Poljoprivrednici na susretima: foto Rade Bakračević (arhiva Štajerskih novic).
Šansa polјoprivrednika, selјaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati
Branislav Gulan
I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela,, za sada je vraćen duh zadrugarstva, a pomoć za obnavljanje rada stiže postepeno. Do sada, za poslednjih pet godina, oko 207 starih i novih zadruga dobilo je bespovratnu pomoć od oko 2,2 milijarde dinara. U bliskoj budućnosti očekuje se i povratak zadružne imovine, oduzete posle Drugog svetskog rata, vredne oko dve milijarde dolara. Dakle, pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, čiji je cilј ujednačeni regionalni razvoj, opstanak i ostanak sela i Srbiji vraćen je duh zadrugarstvu! Za samo pet godina, od aprila 2017. do kraja 2022. godine, osnovano je više od 1.100 novih zadruga. Među njima su i četiri složene zadruge, poput nekadašnjih poljoprivrednih kombinata. To je usporilo nestajanje sela u Srbiji, a u toj fazi se nalazi oko njih 1.200. Jer, u selima je mladima do 45 godina starosti dodeljeno – kupljeno od strane države, u organizaciji Ministarstva za brigu o selu više od 1.100 kuća. Do početka te akcije u – Srbiji je bilo 200.000 praznih kuša. Od toga 50.000 nema vlasnika ni naslednika dok u oko 150.000 njih niko više ne živi.
Do pokretanja te akcije koju vodi ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga! Zadruge su do sada bespovratno dobile 2,2 milijarde dinara. Taj novac je direktno pomogao rad 207 zadruga, odnosno seoske firme i život oko 10.000 porodic u selima. Tako je promenjena zadrugarska mapa Srbije, jer je broj polјoprivrednih zadruga značajno povećan, kaže Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Predsednik Yadryu\ngo saveya Srbije Nikola Mihailović istuiče da u Sroibji sa postoji blizu 5.000 zadruga. Od toga je oko 3.000 poljoprivrednih.
Projekat presrtastao u misiju
Projekat je ,,500 zadruga u 500 sela” prerastao je u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima daspase sela u Srbija od pražnjenja i odumiranja. To znači da je u toku preporod sela Srbija, a to je s spasavanje sela i Srbije. Jer, akcija vodi ka zadržavanju mladih u selima, koji će da povećaju proizvodnju hrane i unaprede prerađivačku industriju. To znači da će zadruge da dobiju novi koncept rada u kome će sve da se radi po zatvorenom konceptu od njive do trpeze. Znači, u budućnosti će zadruge da imaju i prerađivačku industriju. Kada kažemo povećaju proizvodnju hrane, to znači da povećaju rast poljoprivredne proizvodnje. Taj rast u poslednje tri i po decenije iznosi svega 0,45 odsto! Akcija, ,,Preporod sela Srbije” koju vodi ministar Milan Krkobabić, ukazuje da je ovo prvi put posle Drugog svetskog rata da se direktno sa bespovratnim novcem pomaže zadrugarstvo u Srbiji. Ono je do sada bilo sputavano i uništavano. Očekuje se da uskoro bude konkurs i za 2022. godinu, u kojoj zadruge njih između 50 i 60, treba da dobiju bepovratni novac, ukupno od oko 500 miliona dinara, za unapređenje proizvodnje.
