AFRIČKA KUGA SVINJA, GASI STOČARSTVO SRBIJE?

Divlje svinje nepoštuju granice!

Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, nema vakcinacije svinja protiv klasične bolesti svinja u Srbiji. Međutim, sad je najveća pretnja za gašenje već smanjenog fonda svinja u Srbiji, afrička kuga svinja (AKS). Bez pronalaska vakcine protiv ove bolesti, nemoguće je suzbiti ovu pošast, koju ponajviše prenose divlje svinje. Rešenja, su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa našim susedima 

Piše: Branislav GULAN

Stočni fond u Srbiji je devastiran. U najtežoj situaciji nalazi se proizvodnja svinja. Prema podacima RZS u Srbiji postoji 3,22 miliona svinja. Statistika još prikazuje da proizvodimo  blizu 300.000 tona svinjskog mesa! Stočari kažu da ih je manje od dva miliona. Prazni su obori za tov, a mesare su pune zahvaljujući, pre svega, uvozu od 300.00 svinja u 2022. godini ali i pokolju stoke. Srbija je pre jedne decenije u oborima imala i 1,1 miliona krmača za priplod, a danas ih je manje od 100.000. Sa tim fondom nema obnove ove proizvodnje.  Samo u 2022. godine uvezeno je više od 300.00 prasića, a ove godine planira se uvoz još million prasadi. Pored toga u Srboiju je uvezeno i 300.000 svinja. Uvoz neće spasiti stočarstvo Srbije koje u BDP agrara zemlje učestvuje samo sa 28,1 odsto, a uskoro će pasti samo na 20 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP agrara učestvuje ispod 60 odsto! U poslednjoj deceniji ugašeno je oko 60.000 mini farmi i bez posla je ostalo oko 100.000 ljudi. Najteža situacija je sad jer AKS preti da potpuno uništi svinjogojstvo Srbije. Bolest je već stigla u pogranične delove Srbije.

Dakle, bez pronalaska vakcine poritv afričke kuge svinja, nemoguće je suzbiti bolest svinja koju prenose divlje svinje. Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja, treba na human način uništiti celokupno stado i ostala u okolini, kaže prof dr Dejan Krnjaić, ekspert UN za ovu oblast, o ovom problemu Srbije danas. Po njegovim rečima, ne postoji opasnija i lukavija bolest pošto virus može dugo da boravi u krvi svinja, a da se ne primeti da su zaražene. Zato je potrebno dugo primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se životinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitnu opremu i odeću.  

U Srbiji je samo 2022. godine registrovano 258 slučajeva u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje – afričkae kuge svinja. Potrebno je hitno, da struka zajedno sa Upravom za veterinu ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi bio sigurnosne mere i da za to izdvoji novac. Bolest je prisutna u okolini, ali i u Srbiji, ali za sad je pod kontrolom, što ne znači da se očekuje da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajne materijalne štete, koje su se već pretrpele zemlje u okolini šire, gde je bolest prisutna, navodi Krnjaić. Nudimo rešenja, a to su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS-a koji pravi velike gubitke ne samo državama koje moraju da uvoze svinjsko meso. Među njima je i Srbija. Ograde su potrebne da bi se zaustavilo nekontrolisano kretanje divljih svinja. Jer, one neznaju i nepoštuju granice, a bez ,,pasoša’’ ih prelaze i – prenose bolest. Drugi problem je da se najveći broj svinja u Srbiji tovi u malim porodičnim gazdinstivma na tradicionalan način u otvorenom prostoru. Hrane se sa pomijama, koje mogu biti kontaminirane, pa su i prenosioci bolesti. Od oko 2,9 miliona svinja, koliko je Srbija imala u 2022. godini prema podacima RZS, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima, potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a.

                   BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS

GodinaSvinje u hiljadama
19471.904
19571.929
19673.328
19875.079
20073.832
20083.594
20093.631
20103.489
20113.287
20123.139
20133.144
20143.236
20153.284
20163.021
20172.911
20182.872
20192.903

2020 – 2022                    2.600– 2.700 

  • PO PODACIMA RZS-a u Srbiji zvanično na kraju 2022. godine postoji 3,22 miliona svinja, dok stočari tvrde da ih je manje od 2.000.000!

Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupan sistem proizvodnje svinja.Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, nego predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna.

