Poslovanje i izraženi rizici

Tokom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, Međunarodni monetarni fond objavio je veliki broj izveštaja na teme globalnih ekonomskih izgleda i globalne finansijske stabilnosti. Takođe, održani su i brojni sastanci posvećeni regionalnim izgledima. Prezentaciju za Evropu držao je gospodin Alfred Kamer, direktor Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu.

Tokom prolećnog zasedanja ocenjeno je da svetsku ekonomiju i dalјe karakteriše velika neizvesnost i da su rizici i dalјe vrlo izraženi. Međunarodni monetarni fond očekuje da globalni privredni rast uspori sa 3,4 odsto u 2022. na 2,8 odsto u 2023. godini, uz ubrzanje na tri odsto u 2024. godini. Kao klјučni rizici navedeni su potencijalno pogoršanje globalnih finansijskih uslova koji mogu dodatno oslabiti privredni rast, visoka zaduženost vodećih svetskih ekonomija i produženo trajanje konflikta u Ukrajini koje ponovo može da podstakne rast cene hrane i energenata. Takav scenario mogao bi da utiče i na dalјe zaoštravanje monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Kada je reč o inflaciji, Međunarodni monetarni fond očekuje usporavanje globalne inflacije na oko sedam odsto u proseku u 2023. godini, koje će uglavnom biti vođeno cenama primarnih proizvoda, pri čemu očekuju zadržavanje bazne inflacije na višem nivou u nešto dužem periodu.

Istovremeno Međunarodni monetarni fond ove i sledeće godine očekuje privredni rast zone evra po stopi od 0,8 odsto i 1,4 odsto, a prosečnu stopu inflacije na nivou od 5,3 odsto i 2,9 odsto. Za Evropu ove i sledeće godine očekuju rast od 0,8 odsto i 1,7 odsto, i usporavanje prosečne stope inflacije prvo na 10,5 odsto ove godine a zatim na 6,5 odsto u 2024. godini.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da ove godine u Srbiji očekujemo realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od dva do tri odsto, zatim njegovo ubrzanje na raspon od tri do četiri odsto u 2024. godini, a nakon toga i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri godišnje. Istakla je da u ovoj godini očekujemo značajnije popravlјanje tekućeg deficita u uslovima nižih uvoznih cena energenata, oporavka energetskog sektora i visokog rasta izvoza prerađivačke industrije. Istakla je i da je izvoz usluga u 2022. godini povećan za rekordna 42 odsto, pri čemu je u četiri uslužna sektora vrednost izvoza dostigla ili premašila  dve milijarde evra, uz godišnju stopu rasta u 2022. od 30 do 50 odsto.

Stabilnost u krizama

Guverner je posebno govorila o tome da smo, uprkos višestrukim krizama, očuvali i stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora. U prilog tome govore i svi relevantni pokazatelјi poslovanja banaka, koji su znatno iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije – od pokazatelјa adekvatnosti kapitala bankarskog sektora, koji je na kraju decembra 2022. godine bio iznad 20 odsto, preko visokih pokazatelјa likvidnosti, do istorijski najnižeg nivoa učešća problematičnih kredita od tri odsto.

Zbog svega toga, Srbija je na korak do dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske ekonomije, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama.

U okviru prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković sastala se s visokim predstavnicima tih institucija. Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, imala je brojen susrete sa velikim brojem vodećih globalnih investitora tokom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.  Guverner je investitorima prezentovala rezultate koje je Srbija ostvarila uprkos globalnim šokovima, a zahvalјujući dobrim i koordiniranim politikama. Detalјno su obrazložena aktuelna makroekonomska kretanja u Srbiji, reforme koje su planirane za naredni period i makroekonomske projekcije za srednjoročni period.

Predstavnici investitora pohvalili su Srbiju za postignute rezultate i u uslovima izraženih globalnih neizvesnosti i isprepletanih jakih šokova. 

Među razlozima koji Srbiju izdvajaju kao dobru investicionu destinaciju investitori, između ostalog, navode i:

• relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru i u periodu najvećih šokova iz eksternog okruženja;
• kontinuitet dokazano dobrih ekonomskih politika;
• posvećenost sprovođenju strukturnih reformi i kontinuirano unapređenje poslovnog ambijenta;
• neprekinut investicioni ciklus;
• visok nivo kapitalnih investicija;
• diversifikovanu izvoznu bazu koja doprinosi njegovoj održivosti i u uslovima niže eksterne tražnje

Primeri

Od 2019. zaklјučno sa prošlom godinom izvoz prerađivačke industrije povećali smo sa 16,1 na 23,4 milijarde evra, dok je izvoz usluga povećan sa 6,9 na 11,1 milijardi evra, u prethodne tri godine, Srbija je privukla 11,3 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega je 6,2 milijarde evra bilo usmereno u izvozno orijentisane sektore, zahvalјujući neprekinutom investicionom ciklusu, ove godine dostići ćemo ukupan izvoz roba i usluga od najmanje 42 milijarde evra.

Investitori pohvalјuju i:

• rekordne devizne rezerve od 21,4 mlrd evra na kraju marta;
• jak i otporan bankarski sektor;
• kontinuirani privredni rast Srbije i očekivano vraćanje na stope privrednog rasta od četiri odsto;
• nova fiskalna pravila i dobre javne finansije uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu na 51,1 odsto u februaru i očekivano dalјe smanjenje fiskalnog deficita uprkos visokim kapitalnim investicijama;
• očekivane reforme u energetskom sektoru uz rast učešća obnovlјivih izvora energije;

Sve zajedno govori u prilog dobrim perspektivama Srbije, zbog čega ona ostaje prepoznata kao važna investiciona destinacija. Sa gospodinom Bo Lijem, zamenikom generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda i gospodinom Alfredom Kamerom, direktorom Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu, posebno su razmatrana aktuelna globalna kretanja kao i politike koje se sprovode u Srbiji.

