do sada bilo sputavano i uništavano. Očekuju se uskoro rezultati konkursa za 2020. godinu, koji je zbog bolseti Korone, raspisan u 2021. godini i zaključen je 21. maja. Kako je planirano biće bespovratno raspodeljeno oko 600 miliona dinara. Taj novac treba da dobije do 60 novih i starih zadruga. Taakciaj nastavljena je i u 2022. godini. Planira se dodeljivanje bespovratnih oko 500 miliona bespovratnih sredstava za oko 55 do 60 zadruga.

Razlike u zadrugarstvu

Razlika zadrugarstva posle Drugog svetskog rata i ovog danas je ogromna. To treba narodu u selima objasniti, i ostvariti te nove ideje i obećanja. Da to postane i stvarnost, ali ne samo u jednoj ili nekoliko godina, nego za budućnost, kod svih budućih vlada i partija. Jer, to je jedini put da se vrati poverenje i da počnu da veruju političarima. U stvaranju zadruga posle Drugog svetskog rata zadrugari su unosili svu svoju imovinu, kuću, njive stoku, poljoprivredne mašine, bicikl, motor… Sve je postajalo zadružno, posle podržavljeno, zatim oduzeto i preprodavano u toku privatizacije u Srbiji, kada je ugašeno 400.000 poljoprivrednih gazdinstava! To je bio i genocid nad seljacima u Srbiji.

To je bila i pljačkaška privatizacija uz pomoć države u agraru Srbije, kada je bez posla ostalo 100.000 radnika. Uništeni su veliki kombinati stvarani posle Drugog svetskog rata. Gradili su ih radnici i poljoprivrednici koji u privatizaciji nisu postali njihovi vlasnici, odnosno deoničari. U privatizaciji su dobili otkaze, nisu postali vlasnici fabrika koje su gradili tokom poslednjih pola veka. Da, jesu drugačije bi se onda danas radilo u tim firmama, a seljaci bi dobijali pravičnu nadoknadu za svoj trud i rad. Drugačije bi bilo i formiranje cena proizvoda na pijacama. Na to proizvođači danas nemaju nikakav uticaj. Svi se ugrađuju u finalnu cenu. Najteže stanje već decenijama je u stočarstvu. Ono u BDP agrara učestvuje samo sa 30 odsto, a to je na nivou subsaharskih zemalja. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih! Srbija je među takvim zemljama! Od zemlje izvoznice postala je zemlja uvoznik hrane, posebno mesa lošeg kvaliteta!

U novom zadrugarstvu, zadrugari u novu zadrugu unose samo svoj finalni proizvod. Cilj je da se što više proizvede, zatim proda i da zadrugari i kooperanti da dobiju novac za svoj trud i znoj, odnosno proizvod. Dakle, zadatak je da se pomogne malim sitnim proizvođačima, pre svega, onima na jugu Srbije u pet najsiromašnijih okruga u zemlji, čiji je posed 2,5 hektara veličine, da se oni udruže i da postanu robni proizvođači. Inače, u Srbiji čak 217.623 poljoprivrednika obrađuju imanja koja nisu veća od dva hektara. Ukoliko se ne udruže, ne da će propasti nego će nestati. Udruženi će biti jači i moćni i to je put da ostvare svoje ciljeve. Jer, i najmoćniji proizvođači, ako nisu udruženi, sami i u pojedinačnim nastupima ne mogu ostvariti te ciljeve!

Dakle, šansa poljoprivrednika, seljaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje ciljeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti” pa će – nestati. Cilj ove akcije je da se pomognu mali poljoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno u vremenu od tri godine pomogne razvoj zadrugarstva u Srbiji. Već prve, 2017. godine sprovođenja akcije ,,500 zadruga u 500 sela” dodeljeno je bespovratno 196 miliona dinara za 22 zadruge u Srbiji, a u 2018. godini taj iznos je povećan za četiri puta.

Po odluci Vlade Srbije 804 miliona dinara dodeljeno je za 73 zadruge. Tako je pomognut rad za 95 zadružnih preduzeća koji je u prve dve godine bespovratno dodeljena milijarda dinara. U toj akciji za prve dve godine pomognut je život 4.600 porodica. U trećoj, 2019. godini sprovođenja akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, koja je u toku, bespovratno je podeljeno 667 miliona dinara. Ukupno je podeljeno 1,7 milijardi dinara od 2017. godine. Taj novac dobile su 152 stare i nove zadruge iz cele Srbije. Novac je pomogao život 6.120 seoskih porodica ili oko 30.000 seoskog življa Srbije.

U vreme pripreme ovog broja Magazina Tabloid očekuju se rezultati ovogodišnjeg konkursa za podelu bespovratnih 500 miliona dinara za zadrugarstvo Srbije. Podneto je oko 300 validnih molbi, a očekuje se da će novac dobiti oko 50 do 60 starih i novih zadruga.

Osnovano blizu 1.000 novih zadruga!