U Srbiji u ovoj 2023. godini pojava afričke svinjske kuge registrovana je u 22  gazdinstva u 13 naseljenih mesta (čitaj sela) u četiri opštine i u dva okruga, Pčinjskom i Pomoravskom. Poslednje žarište je zabeleženo 25. gebruara ove, 2023. godine u opštini Bujanovac. Pored toga AKS je proščle godine registrovan i zvanično prisutan još u šest okruga Braničevskom, Pomoravskom, Jablaničkom, Pčinjskom i Borskom. U ovoj godini AKS kod divljih svinja je registrovan u opštini Bosilegrad, u zaječarskom Okrugu gde je bolest potvrđena u 134 slučaja u 24 lovišta na području 20 opština i sedam upravnih okruga i to u:Pčinjskom Nišavskom, Pomoravskom, Pirotskom, Jablaničkom, Braničevskom i Zaječarskom. Bolest je prisutna od 2022. godine i u Borskom i Južno banatskom okrugu. Za afričku kugu još uvek nema leka ni vakcine! Zato se predlaže biosigurnost, a to je, pre svega, higijena, koja je najvažnije sredstvo kod sprečavanje ove infektivne bolesti. Međutim, propisi Srbije trenutno ne propisuju obaveznost uvođenja na farmama biosigurnosnih mera. Zato se kao prioritet nameće usklađivanje propisa sa EU zakonom o zdravlju životinja.

U Rumuniji uništeno 740.000 svinja!

Afrička svinjska kuga prvo se pojavila u Keniji 1921. godine, a potom se širila i stigla  u   Gruziju 2007. godine da bi potom bila raširena i na druge zemlje. Prva pojava bila je u Evropi 1957. godine u Portugaliji. Nakon toga u Španiji, Sardiniji, Belgiji, Holandiji 1986. godine… Još nije stigla do SAD, ali će sigurno doći i do tamošnjih farmi. Virus je inače bio prisutan samo u Africi do pre jedne decenije, dok nije počeo da se širi svetom. Zbog AKS-a do sada je uništeno 50 odsto svinja na globalnom nivou. 

Afrička kuga svinja se 2007. godine proširila i na Jermeniju, zatim Rusiju i Azerbejdžan pa u Ukrajinu 2012. godine, zatim u Belorsuiju 2013. godine, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i stigla je u Poljsku 2014. godine. Dve godine kasnije nastanila se u Moldaviji pa u 2017.godini u Češkoj. Pored toga AKS se 2018. godine pojavio u Belgiji, gde je izgrađena ograda na preko 300 kilometara pograničja kako divlje svinje ne bi mogle da prelaze granicu. Virus je zatim stigao u Slovačku, Grčku, Nemačku, Italiju 2022. godine… 

Između ostalog, u Rumuniji je nedavno uništeno 740.000 zaraženih svinja i pričinjena je šteta od oko 148 miliona dolara. U toj zemlji je 2021. godine bilo registrovano 321 žarište kod domaćih svinja, i 465 kod divljih svinja. Posledica toga je da Rumuni sad uvoze svinjetinu za sopstvenu ishranu i da za to godišnje potroše 750 miliona dolara! Zbog uništavanja svinja u Rumuniji se trenutno u oborima nalazi samo 980.000 tovljenika. A, nekada su gajili oko pet miliona! Većina velikih farmi u ovoj zemlji je bankrotirala.  Država je zbog toga prinuđena da godišnje uvozi svinjskog meso i da za njega troši po 750 miliona dolara.

Slična situacija je i u drugim okolnim zemljama Srbije, Mađaskoj, Bugarskoj… U Nemačkoj je samo u 2019. godini za gradnju ograda prema Poljskoj granici na 120 kilometara potrošeno 160.000 evra! Cilj je da se onemogući prelazak preko granice divljim svinjama koje su najčešći prenosioci zaraze!

Analize pokazuju da virus AKS-a u hlađenom mesu preživljava 110 dana, zatim u koži i masti od svinja 300 dana, a u zamrznutom mesu čak 1.000 dana! Virus opstaje u osušenom mesu 30 dana, salamuri 182 dana, a u sušenom mesu čak 300 dana!  Posle pojave AKS uginuće svinja nastupa od infekcije u roku od do šest do devet dana. Odmah ugine od 90 do 100 odsto svinja. ,,Afrička svinjska kuga se sporo širi, ali dugo ostaje! Za ovu bolest za sada nepostoji vakcina. Prevencija se zasniva na zaštiti od virusa zdravih životinja i humanom eliminisanju inficiranih. Kod njegove pojave najbolje je humano uništiti svinje u tom mestu, ali i okolini sve ove životinje’’, navodi Krnjaić.

