NARODNA BANKA SRBIJE

Rast referentne stope, smanjenje inflacije

Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo

od 5,5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto, kao i

stopa na kreditne olakšice – na 6,5 odsto. Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je

imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalјe visoki i da

je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji

mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa

strane tražnje. Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na

opadajućoj putanji i vrati u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa do kraja perioda

projekcije. Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 odsto, i oko dve

trećine doprinosa i dalјe je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim

zemlјama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena

hrane nastavio da raste. Povećanje referentne kamatne stope predstavlјa njeno jedanaesto

uzastopno povećanje (počev od aprila 2022), zaklјučno s kojim je ona povećana za ukupno

450 baznih poena. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na

kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog

mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem

relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri

doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i

makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolјi nego što

se donedavno očekivalo, pre svega, zahvalјujući znacima popuštanja globalnih troškovnih

pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini. Na slablјenje

globalnih troškovnih pritisaka utiče, pre svega, pad cena u sektoru energetike – smanjenje cene

gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima

snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta. Međutim, Izvršni odbor je istakao da

je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike s obzirom na to da bi snažniji rast Kine

verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu

protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja s višedecenijskog

maksimuma. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u

prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno sa tržištem rada koje

karakteriše niska nezaposlenost i dalјi rast zarada, u mnogim zemlјama usporavaju obaranje

inflacije.

I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje

stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvalјujući održanoj relativnoj

stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalјe kreće ispod ukupne

inflacije i iznosila je 10,1 odsto međugodišnje u decembru. Izvršni odbor očekuje da će inflacija

ostati povišena i u prvom tromesečju ove 2023. godine, kao posledica nastavka prenošenja

visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za

domaćinstva. Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre

2

svega, u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih

uslova, očekivano slablјenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane

u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.

Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto

domaćeg proizvoda Srbije u četvrtom tromesečju iznosio je 0,4 odsto, a na nivou godine

ostvarena je stopa rasta od 2,3 odsto. Najveći doprinos rastu u četvrtom tromesečju dali su

uslužni sektori, zahvalјujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada. I pored negativnih

efekata eksterne tražnje, pozitivan doprinos potekao je i od industrijske proizvodnje, pre svega,

usled oporavka elektroenergetskog sektora. S druge strane, polјoprivredna proizvodnja bila je

manja u poređenju s prethodnom godinom zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u

uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor

procenjuje da će niža eksterna tražnja u prvoj polovini ove godine, pre svega, iz zone evra,

usporiti aktivnost u prerađivačkoj industriji i izvoz, ali da će se oni ubrzati od druge polovine

godine, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju.

U zavisnosti od kretanja klјučnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i

međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna

banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u

kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne

politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalјe će biti obezbeđenje

cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku dalјem privrednom rastu. Izvršni

odbor NBS je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama.

(B. GULAN)