Za prve tri godine bespovratno je podeljeno 1,7 milijardi dinara. Taj novac bespovratno je dobilo 152 stare i nove zadruge. To znači da je je praktično pomognut rad u 152 fabrike pod otvorenim nebom. U selima gde su te zadruge poboljšan je i kvalitet života kod 6.120 porodica ili bolje je živelo oko 30.000 žitelja Srbije. Zbog Korone koja vlada na ovim prostorima to nije bilo moguće uraditi u 2020. godini. Akcija je sprovedena u 2021. godini i konkurs je zaključen 24. maja 2021. Očekuje uskoro, da se objave rezultati o bespovratnoj raspodeli 500 miliona dinara.

Taj novac dobiće oko 50 do 60 starih i novih zadruga. Do pokretanja akcije Srbija je u proteklih sedam i po decenija bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Posle pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, očekivanje je nadmašeno jer je do sredine 2021. godine osnovano oko 1.000 novih zadruga!

Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koje smo ukinuli. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Sad je cilj i da se osnuje nekoliko specijalizovanih ivzoznih zadruga. To treba da bude prelazno rešenje do konačnog cilja, da imamo izvozne kompanije poput, nekadašnjih izvioznih kompanija.

Dakle, povratak u budućnost je kroz prošlost Srbije koja je bila za uzor, kada je ova oblast u pitanju. Do sada su osnovane i četiri složene zadruge i bespovratno su dobile po 500.000 eva. I one treba da budu prelazna rešenja dok se ne formiraju velike izvozne firme poput nekadašnjih ,,Geneksa”, ,,Progresa” i sličnih koje su se bavile izvoznim poslovima. Tada nećemo biti u situaciji da utovimo junad, pa da nemamo kome da ih prodamo, kao što je danas. Jer, po zvaničnim podacima od 12.000 do 15.000 grla.

Dobri poznavaoci prilika kažu da kupce čeka čak 25.000 junadi u stajama stočara u Srbiji. Prva složena zadruga osnovana je u Arilju, a nosilac je osnivanja ,,Eko voće” koju vodi Boža Joković, druga je voćna zadruga u Slankamenu ,,Naši voćari”, čiji je direktor Nikola Kotarac. Ovo je i prvi put za poslednjih sedam i po decenija da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbiji jedan projekat nema opoziciju, a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela”. I prve četiri složene zadruge dobile su bespovratno po 500.000 evra, navodi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu.

Razvoj zadrugarstva je i sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemljama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde ljudi posredno ili neposredno zarađuje zahvaljujući saradnji sa zadrugama. Nije sve to dovoljno da bi se oporavila posrnula poljoprivreda, koja za poslednje tri i po decenije ima stopu rasta od samo 0,45 odsto godišnje! Dosadašnji. Ali i sadašnji, kreatori agroekonomske politike u Srbiji, bili su u službi vladajućih političkih oligarhija, pa su narodu i seljacima, uvek samo govorili o svetloj budućnosti, koja nikada nija stigla.

Sve je ostalo na dugačkom štapu. Uvek su im se nudile, nerealne, netačne i neostvarive brojke o rastu BDP u agraru, koji je ostao samo pusti san. Ali, nikada realna stvarnost. To je bio i uzrok za izgubljeno poverenje, koje se teško i sporo vraća.

Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima, povrtarima, proizvođačima lekovitog bilja. Ta pomoć brzo stiže do njih u obećanjima, ali u realnom životu tek kap po kap. U Srbiji je 29. decembra 2015. godine, posle čekanja od nekoliko decenija donet novi Zakon o zadrugarstvu. Kaže se da je progresivan, bolji od prethodnih… Ali, zaostaje za svetskim zadrugarstvom. Jer, Srbija je jedina zemlja u svetu koja danas u okviru domaćeg zadrugarstva nema štedno – kreditne zadruge! Ukinute su prilikom pisanja poslednjeg zakona. Zašto, jasno je onima koji su to radili, ali i zadrugarima koji osećaju posledice njihovog nepostojanja!

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012. godine, zadrugama NEDOSTAJE oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra koliko košta hektar zemljišta u Vojvodini – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavljene.

Pljačkaška privatizacija

Glavni cilj pljačkaške privatizacije koja je sprovedena uz pomoć države, u Srbiji je građevinsko zemljište. Najvrednije građevinsko zemljište u Srbiji je u vlasništvu Republike Srbije, a društvena preduzeća koja se nalaze na tom zemljištu imaju samo pravo korišćenja tog zemljišta.

U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoć države, posle demorkatskih promena 2000. godine, prodato je blizu 400 firmi, a među njima i veliki broj zadruga. Svaka treća privatizacija je poništena! Ali, u otkrivanju te pljačkaške privatizacije, zadrugarstvo nije dobilo korist, niti im je vraćena oduzeta imovina! Svaka treća privatizacija u agraru je poništena, a bez posla u ovoj delatnosti je ostalo 100.000 radnika!