Afrička kuga, bolest sendviča

Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i u Srbiji je bila primenivana skoro tri decenije. Godišnje se u Srbiji dve i po decenije za njen uvoz trošilo po 25 miliona dolara. Vakcinisanje protiv klasične kuge prestalo je 15. decembra 2019. godine. Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo komplikovanija, to je ,,bolest sendviča“ jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama. Treba istaći da bolest nije zoonoza, tj, ne može da prouzrokuje infekciju kod lјudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlјe svinje, ali najčešće i dosadašnja ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina. Pored toga sumnja se da zarazu prenose i transportna sredstva, zatim zaražena hrana, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću, zabranjen i lov na divlјe svinje. Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševima životinja. Tako se brzo raširila, prema pribaltičkim zemlјama i u Polјskoj, gde bude mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima. Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organizacija, kako navodi Miloš Milovanović, predstavnik FAO u Srbiji, radi se o virusnom, veoma kontagioznom obolјenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoralgične groznice. Obolјenje se pojavlјuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje je u riziku od pojave afričke kuge svinja.  Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom  biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolјa strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalјe slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem pobolјšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i pobolјšanja biosigurnosti.

Nema vakcinacije, ali ima kuge!

Bivši Ministar polјoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović, krajem decembra 2019. godine, potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija i time je praktično obustavlјena vakcinacija svinja u najvećem delu Srbije. Dakle od 15. decembra 2019. godine u Srbiji je i zvanično prestala vakcinacija svinja protiv bolesti klasične kuge! Ovo je saopštila Milanka Davidović, iz ministarstva polјoprivrede Vlade Srbije na sednici Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji (15. decembra 2019. godine). Ovakvo obećanje narodu u Srbiji davali su svi prethodni ministri polјoprivrede u Srbiji (recimo i njih 12 od 2000. godine 2016.) za poslednje tri decenije. Ali, su odlazili sa vlasti, a obećanja su ostajala. Posle dugog čekanja, obećanje je ostvareno ali, samo na papiru. Ali ne i na delu. Zato je ovo za Srbiju po značaju, ali samo tog trenutka bila vest decenije!  Očekivali smo da će doći do izmene stočnog fonda, pa je bila nada da će krenuti i izvoz svinja u svet. Međutim, sve to više nevaži, jer imamo u zemlji dve vrste kuge: klasičnu i afričku! Sve manje svinja je u oborima pa je Srbija od izvoznika uvoznik svinjskog mesa.

Ukidanjem vakcinacije, smanjili su se i troškovi države, odnosno izdvajanja za taj lek – vakcinu protiv bolesti klasične kuge, koji su godišnje iznosili oko 25 miliona dolara. Novac je država izdvajala iz budžeta, a kako se navodi, proteklih godinama deo dobijala i kroz razne donacije. Stočari vakcine nisu plaćali, već su ih dobijali besplatno. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina. Deo njih nije bio za to da se prestane sa vakcinacijom. Prema procenama stručnjaka to znači da će država uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja.  Inače, decenijama se već u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Zavisno od kretanja na tržištu se kretao i tov, koji je poslednjih decenija u opadanju. Potrošnja je bila od 17 pa do 20 kilograma godišnje po stanovniku.

Dakle, od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije čekanja i obećavanja od svih ministara polјoprivrede u tom vremenu, svinje na najvećem broju farmi u Srbiji nisu više  vakcinisane protiv klasične kuge. Da bi se obnovio stočni fond i krenuo izvoz trebalo je da prođe sedam godina da bi nudili meso u EU. Ali, za sada od toga nema ništa, ali ni skorog ulaska u EU. Jer prestanak vakcinacije je to bio samo jedan od uslova.

Međutim, da bi meso iz Srbije krenulo ka EU i transportovalo se preko ovih zemalja, potrebno je da se izmeni stočni fond. To znači da nestanu svinje koje su bile vakcinisane protiv bolesti kuge. Za to je potrebno da prođe najmanje tri pa do sedam godina. Pored toga bio je uslov se da se za to vreme nepojavi klasična ili obična kuga. Međutim, kod nas je prestala vakcinacija, ali ponovo su se pojavile obe kuge! Znači, nema uslova za izvoz ni danas. Ali, u Srbiji je pred gašenje i tov svinja, zbog loših uslova proizvodnje i jeftinijeg uvoza. Kad bi ih imali ne bi bili konkurentni na tržištu EU jer kod njih uvek postoji 50 miliona svinja viška! Po rečima Mirka Novakovića, iz Ministarstva poljoprivrede Srbije, proizvodnja u EU je jeftinija za 40 odsto nego u Srbiji. Kod nas je skuplji uzgoj svinja zbog upotrebe hraniva koja ne sadrže GMO. Ishrana svinja u EU bazirana je od 92 do 100 odsto sa GM hranivima.

