NARODNA BANKA SRBIJE: Nastavljeni troškovni pritisci

Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 4,5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 3,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 5,5 odsto. Nastavlјeni su troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega, usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da dalјe poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove. Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa do kraja perioda projekcije.

Povećanje referentne kamatne stope predstavlјa njeno osmo uzastopno povećanje, zaklјučno s kojim je od aprila ove godine povećana za ukupno 350 baznih poena. Prenošenje efekata zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Prilikom donošenja odluke o povećanju referentne kamatne stope, Izvršni odbor je istakao da su globalni inflatorni pritisci jači i postojaniji od prethodno očekivanih. Inflacija se u zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, nalazi na najvišem nivou od njenog osnivanja i njen povratak u granice cilјa ne očekuje se pre kraja 2024. godine. Visoka inflacija je u velikoj meri posledica znatno viših cena energenata i hrane, ali u pojedinim zemlјama inflatorno deluju i domaća tražnja i faktori s tržišta rada. U takvim uslovima, mnoge centralne banke su proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije inflacije, kao i očekivanja koji je najviši nivo inflacije i kada će on biti dostignut. Evropska centralna banka je i u oktobru odlučila da znatno poveća svoju osnovnu kamatnu stopu (za 75 baznih poena, na dva odsto), a u istoj meri je reagovao i Sistem federalnih rezervi početkom novembra s povećanjem svojih osnovnih stopa na raspon 3,75-4,00 odsto. Nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje se i u narednom periodu, što bi uz nepovolјnije izglede globalnog privrednog rasta, moglo uticati na rast volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalјa u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Ipak, preovlađuju očekivanja da će se postepeno smanjivati globalni inflatorni pritisci čemu bi, pored efekata zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka, trebalo da doprinesu dalјe smanjenje svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, pre svega nafte, kao i već prisutno popuštanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji i dalјe u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci, dok je bazna inflacija (8,6 odsto međugodišnje u septembru), koja je takođe rasla prethodnih meseci pod uticajem više uvozne inflacije, i dalјe na znatno nižem nivou od ukupne inflacije (14 odsto međugodišnje u septembru). Tome doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u ovim izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima.

Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilјa do kraja perioda projekcije. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slablјenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovolјnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

Nakon relativno visokog rasta u prvoj polovini godine od oko 4,1 odsto međugodišnje, privredna aktivnost je usporila u trećem tromesečju – prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 1,1 odsto. Usporavanje privredne aktivnosti bilo je veće od očekivanog, na šta su se pre svega odrazili ovogodišnja suša i znatno lošija polјoprivredna sezona od pretpostavlјene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavlјen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavlјen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. Izvršni odbor očekuje da će domaća privredna aktivnost biti usporena i u ostatku ove i početkom naredne godine, a da će nakon toga ubrzati, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja klјučnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu. Prioritet monetarne politike i dalјe će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku dalјem privrednom rastu.  (B.G.)