Govoreći o makroekonomskim kretanjima, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da su, uprkos brojnim pojačanim izazovima sa globalnog tržišta, u Srbiji i tokom 2022. godine i u dosadašnjem delu ove godine očuvani i ojačani stubovi otpornosti naše ekonomije.

• Obezbedili smo rekordne devizne rezerve od 21,4 milijarde evra na kraju marta, koje su znatno iznad referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti;
• Očuvali smo i relativnu stabilnost kursa dinara prema evru tokom svih perioda pojačanih rizika. Upravo je ta vrsta izvesnosti koju obezbeđujemo ostala važan stub investicionog i potrošačkog poverenja;
• Prošle godine imali smo i rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra, koje su i dalјe dominantno usmerene u razmenlјive sektore i sada većina investicija iz prethodnih godina doprinosi našem izvozu. Takođe, osam godina zaredom strane direktne investicije u potpunosti pokrivaju tekući deficit platnog bilansa. I u dosadašnjem delu godine imamo odličan priliva stranih direktnih investicija;

Kada je reč o inflaciji, guverner je istakla da je reakcija Narodne banke Srbije  bila primerena činjenici da je veliki deo inflacije u Srbiji uvoznog karaktera i da je vođen faktorima na strani ponude, zbog čega je reakcija bila postepena, a kontinuirana. 

Kao rezultat takvog pristupa:

• inflacija u Srbiji je među najnižima u regionu u poređenju sa zemlјama koje su u režimu cilјanja inflacije;
• bazna inflacija znatno je niža od ukupne;
• a uspeli smo da očuvamo i privredni rast i investicioni ciklus, koji bez prekida traje od 2015. godine;

Guverner je navela da prema poslednjim projekcijama očekujemo pad međugodišnje inflacije od aprila 2023. godine, zatim da od druge polovine godine njen pad bude znatno brži i da na kraju ove godine bude na dvostruko nižem nivou nego što je sada. Povratak inflacije u granice cilјanog koridora od 3 ± 1,5% očekuje se sredinom sledeće godine, a na takvo kretanje inflacije uticaće restriktivna monetarna politika Narodne banke Srbije, restriktivna monetarna politika Evropske centralne banke i adekvatna fiskalna politika koju sprovodi Vlada Republike Srbije.

U pogledu stabilnosti finansijskog sistema, što je jedna od aktuelnih globalnih tema, guverner je istakla da je u Srbiji, zahvalјujući kombinaciji povolјnih makroekonomskih uslova i makroprudencijalnih mera, uz dobru regulativu i nadzor, bankarski sektor visoko kapitalizovan, likvidan i otporan na sve rizike iz međunarodnog okruženja. To je omogućilo da i nakon povlačenja mera podrške privatnom sektoru koje su donete tokom pandemije, kvalitet aktive banaka bude očuvan uz učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka od oko tri odsto.

Pohvale i čestitke Srbiji

Gospodin Bo Li je čestitao na jakom početku stendbaj aranžmana, uz veliki rad i veliku posvećenost nosilaca politika u Srbiji. Pohvalio je saradnju sa Srbijom uz želјu da se nastavi na isti način, i naglasio da će Srbija u Međunarodnom monetarnom fondu imati kontinuiranu podršku kroz ceo proces reformi.

Gospodin Li je posebno istakao to da su srednjoročni makroekonomski okvir i srednjoročni izgledi odlični upravo zahvalјujući dobrim politikama koje se sprovode u Srbiji. Naravno, i dalјe postoje značajni rizici koji dolaze iz međunarodnog okruženja u delu energetskog sektora i niskog globalnog rasta, što zahteva budnost i oprez. Preporuka Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju, u takvim uslovima, jeste da se nastavi sa dobrim politikama i očuvanjem bafera, kao što je i predviđeno stendbaj aranžmanom.

Komentarišući reforme u energetskom sektoru i ekonomsku politiku u Srbiji, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da se Srbija dokazala kao zemlјa u kojoj su lјudi koji je vode dokazali da su spremni da donose hrabre odluke i da imaju znanje da donose i sprovode prave politike. Dovolјno smo oprezni i rešeni da obezbedimo energetsku sigurnost i da postepeno u većem obimu prelazimo na nove izvore energije. Nastavićemo da gradimo sve vrste bafera, delujući proaktivno, kako što smo radili čak i u periodu najvećih globalnih izazova. Radimo ozbilјne projekcije, svakodnevno pratimo i analiziramo kretanja, i uvek ćemo uraditi ono što je najbolјe za Srbiju. Rezultatima ćemo opravdati poverenje, a na dobrobit naših građana i naše privrede.

Gospsodin Kamer je takođe pohvalio odličan početak sprovođenja stendbaj aranžmana, dobre politike, izgrađene bafere i očuvanu makroekonomsku stabilnost. Dok borba protiv inflacije ostaje prioritet broj jedan u gotovo svim zemlјama i u ovoj godini, gospodin Kamer je pohvalio način zatezanja monetarne politike od strane Narodne banke Srbije, uz konstataciju da je postepen pristup primeren trenutnim uslovima.

Na kraju, guverner Jorgovanka Tabaković zaklјučila je da Srbija može da posluži kao primer zemlјe u kojoj nosioci politika deluju proaktivno i koordinirano, što su neophodni uslovi za sprovođenje ekonomije kroz sve globalne izazove kao i za održiv rast koji nam je svima cilј. (B.GULAN)