Kuga oterala  ,,Tenis’’

Tu se nalazi i glavni razlog zašto nemački ,,Tenis“ nije izgradio već dogovorene farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji, kako bi ih bezcarinski izvozio u Rusiju. Stočari iz Srbije su tužili državu i dobili je na sudu kako bi im se vratila zemlja na kojoj je država bila planirala da je pokloni ,,Tenisu“ za izgradnju farmi za tov svinja, koji j ebio namenjen izvozu u Rusiju. Kada je partner iz Nemačke saznao da nemože da transportuje svinje iz Srbije u Rusiju, on je odustao od gradnje pompezno najavljivanih farmi u zemlji. Jer, EU ni danas nedozvoljava Srbiji da prodaje svinjsko meso njenim članicama, niti može da se transportuje preko zemalja EU, zbog prethodne vakcinacije. Može da se to čini jedino ako je meso prerađeno na temperaturi višoj od 72 stepena. O odustajanju ,,Tenisa’’ od gradnje farmi u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede dalo je zvanično saopštenje u kome je javnost bila obaveštena da se gradnja farmi odlaže, na neodređeno vreme! A, ona nije bila ni započeta. Stočari iz Vojvodine su i tužili ,,Tenis’’ i državu Srbiju koja je bila poklonila zemljište za gradnju farmi. Početkom 2021. godine nadležni sud u Novom Sadu, doneo je presudu po kome je poništeno rešenje o dodeli zemlje ,,Tenisu’’.

Bili ispred SAD!

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, davno  bila svinjarska zemlјa! Po tovu smo bili iznad SAD u to vreme! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. U to vreme Srbija je na 1.000 stanovnika imala blizu 1.300 svinja, dok je u SAD isti broj žitelјa brojao između 800 i 900 tovlјenika. I danas u svetu se razvoj jedne zemlјe meri po broju svinja i stanovnika! U srednje razvijene zemlјe računaju se države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,5 miliona žitelјa, ali zvanično tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima 5,6 miliona stanovnika, ali  i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlјa!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo tri decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Jer, tada je poslednji put u njoj bilo proizvedneo ukupno  650.000 tona svih vrta mesa. Danas se proizvodi oko 200.000 tona mesa manje godišnje. U1991. godini je u svet iz tadašnje Srbije bilo izvezeno svinjskog mesa za oko 762 miliona dolara. Pose toga su stigli ratovi na prostorima nekadašnje SFRJ, raspad zemlje, pa sankcije za zabranu izvoza iz Srbije. Posle toga došlo je i do gašenja farmi i manje proizvodnje svih vrsta mesa, a ponajviše svinjskog. Da je to prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u  Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavlјeno i 2019. godine, pa je u toj godini uvezeno više od oko 500.000 tovlјenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu.  Ovaj uvoz je  plaćen oko 151 miliona dolara!  Zbog nestajanja domaće proizvodnje svinjskog mesa, uvoz je nastavljen svih ovih godina. To znači da smo i 2022. godine uvezli oko 22.000 tona kontrolisanog mesa za preradu. Te svinje od kojih potiče i ovo meso, ponajviše potiču iz Španije. Svinje od kojih uvozimo meso hranjene su sa GMO  porizvodima. To znači da mi u Srbiji trošimo GMO hranu i pored zabrana njihove proizvodnje i potrošnje. Do pred kraj 2022. godine u Srbiju je uvezeno više od  36.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. O lošoj politici koja se vodila u ovoj oblsti je činjenica da je u 2022. godini u zemlju bilo uvezeno i 2.916 tona klasičnih mesnih proizvoda za šta je potrošeno 18,6 miliona evra. Pored toga u zemlju je uvezeno i 10.635 tona kobasica, za šta je plaćeno 25,2 miliona evra. Za isto vreme u svetu smo prodali 7.020 tona naših kobasica u vrednosti od 24,2 mičliona evra. Svo meso koje je uvezeno jeftinije je nego da je proizvedeno u Srbiji za 40 odsto. 

