NARODNA BANKA SRBIJE

Rast referentne kamatne stope

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od četiri odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na tri odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na pet odsto. Cilj mera je da se ograniči inflatorno delovanje

U uslovima nastavlјenih, pre svega, globalnih, troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije, Izvršni odbor odlučio je da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova. Donošenjem ovakve odluke, a u ambijentu preovlađujućeg inflatornog delovanja faktora sa strane ponude na koje mere monetarne politike nemaju ili imaju malo uticaja, Narodna banka Srbije nastoji da ograniči inflatorno delovanje faktora na strani tražnje i sekundarne efekte rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja. Time Narodna banka Srbije teži da doprinese da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, i da se vrati u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor je istakao da Narodna banka Srbije postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu od oktobra prošle godine, vodeći pritom računa i o rastu privredne aktivnosti. Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlјa njeno sedmo uzastopno povećanje. Referentna kamatna stopa je od aprila ove godine povećana za ukupno 300 baznih poena. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, Narodna banka Srbije cenovnoj stabilnosti u srednjem roku značajno doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje prenošenja rasta uvoznih cena na domaće cene.

Kada je u pitanju kretanje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor očekuje da će se ona u najvećoj meri kretati u skladu s poslednjom, avgustovskom projekcijom Narodne banke Srbije. Prema toj projekciji, vrhunac međugodišnje inflacije je najverovatnije dostignut u septembru i krajem godine bi ona trebalo da bude na nižem nivou od trenutnog. Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini, a povratak u granice cilјa do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slablјenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovolјnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

U uslovima usporavanja globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, očekujemo da će u ostatku ove i početkom naredne godine usporiti i domaća privredna aktivnost. U prvoj polovini ove godine stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije bila je relativno visoka i iznosila je 4,1 odsto međugodišnje, a na nivou godine Izvršni odbor projektuje da će se kretati u rasponu 3,5–4,5 odsto ali uz rizike koji su izraženiji naniže po osnovu mogućeg nižeg od očekivanog privrednog rasta zone evra i naših drugih važnih trgovinskih partnera, kao i nepovolјnije domaće polјoprivredne sezone. Ipak, prema oceni Izvršnog odbora, rast izvozne ponude, kao rezultat investicija u razmenlјive sektore iz prethodnih godina, u određenoj meri će kompenzovati efekat niže eksterne tražnje na izvoz prerađivačke industrije, što potvrđuje i nastavak rasta robnog izvoza tokom jula i avgusta po dvocifrenim međugodišnjim stopama rasta.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali da svetske cene energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine dostignu najviše nivoe, što je za posledicu imalo dalјi rast globalne inflacije. U takvim uslovima su mnoge centralne banke proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije kretanja inflacije, kao i očekivanja koji će biti najviši nivo inflacije i kada bi ona trebalo da ga dostigne. Evropska centralna banka se u septembru odlučila za najveće povećanje svoje osnovne kamatne stope ikada (75 baznih poena), a slično povećanje očekuje se i u oktobru. Na to ukazuje i podatak o dalјem rastu inflacije u zoni evra na novi istorijski maksimum (dvocifreni nivo u septembru). U istoj meri u septembru je osnovne kamatne stope povećao i Sistem federalnih rezervi. Nastavak pooštravanja monetarne politike očekuje se i u narednom periodu jer, prema očekivanjima, inflacija u evro zoni i Sjedinjenim Američkim Državama ne bi trebalo da se vrati u granice cilјa pre 2024. Uz nepovolјnije izglede globalnog privrednog rasta, dalјe zaoštravanje monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke može uticati i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalјa u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Iako su zbog pojačanih recesionih pritisaka na globalnom nivou, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda zabeležile pad prethodnih meseci, one su i dalјe volatilne i nalaze se na znatno višem nivou nego pre godinu dana. Neizvesnost je posebno velika u pogledu raspoloživosti prirodnog gasa u Evropi i njegove cene tokom zime zbog dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija.

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalјi rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji. Međugodišnja inflacija u Srbiji je u avgustu iznosila 13,2 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa tom rastu i dalјe posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isklјučenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u avgustu iznosila 7,9 odsto međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalјe znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemlјama regiona sa istim režimom monetarne politike. Nižem nivou bazne inflacije nastavlјa da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilјa.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja klјučnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova. Prioritet monetarne politike i dalјe će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku dalјem privrednom rastu. (B.Gulan)