Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih

poena, na nivo od šesto odsto. Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75 odsto , kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 odsto. Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvolјenog odstupanja od cilјa u horizontu projekcije.

Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor je naveo da su dalјi pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slablјenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu. Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemlјama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda. Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalјe prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek

održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalјa, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji. To, pre svega, važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9 odsto u martu (sa 8,5 odsto u februaru), bazna inflacija zabeležila dalјi rast na 5,7 odsto međugodišnje (sa 5,6 odsto u februaru).

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1% odsto međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2023. godine koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. I dalјe se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju. Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isklјučenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalјe se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u februaru 2023. godine je iznosila 11,1 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekuje se da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj

polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko

nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilјa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slablјenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, Narodna banka Srbije očekuje da će

bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od dva do tri odsto, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine.

Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalјe visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega, iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan. Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvalјujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenlјive sektore. Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega, u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od tri do četiri odsto, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

U zavisnosti od kretanja klјučnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz

domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije,

Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom

zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalјe će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku dalјem privrednom rastu. (B.G.)