Ne treba zanemariti ni činjenicu da smo jedina zemlja na evropskom kontinentu koja na tržištu nema klasirane trupove svinja, te je značajno preduzeti sve mere za uređenje ovog tržišta i smanjti dalje urušavanje domaće proizvodnje. Jer, došlo je vreme da se usaglase i propisi sa standardima zemalja EU i uvođenje savremenih metoda za ocenu kvaliteta polutki na linijhama klanja svinja. Znači da se hitno mora razviti domaći standard za svinjsko meso od svinja koje su rođene i gajene u Srbiji. A, to nam je sad gotovo nestalo, jer uglavnom trošimo meso iz uvoza! Moraju se vratiti davno doneti i zaboravljeni pariteti u ovoj oblasti. A, ti su da jedan kilogram žive mere svinja odgovara vrednosti osam kilograma kukuruza!

Trenutno raspoloživi resursi proizvodnje svinja u Srbiji ne pokrivaju domaće potrebe, a kako bi se smanjile potrebe za uvozom zamrznutog mesa i prerađevina, potrebna je sistemska pomoć države za uvoz živih prasadi težine do 50 kilogama za potrebe daljeg tova, kako bi se odgajivačima obezbedio kontinuitet rada. Sadašnji ministar poljoprvirede u Vladi Srbije Jelena Tanasković je odobrila uvoz od million prasadi u 2023. godini. To će predstavljati samo ,,gašenje požara’’, ali neće rešiti probleme proizvodnje ovog mesa.  Na ovaj način se ostvaruje prognoza FAO i da će Srbija uskoro od izvoznika hrane postati njen uvoznik.  Inače, iz Srbije je 2022. godine u svet izvezeno sirovina za proizvodnju hrane u vrednosti od 4,8 milijarde dolara, dok je uvoz iznosio 3,1 milijardu dolara. Postojao je suficit od 1,7 milijardi dolara. To je dobro, ali za Srbiju nije! Zbog njenih mogućnosti za bolje rezultate u ovoj oblasti.

 Posmatrajući sve povo onima koji vode agroekonomsku politiku Srbije preostaje jedino da se vratimo u prošlost. Da vide podatke kako se to nekada radilo, od njive do trpeze. SVe se mroa organizovait prekozadrugra,m u čijemsasavu treba da bude i prerađivačka indsutrija, proizvodnja i prodaja. Dakle, da se ugledaju na svoje pretke iz vremena od pre četiri ili pet decenija, kada je svega bilo dovoljno na tržištu i u izobilju, pre svega, iz domaće proizvodnje, u vreme Jugoslavije. Dakle, da rade kako se to činilo u Srbiji u to vreme. Jedino tako će da produže svoju vladavinu, kao i da obezbede budućnost svojim naslednicima da ih ne bi kasnije prozivali za njihov loš rad i kako su sve uništili u zemlji. Da se dosadašnjiloš rad ne bi više ponavlajao (kada zemlja više prihoda ima od izvoza meda nego od mesa) potreban je novi koncept agrara po nordijskom zatvorenom koncetpu, od njive do trpeze. Tako se radi u Danskoj, Finskoj, Norveškoj… Oni uskoro treba da dođu u Srbiju da nam pomognu u sprovođenju takvog recepta razvoja agrara i proizvodnje hrane u Srbiji na 5,1 milion hektara, ili 4,1 miliona hektara obradivih površina. Jer, pre dve godine, agrar u Srbiji je imao pad proizvodnje veći od šest odsto, a u 2022.godini čak osam odsto! Vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji  iznosi tek oko 1.000 dolara.Proizvođači nisu konkurentni u svetu. Po tom novom nordijskom konceptu tu vrednost treba odmah povećati na 10.000, a zatim na 15.000 evra po hektaru da bi se za nekoliko godina stiglo do 20.000 evra po hektaru. To će se ostvariti ako sve bude išlo  preko novih zadruga, u čije vlasništvo treba vratiti prerađivačku industriju. Proizvodnja preko zadruga može da bude jeftinija uz mnogo olakšica, ali da preko njih ide prodaja uz godišnji obrt kapitala na kraju svake nedelje, a to znači 52 puta godišnje! Sad je to u Srbiji dva do tri puta godišnje!

                                                                 (Autor je analitičar i publicista)