Zadruge su prvo utopljene u kombinate, a potom iako su imale titulare, njihova imovina je dobila nove vlasnike. Jer, je u tranziciji sve prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. To tako nijedna zemlja u svetu nija radila svom agraru! A, on je uvek pomagao državi kada je bila u krizi, kao što je ova naša danas. Ne samo pomagao nego i spašavao državu. A, naša država, verbalno pomaže posebno pred izbore, u obilasku glasačkog tela, a u stvari svojim pogrešnim odlukama uništava taj agrar! Agrar nam uglavnom obezbeđuje prehrambenu sigurnost zemlje i to je najveća pomoć državi. Ali, agrar svojim radom državi i političkim partijama omogućava, da iz njega izvlače za sebe potreban im novac.

Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad seljakom u Srbiji.

Namerno guranje poljoprivrednih preduzeća u stečaj, a potom njihova prodaja u bescenje, bio je jedan od metoda kojim su pljačkane plodne oranice!

Najveći deo privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji nije obavljen na zakonit način. Problem je nastao kada je 2005. godine usvojena strategija privatizacije u poljoprivredi kojom je državno vlasništvo nad zemljom ocenjeno kao recidiv prošlosti. Insistiralo se na modelu ubrzane privatizacije, a svako ko se tome suprotstavljao predstavljen je kao retrogradni element.

Rezultat takve politike je ogroman broj poništenih privatizacija zbog lošeg gazdovanja, pa su desetine hiljada hektara zemljišta vraćene u državno vlasništvo. Nažalost, u tim propalim privatizacijama (oko 100) otuđena je mehanizacija, spaseno je samo zemljište.

Država bi sada u procesu restrukturisanja trebalo da učini kako da se ta agrarna preduzeća oporave i omogući im da opet stanu na noge. Reč je o firmama koje mogu dobro da rade i koje su sposobne da zapošljavaju radnu snagu, što je Srbiji najpotrebnije.

To znači i da su PKB i PIK „Bečej” trebali da budu javna preduzeća. Urađena privatizacija tih poslednjih giganata, i prodaja porodičnog zlata, bio je pogrešan korak i poteza vlasti. Zato sad, državnu zemlju, bar njenu polovinu, a procenjuje se da je ima oko 530.000 hektara, treba prodati našim seljacima (pominje se suma od tri milijarde evra), i taj novac valja uložiti u razvoj i oporavak domaće poljoprivrede. Neki stručnjaci su predlagali da se ti kombinati pretvore i u zadruge, samo bi se sačuvali, jer su potrebniji zemlji, nego kulacima, novim vlasnicima, koji nisu vodili računa o socijalnoj kategoriji zaposlenih.

U procesu privatizacije bilo je mnogo grešaka. Prema važećim propisima, promet poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini nije dozvoljen. Međutim, Agencija za privatizaciju, prodajući kombinate, obavljala je i promet zemljišta nad kojim su oni imali pravo korišćenja. Agencija tvrdi suprotno – nikada nije prodavala zemljište, već isključivo kapital preduzeća, to jest celo preduzeće! Tu i nastaje problem, jer vrednost zemljišta nije bila u knjigovodstvenim bilansima, i nije ulazila u procenu vrednosti firme.

Ali cena se ipak zidala i kroz zemljište koje se dobijalo na korišćenje. S dokazom o kupovini firme novi vlasnici su se, uglavnom bez problema, u katastru upisivali i kao vlasnici zemljišta! To je teško sad ispraviti. U toku je i preprodaja zemljišta i čitavih agrobiznisa strancima, a potom će se tragovi kapitala od tih prodaja zagubiti na nekim dobro poznatim ostrvima. U deceniji protekle privatizacije agroprivrede Srbije bez posla je ostalo više od 100.000 radnika. Ispostavilo se da je privatizacija oranica predstavljala osmišljenu pljačku uz pomoć države!

Rezultat te pljačkaške privatizacije u Srbiji, obavljene uz pomoć države, je sledeće stanje: Imamo poljoprivredu koju su pojeli skakavci! Srbija je dozvolila da ostane bez strateških fabrika! Primera radi, od sedam fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva, koliko ih je Srbija nekada imala u zajedničkoj SFRJ, danas smo postali veliki uvoznici veštačkog đubriva. Prirodnog đubriva, nema jer je desetkovan stočni fond koji se nalazi na nivou 1910. godine! Zemlja koja se diči agrarom, dozvolila je da ostane bez strateških fabrika i većinu ih je “pojela” neuspela privatizacija!

HIP “Azotara” bila je okosnica razvoja poljoprivrede i projektovana je posle Drugog svetskog rata, da pomogne njenom razvoju, rekao je za “Novosti” ekonomista Ljubodrag Savić. Kako kaže, u Srbiji je bilo nekoliko fabrika, ali je “Azotara” bila jedina prepoznatljiva na Balkanu i u Evropi.

                                             (Autor je analitičar i publicista)