Razlika zadrugarstva posle Drugog svetskog rata i ovog danas je ogromna. U stvaranju zadruga posle Drugog svetskog rata zadrugari su unosili svu svoju imovinu, kuću, njive stoku, poljoprivredne mašine… Sve je tada postalo zadružno, posle podržavljeno, zatim oduzeto i preprodavano u toku privatizacije u Srbiji, kada je ugašeno 400.000 poljoprivrednih gazdinstava! To je bila pljačkaška privatizacija uz pomoć države u agraru Srbije, obgavlejna posle demokratskih promena 2000. godine, kada je bez posla ostalo 100.000 radnika. To je praktično bio i tgencodi nad seljacima. Jer, uništeni su veliki kombinati stvarani posle Drugog svetskog rata. Gradili su ih radnici i poljoprivrednici koji u privatizaciji nisu postali njihovi vlasnici, odnosno deoničari. Danas zadrugari u novu zadrugu unose samo svoj proizvod da bi ga prodali i naplatili. Cilj je da se što više proizvede, zatim proda i da zadrugari i kooperanti, da dobiju novac za svoj trud i znoj, odnosno proizvod. Dakle, zadatak je da se pomogne malim sitnim proizvođačima, pe svega, onima na jugu Srbije u pet najsiromašnijih okruga u zemlji, čiji je posed 2,5 hektara veličine, da se oni udruže i da postanu robni proizvođači. Inače, u Srbiji danas postoji 565.000 agrarnih gazdinstava. Od toga čak 217.623 poljioprivrednika obrađuju imanja koja nisu veća od dva hektara. Ukoliko se ne udruže, u ovom slučaju u zadruge, ne da će propasti nego će nestati! Jer, i najmoćniji proizvođači, ako nisu uruženi sami i u pojedinačnim nastupima ne mogu ostvariti te ciljeve.
Šansa u udruživanju
Dakle, šansa polјoprivrednika, selјaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’ pa će – nestati. Cilј ove akcije je da se pomognu mali polјoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara, kako bi postalI robni proizvođači. Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koje smo ukinuli. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Do sada su osnovane četiri takve zadruge i bespovratnos u dobile po 500.000 eva. One treba da budu prelazna rešenja dok se ne formiraju velike izvozne kompanije poput nekadašnjih ,,Geneksa’’, ,,Progresa’’ isličnih koje suse bavile izvoznim poslovima.
Tada nećemo biti u situaciji da utovimo junad, pa da nemamo kome da ih prodamo, kao što je danas slućaj po zvaničnim podacima od 12.000 do 15.000 grla. Dobri poznavaoci prilika kažu da kupce čeka čak 25.000 junadu u stajama stočara u Srbiji. Prva složena zadruga osnovana je u Arilјu, a nosilac je osnivanja ,,Agro – Eko voće”, a druga je voćna zadruga u Slankamenu. Ovo je i prvi put za poslednjih sedam i decenija da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbiji jedan projekat nema opoziciju, a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela’’. Prve četiri složene zadruge dobile su bespovratno po 500.000 evra.
Razvoj zadrugarstva je i sredstvo za brže koračanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima, povrtarima, proizvođačima lekovitog bilja. U Srbiji je 29. decembra 2015. godine, posle čekanja od nekoliko decenija donet novi Zakon o zadrugarstvu. Kaže se da je progresivan, bolji od prethodnih… Ali, zaostaje za svetskim zadrugarstvom. Jer, Srbija je jedina zemlja u svetu koja danas u okviru domaćeg zadrugarstva nema štedno – kreditne zadruge! Ukinute su prilikom pisanja poslednjeg zakona. Zašto, jasno je onim koji su to radili i
Zarobljena zadružna imovina
Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012.godine, zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra koliko košta hektar zemljišta u Vojvodini – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavljene.
U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoć države, posle demokratskih promena 2000. godine, prodato je blizu 400 firmi, a među njima i veliki brojj zadruga. Svaka treća priatizacija je poništena, ali zadrugarstvo od toga nije dobilo korist, niti im je vraćena oduzeta imovina. Zadruge su prvo utopljene u kombinate, a potom iako su imale titulare, njihova imovina je dobila nove vlasnike. Jer, je u tranziciji sve prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina.
Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom! Posledica takvog stanja, pema podacima Republičkog zavoda za statistiku, je da u Srbiji danas ima oko 500.000 gladnih, da na je na pragu toga uoko 2,5 miliona žitelja Srbije!
(Autor je analitičar i publicista, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije)